Reč ima narodni poslanik Sreten Mitrović, posle njega Nebojša Jović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, početkom 90-tih godina, usvajanjem reformskih i sistemskih zakona, stvoreni su društveno-ekonomski uslovi koji su omogućili brz prodor privatne inicijative i otvaranje malih i srednjih preduzeća. Neuzaustavljiv uspon malih i srednjih preduzeća snažna je i gotovo spektakularna manifestacija tog projekta. Jedan od osnovnih problema jugoslovenske privrede jeste kako najbrže i najplodotvornije staru naviku, isključivo pridavanje značaja velikim gigantima, zameniti novom. Suštinsko je pitanje možemo li da prihvatimo i podržimo predlog o razvoju malih i srednjih preduzeća?
Treba dati poseban podsticaj razvoju malih i srednjih preduzeća u našoj Republici, posle NATO agresije, jer je prilikom bombardovanja porušen ili oštećen ogroman broj velikih preduzeća. Brži i bolji oporavak porušene privrede mnogo je lakše ostvariti aktiviranjem malih i srednjih preduzeća. Bez dovoljno ulaska malih preduzeća u privrednu strukturu ne može se uspostaviti konkurentnost savremenog tržišta. Značaj malih i srednjih preduzeća porastao je u pogledu zarada koje su mogle da se ostvaruju u njima i u stvaranju bruto nacionalnog proizvoda. Na najširem planu, kako u sferi stvaranja vrednosti, tako i u sferi raspodele socijalne vrednosti, mala i srednja preduzeća su dobijala na značaju, koji je naročito narastao na lokalnom nivou razvoja.
Sama činjenica da se osetno smanjuju troškovi transporta, malim i srednjim preduzećima se lakše upravlja, imaju manje opšte troškove, a dobrim i ekonomičnim poslovanjem, bržom i efikasnom kontrolom lakše se dolazi do profita. Razvojem malih i srednjih preduzeća uspešnije se rešavaju problemi zapošljavanja.
U realizaciji ekonomskog programa zapošljavanja na okupiranim prostorima Kosova i Metohije, kada znamo da su Srbi proterani sa svojih radnih mesta, značajnu ulogu zbog suštine problema i ograničene slobode kretanja imaju mala i srednja preduzeća. Moram da naglasim da se takvim projektima posle dolaska KFOR-a i UNMIK-a pokušalo preko JU-komiteta za saradnju sa UNMIK-om i Podkomiteta za privredu pomoći srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, otvaranjem mini farmi kokošaka, mini pekara, mini mlekara i još nekih projekata u poljoprivredi. To je dalo veliki doprinos u zapošljavanju, snabdevanju životnim namirnicama i pomenutim proizvodima, a samim tim i lakšem opstanku na svom ognjištu.
Međutim, moram i to da naglasim, dolaskom DOS-a na vlast ovi projekti i pomoć srpskom narodu su prestali da stižu, ali se nadamo da će se davanjem podrške ovom projektu malih i srednjih preduzeća nastaviti pomoć srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Jović, a posle njega Momir Radoičić.

Poštovani narodni poslanici, usvajanje Predloga zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća bila bi jedna idealna prilika, gospodo iz DOS-a, da se okanete prošlosti i da počnete da se bavite budućnošću. Prošlost ne može da se promeni, a i zna se ko se bavi prošlošću, jednog dana će se o tome dati sud, a budućnost može i treba da se promeni. Da mislite na budućnost ove zemlje i njenih građana, onda biste bez razmišljanja prihvatili Predlog zakona o podršci razvoju malih i srednjih preduzeća, jer od usvajanja reformskih zakona počev od 1990. godine stvorili su se društveno-ekonomski uslovi, koji su omogućili brz prodor privatne inicijative i preduzetništva, tj. osnivanje velikog broja malih i srednjih preduzeća.
