Poslednji prijavljeni govornik je narodni poslanik Hranislav Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Odlučio sam se da govorim i ujedno podržim predlog dopuna ovog zakona zbog toga što su ulaganja u poljoprivredu daleko korisnija od svih drugih ulaganja. Takođe, smatram da je predlog kolege Marjanskog dobar i ekonomski opravdan, sa jasnim obrazloženjem zašto treba prihvatiti ovaj zakon.
Kod predlaganja budžeta za ovu godinu zalagao sam se, sa svojim kolegama iz SPS-a, da se više sredstava izdvoji za agrarni budžet, jer je ovo samo jedan predlog koji može da uveća prinos, dobiti od poljoprivrede. Verovatno će stići još predloga kojima se može ispraviti Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Zakoni o poljoprivredi uvek treba da imaju prioritet iz više razloga i to - poljoprivreda je najveća hala za proizvodnju, bez krova, pod vedrim nebom. Sva poljoprivredna proizvodnja ima mesta na svetskom tržištu. Hrana je išla u izvoz i kada smo imali sankcije i kada smo bili napadnuti, bombardovani.
Kolega Marjanski je hteo ovom dopunom zakona da pomogne da se zaštiti poljoprivredno zemljište od korova, i to da se preduzmu odgovarajuće mere od nepogoda koje mogu zadesiti poljoprivredne proizvođače, a to su poplave, suše, vetrovi, korovske biljke.
Tu bih dodao i zaštitu od grada, jer nam ova nepogoda, ovih dana, nanosi najveće štete u poljoprivredi. Zaštita od grada nije organizovana na celom području Srbije i u ovom delu treba sačiniti poseban program. U obrazloženju je tabelarno dato koliko bi za poljoprivrednike značila zaštita zemljišta od divljeg sirka i koliko bi se ovom zaštitom povećala poljoprivredna proizvodnja.
U tom delu nemam ništa ni da dodam ni da oduzmem.
Šteta je što nemamo nekoga ovde iz Vlade ili Ministarstva poljoprivrede da nam stručno objasni ovu problematiku. Ako je Veselinov, kao ministar za poljoprivredu, prezauzet drugim poslovima, onda je to mogao da bude neko od pomoćnika ili zamenika ministra ili neko od stručnjaka iz Ministarstva, jer ova država sve to skupo plaća.
Možda je ministar neobavešten da ne prisustvuju sednici poslanici Stranke srpskog jedinstva koji traže njegovu smenu.
I, na kraju, koliko nam je stalo do rešavanja problema u poljoprivredi, pokazuje današnji dan u Skupštini. Kada smo razgovarali o zaštiti dece od droge, sala je bila puna. Kada smo počeli raspravu o poljoprivredi, sala je prazna i radimo bez kvoruma. Jasno je gde je veća zarada. I droga utiče da li će neko da kopa na njivi ili ne. Hvala.

Reč ima gospodin Nikolić.

Mislim da bi bio red da samo nekoliko reči poslanička grupa SRS kaže na kraju ove rasprave.
Mi smo pre tri meseca podneli ovaj predlog zakona. Čak i u obrazloženju piše da bi bilo dobro pre prolećne setve, za koju znate da je posle toga i završena, da ovaj zakon bude na dnevnom redu. Nije nam bila želja i današnja rasprava s naše strane nije bila usmerena tako da bilo kakve političke poene ostvarujemo.
Imamo mi dovoljno poena, komentarišući svakodnevnicu u kojoj živimo, kao što i vi pokušavate da ostvarite poene na onome što smo činili dok vi niste došli na vlast. Ali, samo bih vas uputio da ne gledate predloge zakona tako, po potpisu ili po pečatu poslaničke grupe koja je predlog zakona podnela. Nije svaki zakon koji podnese SRS loš, toliko loš da vi ne glasate za njega iako znate da dira u veoma osetljivu materiju, koju bi trebalo regulisati.
Isto kao što nije dobro ni sve što stiže ili sa Zapada ili iz vaših redova, već nije ni bitno, pa da baš morate za sve da glasate samo zato što dolazi iz većine, tamo gde uopšte niste mogli ni na šta da utičete. Video sam kod mnogih od vas nedoumicu i kod nekih poreskih zakona, kod nekih stavki u budžetu, gde vam je razum nalagao da treba malo drugačije da se reaguje, ali je disciplina odlučivala drugačije.
