DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.05.2001.

20. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

20. dan rada

17.05.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:20 do 19:15

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Vi ste tražili reč po Poslovniku, a ne repliku. Nisam vam dao reč za repliku. Na repliku ima pravo predsednik poslaničke grupe, ukoliko je poslanička grupa u pitanju.
...
Pokret “Živim za Krajinu”

Boško Ničić

U redu. Niti je rekao da će saopštiti imena onih koji su kidnapovali Miškovića, nego da će oni biti otkriveni.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić, replika.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka
Ne znam da li mi razgovaramo o istom čoveku, da li razgovaramo o onom Dušanu Mihajloviću, koji je 25. aprila 1989. godine potpisao odluku o proglašenju Slobodana Miloševića iz Beograda za počasnog građanina opštine Valjevo? Da li razgovaramo o onom Dušanu Mihajloviću o kome novine pišu da voli otpozadi? Je lÄ taj da bude ministar unutrašnjih poslova?
Ta "Lutra" nije ni postojala, dok nije ušao u Vladu Republike Srbije, dok nije krenuo sa kreditima. Čak je i od "Niš-ekspresa" uzeo kredit, koji pet godina nije vratio.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ima reč narodni poslanik Žarko Obradović.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, Predlog zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, koji je predložila SPS, predstavlja normativnu, institucionalnu, sistemsku podršku razvoju malih i srednjih preduzeća u Srbiji, i naravno, Jugoslaviji.
Ovakav tip preduzeća je postao izuzetno značajan u strukturi privrede zapadnih zemalja u nekoliko poslednjih decenija, ali i u strukturi privrede Jugoslavije u poslednjoj deceniji. Određeni podaci izneti pre nekoliko dana u javnosti, podaci iz EU, govore o toj važnoj ulozi malih i srednjih preduzeća.
Naime, od 19,3 miliona preduzeća u EU, 99,8% njih su upravo mala i srednja preduzeća, koja zapošljavaju preko 66% ukupnog broja radnika i ostvaruju preko 54% ukupnog obrta. Ovakav status mala i srednja preduzeća duguju strategiji koju je EU imala u razvoju privrede. EU je, naime, 1996. godinu proglasila godinom malih i srednjih preduzeća, zatim je usvojila i svoj program razvoja od 1997. do 2001. godine, sa finansijskom podrškom koja iznosi preko 200 miliona ekija.
Razvoj malih i srednjih preduzeća u EU bio je, i jeste, u funkciji smanjenja broja nezaposlenih, povećanja proizvodnje i tehnološke sposobnosti privrede i samim tim, izmene tržišne strukture privrede, transformacije i prilagođavanja velikih preduzeća razvoju pojedinih oblasti.
Sastavni deo podrške razvoju malih i srednjih preduzeća jeste i donošenje, u najvećem broju razvijenih zemalja, zakona o podsticaju razvoja malih i srednjih preduzeća. Mala i srednja preduzeća su udruživala svoju ekspanziju u poslednjoj deceniji i u našoj republici. To pokazuju podaci dati u obrazloženju ovog zakona. Porast broja malih i srednjih preduzeća je logično praćen i povećanjem broja zaposlenih radnika, odnosno, povećanjem udela ovih preduzeća u stvaranju društvenog proizvoda zemlje. Određeni podaci za Jugoslaviju govore da od 74.430 preduzeća koja rade, odnosno koja imaju sredstva na računu, 95% njih pripada po strukturi i broju zaposlenih malim preduzećima, 3,4 pripadaju srednjim preduzećima, dok je 1,2% svrstano u velika preduzeća.
Po pitanju vlasničke strukture, najveći broj ovih preduzeća su preduzeća sa privatnom svojinom, preko 85%, zatim sa društvenom svojinom 7%, i 5% sa mešovitom svojinom. SRJ, u skladu sa potrebama razvoja zemlje, ali očigledno i sa trendom odnosa prema malim i srednjim preduzećima koja posluju i u EU, usvojila je politiku razvoja do 2005. godine, u kojoj je malim i srednjim preduzećima dato značajno mesto i uloga, što je vidljivo i kroz predviđanje o učešću tog sektora privrede u stvaranju ukupnog društvenog proizvoda na preko 65%.
Strategijom razvoja SRJ do 2020. godine bilo je predviđeno da se razvoj zemlje zasniva i na ubrzanom razvoju malih i srednjih preduzeća. Program razvoja malih i srednjih preduzeća pokazuje svoju opravdanost i u okviru realizacije ekonomsko-socijalnog programa Vlade Republike Srbije o zapošljavanju i obnovi ratom oštećenih preduzeća, koji je prethodna Vlada bila usvojila proleća 1999. godine, kako bi se u privredi sanirale katastrofalne posledice bombardovanja naše zemlje od strane NATO-a.