Najnoviji podaci pokazuju da u našoj Republici postoji oko 180.000 privatnih preduzeća, oko 190.000 hiljada radnji sa preko 520.000 zaposlenih radnika, sa tendencijom uvećanja broja, pa samim tim i njihovo učešće u društvenom proizvodu je svakim danom sve veće, ako se uzme u obzir smanjenje zaposlenosti i uposlenost kapaciteta u društvenom sektoru. To je osnovni razlog za usvajanje ovog predloga zakona. Donošenjem ovog zakona ojačali bi ili bolje reći podstakli razvoj malih i srednjih preduzeća. U kontekstu podrške zakona razvoju malih i srednjih preduzeća, treba reći da mala i srednja preduzeća imaju veliku vitalnost i ovo obeležje se potvrdilo na više načina, u velikom broju primera.
U vreme kriznih poremećaja kada su džinovske korporacije vršile masovna otpuštanja mala i srednja preduzeća su uspela da prežive, zahvaljujući svojoj fleksibilnosti, pretvaranjem dobre ideje u dobre projekte i brzim popunjavanjem praznine na tržištu s jedne strane, i napuštanjem tržišta gde je postojala zasićenost, sa druge strane. Mala preduzeća imaju veću mogućnost za specijalizaciju, a u tom smislu i u podizanju svoje konkurentnosti i efikasnosti velika preduzeća su u mnogim slučajevima koristila usluge specijalizovanih malih preduzeća. Mala preduzeća brže i lakše investiraju i u tom smislu uspešnije nalaze izlazak i kanale u otežanim situacijama, bilo usled pada konjukture i slabljenja tržišta, bilo usled drugih poremećaja na tržištu kao što je bilo u poslednjih deset godina u našoj zemlji.
Često se mala i srednja preduzeća formiraju da bi se bolje plasirao i unovčio sopstveni proizvod, i takva preduzeća imaju ofanzivan preduzetnički duh. Želja da se bude bogat i slavan, uspešan i poznat pokreće mnoge ljude. Još jedan razlog za podršku za razvoj malih i srednjih preduzeća je taj da mala i srednja preduzeća dinamiziraju lokalni razvoj, jer time mogu iskoristiti lokalne prednosti i upotrebiti sopstvene resurse. Rešavanje problema zapošljavanja najbolje sublimira ulogu i značaj u razvoju malih i srednjih preduzeća.
Kada se sve to ima u vidu postaje sasvim jasno zbog čega su razvijene zemlje razradile niz opštih i selektivnih mera ekonomske politike za formiranje malih i srednjih preduzeća. Njihovo iskustvo u stimulisanju malih i srednjih preduzeća je veoma bogato i to treba iskoristiti. Nema razvijene zemlje koja na nivou ekonomske, a naročito fiskalne i kreditne politike, ne obezbeđuje stimulacije, a njih treba vezivati pre svega za poreske olakšice i dotacije. U tom pogledu nezaobilazno je iskustvo Italije, koja za novoosnovana preduzeća za prvih deset godina rada smanjuje poreze u delu poreza na lični prihod građana, porez na profit i lokalne poreze. Takođe, značajne olakšice su u smanjenju stope doprinosa na zaposlene, pa se time pospešuje zapošljavanje.
S ozbirom na izložena pozitivna iskustva razvijenih zemalja za našu zemlju je celishodno da, u zavisnosti od raspoloživih sredstava, linearno i selektivno stimuliše mala i srednja preduzeća. Tu bih napravio jednu paralelu sa usvajanjem Zakona o porezu na dobit preduzeća. U smislu člana 44. Zakona predložio sam da novoosnovana preduzeća za prve tri godine svog poslovanja budu oslobođena plaćanja poreza na dobit. Međutim, to nije prihvaćeno. Ništa posle toga nije učinjeno u tom smislu da bi se te poreske olakšice učinile, iako se visoki funkcioner Socijaldemokratije Slobodan Lanović se usprotivio tom poreskom rešenju i tražio da se anuliraju odluke koje su donete po tom osnovu. Njegova izjava je izašla u Blicu od 28.4.2001. godine.