Mogao bih čak to i da razumem, onda kada Vlada odgovori, kad reaguje na neki predlog koji stiže iz opozicije. Zaista je čudno da je Vlada oćutala predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, da čak nije ni predstavnika poslala na današnju sednicu. Mogao je više puta da izađe za govornicu. Mogao je bar da kaže hoćemo li se kao društvo, kao nacija koja zavisi od Vojvodine i od hrane, hoćemo li se boriti protiv toga, na koji način.
Mi smo vam predočili ovim predlogom zakona da to može da bude zajedničko ulaganje države i seljaka. I, ne može da se kaže da država nema interesa da pomogne seljaku. To je ekonomija. Kako on zaseje, zaštiti, nađubri, tako će da mu rodi. Baš državu briga.
Nije tačno. Zašto biste onda davali beneficiranu naftu, odnosno obećavali da date, pa niste ni dali. Ovog puta i seljak i država ulažu u jednu njivu, na kojoj će od prinosa država odmah moći da zna koji je njen deo, za onaj ulog koji je dala, da seljaku ne samo više rodi, nego da ima zdravu zemlju bar za nekoliko narednih godina i da ne brine o tome hoće li da rodi ili neće.
Nemojte samo po principu - radikali predlažu, ne valja, jer po tom principu su vas doveli da kažete da i NATO bombardovanje nije loše, samo zato što je NATO bombardovanje, pa je to bilo protiv Miloševića i protiv vlasti, nije bilo protiv naroda, nije bilo loše.
Preporučujem vam da ovaj predlog zakona usvojite, zato što biste nam dokazali da jedan važan segment društva, da jedna velika populacija, jedna velika masa birača, ima pravo što glasa za vas. I, izuzev toga što želimo da zemlja bude zdrava, da na njoj raste dovoljno hrane, bez obzira na to kakva je vlast, da li je loša ili dobra, mi drugih motiva za ovaj predlog zakona nismo imali.
Nadam se da ćete vi prihvatiti ovaj predlog zakona.

Ima reč gospodin Čedomir Jovanović.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, posao poslanika je da diskutuje o predlozima zakona koji se nalaze na dnevnom redu, pa ću tako i ja iskoristiti to svoje pravo i odgovoriti obavezi.
Gospodin Marjanski je, iako je poslanik SRS, poslanik koji svojim nastupom odudara od onoga što jeste upečatljiv nastup predstavnika stranke, čijem poslaničkom klubu i on pripada, i način na koji je on obrazlagao ovaj zakon je zaista nešto što prijatno odudara od svega onoga što je njegovom nastupu prethodilo, ili što je potom usledilo u oblasti u kojoj su se njegove kolege poslanici zalagali za izglasavanje podrške ovom zakonu.
O čemu se zapravo radi - radi se o Predlogu zakona u kome se izmenama i dopunama samo jednog člana menja postojeća zakonska regulativa, utvrđena 1992. godine Zakonom o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, i to se praktično menja jednom dodatnom, temeljitijom definicijom onog termina pod kojim se u do sada postojećem zakonu podrazumevao pojam poljoprivredne zaštite.
U dopuni o kojoj mi danas treba da se izjasnimo kaže se da se pod zaštitom poljoprivrednog zemljišta, u smislu ovog zakona, obuhvata i sprečavanje elementarnih nepogoda, preduzimanjem odgovarajućih mera u cilju očuvanja poljoprivrednog zemljišta. Elementarne nepogode su poplave, suše, vetrovi, korovske biljke itd.
To je Predlog zakona koji je, čak i po mom mišljenju, i po mišljenju svih poslanika, proistekao iz naše stvarnosti i problema koji je realan. Međutim, mi kao Skupština moramo izanalizirati postojeće zakone, kojima se definiše oblast koju tretira ovaj predlog zakona i videti da li možda postoji neki zakon, koji je, nažalost, retko, ili čak uopšte nije primenjivan.
Ako se ponašamo na takav način, onda ćemo videti da postoji, i da je još 1984. godine zakonski regulisana oblast zaštita bilja od bolesti i štetočina Zakonom o zaštiti bilja i da je istovremeno 1993. godine doneta uredba, podzakonski akt, kojim se dodatno preciziraju obaveze, kroz vrstu i sadržinu mera koje je korisnik obradivog poljoprivrednog zemljišta dužan da primenjuje pri njegovom korišćenju.
