Po Poslovniku gospodin Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, sinoć u 21 sat u stanicu policije u Smederevu priveden je poslanik Dragan Čolić zato što je sprejom pisao - DOS je najgori. Policija ga je pustila posle jedan sat i zamolili ga da nikom ne priča. Taman posla ako ne bismo pričali.
Dame i gospodo narodni poslanici, odredba stava 1. člana 98. Poslovnika "daje preveliko diskreciono pravo predsedniku Narodne skupštine da odluči da li neko govori o nečemu što je na dnevnom redu". Predsednik to danas intenzivno koristi u stilu - milicija trenira strogoću. Naravno, samo na poslanicima SRS. "Da bi predsednik Narodne skupštine mogao da oceni da je nešto što je neko hteo da kaže zaista tema koja je na dnevnom redu, on bi onda iza sebe morao da ima jedan trust mozgova, jedan tim eksperata, jedno veće staraca, koji bi onda arbitrirali da li poslanik govori o zadatoj temi.
Gospodo, pojedini poslanici koji su skloni retorici, polemici, koji su dobri oratori, služe se metaforama, služe se različitim stilskim i drugim jezičkim figurama, dok drugi govore jednostrano, pravolinijski i prostim ili prostoproširenim rečenicama. Prema tome, ne može predsednik parlamenta imati tako široko diskreciono ovlašćenje, jer njegova prava su identična pravima ostalih poslanika.
Ovako ograničena sloboda govora, i po vrsti i po dužini, predstavlja samo šarenu lažu parlamentarizma, predstavlja samo slatku prevaru demokratije. Ovakvim odredbama vi praktično uvodite provereni jednopartijski centralizam. Poslanici dobijaju tretman dece u dečijim obdaništima, vojnika koji treba da se ponašaju po pravilu službe i kažnjenika u kazneno-popravnim domovima. Vi uvek glasanjem možete da kažete da to nije tako, nego ovako kako mi hoćemo. Prema tome, odredbe Poslovnika za vas nemaju nikakve važnosti, kao ni odredbe zakona, kao ni odredba Ustava.
Da li će poslanici prihvatiti ulogu dece u obdaništima, vojnika u kasarni ili kažnjenika u zatvoru, onda vas sa ovog mesta upozoravam, kao i parlamentarnu većinu, da ste se silno prevarili. Neće ozbiljni poslanici iz opozicinoih stranaka učestvovati u radu tog i takvog paralemnta, jer ste vi ograničili slobodu govora, i po vremenu i po vrsti, i pretvorili Skupštinu u jedan dekor parlamentarizma. Ozbiljni poslanici opozicionih stranaka u tome neće učestvovati, pa će, ako izađemo iz ove skupštine, ako vi želite da ona bude takva itd."
Nisam stigao sve da pogledam. Ovo je govorio Vladan Batić 24. novembra 1994. godine dok je bio opozicioni poslanik. Dame i gospodo narodni poslanici, nijednu svoju reč nisam izgovorio.

Sasvim je u redu, sem vaše primedbe da se ovo odnosi na Poslovnik i tumačenje na različite načine, odnosno različite poslanike. Pre svega, vaši poslanici još nisu ni učestvovali, sem gospodina Arsića, u diskusiji, pa nisam ni mogao da ga različito tretiram u odnosu na poslanike, dobio je opomenu kao i gospodin Ćirković iz Demohrišćanske stranke Srbije. Izvinite, pogrešio sam stranku, i prema tome nema govora o tome da se različito tumači.
Što se tiče citata, sa njim ću da se složim. Jedina razlika je što meni zaista nisu, u odnosu na ondašnjeg predsednika Skupštine, potrebna sva ta radna tela, sve je to udruženo u mojoj malenkosti i čemu lažna skromnost, bez brige, tumačiću Poslovnik na pravi način. Mogu da stavim na glasanje ukoliko kažete u kom konkretnom slučaju je prekršen Poslovnik. Poslovnik u ovom delu nije menjan. Vi ste ga doneli, kao što ste sada rekli, i mi ćemo ga u tom delu, zaista uz punu savestnost sa moje strane, primenjivati.
Replika, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, potrudite se da ponekad poslušate sebe kao što pažljivo slušate mene. Pomenuli ste moje ime i rekli ste da sam član Demohrišćanske stranke. Prema demohrišćanima imam veliko uvažavanje, ali nisam član te stranke, već sam član Nove Srbije, članice DOS-a.

Izvinite ako sam vas uvredio.

Pošto ste mi dali sada pravo na repliku, da demantujem navod gospodina Ivkovića. Odbor za prosvetu, čiji sam član, je doneo odluku većinom članova iz DOS-a....

Vi ste već opomnuti zbog pokušaja da zloupotrebite govornicu. Replika se ne odnosi na ovo što vi pričate. Vi se sada vraćate na ono zbog čega ste već dobili opomenu.

Šta da vam radim, rekao sam ono što sam mislio.
(Dragan Rafailović: Pomenut je Vladan Batić.)

Ko je pomenut? Vladan Batić? JelÄ ste vi Vladan Batić?

