Uvaženi predsedniče, poštovane kolege poslanici, za razliku od pojedinaca, odnosno od pojedinih poslanika iz vladajuće koalicije, koji su juče izlazili za ovu govornicu, a i danas, koji nisu izašli da apsolutno ništa ne kažu o zakonu koji je pred vama i koji je predložen, da ne kažu šta je to dobro u njemu i šta je to loše što bi se moglo ispraviti, zaista se izvinjavam gospodinu što je prethodno govorio, i bukvalno, nemam nijednu primedbu na njegovo izlaganje, jer je čovek pokušao da ukaže na nešto što ne valja, i normalno je da nijedan zakon nije idealan i da treba ukazati na ono što u njemu ne valja.
Međutim, nisu izlazili da bi to uradili, već su isključivo izašli da bi iskazali patološku mržnju prema SPS-u i prema predlagaču ovog zakona. Potrudiću se da to ne učinim, ali je vrlo teško ne odgovoriti i savladati emocije u sebi, kada pojedinci izađu i sa onakvim arsenalom pljuvanja po SPS-u ili bivšoj vlasti, kako oni kažu, izađu da govore pet minuta. Međutim, to najviše govori o njima, o njihovom pragu dostojanstva i moralu, ne bih o njima više da pričam.
Što se tiče zakona, neću možda reći da je on u idealnom vremenu donet i da se nije mogao i pre toga doneti, ali prevashodno treba videti koji su to ograničavajući faktori, ili te limitirajuće granice, koje, jednostavno, nisu ni dozvoljavale, ili nisu davale pogodnost da se donese ovaj zakon, možda pre. Trebalo je mnogo toga da se uradi, ispita, vidi, da se prebrodi ova kriza, pa da se to stavi na papir.
Ovo je jedan preventivni zakon, za koji mislim da protrčavaju zadnji vagoni kad se treba doneti, jer smo mi svi svedoci, a mislim da nas je većina ovde roditelja i da nijedan od nas, hajde ovako da se pogledamo u oči, ne bi došao i potpisao bilo protiv koje odredbe ovde, kad su u pitanju njegova deca. Zar bi neko dopustio da mu dete od 13 ili 14 godina ide posle ponoći u kafanu, da konzumira alkohol, ili ne daj bože, da ga navuku na tanak led, pa da proba drogu, ili da napusti školu, zbog takvih poroka, i mislim da to nijedan roditelj, koji želi svoju decu da izvede na pravi put, ne bi dozvolio i ne bi potpisao ni protiv jedne odredbe ovde.
Voleo bih da je ovaj zakon došao pod šifrom, da se ne zna ko ga je predlagao, pa da vidim kako bi onda svi reagovali. Dakle, ovo je zakon preventivni, s obzirom da smo zaista suočeni sa činjenicom, o čemu je i kolega govorio, iz suprotnog tabora, da se već droga pojavljuje u osnovnim školama, da je zaista splet zlih okolnosti koje hvataju u prljave kandže decu, pogotovu te maloletnike, koji su im najpogodniji za manipulaciju i za tako nešto.
Dakle, to nije sankcionisanje dece, nije to zabrana, već je to sankcionisanje onih koji ponude tako nešto, a na nama je svima, i na roditeljima, na svim ustanovama, obrazovnim, socijalnim, kulturnim, informativnim, da tu decu edukujemo i na kraju krajeva, da ih zaštitimo od nasrtaja tih poroka, koji su svakim danom sve veći.
Statistika pokazuje da je maloletni kriminal u porastu, pogotovu u zadnje vreme, čak i u odnosu na kriminal koji vrše punoletna lica, zatim, da je procenat tih maloletnika mnogo veći nego što je do sada bio, u odnosu na njihovu populaciju. Prema tome, protiv toga se moramo sada izboriti, jednostavno, da zaustavimo taj negativni trend rasta u ovom delu i da pokušamo, smirivanjem situacije, da lečimo ove probleme.
Dalje, vi znate vrlo dobro, juče je neko bio protiv toga, kad smo povezali NATO bombardovanje za porast kriminala - pa jeste, gospodo, vi znate kako su postale granice, pogotovu granica prema Albaniji već praktično ne postoji, narko-dileri i narko-mafija, albanska, na svaki način želi da podrije, i neprijatelji s polja da podriju naše patrijarhalno vaspitanje, da nam iščupaju korene tog vaspitanja i da nam preuzmu omladinu, kako bi lakše zagospodarili ovim delom.