Tada su, kao što je poznato, porušena ili oštećena preko 144 velika preduzeća, a preko 80.000 radnika ostalo je bez posla. Mala i srednja preduzeća su tada pokazala sve one osobine koje ih i kvalifikuju tipom, vrstom preduzeća za privrede zemalja gde je nužno izmeniti proizvodnu strukturu, naći odgovore na zahteve razvoja, pitanja tržišta i potrebe da što veći broj radnika radi.
Mala i srednja preduzeća su tada uzimala radnike iz drugih, tzv. velikih preduzeća, osnovana su nova mala preduzeća, koja su proizvodila delove, modele, odgovarajuće sklopke, osnovana su i mešovita mala i srednja preduzeća, između privatnih preduzeća i preduzeća koja su bila ratom oštećena.
Rezultat je bio višestruk, a pre svega obnavljanje i razvoj proizvodnje određenih proizvoda i novo zapošljavanje radnika. Za mala i srednja preduzeća je bilo odobreno više stotina poslovnih programa, na kojima je bio angažovan veliki broj radne snage u Srbiji. Naime, samo u okviru Ministarstva za nauku i tehnologiju bilo je osmišljeno preko 2.900 programa za mala i srednja preduzeća, na osnovu kojih je osnovano oko 700 novih preduzeća i zaposleno oko 8.000 radnika, ali i preko 31.000 radnika u velikim preduzećima.
Idejne programe za mala i srednja preduzeća su sačinile privredne komore, kako na nivou Beograda, tako i na saveznom nivou, ali i sama preduzeća, kao način da se prevladaju tekući problemi, uposle kapaciteti, obnovi proizvodnja i zaposle radnici. Programi su bili veoma različiti po sadržaju, kako iz oblasti metaloprerađivačke industrije, mašinogradnje, elektroindustrije, hemijske industrije, ali takođe i iz prehrambene industrije.
Podrška osnivanju malih i srednjih preduzeća bila je data i od strane regionalnih privrednih komora. Iz svih pomenutih razloga: značaja malih i srednjih preduzeća za privredu zemlje, izmene proizvodne strukture, povećanja zapošljavanja, mesta ovog tipa preduzeća u budućem razvoju, logičan potez je i donošenje posebnog zakona o malim i srednjim preduzećima u Republici Srbiji.
Zakon sadrži kriterijume koji određuju mala i srednja preduzeća, sadržaj godišnjeg programa podrške razvoju malih i srednjih preduzeća, poslove i zadatke agencije za razvoj, način rada fonda za zajmove i garancije malih i srednjih preduzeća Republike Srbije i druge odredbe, tj. elemente od značaja za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Vlada Republike Srbije je dala negativno mišljenje o ovom predlogu zakona. Stiče se utisak, na osnovu sadržaja i mišljenja Vlade, da predlog nije ozbiljno ni razmatran, jer je tzv. mišljenje neargumentovano i kontradiktorno. U prilog tome, navešću dva stava Vlade Republike Srbije, iz tog tzv. mišljenja.
Prvi, da se podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća obezbeđuje već postojećim zakonskim propisima - taj stav ne stoji. Naprotiv, brojni subjekti su u širokoj raspravi koja je vođena o ovom predlogu zakona istakli da postojeći zakonski propisi ne daju dovoljno mogućnosti za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća.
Drugi stav, da su poslovi koje bi obavljala agencija za razvoj i fond za zajmove i garancije, već sadržani u delokrugu rada pojedinih ministarstava i posebnih organizacija - ta tvrdnja ne stoji.
Iskustva iz sveta govore da vlade imaju one agencije i fondove preko kojih obezbeđuju podršku, odnosno stimulaciju razvoja malih i srednjih preduzeća. I tvrdnja Vlade da se podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća obezbeđuje postojećim zakonskim propisima, ne stoji. O tome govori činjenica da su upravo usvojeni i poreski zakoni i da se ukidaju postojeće pogodnosti koje su imala, naročito novoosnovana, mala i srednja preduzeća.
Vlada obaveštava predlagača zakona da mala i srednja preduzeća imaju značaj za Republiku i zemlju u celini i da Vlada priprema predlog za formiranje agencije. A to na istim osnovama na kojima je i u ovom predlogu zakona dato. Izgleda da rešenja koja su predložena nisu sporna, nego je sporan predlagač, a u ovom slučaju SPS. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović, a posle njega narodni poslanik Slobodan Pavlović.

