Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 146 narodnih poslanika.
Molim vas da utvrdimo da li imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su odsustvo najavili narodni poslanici: Ljubiša Đoković, Aleksandar Popović, Stanko Kovačević, Dragan Šutanovac, Vojislav Došen, Petar Mišić, Sava Popadić, Vladan Jovičić, Pal Šandor, Dušan Tubić, Radič Joković, Aleksandar Stefanović, Branislav Pomoriški, Jon Čizmaš, Karolj Kermeci, Zoran Novaković, Velimir Živojinović, Ištvan Išpanovič, Nada Kolundžija. Pre podne odsustvuje Dragan Lazić, a popodne Milan Milosavljević, Zoran Mićović, Dragan Rafailović, Zoran M. Nikolić, Arsen Kurjački i Predrag Mijailović.
Obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Pošto su se stekli uslovi, radi popune poslaničkog mesta, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine. Uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije o izboru narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnog poslanika, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Ružici Veljović, izabranoj sa izborne liste Demokratska opozicija Srbije - dr Vojislav Koštunica.
Na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Ružici Veljović.
Ukoliko je ovde, čestitam narodnom poslaniku na izboru. (Aplauz.)
Prelazimo na 22. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PODRŠCI RAZVOJU MALIH I SREDNjIH PREDUZEĆA
Još jedna informacija, obaveštavam vas da će se sednica Odbora za veze sa Srbima izvan Srbije da se održi u sali u prizemlju, umesto u sali na drugom spratu, kako je bila najavljeno.
Primili ste Predlog zakona koji je podneo narodni poslanik Branislav Ivković. Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije koja smatra da Predlog zakona ne bi trebalo prihvatiti. Primili ste izveštaje Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Zakonodavnog odbora, koji nisu prihvatili Predlog ovog zakona.
Otvaram načelni pretres.
Izvolite, gospodine Ivkoviću.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se nalazi zakon o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća. Želeo bih samo da kažem jedan mali osvrt na jučerašnju sednicu, popodne - mislim da je svako u ovoj sali razumeo i shvatio da takva vremena treba da ostanu iza poslanika, ali i iza građana Srbije. Možda upravo ovaj zakon koji se nalazi pred vama ukazuje na put kojim bi trebalo ići, a to je put koji građanima obezbeđuje mir i stabilnost, uslove za razvoj privrede i standarda. Ne mogu a da vam ne kažem da je ovo, u suštini, prvi celoviti zakon koji se nalazi pred poslanicima Republike Srbije u ovom sazivu. Od januara meseca mi smo do sada imali isključivo izmene i dopune ili ukidanje pojedinih članova postojećih zakonskih projekata. Ovo je u suštini prvi, jedinstveni, celovit projekat koji se nalazi pred vama, pred narodnim poslanicima Skupštine Republike Srbije u ovom sazivu.
Pošto sam svojim uvodom ukazao da treba da prestanemo da se vraćamo na deset godina unazad, ja neću deset godina unazad da se vratim, ali ne mogu a da se ne vratim dve godine, samo kratko, unazad, da ukažem zbog nekih drugih, kako je došlo uopšte do toga da se pred vama nađe ovaj nacrt zakona o malim i srednjim preduzećima. Naime, već u prvim danima agresije na ovu našu zemlju i razaranja pojedinih privrednih preduzeća, činjenica je da je značajan broj radnika ostao bez materijalne i socijalne sigurnosti, i oni i njihove porodice. Vlada Republike Srbije je zadužila mene, kao resornog ministra, da razmotrim mogućnost daleko boljeg povezivanja nauke i privrede, da jednostavno aktivnošću Ministarstva za nauku i tehnologiju učinim da se maksimalno angažuje domaći potencijal. Da se na bazi domaćeg naučnog potencijala i domaćeg resursa (a najkvalitetniji domaći resurs jeste radni čovek i njegovo znanje, ali i domaćih resursa u materijalnom smislu) osmisle proizvodi i procesi koji bi išli ka supstituciji uvoznih komponenata, uvoznog repromaterijala i, naravno, pre svega, uvoznih gotovih proizvoda.
U tom smislu radilo je više timova u više ministarstava, tako da je u suštini donet početkom maja meseca ekonomsko - socijalni program Vlade Republike Srbije kojim je rešavan problem zapošljavanja radnika iz ratom razorenih preduzeća. Želim da kažem da je NATO agresija ostavila bez posla negde oko 80.000 radnika, čija su radna mesta direktno pogođena. Procene su da je oko 250.000 radnika u reprolancu, uzmite samo primer "Zastave", takođe ostalo bez posla iako im nisu razorena radna mesta, ali im je onemogućeno korišćenje njihovih proizvoda za dalju fabričku doradu. U tom smislu, mi smo u tim merama definisali kratkoročne mere, kako smo rešavali trenutni problem, i dugoročne mere koje su pre svega išle ka tome da se osnivaju mala i srednja preduzeća, da se razmotri mogućnost vraćanja na poljoprivredne posede itd. Posebnu aktivnost imalo je Ministarstvo za nauku i tehnologiju, oko razvoja malih i srednjih preduzeća.