Ne kažem da je ovaj zakon loš, ali je on sam po sebi suvišan, jer mi već imamo zakone koji do danas nisu primenjeni. Možemo razgovarati kako se dolazi do jednog takvog ishoda, ali sasvim sigurno, kao parlament ne možemo umnožavati zakonsku regulativu, kad već postojeća regulativa nije regulativa koja je primenjena.
Mi smo, kao nova vlast - neki će reći da ona traje osam meseci, Republička vlada je konstituisana krajem januara i mi smo nedavno obeležili prvih 100 dana - iskazali svoje namere u oblasti poljoprivrede i u oblasti definisanja obaveza koje kao država imamo prema poljoprivrednim proizvođačima. Ne bežimo od tih obaveza i danas možemo reći u kojoj meri smo odgovorili onome što smo nagovestili u svojim prvim poslaničkim nastupima, ili u izbornoj kampanji, koja se često pominje kroz kritiku opozicije.
Nikog ne optužujem, samo saopštavam argumente i činjenice - kada smo preuzeli upravljanje našom državom, između ostalog, time i odgovornost za stanje u poljoprivredi, jedan kg mineralnog đubriva vredeo je 3,2 kg pšenice. Danas jedan kg istog tog đubriva vredi 1,2 kg pšenice, jedan litar dizela vredeo je 10 litara mleka, danas jedan litar dizela vredi 1,5 l mleka. Jedan litar herbicida vredeo je 1.100 kg kukuruza, danas isti taj litar herbicida vredi 250 kg kukuruza.
Podsećam vas da smo u raspravi o porezima na promet i reformama u oblasti fiskalne politike oslobodili poreza na promet poljoprivrednu mehanizaciju, seme, sadni materijal, đubrivo, herbicide, pesticide, gde smo time učinili veliki iskorak u smislu poboljšanja okolnosti u kojima danas egzistiraju poljoprivredni proizvođači, da je to ono što smo učinili do sada. To nije naš maksimum. Možda je najskuplje.
Ne bežimo od toga da je danas kg kukuruza u Srbiji skuplji nego bilo gde u Evropi, ali je paritet drugačiji, nego što je bio do januara meseca, i sasvim sigurno, kroz sve ovo što sam vam do sada naveo kao argumente i činjenice, taj odnos će se menjati, ne u korist DOS-a, već u korist poljoprivrednih proizvođača.
To nije oblast uskopartijske politike, jer, ukoliko mi budemo definisali prava i obaveze poljoprivrednika, seljaka, kako se budemo menjali na vlasti, i u opoziciji, ovo društvo neće daleko stići. Postoji segment politike i političkih prava i obaveza, postoji nešto što je samo po sebi šire od toga.
Kažem vam da smo mi živeli u društvu koje je tu oblast definisalo zakonom iz 1984. godine, i taj zakon nije loš. On je dobar, samo nije bio primenjivan poslednjih 10 godina. Zbog toga smo se suočili sa nečim što je samo po sebi toliko katastrofalno, kao što su navodili poslanici, bilo da su dolazili iz redova opozicije ili pozicije. Ali, naša rezerva prema ovom predlogu zakona, nije rezerva prema problemu, niti prema namerama gospodina Marjanskog, već prosto proističe iz jednog realnog saznanja da se ne mogu donositi zakoni koji regulišu one oblasti koje su već regulisane postojećim zakonima, ni manje ni više od toga.

Reč ima narodni poslanik, gospodin Pavlović.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvažene koleginice i kolege, ne znam da li sam hendikepiran što sada govorim kao zadnji prijavljeni učesnik u raspravi, posle završne reči koje su dale uvažene kolege, šefovi poslaničkih grupa SRS i DOS-a, ali tako mi je pripalo, pa ću  da iskoristim ovih par minuta da kažem ono što sam inače nameravao.