Jedan od najznačajnijih mehanizama za razvoj malih i srednjih preduzeća je da se ta preduzeća kreditno finansijski osposobe. Ekonomisti znaju da raspolaganje kreditom istovremeno znači i raspolaganje kupovnom snagom. Finansiranje malih i srednjih preduzeća ima svoje specifičnosti zbog rizika u početnom periodu poslovanja, zbog traženja garancija, pa zbog toga se u razvijenim zemljama formiraju specijalizovane banke za podršku tim malim i srednjim preduzećima.
Kod nas u Predlogu ovog zakona koji nudimo Skupštini na usvajanje u članu 6. predlaže se osnivanje agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, kao posebne organizacije sa svojstvom pravnog lica, a da direktora agencije imenuje Vlada. Sredstva za funkcionisanje ove agencije predložena su u budžetu Republike, a mogu i sopstveni prihodi ili prihodi od domaćih i stranih zajmova ili donacija.
Predlogom zakona u članu 10. predviđa se osnivanje fonda za zajmove i garancije malih i srednjih preduzeća. Fond ima status pravnog lica, sa zadatkom da pruža finansijsku podršku poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzeća. Organ upravljanja fonda je upravni odbor. Predsednik upravnog odbora i članove bira Vlada.
Predlogom zakona u članu 3. stoji da Vlada Republike Srbije donosi godišnji program podrške razvoju malih i srednjih preduzeća i u tom smislu daju se pravci razvoja za prioritetne vrste delatnosti za koje se pruža podrška malim i srednjim preduzećima. Program razvoja infrastrukture, podsticanja zapošljavanja nezaposlenih lica i obezbeđenje izvora sredstava, i obezbeđenje investicionih programa i tome slično i taj program Vlada treba da uskladi sa razvojnim programom Republike, programima zapošljavanja stanovništva i programima za nezaposlene, programima imigracione politike, kao i programima zaštite životne sredine i otklanjanja posledica elementarnih nepogoda.
Vlada vrši verifikaciju svih odluka. Vi činite Vladu i vi ćete time rukovoditi, pa zato vam predlažem da usvojite zakon. Ako to ne učinite, jedini razlog je što to dolazi od opozicije, jer kako shvatiti jučerašnju izjavu Aleksandra Vlahovića, ministra za privatizaciju, da će Vlada uskoro izaći sa Predlogom zakona o formiranju agencije za mala i srednja preduzeća koja će brinuti za njihov razvoj.
Mi upravo sa Predlogom zakona to nudimo. Mi iz SPS-a, nudimo transparentan zakon, a ne treba biti ni ekonomista ni mudrac, da bi se uvidelo da bi njegovo usvajanje bilo od opšteg interesa. Na vama je da odlučujete. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Momir Radoičić, a posle njega Dragiša Marinković.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju u kojoj se našla naša privreda, ne samo svojom krivicom, već nepovoljnim uticajem kroz koji je prošla od raspada SFRJ, zatim nepravednih sankcija uvedenih jednoj suverenoj zemlji, kao i neposredne intervencije NATO-a, upravo iz tih razloga, a naročito zbog ubrzane privatizacije, predložili smo ovakav zakon o razvoju malih i srednjih preduzeća. Znajući da su mala i srednja preduzeća stub razvoja moderne države i da ona moraju dočekati spremno transformaciju velikih firmi, jer mala i srednja preduzeća u komparaciji sa velikim preduzećima imaju određene prednosti.
Kada je reč o prednostima, one se ogledaju u sledećem: u lakšem prilagođavanju tržištu, bržoj preorijentaciji proizvodnje, efikasnijem korišćenju svih resursa i mnogim drugim socijalnim prednostima. Mala i srednja preduzeća su, kao takva, nezaobilazni faktor celovitosti i efikasnosti, svakog, pa i našeg privrednog sistema. Sa druge strane, lica koja su spremna da osnuju mala i srednja preduzeća, najčešće ne raspolažu ni dovoljno zdravim sredstvima, ni dovoljno stručnim vođenjem, pa je razvoj u takvim uslovima otežan, a mnogo puta osuđen na gašenje.
