Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: Dušan Golubović, Milan Milosavljević, Bratislav Đurić, Joca Arsić, Biači Anton, Vojkan Tomić, Gordana Čomić, Zaharije Trnavčević, Živica Predojev, Ljubivoje Slavković, Kermeci Karolj, Borivoje Mijatović, Mihajlo Marković, Vladan Jovičić, Slobodan Adžić i Branislav Pomoriški. Pre podne odstuni Aleksandar Vatović i Dragan Jočić, a popodne Vlatko Sekulović i Branimir Trajković.
Obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Prelazimo na 23. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI MALOLETNIKA (nastavak)
Reč ima narodni poslanik gospodin Dragoljub Vojinović, a posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz. Podsećam vas da je vreme za diskusiju ograničeno na pet minuta. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poštovane kolege, pored toga što ovaj predlog zakona dolazi od poslanika i visokih funkcionera jedne partije, za koju je već rečeno kako se starala o zaštiti naše mladeži, u jučerašnjoj diskusiji, sam naum, a kamoli pokušaj predlaganja zakona, proglašen je licemerjem. Smatram da je napor gospode za svaku pohvalu, čak i uz činjenicu da predlog sadrži većinom one delove iz FONAS-a, a o čemu smo ranije nešto govorili, o čemu će gospodin Ivković morati izgleda da još više govori o tome. Nesumnjivo je da postoji problem ove populacione grupe koja, uz svo najavljivanje ko je sve učestvovao u predlogu ovog zakona, po mom mišljenju nije dobro definisan.
Bez obzira na sve to, smatram još jednom da je taj napor za pohvalu, ali ovaj zakon ne mogu da podržim. Objasniću zašto. Prvo, za pojavu oboljenja ili izmena psihofizičkih karakteristika ličnosti, čoveka, adolescenta ili maloletnika, vrlo su bitna tri faktora. Prvi faktor je čovek, njegov sklop, svi smo mi izloženi delovanju tih psihopatoloških faktora, a svi ne obolevamo. Drugi faktor je sredstvo, hemijsko, a to je droga, alkohol ili psihopatološki faktori. Treći faktor je društvena sredina, što podrazumeva porodicu, školu, državnu zajednicu sa svojom organizacijom, svojim etičkim i moralnim karakteristikama.
Ovaj zakon pokušava da sankcioniše samo ovaj treći deo, a to je delovanje društevne, odnosno državne zajednice, a što je samo po sebi jedna manjkavost i koja ne može biti takva, da uđe takva u jedan zakon. Sledeće, a pokušavam da budem pristrasan zato što dolazim iz druge poslaničke grupe, je nedorečenost ili najblaže rečeno nedefinisanost, kao u članu 16. Mi, navodno, svi znamo šta su to sekte. Ovde su naglašene pseudofilozofske i pseudoverske okolnosti koje mogu uticati.
Postavlja se pitanje, ko je taj koji treba da odredi šta je filozofski ispravno, šta je to verski ispravno, šta je pseudoverski, gospodine Ivkoviću. Obraćam se njemu zato što je on glavni predlagač, dugo je navikao da on bude arbitar u svemu, pa čak i šta je to filozofski i šta je patriotizam, iako je po mojoj definiciji, po mom skromnom mišljenju, patriotizam lično osećanje. Naredna stvar, zbog koje ne mogu da smatram da je ovaj predlog zakona dobar, je način na koji pokušava sve to da se udene u institucije, nacionalni savez za zaštitu omladine. Nešto me to malo podseća na zaštitu dela i imena, a drugo ako krenemo unazad malo i na nekakve sizove, a gde ćemo imati siz za omladinu itd. Već je rečeno, izvesne stvari koje se nalaze u predlogu ovog zakona su već regulisani drugim zakonima o porodici, o prometu alkoholnih pića, o radnom vremenu, a što dolazi u domen lokalne samouprave. A o restriktivnosti, ono o čemu je bilo ovde govoreno neću da govorim, ne bih hteo nikoga da uvredim, ali izgleda je to restriktivnost ili način mišljenja određenih struktura ....
(Predsednik: Vreme.)