Dakle, mi danas imamo načelnu raspravu ili raspravu o Predlogu zakona o dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je predložio narodni poslanik SRS, gospodin Marjanski. Odmah da kažem, to bih rekao i da sam govorio prvi, kao što sada govorim zadnji u današnjoj raspravi, da inicijativu, predlog i kreativnost gospodina Marjanskog u predlaganju ovog zakona, a posebno u obrazloženjima koje je dao za svoj predlog, smatram izuzetno dobrim, i da on može da dobije svakako pohvalu, i naravno, moje simpatije s tim u vezi.
Ovo govorim i zbog toga što je i, kada smo razmatrali predloge zakona o maloletnicima, a pre toga Predlog zakona o podršci malim i srednjim preduzećima, koje je predložila poslanička grupa SPS-a, bilo je kod nekih učesnika u raspravi iz poslaničke grupe parlamentarne većine osporavanja prava, u smislu predlaganja, da li imamo mi kredibilitet itd, da li je to što smi mi onda predlagali, a sada je gospodin Marjanski, propaganda, da li je to politički marketing naših partija, da li je to želja da se uđe u nekakvu skupštinsku istoriju, time što smo predlagali zakon itd.
Odmah da kažem, što se mene lično tiče, ništa od ovoga ne stoji, mada i to imamo pravo, u krajnjoj liniji, i po Ustavu i po zakonu i po Poslovniku, jer u članu 128. Poslovnika jednostavno stoji da narodni poslanik ima dužnost i pravo da predlaže zakonske projekte, što je i ovom prilikom učinjeno. Odmah da kažem, lično ne mislim da je ovaj zakon reformski i da je u tom smislu radikalan, da predlaže zaista nešto što bi bilo vanzemaljski, ali, ruku na srce, ni zakoni koje je predlagala Vlada Republike Srbije, do sada, nisu bili na tom nivou. Uglavnom su bili zakoni o izmenama i dopunama ili zakoni o ukidanju nekih zakona. U tom smislu, mislim da je ovo što je predložio gospodin Marjanski, možda i neki napredak.
Ono što je evidentno, to je način na koji je dočekana inicijativa i predlog ovog zakona. Naravno, ne branim sada ovo zbog toga što su narodni poslanici SRS-a podržavali naše zakonske projekte, Socijalističke partije, nego što zaista tako mislim. Odgovor koji je dao Odbor, po mom mišljenju je zaista lakonski, a odgovor koji je dala Vlada, na tri kucane strane, mislim da je uložen veliki napor i lično mislim da je bilo bolje da su to što su napisali, napisali u smislu podrške zakonu, nego što su ga odbili.
Žao mi je što nema gospodina ministra, doktora Veselinova, koji je u izveštaju Vlade ovlašćen da objasni stavove zbog čega se zakon ne prihvata. Mislim da nema spora, da nijedan narodni poslanik u parlamentu ovog trenutka ne misli drugačije, osim da je poljoprivreda i u ovom trenutku, i bila juče, i prekjuče, i biće sutra jedna od najznačajnijih privrednih grana u našoj Republici i sa stanovišta stabilizacije privrednih tokova i sa stanovišta proizvodnje hrane i sa stanovišta eventualnih proizvoda koji bi mogli da idu i u izvoz.
Prema tome, poljoprivredno zemljište i njegova zaštita, unapređivanje i čuvanje, je osnovna pretpostavka da bi se uopšte mogla ostvariti bilo kakva proizvodnja. Ono što hoću da kažem je potpuno na liniji onoga što je kolega rekao. To je ovo - bitno je i važno, mislim da se veliki naglasak ili preveliki naglasak daje na sirak. Gospodin Nikolić je pokazivao šta to znači. Ono što piše u zakonu, dame i gospodo narodni poslanici, uopšte ne govori o sirku. Kaže se da "zaštitom poljoprivrednog zemljišta, u smislu ovog zakona, obuhvata se i sprečavanje elementarnih nepogoda, (poplave, suše, vetrovi, korovske biljke) preduzimanjem odgovarajućih mera, u cilju očuvanja poljoprivrednog zemljišta".
(Predsednik: Vreme.)