Mala i srednja preduzeća imaju zadatak da tržištu obezbede jednostavne i specifične proizvode i usluge, odnosno, da kroz kooperaciju sa većim preduzećima učestvuju u stvaranju složenih i frekventnih proizvoda. Naša mala i srednja preduzeća nisu spremna da prihvate takvu kooperaciju, jer su tehnološki zastarela, infrastrukturalno nisu u potpunosti rešena, imaju i mnoge druge probleme i bez podrške države imaju mali uspeh. Prateća ograničenja malog preduzeća čini:povećana inventivnost u strategiji razvoja, smanjen nivo specijalizacije zaposlenih i nedovoljno razrađeni tehnološki postupci i drugo.
Međutim, bez obzira na navedena ograničenja, mala preduzeća danas sa razlogom izrastaju u bitne i nezaobilazne faktore celovitosti i efikasnosti svakog, pa i našeg privrednog sistema. Svi nabrojani problemi koje sam izneo, a koji prate razvoj malih i srednjih preduzeća, moraju biti podržani i praćeni u razvoju i u realizaciji od strane države. Država kao nezaobilazni faktor i ključni reprezent nacionalnog okruženja posvećuje posebnu pažnju stvaranju uslova za razvoj malih i srednjih preduzeća, kao i obezbeđivanju olakšica u početnom periodu rada (koje smo mi ukinuli u prethodnom Predlogu zakona), omogućavanju dobijanja stimulativnih kredita, kao i velikoj ponudi poslovnih ideja iza koje stoje agencije koje formira država. Dosadašnja podrška razvoju malih i srednjih preduzeća u našoj zemlji, usled njene dugogodišnje međunarodne izolacije i političke marginalizacije, tranzicionih procesa, u osnovi se svodila na određena uprošćavanja postupaka njihovog osnivanja, kao i određenim olakšicama u prvim godinama rada.
Poštovane kolege poslanici, ukoliko je bio u pitanju predlagač zakona o razvoju malih i srednjih preduzeća, mi smo iskazali kooperativnost na Odboru za razvoj, u zajedničkom kreiranju ovog zakona, gde smo bili spremni da se izvrše određene promene, ali to se nije prihvatilo. Raduje me što Vlada, imajući u vidu značaj malih i srednjih preduzeća, priprema predlog zakona o razvoju, a ja mislim u većem delu, pri istom kriterijumu, koji smo i mi uradili, a koji su po analizi institucija koje prate predloge, usaglasili sa iskustvima sa Zapada i da je sve to uneto u predlog zakona. Iskazanom spremnošću za korigovanje predloga, nismo imali nameru ubiranja političkih poena, već da se kao takav prihvati i što pre krene ka rešavanju iovako teške situacije u privredi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragiša Marinković, a posle njega narodni poslanik Stevan Ž. Gudurić.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo kolege poslanici, ja bih, kao poslanik DOS-a, želeo da se zahvalim poslanicima SPS-a na jednom ovakvom zakonu, na jednom predlogu, što su se na kraju svoje političke karijere setili da krenu u nekom pravcu, u kome stvarno ova zemlja treba da ide.
Mi u DOS-u, tj. naša Vlada ima prevashodni zadatak da ovu zemlju stavi na noge preko malih i srednjih preduzeća. To je neki cilj koji je dugoročan za našu Vladu. Način na koji ćemo mi to uraditi je sada ono što smo mi zacrtali i planirali. Za sve to o čemu ste vi pričali potrebno je dosta novca. Danima ste nam se rugali ovde i pričali - gde su vaši donatori, gde su ti koji treba da donesu sredstva, i znajte, gospodo, da bez tih sredstava koja treba da dođu sa Zapada, ni mi nećemo moći ništa da uradimo, što se tiče razvoja malih i srednjih preduzeća.
Prema tome, za ovu vladu i za nas iz DOS-a udarna pesnica razvoja ove zemlje biće mala i srednja preduzeća, zapamtite ovo što sam vam rekao. To što sada vi ovde, pred ovu vladu izlazite sa takvim zakonom, trebalo je da izađete pred vašu vladu, i ne samo to, da izađete pred tu vladu, već i da kažete - prihvatamo takav zakon i takav zakon sada forsiramo da bude stvarno zakon, životni zakon od koga će ova zemlja da živi.