(Dragan Rafailović: Poslanik sam Demohrišćanske stranke. Znači, kao poslanik Demohrišćanske stranke, pola minuta.)

Gospodine, da li pola minuta ili 3,5 minuta nema nikakve veze. Pomenuta je Demohrišćanska stranka, pomenut je Vladan Batić, ali koliko vidim, vi niste Vladan Batić. Pročitajte Poslovnik. Nemate pravo.

Molim vas da se vratite na mesto, nemate pravo na reč.

Reč ima narodni poslanik Jakov Stamenković.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, sam broj učesnika u diskusiji pokazuje veliko interesovanje i veliku brigu za mlade.
To je i normalno, jer su mladi deo populacije koji predstavlja budućnost zemlje i koja, za koju godinu, treba da preuzme odgovornost za nju. I stoga nije svejedno nikome od nas kakvi će oni ljudi biti sutra, kao što nije ni njima svejedno kakvu ćemo im mi zemlju ostaviti u nasleđe.
Međutim mi se, po mom mišljenju, sporimo oko činjenice da oni koji su do 5. oktobra vodili državu govore o posledicama, a mi, koji smo ogromnom većinom i voljom naroda dobili mandat da upravljamo državom, želimo da ukažemo na uzroke koji su doveli do devijantnih pojava kod mladih, pogotovu kod maloletnika. Jer, ako uklonimo uzroke nećemo morati da govorimo o lošim posledicama.
Pojava da se veliki broj dece i omladine odavao porocima - alkoholu, duvanu, drogi ili odlasku u sekte, jeste njihov pokušaj, nažalost, moram priznati - pogrešan, da pobegnu od stvarnosti. Jer, ta stvarnost, taj svet u kome su u poslednjih desetak godina živeli, bio je za njih poražavajući. Ne mireći se sa stvarnošću, a ne mogavši da je menjaju i da na nju utiču, pokušali su da od nje pobegnu. To su spretno iskoristili šverceri cigareta i alkoholnih pića, dileri narkotika i verske sekte.
Od čega su to mladi ljudi bežali ili pokušavali da pobegnu? Bežali su od rata, sankcija, bede i nemaštine. Jednom reči, osetili su potpunu besperspektivnost za život u ovoj zemlji. Na jednoj strani se stvorio mali sloj ekstremno bogatih ljudi, koji su imali mnogo više nego što im treba i nego što zaslužuju i koji je svojoj deci mogao da priušti ono što najveći broj ljudi, građana Srbije, koji su živeli u bedi i siromaštvu, svojoj deci nije mogao ni u snu da ostvari. Roditelji koji su bili prebogati mogli su da kupe svojoj deci sve što su poželeli. Oni siromašni nisu mogli ni u snovima da to ostvare.
Zbog toga smatram da ovaj predlog zakona, na način kako je koncipiran i obrazložen, ne može i ne treba da bude prihvaćen iz svih dosad pomenutih argumenata koje su poslanici DS i DOS-a izneli. Pomenuo bih još dva, koji, čini mi se, nisu dosad pomenuta, a koji se uklapaju u napred izneti pristup.
Prvo, veliki deo uzroka koji navode omladinu i decu da se odaju porocima biće eliminisan ako se svi mnogo više posvetimo njihovom vaspitanju - počev od roditelja, preko škola, pa sve do opštinskih i republičkih organa, koji su, po funkciji, zaduženi da se brinu o deci i omladini. Naravno, moraju se uključiti i mediji i posebni stručnjaci čiji prevashodni zadatak mora biti edukacija te dece i omladine.
Smatram da se samo takvom širokom i sinhronizovanom akcijom može postići mnogo više nego ovako predloženim restriktivnim zakonom. Na konceptualno sasvim drugačiji način treba doneti i poseban zakon, ali zakon koji će imati pozitivan pristup u rešavanju ovog problema i koji će se uklapati u opšti koncept pristupa rešavanju problema nove vlasti.
Drugo, i važnije: ova reformska demokratska vlada već stvara pretpostavke za sprečavanje mladih da srljaju u poroke time što, osim obezbeđivanja uslova za normalan život i rad, stvara osećaj sigurnosti i perspektivu za mlade ljude sigurne da u ovoj zemlji vredi živeti.
To će dovesti do toga da deca ne beže iz škola, hrleći u zagrljaj porocima, nego da nađu puni smisao u školovanju pošto će biti sigurni da ih, nakon završetka, čeka posao, plata, stan, mogućnost podizanja zdravog potomstva.
Dakle, da rezimiram: uklanjanjem uzroka koji su, u najvećoj meri, doveli i vode decu i omladinu na stranputicu, stvoriće se uslovi za povratak na pravi put, što je, nadam se i ubeđen sam, želja svih nas poslanika, ali i društva u celini.
Na kraju, jedna preporuka, gospodo, za sve nas - gospodo, pogledajmo povremeno decu u oči jer oni su ogledalo duše. Hoćemo li moći izdržati njihov pogled? Ako izdržimo njihov pogled znaćemo da nam je savest čista. Bojim se i siguran sam da bi mnogi od nas oborili pogled, odnosno ne bi mogli taj pogled da izdrže.
Zahvaljujem na pažnji.