Dame i gospodo, to ne može biti nikako sporno, to generalno opredeljenje.To bi morala da bude generalna politika Vlade. To što je ilustracija ili ono što je dato kao argumentacija, daje naglasak na sirak, za mene je samo jedan od razloga da se ovakav zakon prihvati. Na kraju, u zaključku piše - za sprovođenje ovog posla na suzbijanju sirka, bez pomoći Vlade Republike Srbije, poljoprivreda, bez obzira na sektor proizvodnje, nije u mogućnosti da se sama organizuje. Drugo, uložena sredstva bi se u vrlo kratkom periodu vratila i omogućila privredi ove zemlje da zauzme prvo mesto u Evropi i u svetu, koje je ranijih godina imala. Treće, sprovođenje ovih mera bi mogli u potpunosti eliminisati jednu drugu opasnost koja se nadvila nad poljoprivredom, a to je zlatica. Prema tome, dame i gospodo, uvažene koleginice i kolege, iz sve snage podržavam Predlog zakona. Mi ćemo, kao poslanička grupa, glasati za njega. I vas pozivam da glasate. Ne glasate za sirak, nego za član 1. Zakona o poljoprivredi.

Molim vas da na kraju objasnite da li smo mi danas ceo dan razgovarali o sirku ili nismo. Sad smo čuli da uopšte nismo o sirku razgovarali. To je mene sad dovelo u dilemu.
Gospodine Marjanski, nema završne reči.
Ako je drugo javljanje, onda samo pet minuta.

Gospodo narodni poslanici, moram da kažem da sam  član SRS-a, od 350.000 članova, članski broj moje karte je 78. Vi koji ste putovali po Vojvodini i po Srbiji i iz kola gledali sirak i korov,  nemam ništa protiv toga, međutim, suština je u nečemu drugom: oni koji obrađuju i rade zemlju, oni znaju šta je korov, znaju to što napada naše biljke.
Nisam hteo i nije mi bila namera da budem zapamćen kao narodni poslanik opozicije kome je usvojen Predlog zakona o zaštiti poljoprivrednog zemljišta. To mi uopšte nije bila namera, nisam ni pomislio na to. Planirana sredstva su ukalkulisana u zakon koji sam dao. Jedno jeste istina, kada se to računalo, predao sam to pre tri meseca, došlo je do promene cena, došlo je do sniženja nekih hemikalija i povećanja cene kukuruza i pšenice. Jednog trenutka je kukuruz bio 42 marke, sada je momentalno 35 maraka metar.
Da li ima elemetarne nepogode? Vidite, ko obrađuje zemlju, on zna - naiđe grad, potuče uzak deo površine. Ta zemlja, ako ove godine ne da plod, sledeće godine može da se radi. Ako se to desilo krajem proleća, može zemlja opet da se obrađuje. Sirak nije od juče,sirak nije od pre deset godina. Prva intenzivnija obrada sirka je bila 69-70. godine. Tada se moglo kontrolisati. Došlo je vreme kada se nije moglo kontrolisati. Nažalost, danas plaćamo danak sirku i svim ostalim korovima i zlaticama koje utiču na obaranje prinosa. Jedno me samo čudi, čovek koji živi u selu, obrađuje zemlju, da može da kaže da se sirak iskorenjuje motikom. Ne može. Nikada niko nije čupao sirak iz korena i iznosio napolje na leju da ga pali. Mislim da to nema smisla.
Šta znači uništavanje sirka pet petkova. To su seljaci primenili i uradili tako. Posle pšenice, na strništu, svakog petka, znači pet petkova se ore zemlja, dvadeset do trideset santimetara.Upravo to je jedan od načina da se uništi sirak.
Na kraju, hteo bih da vam poručim - nemojte da glasate za Lazara Marjanskog. Glasajte za paore, za seljake koji ustaju u tri sata posle ponoći da hrane stoku, pre zore su na njivi, za te žuljeve koji hrane sve nas. Nema njih i nas koji radimo poljoprivrednu proizvodnju, da mi to ne radimo, da oni to ne rade, verovatno bi bilo gladi. Ako nećete da glasate za moj zakon, ako volite i cenite paora, seljaka, učinite nešto.
Sirak je maligni tumor koji se širi. Protiv ovog tumora ima leka. Ako bivši režim nije imao snage, sluha, moći ili nešto drugo, imajte vi. Pomozite tim borcima prvog reda što se bore za egzistenciju svoje porodice, za veće prinose i zdravu hranu. Nije važno da li postoji ili ne postoji zakon. Nije važno čiji je. Donesite vi neke mere, preduzmite nešto da pomognete i paorima.