DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 22.05.2001.

22. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

22. dan rada

22.05.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:25 do 19:30

OBRAĆANJA

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, a posle njega narodni poslanik Slavoljub Matić.

Stevan Kesejić

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o zaštiti maloletnika, koji predlaže Socijalistička partija Srbije, kao poslanik Srpske radikalne stranke smatram da nije najbolji, ali smatram da je ideja dobra, jer današnji problemi kod maloletnika i uopšte kod tog uzrasta dece do 18 godina, koji su iz dana u dan sve očigledniji, moraju zabrinuti narodne poslanike u  ovoj skupštini da o tome raspravljaju i naravno da iz takvih rasprava se donese jedan zakon koji bi zaista bio takav zakon koji bi uistinu štitio maloletnike, a u isto vreme imao i takve zakone koji bi zaprećivali pritiske, odnosno ono što maloletnici trpe od nas odraslih i od društva.
Samim neprihvatanjem da se raspravlja o ovom problemu DOS-ovska većina pokazuje koliku ima brigu o ovoj deci i moram ovde da kažem da se verovatno većina DOS-ovskih poslanika nije snašla u ovom zakonu. Ovaj zakon se ne odnosi na njih. Odnosi se na zaštitu maloletnika, jer ovde u ovom zakonu se ne govori da je zabranjeno pušiti, da je zabranjeno piti alkohol, da je zabranjeno kockati se, da je zabranjeno upotrebljavati opojnu drogu, da je zabranjeno ugrožavati druge poslanike ili druge građane koji su u kontaktu sa DOS-ovskim poslanicima. Ne zabranjuje se ovim zakonom ni nošenje heklera u automobilima, kao što to nose naši ministri.
Dakle, uticaj pojedinaca kao što je Vladan Batić ne treba da bude presudan u odbijanju ovog zakona. Treba da raspravljamo o ovim odredbama i o ovim članovima koji su pred nama, a da pridošli ministar kroz institucije sprovede ovaj zakon. Naravno, kada parlament, zakonodavni organ, takav zakon predloži. Siguran sam da uticaj Zapada uopšte na prostore srpske države i Savezne Republike Jugoslavije ima i odraz na štetne posledice u odgoju i vaspitanju naše dece.
Siguran sam da taj novi imidž Zapada, štetno utiče i deluje, što se može videti danas, ovde za govornicom, od pojedinaca iz DOS-ovske većine, koji su afirmativno govorili o onome od čega treba da štiti ovaj zakon. Govorili su o malim verskim zajednicama, a dobro znamo da sekte danas u našem društvu čine velika zla, pojedine sekte, kao što su Hare-Krišna, Jehovini svedoci itd. Oni koji nisu bili u situaciji da se susretnu sa tim zlom, verovatno pripadaju takvim sektama, pa zbog toga danas i afirmativno govore o tome.
Takve sekte, kao što su ove dve o kojima sam sada pričao, odnosno apostrofirao, su isto tako kobne kao što je koban NATO agresor. Otuda smatram u interesu zaštite, ne samo naše maloletne dece, već i zaštite države, kulture i prosvete, moramo voditi računa kakve ćemo sve organizacije registrovati i kome ćemo dozvoliti i organizovani rad u našem društvu, a pre svega kad se tiče maloletnika i tu moramo voditi računa da ne mogu da se uključe u takve aktivnosti.
(Predsednik: Vreme.)
Ne kaznenim odredbama, već vaspitnim merama, koje očekujemo da ćemo imati u našem školstvu i u onim institucijama nižih uzrasta predškolskog vaspitanja. Nismo sigurni da ćemo to uspeti, s obzirom da znamo da su u predizbornoj kampanji, pa ovde i među vama, poslanicima, prosvetni radnici su svoju decu isturali u prve redove, boreći se za političke poene, što me jako podseća na šiptarske teroriste koji su to isto činili u vreme kada su oni tražili svoja prava, odnosno svoja neprava, putem maloletnika.
(Predsednik: Molim vas da završite.)
Gospodine predsedniče, ograničili ste jako malo vremena za ovakav zakon koji je važan, ne mogu u pet minuta sve da kažem, kako bi građanima Srbije bilo jasno ko je za zaštitu maloletnika, a ko je protiv.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Govorite brže.

Stevan Kesejić

Dakle, članovi, odnosno poslanici SRS moraju da iznesu ono što su naumili, a ako vi ne dozvolite za ovom govornicom da to kažem, ja ću morati da progovorim bilo gde.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
To je već bolje rešenje, prekoračili ste vreme minut i po.

