Nemojte da razgovaramo tako kome šta padne na pamet. Digne Poslovnik i izađe za govornicu.

...... žito u Vojvodini nije žito cele Srbije. Beočinska fabrika cementa je fabrika nad kojom ima ingerenciju Vlada Srbije, sve dok je Vojvodina u Srbiji. A, vi na vreme razmislite, ponovo ćete imati jedan JUL.

Gospodine Mirčiću.... Zaista molim narodne poslanike da ne dižu Poslovnik kako im padne na pamet i da izlaze da pričaju o onome što im padne na pamet. Najlepše vas molim. Počeli smo da radimo u jednoj korektnoj atmosferi. Pa, onda izađete i vi da biste dokazali da i vi znate da ne poštujete Poslovnik.
Nemojte tako, ne odnosi se ovo na vas lično, nego na sve vas. I na gospodina Gudurića, i na prethodnog poslanika iz DOS-a. Dajte da privedemo ovu tačku dnevnog reda kraju, onako kako smo je započeli. U koliko - toliko normalnoj atmosferi. Nema razloga za drugo. Zamislite sad, skoči neko da priča o vašem "mercedesu", pa onda ovome, on o ovome. Nema smisla.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Kitanović. (Poslanik Gudurić traži reč, replika.) Jesam, pomenuo sam vas, izvolite. Nemojte samo "mercedese". Otkud vi znate? Ja ne znam ništa o "mercedesu".

Ne treba da bude niko u nedoumici. Nizašta. Pa ni za žito iz Vojvodine. Ne treba da bude niko u nedoumici ni za "mercedese". Samo kad pričamo o autima, o deljenjima, nije sporno da je postojao gospodin Mihalj Kertes i da je delio auta. To nije sporno. To ste vi rekli o nekom "mercedesu".
Isto tako, pošto živim u Beočinu, a to je tako na parče do Novog Sada, u Novom Sadu je bio gospodin Dinkić i poklonio auto Narodne banke. Kakva je razlika? Vi iz DOS-a ste rekli da ćete samo ono što je dobro od nas socijalista i iz SRS, koja je sa nama bila u vlasti, nastaviti. Pošto je to gospodin Dinkić nastavio, znači, način na koji se radilo sa deljenjem auta je ispravan i ne treba o tome polemisati.

Gospodine Guduriću, uopšte nisam znao da vam je Kertes dao "mercedes". Drago nam je da ste nas obavestili.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Kitanović.

Poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za reč da kao član Odbora za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom iznesem svoje razloge zbog kojih nisam glasao za predlog gospodina Ivkovića na tom odboru.
Izražavam poštovanje prema gospodinu Ivkoviću i njegovoj poslaničkoj grupi za prilično korektno ponašanje u parlamentu, a i doslednost u političkom opredeljenju. Razlozi mog neprihvatanja ovog predloga su, dakle, ne lične, već ideološke prirode, a to se odnosi na jedan dobar broj amandmana koji je predložila njegova poslanička grupa.
Sistem za koji se zalaže gospodin Ivković i SPS je možda lepo zamišljen, ali, na žalost, neostvarljiv, što se pokazalo na primeru velikih socijalističkih preduzeća, a i na primeru ostalih zemalja koje su svoju privredu bazirale na ovakvim osnovama.
Zato, pozivanje na sankcije i bombardovanje nije potpuno opravdanje, mada je šteta od toga evidentna.
Rešenje svojinskog odnosa nije samo po sebi dovoljan uslov, ono što je uz to jako bitno jeste stvaranje ambijenta za razvoj i rad preduzeća. Zbog čega nije dovoljan uslov samo rešenje svojinskog odnosa - u praksi smo već videli da privatizacija, koja se već odvijala, baš u vreme SPS-a, a koju smatram neprirodnom i dirigovanom, ne daje rezultate, već samo još više uništava materijalnu osnovicu.
Ta privatizacija se odvijala pod firmom - privatizacija da, ali mi da budemo privatnici. A, kad kažem ambijent za razvoj malih i srednjih preduzeća, tu sigurno ne mislim na to da država propiše puteve kojima kapital treba da se kreće, da država limitira svaki korak i svaki postupak, da država, kad zaželi, interveniše, ili zavuče ruku u ta preduzeća.
Država treba, po mom mišljenju, sama da napravi okvire i da ti okviri budu stabilni i garantovani za duži vremenski period, da ljudi koji žele da ulažu znaju šta ih čeka za godinu dana, ili za pet godina, da znaju da privređuju u uslovima zdravog kursa i poštenog bankarskog sistema, kao i to, koje su njihove obaveze prema toj državi.
Što se tiče agencije čije se osnivanje predlaže, ako je agencija potrebna tim preduzećima, neka je osnuju, i to svojim sredstvima i svojim parama, a ne parama iz budžeta. A ako nije, ne moraju. Pa valjda su preduzeća ta koja se takmiče na tržištu i znaju šta je za njih najbolje, jer, ako čekaju da ih država uči šta da rade, proći će isto kao što su prošli i veliki sistemi.
Što se tiče fonda, i on je stvar samih preduzetnika. Ako im je potreban fond, ili ako su im potrebni fondovi, neka ih prave. Onaj ko zna, može i hoće da se bavi biznisom, napraviće pare, pa makar i na kamenu. A onaj kome su još samo pare potrebne da bi privređivao, neće nikada ništa uraditi, njemu možete davati neprestano, i umesto pozitivnog efekta, taj će biti sve veći gubitnik.
I na kraju, moja sugestija Vladi Srbije je da zbog teške ekonomske situacije (već smo rekli, veliki sistemi su dobrim delom propali, a malih i srednjih preduzeća još uvek nema dovoljno) maksimalno pojednostavi proceduru za osnivanje tih preduzeća, da one administrativne zavrzlame koje su nasleđene od prethodnog zakona otkloni što pre, a i uslove i rokove smanji i skrati, jer vremena nema napretek.