Slobodan Tomović

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani gospodine potpredsedniče, a nema Vlade, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, želim vama i javnosti da obrazložim zašto mislim da treba usvojiti Predlog zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća.
Tokom višenedeljnog besomučnog bombardovanja naše zemlje, od 24. 3. do 8. 6. 1999. godine, nestajala su deca, ljudi, delovi gradova, a takođe i fabrike koje su hranile generacije ljudi u proteklih 100 i više godina. Podsetimo se da je agresor porušio ili oštetio 144 preduzeća i bez posla ostavio preko 80.000 radnika. Ne treba valjda naglašavati da je najvažniji zadatak svih nas da ove radnike vratimo na posao i time njima i njihovim porodicama stvorimo bar elementarne egzistencijalne uslove. Takođe smatram, a i verujem da smo u tome saglasni, da treba obezbediti radna mesta kako za radnike koji će prestrukturiranjem velikih privrednih sistema postati tehnološki višak a tako i za armiju mladih koji su već završili škole, a nemaju posla ili su pri kraju stručnog osposobljavanja, pa im takođe treba obezbediti zapošljavanje.
Veliku šansu i realnu mogućnost dugoročnog rešavanja navedenih problema pružaju mala i srednja preduzeća. Zašto mala i srednja preduzeća, koje su to prednosti ovih preduzeća? Navešću samo neke. Prvo, radno intenzivna delatnost. Drugo, veliki izbor proizvoda uz male serije. Treće, fleksibilnost za tržišne promene. Četvrto, preduzetništvo i inovativnost, veći motiv za uspeh na poslu, neposredna komunikacija sa zaposlenima itd.
Da li postoje već gotova svestrano osmišljena rešenja i programi koje je moguće odmah aplicirati u malim i srednjim preduzećima? Odgovor je potvrdan. Ilustracije radi, sa 1. novembrom 2000. godine, samo je Udruženje malih preduzeća i zanatstva Privredne komore Beograda imalo registrovan i elaboriran 351 program iz metaloprerađivačke inustrije i mašinogradnje, 75 iz oblasti elektroindustrije, 46 iz hemijske industrije, 44 iz prehrambene industrije i tako dalje. Šta je onda potrebno uraditi i koje su to mere i aktivnosti koje treba i koje je neophodno odmah preduzeti za afirmaciju malih i srednjih preduzeća?
Mišljenja preduzetnika sa kojima sam razgovarao, tragajući za odgovorom na postavljeno pitanje, mogu se generalizovati u sledećem: pojednostaviti proceduru i objediniti na jednom mestu aktivnosti za dobijanje radnih dozvola i saglasnosti za poslovni prostor; izrada urbanističkih planova i brže davanje potrebnih dozvola od strane lokalnih vlasti; obezbediti odgovarajuću infrastrukturu, puteve, vodovodu, elektromreže i tako dalje; brže rešavanje administrativnih procedura od strane lokalnih vlasti za otvaranje malih i srednjih preduzeća; organizovanje davanja stručnih saveta i informacija za mala i srednja preduzeća; stvoriti sistem poreskih i carinskih olakšica za investiranje u mala i srednja preduzeća; formiranje fonda koji će podsticati preduzetništvo; stvoriti bazu programa za mala i srednja preduzeća; obezbediti iste uslove privređivanja za društvena, mešovita i privatna preduzeća; stvoriti uslove za pružanje savetodavnih, informativnih i edukativnih usluga; praćenje poslovanja malih i srednjih preduzeća od strane banaka itd.
Sve napred rečeno nedvosmisleno ukazuje da je nužno urediti i pojednostaviti zakonsku i administrativnu proceduru u pogledu osnivanja i funkcionisanja malih i srednjih preduzeća. To je razlog što je poslanička grupa SPS Narodnoj skupštini podnela Predlog zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća koji nudi rešenja za prevazilaženje do sada uočenih osnovnih ograničenja, određivanje prioriteta razvoja ovih preduzeća, kao i uspostavljanje odgovarajućih zakonskih rešenja za podsticanje njihovog razvoja. Donošenje ovog zakona, između ostalog, treba da ojača mala i srednja preduzeća u proizvodnom sektoru i izvozu, da doprinese tehnološkoj revitalizaciji privrede i pospeši zapošljavanje. Konačno, ovaj zakon bi doprineo daljoj supstituciji uvoza, osnovnoj i dugoročnoj saradnji i kooperaciji sa velikim firmama, kao i realizaciji programa koji zahtevaju mala ulaganja, zasnovana na domaćim resursima. Očekujem da će poslanici prihvatiti izglasavanje predloženog zakona i da kod poslaničke većine neće preovladati sujeta, zbog koje predlog ne treba usvojiti, samo zato što je predložen od poslaničke grupe SPS-a. Zahvaljujem.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slobodan Pavlović, a posle njega narodni poslanik Sreten Mitrović.