Zaista mislim da je suvišno detaljno govoriti o malim i srednjim preduzećima danas, a da je svako ovde u ovoj sali i u ovoj zemlji razumeo da su to fleksibilni proizvodni programi, da je to perspektiva razvoja ove zemlje. Ima niz pozitivnih primera u ostalim zemljama Evrope, pa može da se ukaže koliko su mala i srednja preduzeća fleksibilna, prilagodljiva tržišnim zahtevima, spremna da vrlo brzo promene proizvodne programe, što je uticalo na razvoj tih zemalja. Konkretno, primer Italije, gde je 70% radnika zaposleno u malim i srednjim preduzećima, a gde se 50% finansijskog kapitala obrće takođe u malim i srednjim preduzećima. Jednostavno, mala i srednja preduzeća su mnogo efikasnija, daleko se njima lakše upravlja, prilagodljivija su tržišnim zahtevima i marketinški spremnija da nastupe na međunarodnom tržištu.
Konačno, velika prednost malih i srednjih preduzeća je u poboljšanju rada velikih sistema, proizvodnih ili velikih javnih sistema, jer njihovo prisustvo u reprolancu kome prethodi veliki sistem, naročito oko velikih sistema i korišćenja njihovih proizvoda, u suštini daleko više pokreće trome i velike sisteme. Želim samo da kažem da je rezultat tog rada u Ministarstvu za nauku i tehnologiju, uz velike aktivnosti Instituta za uporedno pravo, koje je imalo zadatak da izvrši uporednu analizu sličnih zakonskih projekata u desetak evropskih zemalja. U suštini, bio je skup poslovnih programa za mala i srednja preduzeća, a ovo je tek drugo izdanje. Konačno je izdata peta knjiga ovih poslovnih programa. Mi smo prikupili, analizirali, obradili i verifikovali 2.900 poslovnih programa koji mogu da budu osnov za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Šta je važno istaći? Važno je istaći da je 54,3% tih programa u suštini poteklo sa instituta i fakulteta. Tu smo uspeli da razbijemo teško ostvarivanje sprege između nauke i privrede. Ova zemlja je uvek mnogo ulagala u nauku, ali je vrlo malo u praktičnom smislu, u smislu proizvodnje, koristila tu nauku koju ima. S jedne strane, zbog samih naučnika koji su inertni, zato što su zadovoljni rezultatom koji postignu u teorijskom smislu. S druge strane, zbog nespremnosti privrede da u svom okruženju, u svojoj zemlji traži rešavanje konkretnih praktičnih problema i mnogo veće spremnosti da kupuje takve gotove proizvode i tehnološke linije u inostranstvu.
Faktički, pet izdanja knjige sa 2.900 poslovnih programa za koje je dokazano i verifikovano da su tržišno orijentisani, da garantuju radnicima socijalnu i materijalnu sigurnost, da garantuju povratak uloženog kapitala, programi za koje se zna koliko je potrebno energije, kog repromaterijala, koliko zapošljavaju radnika, koliko je ulaganja potrebno u te programe i, u suštini, ogroman kapital kojim Vlada Republike Srbije raspolaže, ali je velika vrednost da je 54,3% tih programa poteklo sa instituta i fakulteta. Konkretno, 47 instituta i 24 fakulteta Srbije su dala značajan doprinos.
Moram da istaknem veliko zalaganje Privredne komore Beograda i Privredne komore Srbije, i posebno činjenicu da su upravo te dve kuće, naročito Privredna komora Beograda, pomogle da se sa Nacrtom zakona o malim i srednjim preduzećima, koji je pred vama u finalnoj verziji, prođe kroz sve regionalne privredne komore i da se čuje glas, kako već postojećih malih privrednika (iako su oni veliki privrednici, videćete kasnije zašto), tako i direktora društvenih i državnih preduzeća koja imaju višak zaposlenih i kojima je jasno da u tom tehnološkom procesu mora jedan broj radnika da ostane bez zaposlenja i da treba da se podrže da odu samostalno, da privređuju, upravo na ovaj način - razvijajući, uz podršku države, određena mala i srednja preduzeća.
Možda treba samo istaći da je revitalizacijom industrijskih kapaciteta realizovano 317 programa u 97 preduzeća i da je time zaposleno 21.900 radnika u drugoj polovini 1999. godine. Treba istaći da je 137 novih programa plasirano u razorenim preduzećima, gde je uloženo preko dve milijarde dinara i da je u njima zaposlen 10.931 radnik. Kada se sabere proširenje proizvodnje, samozapošljavanje i preuzimanje radnika, jedan ogroman rezultat je postignut, da je skoro 80.000 radnika u drugoj polovini 1999. i prvoj polovini 2000. dobilo svoje zaposlenje. Ogroman deo njih, sigurno je bilo nekih grešaka, dobio je materijalnu i socijalnu sigurnost, formirani su kolektivi koji dobro privređuju, i, što je najvažnije za ovu zemlju, proizvodi su ili supstitucija uvoznog repromaterijala ili gotovih uvoznih proizvoda za koje su se trošile devizne komponente iz deviznih rezervi. Što je mnogo važno, jedan deo tih programa je već tada imao plasman na međunarodno tržište.