Stevan Kesejić

Dakle, bolje, ako sam već narodni poslanik, da mi dozvolite da do kraja kažem, da se ovim zakonom koji je ovde pred nama, jedno potvrdilo, a to je da briga o zaštiti maloletnika nije briga DOS-ovske većine, jeste briga predlagača koji nije u svakom slučaju ovaj predlog zakona dobro predložio, ali SRS i poslanici SRS smatraju da problem maloletnika treba da se stavi na dnevni red i da se o ovome ozbiljno pozabavimo u Narodnoj skupštini.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slavoljub Matić, a posle njega Milan Marković.

Slavoljub Matić

Poštovano predsedništvo, gospođe i gospodo narodni poslanici, daleke 1997. godine, kao jedan od malobrojnih opozicionih odbornika u SO Požarevac, izašao sam sa inicijativom da zajedničkom odlukom svih odbornika pokrenemo akciju, uz pomoć opštinskih organa, da uklonimo pornografske časopise i materijale sa izloga kioska pored škola. Na žalost, ta inicijativa od odborničke većine SPS-a i JUL-a je bila odbijena. Postavio sam sebi tada pitanje - zašto?
Takođe, zbog toga sam postavio sebi pitanje zašto baš SPS, zašto je potpisao ovaj zakonski predlog. SPS, koji je oživeo, a podsetićemo se da jedan način života je dopuštao da čak ovde zavlada jedna sekta, zvana - JUL. Ta sekta koja je nagrizala ovo društvo i ovaj društveni dohodak, ta sekta danas ne živi, ali ne zaslugom SPS-a, već zaslugom vremena koje je proteklo iz zrelosti ovog naroda, zaslugom 5. oktobra i izbornih rezultata od 23. decembra.
Odgovor zašto baš SPS, nećemo svakako naći u jednoj činjenici da daleke 1992. ili 1993. godine, a setićemo se da juče nismo čuli ni od koga, čuli smo za TV Palmu, ali mi smo čuli takođe da je opet pod upravom SPS-a, nacionalna državna televizija RTS, da je emitovala porniće na Trećem kanalu. Najverovatnije je to bilo namenjeno baš ovim mladim ljudima koje želimo da štitimo ovim zakonskim predlogom.
Naravno, odgovor na to pitanje dobijamo možda baš u ovoj našoj raspravi, koja ima nameru da blokira donošenje sistemskih zakona i ovom parlamentarnom opstrukcijom da otegne donošenje bitnih zakona koji će omogućiti rad malih i srednjih preduzeća, omogućiti promene, koje su preko potrebne u pravosuđu, kako bi se sankcionisalo upravo ono šta se želi ovim zakonom da sankcioniše. Odgovor na onu moju odborničku inicijativu dobio sam 6. oktobra od jednog čelnika SPS-a koji mi je rekao - morali smo svaku inicijativu manjine da odbijemo.
Naravno, mi gradimo društvo gde takve inicijative nećemo odbijati, potvrdu imamo u radu ovog parlamenta i mnogim amandmanima koji su inkorporirani u zakonske projekte vlade, a naravno vama samo da kažem još jednu stvar - potvrdu vi dobijate izbornim rezultatima pre 20 dana u jednom selu u požarevačkoj opštini, u selu Brežane, gde smo imali dopunske lokalne izbore. Leva grupacija, parlamentarna grupacija, nije mogla da nađe svog kandidata, a ova ekstremna desna imala je svog kandidata i on je dobio osam glasova.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milan Marković, a posle njega narodni poslanik Anita Beretić.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, iako potpuno svesni činjenice da mladima, kao jedna od socijalnih grupa našeg društva, ali i mnogim drugim grupama u našem društvu, treba dati podršku i pomoć u pravilnom razvoju, odnosno u jednom normalnom životu, moram reći da ovakav predlog zakona svakako ne ide u tom pravcu i nije odgovarajuće rešenje i ja ću glasti protiv njega. Imam tri grupe primedaba i praktično su dve opšteg karaktera, a jedna je samo da slikovito prikažem kako je sastavljen ovaj predlog zakona.
Dakle, prva opšta primedba jeste da je ovaj predlog zakona o zaštiti maloletnika izrazito represivnog karaktera. To nije način na koji država treba da se obraća maloletnicima i to nije način da se ukaže, da se normira neko ponašanje maloletnika koji će dovesti do nekog željenog efekta. Ako pogledamo Predlog zakona, od ukupnog broja članova, najmanje polovina sadrži reči - zabranjeno je ili nije dozvoljeno. Ne znam za postojanje takvog pozitivnog zakona u našem pravnom sistemu, dakle, zakona koji sadrži toliko odredbi - zabranjeno je, nije dozvoljeno.