Završavam... koje su dugo bile na vlasti i da se podsetimo na onu Vranjansku, a ta je da kaže kada lisica i vladika postane, davi kokoške. Pa ipak, za pohvalu je mnogo elemenata koji se mogu utkati u druge zakone ili u druge propise, kao poseban zakon nije po mom mišljenju dobro komponovan. Bez obzira što je predočeno da će ga narod pročitati, valjda je i on i napisan da on bude pročitan, ja ne mogu da ga podržim i smatram da i poslanici DSS-a neće u ovom obliku da ga podrže. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, a posle njega Milka Marinković.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zašto treba glasati protiv ovog zakona, ovog predloga zakona - iz prostog razloga što je on najobičniji demagoški predlog poslaničke grupe SPS-a i trebalo bi da predstavlja marketing za njih.
Pošto oni ne znaju šta je dobar marketing, jer su 10 godina radili loš marketing, naročito na poslednjim izborima, nije ni čudo što su dali ovako loš Predlog zakona. Od njih se bolje nije moglo ni očekivati. Naime, ovde nemamo ničeg novog. Ovo mi dobro poznajemo, ovo je nešto što su mladi socijalisti poslednjih par godina predlagali kroz tu njihovu organizaciju FONAS, na raznim savetovanjima, koja su po pravilu bila organizovana na Zlatiboru, Kopaoniku, u skupim hotelima širom Srbije. Znamo kako su mladi u Srbiji gledali na sve to. Oni koji su, recimo, u to vreme, pre par godina kada je počela ta njihova kampanja, bili maloletnici, a u vreme izbora već postali punoletni i glasali, sami znamo kakav je bio rezultat tog glasanja. To je jedan od razloga zbog kojeg mi ne možemo da prihvatimo ovako nešto.
Svi znamo da je otprilike starija populacija glasala za SPS, da su mladi glasali za nas. Mladi su nama dali poverenje, oni su ovo poznavali, jer ovo, ponavljam, nije ništa novo. Znači, oni su bili protiv toga i na ovim izborima i takvom logikom ako idemo, dovoljno je samo to da glasamo protiv ovog zakona, bez nekih drugih objašnjenja. Da ne pričamo o tome što ionako - iovako sve ove stvari koje su ovde predviđene, vidimo u obrazloženju Vlade i dobro znamo da je u pravnom sistemu Republike Srbije sve to već urađeno Zakonom o društvenoj brizi o deci, Deklaracijom o zaštiti i unapređenju prava dece u SRJ, Zakonom o ratifikaciji i Konvenciji Ujedinjenih nacija i pravima deteta, Zakonom o javnom redu i miru, Zakonom o igrama na sreću, Zakonom o izdavanju publikacija, Krivičnim zakonom, Zakonom o prekršajima, itd.
Mladima u Srbiji i maloletnicima nije potreban nikakav represivan zakon. Njima je potrebno nekoliko stvari koje su upravo vezane i za rad ove naše vlade i nove vlasti u Srbiji, a to je investiranje u poljoprivredu i privredu. Kada se bude investiralo u poljoprivredu, mladi će se zadržati na selu i ostati tu. Poljoprivreda je naša budućnost, to je moje mišljenje.
Kada se bude investiralo u privredu, kad završimo ovaj proces privatizacije i vlasničke transformacije, otvoriće se nova radna mesta. Ta nova radna mesta će mladima doneti odgovorniji život, gde će imati manje vremena za dangubljenje i samim tim će i oni imati nešto kvalitetniji život nego što su imali u prethodnih 10 godina, pod vašom vlašću. Tako nešto će doneti i stabilnost našoj porodici. Znate, kada je u situaciji koju ste vi napravili u prethodnih 10 godina, jedan roditelj, otac ili majka, ako su morali pre podne da rade u svojoj firmi, u kojoj rade, a posle podne da trče da rade i privatno da bi zaradili nešto novca da prehrane svoju decu, normalno je da nisu imali vremena za decu i da su deca onda dolazila u takvu situaciju, u kakvu su dolazila, da su bila u kontaktu sa lošim ljudima, jer tako nešto je bila atmosfera koju ste vi vašom vladavinom ovde napravili.