Posebno treba istaći značaj razvoja malih i srednjih preduzeća na selu. Radi se o sledećem - jasno je svakome ko je vršio analizu stanja na selu, mi smo upravo govorili i o demografskom problemu, o populaciji - naša sela u značajnoj meri odumiru. Odumiru zbog toga što su uglavnom bila orijentisana ka životu direktno od primarne poljoprivredne proizvodnje. Primarna poljoprivredna proizvodnja ima vrlo spor obrt kapitala i nijedno selo, nijedno seosko domaćinstvo ne može da živi isključivo od primarne poljoprivredne proizvodnje, pogotovo što kad je u pitanju primarna poljoprivredna proizvodnja, pored supstitucije države koja je do sada bila, a očito je više neće biti, bila je i određena kontrola cena koja nije opredeljivala pravu vrednost gotovog proizvoda u poljoprivrednim porodicama.
Zbog suštinske stvari, zadatka da mladi, a pogotovo žene, imaju motiva da ostanu da žive i rade na selu, izuzetno je važno razvijati mala i srednja preduzeća u seoskom području. Posebno ako se uzmu programi koji su danas aktuelni u Evropi, kao što je proizvodnja zdrave hrane, seoski turizam, prehrambena industrija itd. Zbog toga je razvoj malih i srednjih preduzeća posebno bio motivisan i treba još više da bude motivisan na selu, jer stvara šansu za zapošljavanje svih struktura stanovništva, a posebno mladih i žena.
Zbog svega toga, zbog jednog velikog iskustva u radu na ekonomsko-socijalnom programu Vlade Republike Srbije, na njegovoj realizaciji, na zapošljavanju 80.000 radnika, pretežno u malim i srednjim preduzećima, i zbog činjenice da se raspolagalo izvanrednom uporednom analizom, analizom evropskih rešenja u ovoj oblasti, a posebno zbog činjenice da je Nacrt zakona o malim i srednjim preduzećima prošao široke javne konsultacije po regionalnim privrednim komorama, mislim da nema grada, od Sombora, Kraljeva, Kragujevca, Zaječara, Bora, u kojem se nije bilo na sastancima regionalnih privrednih komora i gde se nisu čule sugestije na taj zakon, kako privrednika koji su uložili svoj kapital, tako i privrednika koji su upravljali državnim ili društvenim preduzećima, odlučio sam se da Narodnoj skupštini Republike Srbije predložim zakon o podršci i razvoju malih i srednjih preduzeća. Koje su osnovne oblasti ovog zakona?
One koji me upozoravaju samo podsećam da, kao predlagač zakona, imam pravo da izlažem tri puta po 20 minuta i molim vas da me ne prekidate u tom smislu. Vidim da su se neki razočarali.
Prvo, u zakonskom projektu imate klasifikaciju - mala i srednja preduzeća. Znači, data je klasifikacija koja je potpuno primerena savremenim evropskim trendovima, iako sam čuo drugačije mišljenje na jednom matičnom odboru. Sada imam dokumentaciju u tom pravcu, da se ne bi ovde za govornicom sukobili. Znači, izvršena je klasifikacija na mala i srednja preduzeća i direktno vezana za prihode tog preduzeća po zaposlenom, uslovno, radniku. Zatim, suštinski koncept je zadatak Vlade da daje godišnji program podrške razvoju malih i srednjih preduzeća. Naime, šta je suštinska ideja zakona o podršci i razvoju malih i srednjih preduzeća? Da li ova zemlja ima nezaposlene? Ima ih. Nezaposlenost se drastično povećava. Samo u decembru i januaru imali smo još 50.000 novih nezaposlenih. Ovim zakonskim projektima, koji su parcijalno ukidanje pojedinih će članova, sigurno pojedini poslodavci biti motivisani da nastave proces otpuštanja.
Da li ova zemlja ima kvalifikovane stručnjake? Ima. Ako postoji zemlja u Evropi koja ima poštovanje zbog znanja svog prosečnog radnog čoveka, to je Srbija, to je Jugoslavija. Mi smo izuzetno ulagali u znanje našeg čoveka. Samo uzmite rezultate na takmičenjima naših mladih ljudi iz srednjih škola ili sa fakulteta, redovne pobede, prva, druga ili treća mesta na svetskim olimpijadama, matematika, informatika, fizika, i to u vreme agresije i nakon agresije, a da ne govorim ranije.
Prema tome, suštinski pristup je sledeći - ova zemlja ima dosta nezaposlenih, zna se zbog čega, ima izuzetno obrazovanog prosečnog radnog čoveka. To je najkvalitetniji resurs. To je onaj resurs kojim mnoge evropske zemlje ne raspolažu, jer njihov nivo obrazovanja je daleko niži od obrazovanja u ovoj zemlji. Prosečno znanje studenta je daleko manje nego obrazovanje našeg prosečnog studenta ili prosečnog visokokvalifikovanog radnika.