Reč ima narodni poslanik Zaharije Trnavčević.

Poštovane kolege, narodni poslanici, na inauguracionoj sednici rekao sam da bih želeo da ovaj dom, kao zakonodavno telo Skupštine Srbije ima upravo ovakvih, kao što je ova današnja, inicijativa da poslanici i njihove poslaničke grupe izrađuju nacrte, predloge zakona, koje ćemo mi da razmatramo, a ne samo da razmatramo i usvajamo, ili odbacujemo zakone i pojedine članove, koje podnosi Vlada.
Mi na taj način treba da se potvrdimo kao zakonodavni organ ovog društva. Današnja tema o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća jeste dobra tema za razgovor, ali ne i tema za zakon. Ova zemlja, kao što znaju pravnici, a znaju i drugi, evo, zna jedan novinar, ima oko milion propisa. Mi smo prenormirana zemlja, u kojoj se zakoni, postojeći, uvaženi, koji još nisu ukinuti, ne poštuju, zaobilaze, i manje-više se radi na osnovu improvizacije, ili vlada neka samovolja.
Prema tome, nije rešenje za razvoj privrede, za tu strategiju podrške malim i srednjim preduzećima, da se to sada pretoči u jedan zakon. Mi smo u prošlim godinama imali veliku penetraciju politike i države u privredu, i kao posledica toga velikog mešanja, nasilničkog mešanja, imali smo da su stvoreni veliki mastodonti, privredni organizmi, koji nisu prosto mogli da hodaju i koji su morali da izumru. Podsetiću vas samo na velike kombinate, kao što je PKB, koji se nekada prostirao od Tetova do Rovinja, a smatralo se da je nešto impozantno i da pada u oči ukoliko je po dimenzijama veliko, a ne kakve efekte, kakav profit ostvaruje.
To je bila jedna greška. Kao posledica tog prevelikog mešanja politike i privrede, i države u privredu, imali smo i strukturne disproporcije, koje dan-danas imamo. Pazite, da stvar bude smešnija i neshvatljivija, mi smo država koja i danas ima, valjda, ne znam da li je ugašen, Zavod za društveno ili privredno planiranje, a dogodilo se da smo imali previše klanica, više nego ijedna zemlja u Evropi, da smo imali više klanica, mlekara.
Mi smo, molim vas, i dan-danas zavisni od uvoza nekih sirovina, umesto da smo razvijali tu sirovinsku bazu, mi smo kao sumanuti gradili raznorazna prehrambena preduzeća, i otuda je nastajao jedan sirovinski rat, koji je punio džepove čas jednom partneru, čas drugom partneru.
Mi uvozimo vunu za našu tekstilnu industriju, a dopustili smo da se smanji broj ovaca za oko 800.000, i nikada nije izvedeno oplemenjavanje ovaca, da bi dobili vunu finog, mikronskoga tkiva, itd., što su mnoge druge zemlje oko nas negde i uradile. Mi uvozimo duvan. Znate šta, teško je da se povuče granica između onoga šta je radila prethodna vlast, i šta radi ova. Zbog čega - zato što je nasleđen i nije promenjen činovnički aparat, koji još uvek donosi neka rešenja, ili podrške, koje su potpuno neshvatljive.
Uvozimo duvan, uvozimo nekada i mleko. Molim vas, ovoga časa (razgovarao sam maločas sa gospodinom Radovančevim) dopušten je uvoz mleka koji je zaustavio prodaju domaćih rezervi mleka i usporio isplate seljacima, što je izazvalo sada jednu veliku buru i pometnju.
Prema tome, drage moje kolege narodni poslanici, treba prekinuti sa tim da se država mnogo upliće, da sve normira. Naravno da Vlada Srbije mora da vodi računa o razvoju privrede, i o razvoju malih i srednjih preduzeća, jer će ona najpre da nastanu. Ona će najpre i najlakše da se prilagode svim uslovima tržišta. Vi znate da je u Italiji u industriji obuće 80% cipela izrađeno u fabrikama koje imaju 30-40 radnika. Slična je stvar i u Švajcarskoj.
Mala preduzeća dominiraju, mala preduzeća imaju perspektivu, ali to sve ne mora, to tamo niko nije zakonom uređivao, pušteno je da se privrednici, investitori sami opredeljuju za dimenzije, za lokaciju svoga preduzeća, uz pomoć države koja će da uredi jedan ambijent poreski, kreditni, i naročito zakonodavni, u onom smislu da ovde stvori uslove da bude sigurno ulaganje, bilo domaćeg kapitala, bilo kapitala iz inostranstva.
Prema tome, to je tema o kojoj treba da razgovaramo i da Vladi Srbije, mi, kao jedan zakonodavni organ, treba da ukažemo na bolja rešenja od onih koja ona predlaže, a ne da joj sada, recimo, naturamo jedan zakon o pomoći i podršci razvoju malih i srednjih preduzeća. Ovo što je prethodnik rekao, mislim da je sasvim umesno. Na malim i srednjim preduzećima jeste da se udruživanjem dogovore i da sami osnivaju raznorazne marketinške, raznorazne druge projektne agencije, da se kao jedna grupacija u okviru Privredne komore Jugoslavije postave kao partner s Vladom i da traže nešto više, jednu bolju politiku, jednu politiku u pogledu odobravanja, da se npr. uvede jedan grejs-period za mala i srednja preduzeća koja će da zaposle, i to pogotovu na izvoznim programima, itd. Ali to sve ne mora, nije bitno.
Gospodine Ivkoviću, vi ste predlagač ovog zakona, ja imam potpuno razumevanje za vaše motive, itd, ali nije presudno da to bude pretočeno u jedan nov zakon.
U ovom zakonu i da idemo čak na to da izvršimo popis tih zakona, ko zna kada donetih, da ono što je suvišno, što je preživelo - eliminišemo, da imamo nekoliko dobrih zakona, a ostalo da pustimo inicijativi privrede, ljudi koji će najviše da vode računa o tome da onaj dinar koji ulože donosi profit, da donese zaradu itd. Iz tih razloga ja ću, u najmanju ruku, da se uzdržim prilikom glasanja u vezi ovoga. Mislim da to nije pravo rešenje. Imam simpatija za vaš trud, za vaše želje, ali nije to rešenje koje mi treba danas ovde da usvajamo. Hvala. Ja ga hvalim, a on -replika.