I te kako je potrebna borba protiv narkomafije koja je jaka u Srbiji. Droge ima u svim školama, ali naravno da će to nova Vlada, nova vlast i nova policija, koju stvaramo, uraditi kako treba. Recimo, ja sam srednju školu završio sredinom 80-tih, u Smederevu. Tada nismo znali šta su droge. Čuli smo da možda tamo u Beogradu neko duva lepak, što reče mladi kolega, ali za nešto drugo nismo znali. Danas imamo sve oblike droga u Srbiji, a što je najgore, imamo i u osmogodišnjim školama, znači, gde se nalaze baš maloletnici, i marihuanu i tablete. To cela Srbija zna, to treba javno reći, nema potrebe za zataškivanjem.
Potreban nam je novi sistem obrazovanja, vraćanje veri i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, veće ulaganje u kulturu, umetnost i sport. Nikakve represivne mere, nego baš ovo što sam rekao, što će dovesti do vraćanja poverenja u Srbiju i srpsku državu.
(Predsednik: Vreme.)
Za kraj ću samo pročitati ovaj materijal od UNICEF-a. Svi poslanici su ovo dobili. Tu nam daju jedan prilog u kome se kaže: - "Ukupni rashodi za školstvo su smanjeni za 40%, troškovi po učeniku za 30% tokom poslednje decenije. Stopa napuštanja srednje škole je porasla na 30%. Obrazovni rezultati u osnovnim školama su izuzetno niski. Manje od polovine osnovaca savlada samo 50% gradiva. Nastavni metodi su konzervativni, a gradivo je isuviše obimno. Nastavno osoblje nije dovoljno motivisano, školske zgrade su ruinirane sa ozbiljnim nedostatkom opreme i nastavnih sredstava."
Ovo što sam rekao nije istorija, nije to što ste vi izgubili izbore pre četiri, pet, šest meseci, pa sad trebamo sve da zaboravimo. Nije to tako davno bilo. Ovo su posledice vlasti SPS-a i njihovih koalicionih partnera. Prema tome, vi ste bili jedna korumpirana i nesposobna vlast koja je zbog svoje nesposobnosti dovela do sankcija i do NATO bombardovanja. Zbog toga se dogodilo to što se svima nama dogodilo, i mladima i maloletnicima, i zbog toga ću, kao i svi ostali poslanici Demokratske stranke Srbije, glasati protiv ovog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milka Marinković, a posle nje narodni poslanik Slobodan Janjić.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, da maloletnicima treba zaštita, kao i drugim ugroženim grupama ljudi u svakom društvu, pa i u našem, potpuno je jasno i tu nema nikakve dileme. Ali, što se ovog zakona, čiji predlog imam pred sobom, tiče, meni u članu 2. fali suštinska odredba koju bih stavila iza tačke 10. i koja bi otprilike glasila da - prava maloletnika čine prava na zaštitu, osim nabrojanog, i od uticaja Socijalističke partije Srbije, koja svojim razornim delovanjem uništava sve pred sobom, a naročito psihofizičko zdravlje maloletnika. Mislim da bi onda ovaj zakon imao nekakav smisao, pogotovo sa ovom odredbom.
Ono što je za mene karakteristično, to je obrazloženje zakona. Mislim da se ono sastoji samo od samih bisera. Kaže se da je poslanička grupa SPS-a ovaj predlog napravila na inicijativu mladih socijalista i Fonda za borbu protiv droge, alkoholizma i sekti - FONAS. Samo da podsetim javnost da je osnivač FONAS-a Opštinski odbor SPS-a Vračar i da je toj organizaciji Ministarstvo nauke direktno uplatilo 570 hiljada dinara, a preko drugih žiro računa 1.675.000 dinara. Ukupno 2.245.000 dinara je uplaćeno ovoj Fondaciji. Tačnije rečeno, iz državnog budžeta, iz ovog vrlo važnog Ministarstva je oprano ovoliko para i uplaćeno u korist SPS-a. Dakle, ta organizacija koja pere državne pare u korist političke partije, sada naglo brine o maloletnicima i omladini.
Poseban cinizam predstavlja predlog da se naplaćuju prekršajne kazne, drakonske, zato što maloletnici gledaju pornografske časopise ili što se igraju igrama na sreću, i da se uplate u budžet. Oni koji su govorili da i vazduh sada oporezujemo, traže da oporezujemo to što maloletnici gledaju pornografski časopis i da na taj način punimo budžet. Ovde se često kaže da je problem što ne želimo da usvojimo zakone koje predlaže SPS. Kažem da je to tačno. Za mene je moralni kredibilitet predlagača veoma važan. Jalovi su pokušaji poslanika SPS-a da pokažu kako mi iz DOS-a ovde sedimo i smejemo se tragediji na Kosovu, smejemo se time što maloletnici nisu zaštićeni. Nije tačno.