Upravo zbog toga, Vlada Republike Srbije ima zadatak da brine o razvoju malih i srednjih preduzeća da bi svojom podrškom, svojom osmišljenom politikom, pre svega preko godišnjeg programa podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, išla ka tome da sa dovoljno kapitala, manje nego što je u mnogim drugim zemljama potrebno, angažuje te nezaposlene, pametne, stručnjake sa velikim znanjem, naše radnike, i da ide ka razvoju malih i srednjih preduzeća koji upotpunjuju privredni koncept, čine supstituciju uvoza, šansu za plasman izvoza i naših proizvoda, a samim tim i našeg znanja.
Da bi Vlada to činila, u zakonu je predloženo formiranje agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća. Tu je glavni atak Vlade u odgovoru na ovaj zakon, atak koji apsolutno nije na mestu. Inače, agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća već postoji u Vladi. Video sam vizit kartu jednog gospodina koji radi u toj agenciji. Znači, agencija već postoji nezakonito. Ovde se daje zakonski osnov za formiranje agencije.
Ali, nije agencija ta koja vrši centralizaciju u zemlji u kojoj se ide u decentralizaciju. Agencija je ta koja vrši osmišljenu centralizaciju znanja, da bi se izvršila decentralizacija tog znanja po regionalnim privrednim komorama, po okruzima ove zemlje, gde bi znanje bilo omogućeno svakome ko hoće u ovoj zemlji bilo gde, u bilo kojoj opštini da se opredeli da uđe u poslovanje, on sam ili sa svojim kolegama, u razvoj određenog malog ili srednjeg preduzeća. Tu je agencija koja ne vrši centralizaciju, nego vrši decentralizaciju sugestija, znanja u oblasti stručne regulative, pravne regulative, nudi besplatno projekte u ime ove države, da pomogne nezaposlenima da stanu na noge i da razviju proizvodne programe koji će dobro doći zaposlenima u tom preduzeću, garantovati materijalnu i socijalnu sigurnost. Istovremeno će dobro doći državi, jer će upotpuniti proizvodni milje koji ovoj državi nedostaje i za koji država daje deviznu komponentu ili milje u izvoznom plasmanu ove države.
Da bi sve to moglo da ide, predviđen je fond za zajmove i garancije za mala i srednja preduzeća Republike Srbije. O čemu se radi? Svedoci ste bombastih otvaranja inostranih banaka u Beogradu, a da li znate krajnji rezultat otvaranja tih inostranih banaka i njihovih ekspozitura? Da li je neko od poslanika otišao u neku banku, inostranu, koja je ovde otvorena i rekao - hoću da uzmem poslovni kredit, da razvijem malo preduzeće i da dam podršku svom srednje razvijenom preduzeću za određeni period. Da li znate koji je odgovor? Odgovor je 2,5% mesečna kamata u deviznom smislu. Znači, 2,5% mesečna kamata u deviznom predznaku.
Da li onaj ko je nezaposlen, ko ima znanje, ko sam sebi, ali i ovoj državi može da pomogne aktiviranjem svog znanja kroz razvoj novih proizvodnih programa, koji znače razvoj i njega i njegove porodice, zapošljavanje novih nezaposlenih i supstituciju uvoza ili plasman na inostranom tržištu, može da krene u tu priču i treba li da ga ova država ostavi na 2,5% mesečne kamate? Upravo zbog toga je ovde predviđen fond za zajmove i garancije, za podršku i razvoj malih i srednjih preduzeća Republike Srbije. Zašto je predviđen? Predviđen je jer je Vlada suočena sa problemom nezaposlenosti, svesna činjenice da raspolaže sa vrlo kvalitetnim kadrovima iz različitih privrednih grana među nezaposlenima, i ima zadatak i svest, pre svega, o značaju razvoja malih i srednjih preduzeća na ovom tržištu. Zato formira svoju agenciju koja distribuira, decentralizuje znanje i daje podršku i besplatno daje programe koje je Vlada verifikovala, jer zna da su to tržišno orijentisani programi koji u suštini garantuju dobro državi, a ne samo pojedincima koji se tu zapošljavaju.
Onda Vlada preko svog fonda za zajmove i garancije faktički daje jedan stabilizirajući i konkurentni faktor na novčanom bankarskom tržištu, gde daje jeftin novac, ali, za koju svrhu. Za onu svrhu za koju je Vlada preko stručnjaka i naučnika procenila da su tržišno orijentisani poslovni programi. U tome je stvar sa fondom i fond u suštini sa zajmovima i garancijama daje dignitet onima koji počinju, daje odložene kredite sa odloženim otplatama, niže nego što daju komercijalne banke. I u suštini u celom sklopu rešenja (u drugom nastupu ću ići detaljnije u ta rešenja) osmišljena je jedna politika koja građanima Srbije kaže - putem ovog zakona će ubuduće da se osmišljeno, sa velikim znanjem, sa velikom stručnošću potpuno decentralizovano daje podrška na nivou Republike razvoju malih i srednjih preduzeća. To je velika šansa za nezaposlene, ali velika šansa i za državu.