Slobodan Pavlović

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvažene koleginice i kolege, kao što ste videli i čuli iz onoga o čemu su govorile kolege pre mene, pred parlamentom i pred srpskom javnošću se nalazi Predlog zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća u našoj republici, koji je predložila poslanička grupa SPS-a u ovom parlamentu, a koji je potpisao njegov autor i šef naše poslaničke grupe prof. dr Branislav Ivković.
Pravni i ustavni osnov za donošenje ovog zakona stavili smo u obrazloženje, a on polazi od člana 72. Ustava Republike Srbije koji je definisao obavezu Republike Srbije da obezbeđuje, između ostalog, i politiku i mere usmeravanja i podsticaja razvoja svih segmenata našeg društva i privrede, pa i podršku razvoju malih i srednjih preduzeća. Upravo zbog toga, kao i zbog značaja koja mala i srednja preduzeća imaju u ukupnoj privrednoj strukturi naše republike, poslanička grupa SPS-a je ovaj zakon i predložila.
Da podsetim, u poslednjih deset godina promena vlasničke strukture privrede naše Republike čini veoma važnu kariku privrednog razvoja naše Republike. Novodoneti reformski zakoni u to vreme iz 90-tih godina, stvorili su povoljne uslove za brz prodor privatne inicijative i preduzetništva i doveli do osnivanja velikog broja malih i srednjih preduzeća u Republici Srbiji. Sa 20.000 koliko ih je bilo u 1990. godini, sada ih ima preko 180.000. Ako tome dodamo i preko 200.000 radnji, u njima radi preko 500.000 radnika. Da podsetim da je u ovim preduzećima preko 35% ukupnih osnovnih sredstava i preko 25% sopstvenog kapitala, koji ostvaruje naša privreda u celini. Udeo malih i srednjih preduzeća u društvenom proizvodu naše republike je oko 17%. Ako se tome doda i privatni sektor poljoprivrede, a što svakako ima logike, onda je to učešće u društvenom proizvodu preko 35%. Priznaćete, veoma značajne ilustracione cifre.
Nakon agresije NATO pakta na našu zemlju, a tom prilikom je oštećen ogroman broj privrednih objekata i bez posla je ostalo preko 80.000 radnika u našoj republici, dat je novi podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća da se brzo nadomesti zapošljavanje ljudi koji su ostali bez posla i to merama koje je preduzimala Vlada nacionalnog jedinstva u to vreme.
Preko Ministarstva za nauku i tehnologiju osmišljeno je preko 3.000 idejnih projekata za mala i srednja preduzeća, na osnovu kojih je osnovano oko 650 preduzeća u kojima se zaposlilo 10.000 radnika, a oko 30.000 u velikim preduzećima. Dakle, sve su ovo bili veoma važni argumenti da bi se uočena ograničenja otklonila i da bi se ubrzao i pojačao podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća.
Obrazloženju zakona, koje je prof. dr Ivković dao, ne bih dodao ništa, ni oduzeo, jer bih pokvario utisak. Morate priznati da je obrazloženje bilo profesorsko i ekspertno, i da se ne ljute drugi ministri, pošto njih i nema ovde, tako bi trebalo i ekspertni ministri u vladi eksperata da obrazlažu svoje zakonske projekte. Na žalost, i argumentacija koju smo stavili u zakon i argumentacija koja je izneta u obrazloženju verovatno nisu bile dovoljno validne ili jake da bi Vlada Republike Srbije prihvatila ovaj zakon. Naprotiv, kao što ste videli, i Vlada Republike Srbije i Odbor za zakonodavstvo i Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom nisu prihvatili zakon i u svojim izveštajima dali su neke argumente o kojima želim da polemišem, jer se sa njima ne slažem, jer nisu validni, jer nisu utemeljeni.
Prvo, zakon koji smo predložili nigde ne predviđa budžetsko finansiranje, niti centralizaciju u podsticaju malih i srednjih preduzeća. Naprotiv, otvara mogućnosti svima koji stvaraju uslove za njihov razvoj da u okviru svojih nadležnosti ostvare istu, i to od lokalne samouprave do najviših državnih organa.