Mi se smejemo vama i vašoj drskosti da predlažete nešto što vam je bio posao deset godina. Dakle, deset godina trebalo je da rešavate ove probleme i niste ih rešili. Sada se usuđujete da predlažete nekome drugome da reši nešto što vi, ne da niste rešili, nego ste upropastili sve čega ste se dotakli.
Mislim da je konačno došlo vreme da se neke činjenice, dakle činjenice utuve u glave, makar te glave bile i socijalističke. Taj 5. mart, taj 5. oktobar, izvinjavam se, trebalo je možda biti 5. marta, taj dan je najsvetliji dan u istoriji srpskog naroda i Srbije. Tog 5. oktobra milion ljudi u Beogradu je bilo spremno da pogine, da da život, dakle bilo je svesno da može život da da ovde, samo da spreči vas da više o njima brinete. Dakle, narod vam je oduzeo pravo da bilo šta predlažete i da o njemu vodite brigu. Zato, što bi rekle babe, sedite gde ste, pokrite se ušima, pustite nas kojima je narod dao poverenje da uradimo ono što vi niste i nemojte nas jednostavno zavrzivati, narod Srbije.

Replika, gospodin Ivković.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, vrlo je zanimljivo, verovatno i građanima, kao i nama, da slušamo ovako smirene i staložene diskusije ljudi kojima uopšte nije energija za osvetom i za nekim optužbama za raznorazne neuspehe, možda lične, presušila.
Što se tiče svetlosti 5. oktobra, sigurno je obasjavala vatra iz Skupštine, ali je zasenio i dim iz Radio televizije Srbije i Skupštine, a što se tiče uverenja građana o tome kome ko daje podršku, možda bi bilo dobro da se saopšte rezultati nedeljnih izbora za odbornike u Šapcu, gde je SPS dobio 196 glasova, a DOS 123 i prema tome, odbornik SPS je izabran, u Vranju, gde je SPS dobio 253 glasa, a DOS je dobio manje od radikala koji su dobili 59. Očigledna je vaša, dame i gospodo, nervoza, jer vam je jasno da oni koji su vas izabrali želeći promene shvatili su i razumeli način na koji sprovodite promene.
Što se tiče mladih, čak i u pristupnoj svojoj besedi predsednik Vlade, gospodin Zoran Đinđić, ovde je rekao da je naša najveća vrednost kadar, kvalitet kadra kojim raspolažemo. Taj kadar je rezultat onog sistema obrazovanja koji je upravo zagovaran od 1945. godine do danas i za čijeg prirodnog naslednika vi optužujete ovde, a u suštini pohvaljujete Socijalističku partiju Srbije, jer je upravo zahvaljujući Socijalističkoj partiji Srbije od 1990. godine sistem obrazovanja sačuvan bio.
Nisu uvedene takse na studije koje vi sada uvodite od 50.000 do 250.000 dinara. Ko će moći da studira? Samo ko ima pare u vašem sistemu DOS-ovskom. To je vaša briga za mlade, kao što je i licemerje kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, jer ste najnovijim vašim zakonskim zahvatanjima ukinuli podsticaje za one privrednike koji pokreću mala i srednja preduzeća, koji su do sada imala privilegije da tri godine mnogi poreze i akcize ne moraju da plaćaju. Prema tome, o licemerju ovde ne treba govoriti, ovo je ozbiljna ustanova.
Što se tiče FONAS-a, resorni ministar za nauku i tehnologiju, koji je doneo finansijski plan za 2000. godinu, na koji je Vlada Republike Srbije dala saglasnost, imao je apsolutno pravo da u skladu sa finansijskim planom, sa pozicijom vezanom za podsticaj mladih, finansira organizaciju čiji jeste osnivač Socijalistička partija Srbije. To nikada niko nije krio. Statut te organizacije se nalazi u Ministarstvu za nauku i tehnologiju od početka, ali je ta orgnaizacija registrovana u Ministarstvu kulture, ta orgnizacija ima svoju skupštinu u kojoj su bila četiri tada aktuelna ministra, preko 20 profesora univerziteta, preko 50 studenata i ta organizacija, draga moja gospodo, uradila je izuzetno plemenitu i humanu misiju.