E, protiv toga se mi moramo boriti.
Gospodo, na kraju, da vam kažem da mi je vrlo žao i da me nije ni čudilo kad sam pročitao da je Vlada odbila ovaj projekat. Mene je jako iznenadilo, na početku ovde, kad smo usvajali ministarstva, odnosno Zakon o ministarstvima, kada je Ministarstvo za sport i omladinu podvedeno pod jedno drugo ministarstvo, praktično, stavili smo ga pod tepih i tada smo se mi odrekli neke velike brige za omladinu.
Meni je gospodo i danas žao što neću moći da budem na terenu mog fudbalskog kluba, gde je 50-tak dečaka od 10 do 14 godina, večeras će trčati za tom loptom, da vidite kakvo je to uživanje biti sa njima, koliko nama napora treba da tu decu odvedemo na fudbalski teren, da ne idu u kafiće, da ih odvratimo od droge, od svih tih poroka, od sekti, koje kao ptice grabljivice hodaju oko naše dece i uvlače ih u te poroke.
Prema tome, gospodo, kada ste ono ministarstvo ukinuli, bilo je jasno kolika je briga, odnosno kolika će biti briga Vlade o mlađem naraštaju. Ako svi pođemo od ovoga, od ove najosnovnije činjenice, da smo roditelji, da su zaista veliki problemi koji nam se motaju oko dece, trebalo je sa mnogo, ili malo amandmana, da poboljšate tekst ovog zakona, ali na kraju da ga prihvatimo, jer je zadnje vreme da se ovakav zakon donese. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, iskoristio bih ovih pet kratkih minuta da polemišem oko dve teze, na bazi kojih se napada Predlog ovog našeg zakona o zaštiti maloletnika. Prva se odnosi na činjenicu da je većina pitanja, koja se uređuju ovim zakonom, već uređena drugim propisima i da to postoji u našem pravnom sistemu, a druga teza da se ovim zakonom favorizuje, ili daje prioritet, zabranama i represiji, u odnosu na mere podrške razvoju maloletnih lica.
Mislim da ni jedan ni drugi ugao, iz kojih se ovaj zakon napada, ne stoje. Pošao bih od mišljenja Vlade, pre svega, koje smo svi kao narodni poslanici dobili, gde već u drugom stavu zapažamo jedan formalni nedostatak, ali on dovoljno govori o ozbiljnom odnosu Vlade prema jednom predlogu zakona, gde se Vlada u svom pismu poziva na član 192. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, koji obrađuje materiju poslaničkog pitanja i odgovora na poslaničko pitanje.
Ovo nije nikakvo poslaničko pitanje, ovo je predlog zakona, čiji predlagač nije Vlada, i nije se smelo pogrešiti.
Dalje, navodi se da su prava deteta na uslove života itd. već uređena Zakonom o braku i porodičnim odnosima, Zakonom o društvenoj brizi o deci, Deklaracijom o zaštiti i unapređenju prava dece u SRJ. Sada pozivam i Vladu i sve narodne poslanike, ako u citiranim propisima, znači i Zakonu o braku, i Zakonu o društvenoj brizi o deci, nađu jedan član, nađu jedan stav koji liči (ne isti, nego koji liči) na norme koje su u našem predlogu zakona, mislim da smo mi spremni da taj predlog zakona povučemo.
Nikakvih dodirnih tačaka sa našim zakonom citirani propisi nemaju. U to se mogu svi uveriti, ukoliko uzmu da čitaju te zakone.
Što se tiče Deklaracije o zaštiti i unapređenju prava dece u SRJ, radi se o programskom dokumentu Savezne vlade iz 1996. godine, koja je uzela sebi za pravo da, kao jedan od prioriteta u vođenju socijalne politike, uzme upravo zaštitu porodice i deteta. Takođe, nikakve sadržinski gledano zajedničke crte sa našim predloge zakona nemamo.