Drugo, predložene izmene poreskih propisa, koje mi u zakonu predlažemo, upravo su u skladu sa iskustvima Evropske unije, tj. sa zemljama koje imaju slične zakone o podršci malim i srednjim preduzećima, na koje se naša sadašnja Vlada često poziva, a u ovom konkretnom slučaju to ne uzima kao argument za. Nedoslednost Vlade potvrđuje i činjenica da su sada usvojeni poreski zakoni, ukinute postojeće pogodnosti koje su do sada imala mala i srednja preduzeća, a naročito ona koja se sada formiraju.
Treće, dame i gospodo narodni poslanici, normativni uslovi za razvoj malih i srednjih preduzeća, koje smo zakonom predložili, nisu u delokrugu ni jednog ministarstva, niti posebne organizacije, kako to Vlada i odbori u svojim informacijama tvrde, a nama daju za pravo da smo dobro predložili.
Četvrto, svetska i evropska iskustva u ovoj oblasti upravo govore da vlade ovih zemalja upravo imaju i agencije i fondove koje smo mi predložili u ovom zakonu, preko kojih se obezbeđuje podrška i stimulacija razvoja malih i srednjih preduzeća.
Peto, potvrda svega je i studija Instituta za uporedno pravo kojom je analizirano iskustvo u zemljama Evropske unije i predlozi ovog zakona su potpuno u skladu sa tim iskustvima, kako studija Instutita za uporedno pravo tvrdi.
Šesto, mišljenje Vlade Republike Srbije da postojeći zakonski propisi obezbeđuju podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, ne stoje. O tome su govorili i prethodnici iz poslaničke grupe SPS-a. Potvrda toga je da su stavovi iz široke javne rasprave, koju smo vodili u pripremi ovih zakona, upravo potvrdili obrnuto.
Sedmo, privredne komore i udruženja preduzetnika širom Republike Srbije daju punu podršku ovom zakonskom projektu. Dakle, oni na koje se odnosi, oni kojima zakon treba da služi, podržavaju ga. Na žalost, Vlada Republike Srbije to ne čini, pa se postavlja pitanje koji je njen pristup kada je u pitanju podsticaj razvoja i male i srednje i velike privrede.
Osmo, Vlada, ipak, definitivno uviđa značaj malih i srednjih preduzeća, kao i celishodnost rešavanja koje smo ponudili u ovom zakonu, jer kao što smo čuli, i sama priprema predlog za formiranje slične agencije, na istim osnovama kao što smo mi dali u Predlogu zakona.
Devet, očigledno je da je problem Vlade i matičnih odbora to što je Predlog ovog zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća predložila poslanička grupa SPS-a, a ne zbog toga što su rešenja necelishodna, loša itd. Moram da kažem da se ponavlja ono što se dešava i sa amandmanima koje mi predlažemo, koji se takođe odbijaju zbog toga, ne što ne valjaju, nego što ih predlažu opozicione stranke. Dakle, na ovaj način se još jednom pokazuje nekooperativnost i odsustvo spremnosti i Vlade Republike Srbije i parlamentarne većine za saradnju sa svim parlamentarnim strankama, za podršku inicijativama koju parlamentarna opozicija ima, a ona je u službi razvoja demokratije i privrede u našoj Republici, a ne obrnuto, i odsustvo saradnje sa svim relevantnim činiocima na našoj političkoj sceni.
Dame i gospodo poslanici, upravo zato, i u svoje ime i u ime poslaničke grupe SPS-a i u ime predlagača, pozivam poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srbije da prihvate i usvoje Predlog zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća i tako stvore okvire za uslove za brži razvoj malih i srednjih preduzeća koji će, van svake sumnje, doprineti: povećanju proizvodnje, povećanju izvoza, povećanju zapošljavanja mladih i stručnih ljudi, pre svega, koje će doprineti suspstituciji izvoza i dugoročnoj poslovnoj saradnji i kooperaciji sa velikim firmama u Republici Srbiji, Saveznoj Republici Jugoslaviji, Evropi i svetu.
Hvala vam na pažnji i unapred vam hvala na podršci koju ćete dati usvajanju ovog zakonskog predloga.