Samo da razjasnimo, imate dva puta po 30 minuta plus 10 minuta. Vi ste rekli tri puta po 20 minuta. Nije tri puta po 20 minuta, nego dva puta po 30 minuta plus 10 minuta.
Da li se neko od predsednika poslaničke grupa javlja za reč?
Ukoliko ne, prvi prijavljeni za diskusiju je narodni poslanik Branimir Trajković, a posle njega narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo poslanici, članovi Vlade, kao član Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom učestvovao sam 6. aprila ove godine u raspravi o Predlogu zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, koji je podneo gospodin Branislav Ivković.
U ovoj raspravi je istaknuto da Predlog ovog zakona nije u skladu sa decentralizacijom državne uprave i tržišnom ekonomijom, da ne definiše konkretna rešenja, način na koji bi se vršila podrška i podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća. U prilog ovih zaključaka dao bih neko svoje viđenje stvari.
Članom 2. ovog zakona vrši se podela na mala i srednja preduzeća i to preko prihoda godišnjih, imovine i broja zaposlenih, što po meni predstavlja jednu promenljivu veličinu. Založio bih se za neku definiciju koja postoji u zemljama Evropske unije. Pri tome ne smemo zaboraviti ni samostalne zanatske radnje, jer su one mahom zastupljene u sektoru proizvodnje zdrave hrane i malih privatnih farmi.
Članom 4. kaže se da godišnji program podrške razvoju malih i srednjih preduzeća sadrži pravce razvoja i prioritetne vrste delatnosti za koje se pruža podrška malim i srednjim preduzećima. Mislim da je ovo potpuno pogrešno i da tržište treba da odredi prioritetne poslove, a sami strani investitori i konkretne partnere, proizvođače.
Članom 6. predviđeno je osnivanje agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, kao posebne organizacije. Slažem se da treba postojati agencija pri određenom ministarstvu, pri Vladi, ali ovim predlogom zakona nije predviđeno da ta agencija treba da ima bar još 15 regionalnih agencija. Time dolazimo do decentralizacije i na jedan bolji način do uvida u regionalne mogućnosti male privrede. Agencija bi praktično bila samo banka podataka i servis male privrede.
U članu 9. se kaže da se sredstva za osnivanje i poslovanje agencije obezbeđuju u budžetu Republike. Zatim, agencija može da obezbedi sredstva za poslovanje i iz drugih izvora, kao što su sopstveni prihodi, domaći i strani zajmovi, donacije i slično. Kako su naša sredstva iz budžeta veoma skromna, sigurno je da treba očekivati pomoć Evropske unije i zemalja kao što su Grčka, Italija, Austrija i Nemačka. Značajno je istaći da u Italiji 70% privrede i čine mala i srednja preduzeća, i iz tog razloga mislim da bi ove zemlje sigurno podržale ovakve projekte. Zato treba stvoriti ambijent u Srbiji takav da ove zemlje vide ozbiljnost u ovom projektu.
Mi smo proteklih dana usvjanjem budžeta za 2001. godinu i setom poreskih zakona upravo stvorili neposredne uslove za ulazak stranog kapitala. Ostao je još samo zakon o privatizaciji, za koji lično mislim da ćemo ga svi u ovoj skupštini usvojiti.
Zatim dolaze članovi od 10. do 26. ovog predloga zakona, u kojima se opisuje stvaranje fonda, kao i njegova uloga u podršci razvoju malih i srednjih preduzeća. Tu su neizbežni upravni odbor, nadzorni odbor, direktor - po meni jedan dosta glomazan aparat. Mi u ovoj zemlji imamo veoma loša iskustva sa fondovima i to morate sami priznati. Svedoci smo da novac koji je izdvajan za fondove uglavnom nije završavao tamo za šta je bio namenjen, pa zato imamo i hapšenja direktora pojedinih fondova. Zato predlažem stvaranje mreže banaka koja bi, zajedno sa regionalnim agencijama bila i garant, a i kreditirala pojedine programe. To ne moraju biti samo strane banke, kako neki ovde ističu, jer naše banke, poput Delta banke, Vojvođanske banke i svih ostalih, mogu sarađivati sa stranim bankama. Strane banke za partnera traže samo dobre i solventne domaće banke, a nikako fondove. One ne poznaju fondove. Time bi se direktno pratili izvozno orijentisani programi.
Ovde bih se kratko zadržao na programu proizvodnje zdrave hrane. Poznato je da su šumski plodovi i jagodičasto voće, ekološki čisto, veoma traženi na evropskom tržištu. Rasinski okrug, a posebno potkopaonički kraj poznat je kao izvor zdrave hrane. Ulaganjem u proizvodnju zdrave hrane uposlilo bi se stanovništvo čitave bruske opštine i suzbila bi se bela kuga koja je ugrozila ovaj kraj, koji se oslanja na severni deo Kosova.
DSS je u svojoj predizbornoj kampanji isticala strateške značaje potkopaoničkog kraja. Ostajanjem u svojim selima, postavio bi se prirodni bedem šiptarskoj ekspanziji ka severu.