Replika, gospodin Ivković.  Da se zahvali na podršci, onda.

Poštovani gospodine Trnavčeviću, zaista sam prvo izašao da vam se zahvalim na podršci, jer visoko cenim vaše aktivnosti, a posebno kada je u pitanju afirmacija sela, seoskog života i  uslova rada u poljoprivredi. Prvo i osnovno je da sam zbog toga izašao i tako sam i doživeo vašu diskusiju. Nego sam samo malo hteo da dodam, zbog ove dileme  da li zakon ili ne. Sigurno je da ovde treba razgovarati o nečemu što treba urediti. Činjenica je prvo da imamo veliki broj nezaposlenih, činjenica je, hteli mi to ili ne, da će se broj nezaposlenih povećati, a posebno u procesu privatizacije, to je neminovnost. Ne možemo lagati građane. To je bilo u mnogim zemljama gde je bila nagla privatizacija, a kakva će biti i kod nas.
Činjenica je da selo ne može živeti od primarne poljoprivredne proizvodnje, jer ima spor obrt uloženog kapitala. Činjenica je da imamo više od 50% sela sa manje od 500 stanovnika. Znači, nešto treba i zakonski regulisati. Očito treba normativno ljude naterati od strane ove skupštine, ne da to bude bič božji, nego ova skupština da kaže - Vlada Republike Srbije mora da donese godišnji program podrške razvoju malih i srednjih preduzeća. U tom programu npr. mora posebno da obrati pažnju na selo, jer razvoj malih i srednjih preduzeća na selu je suština i razlog ostanka mladih i žena na selu. Razvoj malih i srednjih preduzeća na selu je i razvoj KUD, razvoj sportskih organizacija, dolazak banke na selo, dolazak automehaničara na selo, benzinske pumpe na selo, dolazak pošte na selo, to je razvoj sela. Vlada mora to da propiše, da donese godišnji program. Ne sputava to inicijativu.
Zašto agencija? Agencija je znanje, agencija je distribucija znanja po regionalnim agencijama širom Srbije, da svako ko ima svoju inicijativu dođe i kaže - da vidim "jelovnik", koje poslovne programe predlaže Vlada Republike Srbije za region Kruševca. Šta tamo treba razvijati sa stanovišta prehrambene industrije, sa stanovišta podrške "Trajalu", Mazivu i svima drugim u Kruševcu. Kada to vidi, kada vidi kakva su iskustva - dajte mi stručne savete, nikada nisam bio privrednik, da dobijem knjigovođu tamo. Sve ostalo je samo inicijativa. Znači, ovde se ništa ne ograničava, nego se dodatno motiviše. Ostalo je samo inicijativa. Hvala lepo.