Nelogičnosti slede i dalje. Na drugoj strani citiraju se neki propisi kojima su navodno ova pitanja uređena već u pravnom sistemu na isti način. Ima nekih odredaba, moram da priznam, u Zakonu o javnom redu i miru, koje su uređene slično. Ne identično. Znači, ovim našim zakonom su neke zabrane uređene nešto malo šire.
Ima i stvari koje apsolutno ne stoje. Na primer da je zaštita od proizvoda sa pornografskim sadržajem obezbeđena zakonom o izdavanju publikacija. Taj zakon je donet 1991. godine i menjan je tri - četiri puta, ima 11 članova. Nijedan od tih 11 članova ne govori o bilo kakvom pornografskom sadržaju niti o zabranama vezano za ove sadržaje. Znači, vrlo proizvoljna ocena Vlade, a za šta mislim da nema pokrića niti sme da se dogodi.
U tom zakonu zaista piše da je država dužna da za izdavače publikacija obezbedi poreske olakšice, a koje ste vi usvojenim poreskim paketom upravo ukinuli. Znači taj zakon niste pročitali ni sa aspekta poreskih zakona, a ni sa aspekta ovog zakona koji smo mi predložili.
Što se tiče bilo kakave paralele sa Krivičnim zakonom Republike Srbije, mi upravo nijednim svojim članom nismo predvideli nijedno krivično delo ovim našim zakonom. Upravo, uvažavajući jedan dominantan stav u pravnoj teoriji i u praksi. Znači, da treba doći do kodifikacije krivičnog zakonodavstva na nivou Republike Srbije ili još bolje na nivou SRJ, da treba izbeći ova takozvana blanketna krivična dela, znači dela koja su prisutna u posebnim zakonima. Sva krivična dela treba da se nađu u jednom modifikovanom krivičnom zakonu.
Upravo smo ostavili prostor Vladi i apelujemo na Vladu da neke ideje iz ovog zakona, ukoliko smatra da treba, ugradi u taj novi kodifikovani krivični zakon. Ono što je posebno proizvoljno u mišljenju Vlade odnosi se na dodir ovog zakona, odnosno pojedinih njegovih odredaba sa odredbama Ustava Republike Srbije. Naime, ovde se apostrofiraju članovi 12. i 13, i 15. i 16. Zakona, a 15. i 16. govore o veroispovesti i o sektama u odnosu prema članovima 41. i 43. Ustava. Podsetiću da je članom 41. Ustava predviđeno da se jamči sloboda veroispovesti, koja obuhvata slobodu verovanja i ispovedanja vere i vršenja verskih obreda...
(Predsednik: Vreme.)
... a član 43. govori o tome, privodim, da se građanima jamči sloboda zbora i drugog okupljanja. To nije sporno. Mi smo upravo u ovim našim normama i zakonima, u kojima smo određene zabrane vršili pokušali da se veoma dobro uskladimo sa Ustavom Republike Srbije, a pre svega sa članom 44, koji kaže da je zabranjeno delovanje, a koje ima za cilj nasilno menjanje Ustavom utvrđenog poretka, narušavanje teritorijalne celokupnosti i nezavisnosti Republike Srbije, kršenje Ustavom zajamčenih sloboda i prava čoveka i građanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Mi upravo u članu 15. Predloga zakona kažemo da se zabranjuju oni vidovi verskog učenja ili njegove primene, kojima se propagira verska netolerancija, versko- nacionalna mržnja ili isključivost, povrede interesa javne i lične bezbednosti, javnog reda, zdravlja i morala, uloge porodice, prava i slobode drugih ljudi.
Znači, poštovali smo Ustav Republike Srbije, kao što ćemo to činiti i nadalje. Samo da kažem, vezano za ovaj deo represije, samo jednu rečenicu, ovaj zakon nikako se ne može okrakterisati ni kao zakon zabrane i represije prema maloletnim licima. Od 15 zabrana i obaveza koje ovaj zakon propisuje, 12 zabrana je usmereno prema okruženju u kojima maloletnici žive i školuju se i rade, a svega tri su vezane za same maloletnike i za njih nije predviđena nikakva kazna, a ni novčana kazna, ni zatvor, već samo vaspitne mere, od ukora do upućivanja u ove specijalne centre i pojačan nadzor nad njima. Toliko.