Poštovane dame i gospodo poslanici, ja sam na pomenutom odboru zatražio od resornog ministra, a bio je prisutan i gospodin Pavle Popović, da se oroči vreme kada će Vlada izaći sa svojim rešenjem zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća. Što se tiče ovog predloga zakona, glasaću protiv. Uverenja sam da ovaj predlog zakona nije dobar, jer bi, u suprotnom, gospodin Ivković taj zakon predložio Skupštini Srbije još daleke 1997. godine, kada je ova verzija i bila izglasana, odnosno izrađena za potrebe crnogorske vlade.

Gospodin potpredsednik Šabić me je umesno opomenuo, podsetio me da nisam pozvao izvestioce nadležnih odbora, da li žele reč ako ih ima? Izvolite, gospodin Sekulović.

Poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom razmatrao je Predlog zakona o podršci  razvoju malih i srednjih preduzeća. Međutim, naš zaključak je sledeći, da: 1) ovaj zakon predstavlja direktno uplitanje u jednu materiju koja je u ovom trenutku u procesu razrade od strane Vlade, jer smatramo da prvenstveno razvoj malih i srednjih preduzeća zavisi od makroekonomskih uslova poslovanja u određenom društvu. Bez obzira što se može reći da su ta preduzeća fleksibilnija, da se mogu lakše prilagođavati uslovima poslovanja, isto tako je činjenica da u određenim momentima njima jeste potrebna podrška. Međutim, ta podrška ne može da znači samo konstituisanje određene agencije za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, odnosno fonda kojim bi se stimulisao razvoj malih i srednjih preduzeća, kako je u suštini ovim zakonom i predloženo, već je potrebno doneti jedan celovitiji skup mera ekonomske politike, kojima bi se podstakao razvoj tih preduzeća, prvenstveno i kroz poreske olakšice, odnosno neke druge oblike stimulisanja njihovog razvoja.
Prema tome, mi u ovom momentu imamo u razradi jedan program, kako smo dobili informaciju od strane Vlade, vezan za razvoj malih i srednjih preduzeća. Oko samog zakona - zakon u određenim delovima zadire kako u ono što je republička normativa, odnosno ono što su nadležnosti na republičkom nivou, tako i u određenim odredbama, pogotovu vezano za fondove, i u ono što je savezna regulativa.
Ovim predlogom zakona predloženo je centralizovano upravljanje u smislu podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, a već je istaknuto danas da je potrebno izvršiti određenu decentralizaciju. Postoje iskustva drugih zemalja gde je predviđeno da, pored neke centrale, sedišta agencije ili sličnih tela kojima se podstiče razvoj malih i srednjih preduzeća, budu takođe oformljena i pojedina regionalna predstavništva kako bi se jednostavno ostvarila bliža komunikacija između preduzeća i eventualne agencije koja bi se bavila njihovim razvojem.
Takođe, mi smo naveli da je u ovom predlogu zakona predviđeno samo budžetsko finansiranje, pogotovu što se tiče fonda, predviđeni su neki drugi oblici finansiranja, a što se tiče agencije budžetsko finansiranje. Iskustva zemalja koje imaju razvijenu privredu, pogotovu što se tiče manjih i srednjih preduzeća, na primer Italije koja ima preko 4,5 miliona malih i srednjih preduzeća, pokazuju da iskustva sa budžetskim finansiranjem agencija, nisu dobra, pa su oni prešli na finansiranje iz vlastitih prihoda, odnosno na osnovu prodaje usluga agencije malim i srednjim preduzećima, odnosno klijentima koji su za to zainteresovani.
Takođe, u delu vezanom za fond, tu nije razrađeno dobro koji bi bili načini podrške tim malim i srednjim preduzećima. Na primer, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj,pored zajmova po povoljnim uslovima, predviđa takođe mogućnosti za direktno finansiranje putem učešća u akcionarskom kapitalu određenog preduzeća, odnosno u razvoju preduzeća. Iz svih navedenih razloga, ovaj odbor je zaključio da ovaj zakonski predlog ne bi trebalo podržati, odnosno da Skupština ne bi trebalo da ga usvoji. Hvala.

Gospodin Nikolić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je slušati obrazloženja za Predlog koji većina ne želi da prihvati, a koja se vezuju i za neusklađenost sa saveznim zakonodavstvom, za neustavnost, a prošlo je preko 30 izmena i dopuna zakona u kojima smo ukazivali na neusklađenost sa saveznim zakonodavstvom, sa Ustavom, pa niko se ne seti tada iz ove svoje savesti ili uz pravničko znanje, da kaže -  jeste, u pravu ste, vratićemo Vladi ovaj zakon na doradu zato što ne valja i zato što uvodi obaveze građanima koje nisu predviđene saveznim zakonom, a savezni zakon je po saveznom Ustavu jedini nadležan da te obaveze utvrđuje.