Za vašu informaciju, preko 2.500 mladih je prošlo kroz savetovalište FONAS-a samo u prošloj godini, i danas prolaze, i danas ta savetovališta rade, iako vi veštački pokušavate da srušite izvanrednu ideju, jer je kopirate, a kopirate je vrlo loše po Vračaru, sa vrlo lošim predavačima koji više zagovaraju sekte nego što se bore protiv njih. Ta organizacija i dan-danas radi, jer svi ti stručnjaci rade potpuno besplatno, duboko uvereni u plemenitu misiju FONAS-a.
Prema tome, sve je urađeno kako treba, ali ste ljudima koji su morali da vrše funkciju budžetske inspekcije naredili rezultat da bi mogli ovako da rade. Na sreću moju, imam korektnog naslednika koji mi je dao potpuni izveštaj, ali ponavljam, jedini sam ministar u ranijoj Vladi Republike Srbije koji je mogao da vidi izveštaj, koji se odbranio od 90% optužbi, a moje kolege nisu imale priliku da vide izveštaj, iako po zakonu imaju pravo,jer su oni odgovorni, jer sadašnji ministri nisu hteli to da im daju.

Replika, gospodin Jovanović.

U skladu sa Poslovnikom, s obzirom da smatram da je povređen ugled poslaničke grupe DOS-a i to u nekoliko navrata. Kada bi 5. oktobar bio dan do koga smo mi došli bez povoda i bez motiva, onda bi neko mogao da nas predstavi drugačije nego što mi zaista jesmo.
Mi smo predstavnici demokratskog dela našeg društva, onog dela društva koji je 24. septembra, uprkos svim represivnim merama sa kojima smo se suočavali tokom predizborne kampanje, pobedio na izborima. Tog 24. septembra režim nije bio spreman da prizna izborni poraz. Baš naprotiv, pokušao je da uradi nešto što je uradio i 1996. godine i kao što je 1996. godine pretrpeo konačni neuspeh i priznao izborni rezultat, to je bio prinuđen da uradi posle 5. oktobra.
Podsetiću vas na formulaciju današnjeg predsednika Socijalističke partije Srbije, gospodina Miloševića, koji nažalost ne može da odgovara na ono što o njemu govorimo ovde za skupštinskom govornicom, pa nije možda ni umesno i suviše često podsećati na ono što je on radio, jer čovek nije u prilici da argumentima opovrgne naše stavove. Podsetiću vas na jednu činjenicu iz njegovog govora u kome je on najavio povlačenje i priznavanje izbornog rezultata. Naime, on je tada rekao - čuo sam da je Savezni ustavni sud preinačio odluku Savezne izborne komisije.
Isti onaj Savezni ustavni sud koji je 24 sata pre toga doneo protivustavnu odluku kojom se poništavaju izborni rezultati, koja je isprovocirala građane Srbije i naterala ih da svoje pravo, ne pravo na političko delovanje, već pravo na elementarno pristojan život, odbrane onako kako su učinili 5. oktobra. Oni koji su u Skupštinu Jugoslavije i Radio televiziju Srbije poslali građane Srbije naoružane dugim cevima, koji su se od nas razlikovali samo po tome što su nosili uniforme, morali su razmišljati o posledicama jedne takve odluke. Nisu razmišljali i zato je došlo do onoga do čega je došlo 5. oktobra.
Mi smo ponosi na nekoliko činjenica. Pre svega na to da događaji 5. oktobra nisu bili uvod u grđanski rat koji su mnogi želeli. Ponosni smo na to što je 5. oktobar dan u kojem nisu pale nevine žrtve ni sa jedne ni sa druge strane. Ponosni smo na to što je 5. oktobar trajao kratko, što smo vrlo brzo posle toga vratili politiku u institucije, u parlament, što smo promene zaokružili izbornim procesom sprovedenim na nivou Republike, što smo u taj izborni proces ušli kroz dogovor sa predstavnicima vlasti, kroz bespogovorno priznavanje i prihvatanje izbornog zakona koji je predložila Srpska radikalna stranka. To su činjenice koje govore o nama kao demokratama, ne kao o onima koji se raduju porazu svog društva, bez obzira na one aktere koji su ga proizveli.