Reč ima ministar gospođa Matković.

Kada je bilo reči o tome da zakon pre svega kaznama pokušava nešto da reši, mi nismo ni govorili o tome da se te kazne odnose na maloletna lica, nego prosto da je to samo jedan deo priče. Inače mi se čini, a nisam pravnik, pa se izvinjavam ako upotrebim neku pogrešnu terminologiju, čini mi se da zaista nismo dovoljno ubeđeni ili bar jedan deo poslanika i da postoji razlog da se kaže tačno, gde su precizno neke od ovih odredbi definisane već u zakonu. Vi ste pomenuli odredbu koja se odnosi na pornografske spise. Znači, postoji Krivični zakon SRJ, koji kaže, ko proizvodi i prodaje, rastura javno pod naslovom "proizvodnja i rasturanje pornografskih spisa", javno izlaže radi prodaje ili nabavlja spise, slike ili druge predmete kojima se teško vređa moral, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Kada je reč o alkoholu, kada je reč o drogama, ne bih želela da se stekne utisak, makar i kod jednog dela poslanika i jednog dela publike.
Zaista je važno da znamo da je ovo regulisano već postojećim zakonima. Ne bih htela da se stekne ili da bilo ko stekne utisak da Vlada smatra da ne treba da se sankcioniše to što neko rastura drogu. Znači, Krivični zakon SRJ, ko navodi drugog na uživanje opojne droge ili psihotropnih supstanci ili mu daje opojnu drogu itd., kazniće se zatvorom od tri meseca do pet meseci. Ako je delo učinjeno prema maloletniku, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do 10 godina. Znači, sada se postavlja pitanje, da li je primerenije ono što su novčane kazne u zakonskom predlogu koji se ovde predlaže ili su primerenije ove kazne. To je isto nešto što je tema. Za mene je ovo primerenije. Možemo naravno o tome razgovarati.
Kada je reč o oružju i municiji, "Službeni glasnik" RS, Zakon o oružju i municiji, odobrenje za nabavljanje vatrenog oružja neće se izdavati maloletnom licu. Takođe, postoje kazne koje se na to odnose. Kada je reč o služenju alkoholnih pića maloletnim licima, Krivični zakon Republike Srbije, ko u ugostiteljskoj ili nekoj drugoj radnji u kojoj se prodaje alkoholno piće posluži maloletno lice koje nije navršilo 16 godina žestokim akoholnim pićem ili ga posluži drugim alkoholnim pićem u količinama koje mogu da dovedu do opijanja tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 6 meseci.
Zakon o javnom redu i miru, "Službeni glasnik" Republike Srbije, ko se kocka sa maloletnim licem ili ustupa prostorije ili na drugi način omogućava kockanje maloletnom licu, kazniće se zatvorom do 60 dana. Roditelji ili staralac maloletnika koji izvrši prekršaj takođe podležu sankcijama. Znači, postoje zakoni, a ne bih htela da ostane ni trunka sumnje da odbijanjem ovog zakona mnoge stvari ostaju neregulisane. Postoje odredbe koje štite i kada je reč o drogama, i kada je reč o oružju i kada je reč o pornografskim sadržajima, a ostaje otvoreno pitanje sekti.
Kada je reč o tome zaista nisam siguran ni ubeđena da zakon o zaštiti maloletnika ovo pitanje treba da reguliše. Mi smo razgovarali, a neko od poslanika je ovde pomenuo, čini mi se juče, šta je sa drugim delovima populacije, a kada je reč o sektama. Da li su to samo zaista maloletnici? Neko je od poslanika čak pomenuo ovde da je jedan roditelj ne znam šta učinio pod uticajem sekti svom detetu. Onda dajte, ako je to toliko ozbiljno pitanje, da vidimo na koji način to treba da se reguliše.
Očigledno da nije dovoljno da se reguliše samo na ovaj način. Čini mi se samo da je važno da mi ovde jasno kažemo još jedanput sa strane našeg ministarstva i Vlade, da mnoge ove odredbe zaista postoje, da su one već u Krivičnom zakonu i na odgovarajući način, a i ja čak mislim, a to je naravno pitanje, a sada može biti i različitih stavova, da su zatvorske kazne za mnoga od ovih dela daleko primerenije. Samo novčane kazne ne bi bile primerene, a naročito kada je reč o drogi, oružju itd. Hvala.