Prilikom tretiranja svake teme, represivne mere postoje kao neka krajnja instanca da bi se zaštitilo neko normirano ponašanje. Međutim, kada je reč o mladima i o usmeravanju neke socijalne grupe kako ona treba da živi, akcija treba da bude sasvim drugačija. Ona treba da bude pozitivna, da pruži motivaciju i mora da se zasniva na edukaciji. Mora da se zasniva na obrazovanju. Nema tog zakona koji će nekom mladom čoveku zabraniti da upotrebljava drogu ukoliko on misli da je dobra. Znači, mi moramo preduzeti mere koje su sasvim drugačijeg karktera, a to su te mere koje se tiču edukacije i motivacije.
Dakle, moramo pokazati neki drugi put, ukazati na neki drugi pravac, kojim se čovek može razvijati, kako ne bi uopšte dolazili u situaciju da posežu za drogama, alkoholom i sl. Donositi zakon u kome ćemo reći da je to zabranjeno je zaista već nešto što je gotovo. To je priznavanje poraza. A, mi poraz ne smemo da priznamo.
Druga opšta primedba se odnosi na kolege pravnike koji su radili ovaj predlog zakona. To je da praktično ovaj predlog zakona ne sadrži ništa drugo nego prepisane odredbe nekih drugih pozitivnih akata u našem pravnom sistemu, o čemu je govorila gospođa ministar, a i druge kolege. Zaista moram da ih pomenem, zbog javnosti, ne bi valjalo da se to ne zna.
Dakle, sve je to već uređeno drugim propisima, Zakonom o braku i porodičnim odnosima, Zakonom o društvenoj brizi o deci, Deklaracijom o zaštiti i unapređenju prava dece u Jugoslaviji, Krivičnim zakonom Republike Srbije, član 132, Zakonom o javnom redu i miru, Zakonom o igrama na sreću. Tu je i Zakon o izdavanju publikacija, a naravno i Krivični zakon SRJ, koji tretira problem opojnih droga.
Dakle, imamo situaciju da sve ovo već postoji i to kao celovita norma, ukoliko normu prihvatimo sa onim delom koji ima i svoju sankciju. To sve postoji i ne vidim zašto je poslanički klub, odnosno zašto naše kolege poslanici sada sve to izvlače iz nekih zakona i ovde nam predočavaju kao Predlog zakona kojim ćemo mi rešiti problem, koji zaista, nema nikakve dileme, postoji.
I, na kraju, primedbu imam i na način kako to izgleda u samom zakonu. Mislim da je najgore za jednu državu da donosi zakone koji ne mogu da se sprovedu u praksi. Zakonodavac uvek mora da ima taj osećaj, istančan osećaj, da će ono što donese u parlamentu će imati odraz u stvarnosti i da će u stvarnosti i primeniti.
Ako država ili zakonodavac donosi zakone koji se u životu ne primenjuju, koji u realnom životu nemaju odraza koji zakonodavac zahteva, onda država gubi autoritet. Pre ne znam koliko godina ova država je donela zakon kojim je zabranjeno pušenje u javnim i službenim prostorijama, kancelarijama, aerodromima itd. Vi dobro znate da se taj zakon apsolutno ni jednog jedinog dana nije primenjivao. To je sramota za državu. To je strano za državu.
E, pazite, kakvo mi sad rešenje imamo u ovom predlogu koji smo dobili. Zaista ću navesti samo par članova. Npr. član 4. - na javnim mestima maloletniku nije dozvoljeno korišćenje cigareta. Maloletnikom se, po predlogu ovog zakona, tretira lice koje je mlađe od 18 godina. Zar zaista mislite da mi možemo usvojiti ovakav zakon i sprovesti ga, a da nam se ljudi ne smeju na ulici.
U kom tom kafiću ćete vi zabraniti momcima od 18 - 17 godina da puše? Kako ćete to uraditi. Znači, ne valja, i zbog toga, kada kažete da su stručnjaci uradili ovaj zakon, ti stručnjaci su izbacili iz vida ono što je najvažnije, a to je da se mora voditi računa o tome da zakon mora biti primenjiv.
Dalje, kaže - zaposlenom maloletniku kod fizičkog ili pravnog lica koje se bavi prometom cigareta nije dozvoljeno da obavlja prodaju. Radna sposobnost se u ovoj državi stiče sa 15 godina. Znači, ni u jednoj trafici ne može raditi dete od 15, 16, 17 i 18 godina i prodavati cigarete. Znate, normalno, i sami da je to neizvodljivo.
A o članovima 12. i 13. već su kolege govorile.
Dakle, zbog svega ovoga svaka od ova tri dela koja sam izdvojio, svaki je dovoljan da glasam protiv ovoga zakona. Mislim da ovakav zakon ne bi smeo da se usvoji. Nije ovo način da se reši problem koji sigurno postoji. Način je sasvim drugačiji. To je jedan pozitivan pristup koji sam već pomenuo. Hvala na pažnji.