Gospodine predsedniče, svakako vodim računa o vašoj brizi za demokratičnost. Zahvaljujem vam se na ispravkama, ali na dnevnom redu je zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Tu se apostrofira sirak kao opasna korovska biljka. Govorim šta je dovelo do toga da se sirak ukoreni, odnosno da se proširi na značajne parcele u Vojvodini i Šumadiji, Mačvi i Srbiji. Dakle, šta su uzroci širenja sirka.
Uzroci širenja sirka su svakako nedostatak sredstava kod seljačkih gazdinstava, kod društvenih gazdinstava, da se ljudi pozabave tom opasnom korovskom biljkom. A, zašto je nedostatak sredstava bio, rekao sam - jedan kilogram svinjskog mesa, odnosno junećeg, kod bivše vlade je vredeo 1 do 1,2 DM, a sada vredi 2 do 3 DM. Za litar mleka potrebno je 10 pfeniga, a za jedan litar motivela, to je sredstvo kojim se iskorenjuje ova opasna biljka, u vreme bivše vlade trebalo je 1.080 kg kukuruza.
Sadašnji pariteti su takvi da je potrebno samo 250 kg kukuruza. Za jedan litar dizela, a taj korov se uništava i preoravanjem, bilo je potrebno 10 litara mleka, sada je dovoljno i 1,5 litar mleka. Za jedan kg mineralnog đubriva bilo je potrebno tri kg pšenice, a sada je dovoljan 1,2 kg. Kada ovo govorim želim da kažem da je Vlada svojom poljoprivrednom politikom, nova vlada, učinila dosta.
To nije savršeno. Mi bismo želeli i više. Ali, s obzirom da su nam ostavili socijalno-ekonomsku katastrofu, naše stanovništvo ne može da plati pune cene poljoprivrednih proizvoda. Ipak je Vlada učinila mnogo. Učinila je to da je ukinula akcizu na etilen-alkohol, a to je sredstvo za pravljenje herbicida kojim se uništava ova opasna korovska biljka, da ne odstupamo od dnevnog reda, ukinula je akcizu na etilen-alkohol, a takođe i porez na promet na herbicide, čija je visina bila oko 15%, koji su plaćali samo zemljoradnici.
Dakle, Vlada je već preduzela korake koji su neophodni da se ova opasna korovska biljka ukloni. Meni ne smeta što je predlagač ovog važnog zakona iz opozicione stranke. Meni je čak to drago. Međutim, sirak nije elementarna nepogoda. To se moglo predvideti i moglo se delovati da su ljudi dobijali pošteno svoj novac za svoj pošten rad.
Ovako, biću dužan da vam kažem kako su to oni ranije radili. Prošle godine, Zakonom o dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, partneri na vlasti, a tu je i današnji predlagač, usvojili su da se slučaj reši tako što će se zemljoradnici naterati da obavezno moraju da obrade poljoprivredno zemljište, uz pretnju novčanom kaznom od 10 do 50 hiljada dinara.
Ukoliko kaznu ne plati u roku od mesec dana, korisnik odnosno sopstvenik zemljišta mogao je ostati i do 10 godina bez zemljišta. Vlada ga je, odnosno nadležno ministarstvo, moglo dodeliti drugome. Predlagač zakona je tada rekao - te površine koje su neobrađene predstavljaju veliku opasnost, jer se tu javlja divlji sirak. Tako je želeo i prošle godine da ukloni divlji sirak, a videli smo kako sada želi.
Predlažem da mi otklonimo jedan politički sirak i da ga pošaljemo na društveno korisni rad, na neku Padinsku Skelu, na neko imanje, gde bi ...