Reč ima Zoran D. Nikolić, replika.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege, moram da priznam da je zaista zadovoljstvo polemisati sa članom Vlade koji vrlo kompetentno i vrlo kultivisano pokušava ili da brani ili da osporava određena rešenja koja su na dnevnom redu. Moram da priznam da je to prava retkost na ovim našim zasedanjima. Valjda zato, kao izuzetak, koristim priliku i da takav lični odnos izrazim prema gospođi Matković i načinu na koji ona vrši svoju dužnost.
Mislim da smo se gospođa Matković i ja vrlo dobro razumeli, ali ipak zbog šire javnosti ne bi bilo dobro da budemo nedorečeni. Samo san rekao da u jednom delu mišljenja Vlade, zakoni koje je Vlada citirala i odredbe članova koje je Vlada citirala u svom mišljenju, jednostavno ne stoje niti imaju ikakvih dodirnih tačaka sa bilo kojom odredbom Predloga zakona o zaštiti maloletnika. Oko nekih stvari koje je gospođa Matković rekla, oko prodaje i rasturanja droge, vi u kaznenim odredbama ovog zakona nećete naći to uređeno. Znači, logično je da se oslanjamo na primenu Krivičnog zakona, jer je to vrlo teško krivično delo, sankcionisano. Znači, mi ga nismo ni predvideli i nema nikakvog ponavljanja.
Što se tiče odnosa prema oružju, citirali ste dobar član i mi uopšte ne sumnjamo da MUP Srbije, prilikom davanja odobrenja, u skladu sa članom 8. Zakona, ne daje odobrenje za držanje oružja maloletnim licima i licima lišenim poslovne sposobnosti. Ali, mi našom normom ne govorimo o davanju odobrenja, nego govorimo da maloletniku nije dozvoljena prodaja, davanje ili nuđenje oružja. Mi smo svedoci činjenice da je oružje danas prisutno kod maloletnika. Drugo, postoje i ona oružja, ne samo vatrena, za koja nije potrebna procedura i odobrenje MUP-a. Da ne spominjemo bodeže, boksere, lance i sve one druge opasne stvari kojima mladi nanose veoma teške telesne povrede jedni drugima, a koje su obuhvaćene ovom normom i uopšte nisu obuhvaćene Zakonom o oružju.
Dosta je još ovih primera oko sekti. Mi smo upravo imali ideju, pošto je Vlada nagovestila da će doneti nov krivični zakon Republike Srbije, da ove norme koje smo mi ovde ugradili na ovaj ili neki drugi sličan način, sa širim obuhvatom subjekata koje treba zaštititi, treba da nađu mesta u novom krivičnom zakonu Republike Srbije. Mi ćemo kao poslanička grupa, ukoliko to Vlada ne učini, sigurno amandmanom intervenisati u tom smislu.
(Predsednik: Vreme.)
Suština je da mi, kao i vi, želimo da ostvarimo i mislimo da ovaj predlog zakona popunjava jednu zakonodavnu prazninu koju mi sada u zakonodavnom prostoru Republike Srbije nemamo, da je zakon koristan i da ga zbog toga treba zaista prihvatiti.

Reč ima ministar Gordana Matković, a zatim Golub Rajić.

Znači, moguće je da ove odredbe mogu predstavljati dopunu nekih odredbi koje već postoje. Prvo sam htela da istaknem da kada govorimo o tome da Vlada ili DOS, koji će kako vi pretpostavljate glasati protiv ovog zakona, da to ne  znači da mnoge od ovih stvari već nisu regulisane, možda ne potpuno, ali su one dobrim delom regulisane. To je dodatni  problem sa ovim predlogom zakona, što ima dosta stvari koje su relativno neprecizne. Vi kažete - noževi, bokseri. Ovde stoji - davanje ili nuđenje oružja, rasprskavajućih materija ili otrova i otrovnih materija. Čak i ako bi ovaj predlog zakona trebao da predstavlja neko preciziranje, onda bi, po našem uverenju, morao i on sam da bude mnogo precizniji.

Reč ima Branislav Ivković.