Ja sam 16 godina privatnik i to onaj sitan privatnik, mali, a možda za sada neki sitan - srednji privatnik i 16 godina nisam imao šanse da jedan dinar uzmem kredita od one vlade, koju ste vi imali. Stalno je to kod nas, malih privatnika, bilo presipanje iz šupljeg u prazno, znači, ono malo što zaradiš uložiš u alate i ostalo. Na žalost, zbog vas i vaše carine i svih propisa koji su vladali u vaše vreme, morao sam da napravim jednu proizvoljnu firmu jer sam imao svoje elektronske uređaje koji su izuzetno kvalitetni i koje danas, na žalost, iz Mađarske moram da prodajem po Evropi, jer nisam uspevao ovde u ovoj zemlji.
Rugali su mi se carinici kada dođem za plastičnu kutiju, da je carinim ili kada mi je pošalje ino-partner sa Zapada. Tri do četiri dana me drže na carini da bi mi je dali, a na njoj samo piše - uzorak. Isto to, gospodo, kada dobijem uređaj u Mađarskoj, ceo uređaj i piše - uzorak, carinik ga ne pogleda, da mi ga u ruke. Vi ste nas ovakve oterali iz ove zemlje da moramo da radimo van. Imao sam i dobre uređaje, sve sam imao, da sam mogao iz ove zemlje da radim. Ja sada vraćam svoju firmu ovde i u svojoj kući hoću da pravim decu, u svojoj kući hoću da gradim i radim, a ne tamo negde.
Gde ste bili do sada, za ovih 10 godina, da to što ste nama danas predložili, uradite? Nije mi jasno, krivo mi je što gospodin Bane Ivković nije ovde, pričao je malopre o stručnjacima. Vi iz SPS-a znate vrlo lepo da pričate kada izađete ovde, za ovom binom znate lepo da pričate da imamo stručnjake. Pre neki dan nam je gospodin pričao da najbolje stručnjake na svetu imamo iz oblasti medicine. Takve, kakve mi imamo, niko u svetu nema. Medicina na nivou nule, najgora koja postoji u Evropi. Pitam vas, a vi to pričajte nekom drugom da nije tačno. Mom prijatelju je otac umro zato što nisu imali antikoagulant, a toliko je moćan, da kaže, mogao sam za ovu zemlju, za celu godinu, da im kupim antikoagulante. O tim pričama nemojte nama pričati. Najveći strah sam imao za ovih deset godina da se mojoj deci, mojoj porodici i mojim prijateljima ne desi da dođu u bolnicu.
Pomenuli ste danas, gospodin Bane Ivković mnogo lepo priča o našim stručnjacima. Gde su vaši stručnjaci? Gospodo, naši stručnjaci, 50% onih što su vredeli, danas su u inostranstvu. Rasturili ste takve institute kao što je Vojni. Znam dvojicu prijatelja koji su radili u Vojnom institutu, a koji danas rade jedan preko puta drugog, u Kanadi, na istom razvojnom projektu koji su razvijali i ovde, a to je helikopter.
Za naše stručnjake svuda ima mesta, ali ne u ovoj zemlji i ne za vreme vaše vladavine. Ima mesta u svetu. Mi danas u DOS-u imamo najveći problem što nemamo dovoljno kvalitetnih ljudi u samoupravi, u firmama. (Komentar iz sale se ne čuje.) Da, da, to nisu naši ljudi. Naši ljudi su, gospodine, svi oni koji nešto znaju i koji mogu ovoj zemlji da pomognu da krene napred.
Prema tome, kada kažem - naši, ne znači da su članovi DOS-a. Dobri su i vaši. Juče sam sve sa vašima pričao. Juče sam bio na proslavi "Goše". Ja sam nekada radio u "Goši", kada se radilo 24 časa dnevno. Prošle godine kada sam došao u tu fabriku, to je strava, uđete, po dva - tri radnika u celoj proizvodnoj hali. Sve što je bilo mladih stručnjaka otišlo je. Ima tamo i vaših ljudi koji su bili direktori SPS-a i mi se i danas oslanjamo na njih, ali su oni morali da budu, juče su mi pričali kakve su ucene imali da bi došli na takva mesta. O tome nećemo dalje.