Mislim da predlagač zakona kuca na čvrsto zaključana vrata. To je Vlada Republike Srbije. Vlada Republike Srbije uopšte ne zna da li je za podršku privredi, da li je za podršku da prežive giganti, da li je za podršku da se razvijaju mala i srednja preduzeća ili je za to da ih pusti da propadnu i nestanu, ali da ona preduzeća koja je snimio savetnik premijera Dragaš, na kojima može da se zaradi novac i da se stavi u džepove, da ta preduzeća prva odu na prodaju, da se iz njih namire oni koji će posle pada vlasti pobeći iz zemlje, a da mi koji stalno ostajemo u ovoj zemlji, ostanemo da se nosimo sa mukama koje će ostati iza ove vlasti. Premijer Đinđić kaže da Vlada neće razmišljati o privredi zato što ona nije ni formirana za to da razmišlja o privredi, nego da razmišlja o tome da ubere budžetska sredstva i da ih podeli korisnicima.
Istovremeno, Vlada daje podršku nekim malim i srednjim preduzećima. Na primer, "Lutra" ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića pre neki dan je dobila 30 miliona dinara podrške od Vlade Republike Srbije i njenog Fonda za razvoj. Sada, ne znam da li je "Lutra" u vreme saradnje sa socijalistima postala veliko preduzeće, pre ulaska Dušana Mihajlovića u Vladu to nije ni bilo preduzeće. Posle toga na kreditima, pa čak i na kreditima koje je uzimala od društvenih preduzeća koja su propadala, pa ih vraćala kroz pet ili šest godina, "Lutra" je izrasla u preduzeće koje staje ravnopravno u red sa ostalim preduzećima, u hodniku, ili ministar ulazi direktno kod direktora Fonda za razvoj, uzima novca koliko mu treba da održava svoje preduzeće. Zašto bi onda pojedini članovi Vlade na sednici Vlade ozbiljno razmišljali o ovom problemu, kada oni imaju svoja preduzeća za koja im je samo bitno da njih izvedu na nivo, da ta preduzeća dobro posluju, da ta preduzeća koriste trenutnu situaciju u zemlju, a posle toga - posle mene potop.
Posle ovoga, neka se snalazi kako ko hoće ili kako ko može. Uostalom, ne vidim, gospodine predsedniče, u materijalu ostavku ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića. Bila je sa njegove strane najavljena za juče, ukoliko ne reši jedan krupan kriminal koji se desio u zemlji.
Nisam ga bio po ušima da kaže da će 15. podneti ostavku. Jeste rešio (komentar iz sale se nije čuo) samo što vi ne znate. On kaže da je rešio, a kad sumnjate na nekog iz bivše vlasti on je već na doživotnoj robiji. Sada kada je ministar rešio neki problem ne može da se objavi u javnosti kako je rešio i ko je sve u to umešan, zato što se pojaviše neki ljudi bliski okruženju članova Vlade, pa čak i samog predsednika Vlade.
To je Vlada od koje vi pokušavate da obezbedite podršku za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ne bave se oni time. Ne razmišljaju oni o tome. Oni kopaju po završnim računima, po izveštajima, platili su nekakve inspekcije da nam šalju nekakve izveštaje u kojima nema ničega, osim toga da je ministar radio onako kako mu je nalagala savest i zakon, u kojima možda ima kriminala.
Time treba da se bave neki drugi, a nikako Narodna skupština. A, preduzeća koja je DOS preuzeo pod svoju kontrolu polako tonu, nestaju. Kada se radnici pobune zato što ne proizvode već pet meseci ništa, onda im zaprete ministri ili lično predsednik Vlade da će ostati bez posla ili da na birou tog kadra ima koliko god hoćete, pa vi izvolite, bunite se još neki dan, ako smete. Ali, ako se bunite pet dana, bićete proglašeni za ljude koji su pet dana neopravdano odsustvovali s posla, pa ćete dobiti otkaz.
Pa, tako sindikati dođu u situaciju da se osećaju prevarenim ili da su izgubljeni, da su sluđeni. Oni koji su ih deset godina nagovarali da štrajkuju i kada pada kiša u toku dana, samo zato što pada kiša, i da se odmah iskupe na centralnim gradskim trgovima, da blokiraju život, da parališu Srbiju, odjednom im sada ne dozvoljavaju da štrajkuju, nego kažu - ako štrajkujete, imamo mi na birou nezaposlenih, što ste nam vi baš potrebni u fabrikama, što baš vama da ispunjavamo sve želje.
Pa, tako ne pitate ni u malim ni u srednjim preduzećima, ni u gigantima, koje ubiste načisto, kako ste to uleteli na kapije fabričkih krugova. Kako je ministar pravde automatskim puškama oteo "Galeniku" da je preda svom finansijeru Milanu Paniću, pa se protiv toga pobunio Vuk Obradović, pa je došlo potegni-povuci. Mislite da je tu Vuk Obradović izvukao deblji kraj, a ja vas uveravam da nije i da će jedna prava žestoka rasprava o tome dati odgovor na pitanje šta se to sve dešava poslednjih dana u Vladi Republike Srbije, ko ima krivice zbog kojih bi trebalo na jedan način da odgovara, a kome se podmeću krivice zbog kojih bi trebalo da odgovara na drugi način.
