Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predlog gospodina Lazara Marjanskog, njegov predlog zakona o dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, može se shvatiti ako se lepo pročita postojeći zakon koji je na snazi, a član 1. ovog zakona kaže: "Ovim zakonom se uređuje zaštita, korišćenje, unapređivanje i uređenje poljoprivrednog zemljišta, kao prirodnog bogatstva i dobra od opšteg interesa." Normalno, ovaj član 1. je verovatno podloga za čl. 1. stav 2. Predloga zakona koji glasi: "Zaštitom poljoprivrednog zemljišta, u smislu ovog zakona, obuhvata se i sprečavanje elementarnih nepogoda (poplave, suše, vetrovi i korovske biljke) preduzimanjem odgovarajućih mera u cilju očuvanja poljoprivrednog zemljišta."
Pred nama je jedan predlog zakona koji je jasan, koji je definisan i uz to jako detaljno obrazložen. Međutim, šta ovde ne dostaje? Nedostaje to što nema Vlade, što nema predstavnika Vlade da nam ukaže da li može da se prihvati jedan predlog ovakvog zakona. S druge strane, imali smo razjašnjenje Odbora za poljoprivredu, sa obrazloženjem da je zakon dobar, da je šteta koju proizvodi ova korovska biljka velika, ali da ipak ne može da se zakon usvoji iz, kako on navodi, dva razloga. Jedan je što za uništavanje ovog koriva može da posluži motika, a čuli smo i stručna mišljenja da se motikom to ne može iskoreniti. Drugi što za to služi prskanje, a to je i predloženo ovim zakonom, da se uz pomoć prskanja hemijskim sredstvima i uz pomoć mehanizacije otkloni i uništi ova korovska biljka.
Ipak mislim da ovaj predlog zakona ne može da se usvoji, jer nema saglasnost EU. Znači, da bi bilo koji zakon ili predlog zakona mogao da se usvoji u ovom parlamentu, mora da ima saglasnost EU, a pošto ovaj predlog zakona nema saglasnost EU, on normalno ne može ni biti usvojen u ovoj skupštini. Ako pažljivo pogledamo objašnjenje koje je jako detaljno i lepo napisano, videćemo da je ovaj zakon ipak potrebno usvojiti, bez obzira što nemamo saglasnost EU.
Na primer, evo u ovom tekstu se kaže da na smanjenje prinosa, pored velike brojnosti znatan uticaj ima dužina rizoma u zemljištu, kao i njegova starost. Ukoliko je njiva tri godine zakorovljena divljim sirkom, a u smislu njegovog suzbijanja nisu preduzete odgovarajuće mere, prinos kukuruza se smanjuje od 85 do 97% u odnosu na kukuruz gajen na nezakorovljenoj njivi. Ako se raspolaže sa podacima iz ranijeg perioda o zastupljenosti i brojnosti korova, divljeg sirka po regionima, ne mogu se danas sa sigurnošću utvrditi stvarni gubici.
Znači, jedna situacija jako alarmantna, koja ukazuje da ipak treba da glasamo za ovaj predlog zakona. Ovde je iznet podatak da je 300.000 hektara pod oranicama nezasejano, a veliki procenat onih zasejanih imaće manje prinose zbog dejstva ove korovske biljke. S druge strane, ono što gospodin Lazar Marjanski nije uspeo, a nije ni stigao zbog vremena da nam obrazloži, mada je dao ovde jedno pitanje, da li se isplati investicija.
To je obrazloženje već više puta dato, da se ova investicija isplati i to dvadesetostruko, a da je ovo predlog organizovanog investiranja. To je jedan proces koji traje pet do deset godina, s tim što možemo da pročitamo i ovaj pasus: investiralo bi se dvadeset do trideset posto naturalno od ukupno iskazanih sredstava u periodu od tri do pet godina.
Znači, jedan sistematski pristup i država bi to mogla da kreditira, za razliku od onoga kako su pojedini poslanici iskazivali da se ovde radi o nekoj nenormalnoj sumi novca. Međutim, ta suma novca nije toliko jako izražena, s obzirom da bi se plaćalo i investiralo kako bi se uništilo ovo zlo, tj. ova korovska biljka. Još jednom vas molim sve da ipak...
(Predsedavajuća: Vreme.)
.... radi pomoći pre svega seljaku, a na kraju svim građanima Srbije, glasate za ovaj predlog zakona kojim će se ostvariti veći prinos, a samim tim i bolji život u Srbiji. Hvala.