Tu ste, gospodine Ivkoviću, vidim vas, zahvaljujem. (Poslanik Ivković se obraća predsedniku.) Dobro, mislio sam da se meni obraćate jer sam vas malopre prozvao. Niste bili tu.
Hoću da vam kažem da ste imali jednog čoveka, stručnjaka, imam to zadovoljstvo da sam ga kao čovek, kao privatnik spasao da ne ode u inostranstvo. Radio je, gospodine Ivkoviću, kod vas u institutu Srpske akademije nauka, radio je godinama za platu od 20 do 50 maraka. Kako da jedan čovek živi sa tom platom? Magistar, izuzetan stručnjak, spremio je doktorat i već tri godine ima kako ga je spremio i drži ga, a vaši ljudi, vaš mentor mu ne daje da doktorira, a već mu je prepisao svojih patenata jedno tri - četiri, kao uslov da dođe do toga da doktorira.
To je način na koji ste vi pokušavali, a na kraju kada je pukao i hteo da ode u školu da predaje, rekao sam mu - ostani, još malo vremena će biti, doći će i vaše vreme. Takvim stručnjacima je trebalo da date stanove. Za onaj stan od dva ara, koji ima gospodin Toma Nikolić, mogli ste pet takvih stručnjaka da podmirite i da takvi ljudi ostanu u zemlji, da vode razvoj ove zemlje.
(Glasovi: - Tema.) Tema je, da, da. Slažem se. Tema je - mala i srednja preduzeća koja moraju da se oslone na sve ono što je stručno u ovoj zemlji. Pričali ste malopre, gospodin Ivaković je vrlo lepo pričao o tome kako imamo strašne kadrove. Imamo ih, ali su van zemlje. Prvo, mi moramo da ih vratimo nazad da bismo počeli da radimo.
Na kraju, želim da ovaj vaš zakon vidim kao samo jedan marketinški posao, nešto što je marketing pred ovim televizijskim kamerama. Ja sam, da bih marketing u svojoj privatnoj firmi imao pred TV kamerama, morao da plaćam po desetak maraka sekundu. Vi ga, gospodo, imate besplatno. Vi ga imate besplatno za sve ono što ste danas izrekli.
Ili, ako to nije marketing, onda je to ipak neko kajanje za sve ono što niste uradili za ovih deset godina dok ste bili na vlasti, a sad želite nama da preporučite. Hvala vam na dobrim idejama. Vaše ćemo ideje podržati, ali samo u nekim drugim oblicima, u onim oblicima za koje mi smatramo da su realni i koji će moći da zažive. Hvala.

Gospodin Branislav Ivković, replika.  Odlučite se, gospodine poslaniče, da li se slažete da povreda Poslovnika ide prvo. (Pošto se u međuvremenu po povredi Poslovnika javio za reč narodni poslanik Blažić.) Hvala lepo.

Dame i gospodo poslanici, povređen je član 99. Poslovnika. Poslanik koji je govorio neposredno pre mene izjavio je nešto što je uvredljivo za sve lekare u ovoj sali, a mislim i za sve lekare koji rade u vrlo teškim uslovima danas u Srbiji.
Nije medicina nula u Srbiji. Teški su uslovi za rad, ali lekari svojom humanošću i svojim znanjem nadoknađuju to. Dobijaju priznanja po čitavom svetu. Mogu vam reći da to što ste izjavili, da vas plaši da vodite dete kod lekara, da je to još jedna stravična uvreda. Humaniji su lekari ovde u Srbiji, nego tamo oni vaši na Zapadu koji ostavljaju čoveka da umre ako nema da plati, koji dijaliziranog bolesnika ne dijaliziraju ako nema da plati, koji ne vrše porođaj ženi ako nema 8 hiljada dolara, u Americi.
Prema tome, nemojte nikada više da lekare vređate na taj način i da kažete da su nula, a pogotovu da unosite nemir, da ljudi smatraju da ne smeju da idu na lečenje. Tu ste napravili jednu krajnje, krajnje nehumanu grešku.