Zaista bi trebalo da imamo u ovoj zemlji samo mala i srednja preduzeća, ali šta ćemo sa stotinama hiljada zaposlenih u gigantima koje je Vlada Srbije otpisala i ne upućuje više nikakvu poruku. Osim laži i prevara, obmana, i novih rukovodstava, potpuno nesposobnih, nema za njih više mesta u privrednom, političkom, ekonomskom sistemu, posebno nema u budžetu.
Gde su sada stotine miliona dinara koje je još koliko prošle godine Vlada Srbije izdvajala za velika preduzeća, da bi se u njima odvijala proizvodnja. Više ne stižu tim velikim preduzećima, ali ih nema nigde. Cene divljaju, život je sve skuplji. Sve što se u ovoj zemlji proizvodi i kupuje poskupelo je, izuzev onoga što se uvozi. Pa se sad hvalimo, tobože, kako je prihod od carina veći nego prošle godine. Pa, jeste. Ali je zato naša carina postala jednosmerna ulica. Rampa se podiže samo da bi ulazila roba kojoj ste omogućili niskim carinama da bude jeftinija od domaće robe.
Vi sad tvrdite kako ovaj zakon nije tehnički dorađen, pa mu nešto fali. Pa mu nešto nedostaje. Pa, Vlada sprema neki program. Kakav program sprema Vlada? Vlada nam tvrdi da sprema nove zatvore koji će biti dovoljno veliki da prime sve pripadnike ili pristalice bivšeg režima, i na tome će jedan deo rada Vlade da se završi. A šta ćemo sa ostalim delovima?
Hoće li u tim zatvorima da se stvara novac za socijalne fondove, za penzijske fondove? Neće. Da bi se to stvorilo, mora neko da radi. Da bi neko mogao da radi država mora o njemu da brine, a ne samo da ga špijunira i da mu preti.
O tome se radi u ovom predlogu zakona. Na žalost, nećete vi nikada prihvatiti raspravu o tome šta nas čeka za godinu ili dve ako ostanete na vlasti. Vi hoćete, kad vi spremite materijal, kada se sa njim dobro upoznate, pa kad vas neko ubedi da će to strašno mnogo da naškodi današnjoj opoziciji, vi o tome hoćete u pola noći da odjednom bubnete u dnevni red i da o tome raspravljate sa opozicijom.
Međutim, tu nailazite na tvrd orah. Tu nailazite na ljude koji nisu kriminalci i ne možete da im kažete da su kriminalci i nećemo to nikada da vam dozvolimo. Kriminalac je onaj ko pravosnažnom presudom bude upućen ili da nešto plati ili da ide na izdržavanje neke zatvorske kazne. Kriminalac nije onaj koga pojedinci, koji su s neba pali u ovu skupštinu ili iz neprijateljskih zemalja ili iz republika koje su nagovarali da se otcepe, optuže da je kriminalac. To nisu kriminalci. To su čestiti ljudi. Znate, da biste nekoga optužili morate vi lično da budete u toj stvari čisti. Zna se kako se postaje kriminalac i zna se ko ga verifikuje da je kriminalac.
Znači, imate pred sobom jedan predlog zakona koji je podnela jedna opoziciona grupacija, o kojem ste se svi izjasnili negativno. A, to valjda određuje i kako ćete da glasate. Ali, morate dobro da razmislite. Uvek kada u ovu skupštinu dođe predlog zakona koji je ponudila opozicija pitajte Vladu da li ona radi na tom problemu. Nama ovde u Skupštini neće biti dovoljno da kažete sprema se Vlada. Nije tačno. Vlada se ne sprema nizašta. Vlada ne razmišlja o tome da nam ovde predlaže zakone, a mi nemamo Ustavni sud Srbije.
Vlada ne razmišlja o obavezi koju je preuzela kada smo joj prihvatili vanrednu sednicu na kojoj bismo doneli rezoluciju, Vlada se ne seća da je preuzela obavezu da odmah posle ove sednice imamo sednicu posvećenu Kosovu i Metohiji. Vlada ćuti već dva dana o pravnim okvirima za uređenje Kosova i Metohije.
Vlada ni o čemu ozbiljnom ne razgovara. Još uvek razgovara i razmišlja o bivšem režimu, o bivšoj vlasti. Vaša Vlada je vrlo kratko bila Vlada da bi zaboravila da je opozicija i zato vam preporučujem što pre da se vratite tamo gde vam je bilo mnogo bolje, a to je u opoziciju.

Po Poslovniku, ima reč narodni poslanik Boško Ničić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put gospoda radikali su, kao i njihov predstavnik, prekršili član 98. stav 1. Poslovnika. Iskoristili su ponovo ovu govornicu da iznesu niz laži, poluistina i paušalnih ocena. Verovatno u strahu od ministra Mihajlovića, izmislili su i nisu  činjenice izneli da je firma "Lutra", čiji vlasnik nije Dušan Mihajlović, nego je jedan od akcionara bio, a sada više nije, osnovana 1990. ...
Smejte se vi slobodno. Osnovana je još 1990. godine, a ne kada je Nova demokratija ušla u ovu nesrećnu vladu. Drugo, Mihajlović nije nikada izjavio da će saopštiti...