Dame i gospodo narodni poslanici, divlji sirak kao deo korovske flore razvio se danas u najmoćniju i najopasniju korovsku biljku. Na svim našim prostorima nije poznato ovako katastrofalna prisutnost divljeg sirka na našim poljima. Sa razvojem naše agrarne nauke, poljoprivredne tehnike i naših finansijskih mogućnosti, počela je primena herbicida kao ekonomičnijeg rešenja u borbi protiv korova.
Pre nekoliko dana na saveznom nivou je usvojen Zakon o genetsko-modifikovanim organizmima. Mi, kao Srpska radikalna stranka, nismo glasali za taj zakon, jer smatramo da je on vrlo loš u ovom današnjem vremenu i u ovim uslovima u kojima se poljoprivreda danas nalazi. Ovaj zakon, koji je usvojen na saveznom nivou, će nam doneti mnoge nove korovske biljke sa kojima nećemo biti u mogućnosti da se borimo. To su genetski projektovani korovi i biljke na koje mi ne možemo u ovom trenutku, a verovatno i u budućnosti, da delujemo, jer nećemo imati hemijska i ostala tehnološka sredstva da se borimo protiv njih. To je interes svih onih koji su nas okupirali u tehnološkom smislu jer je njihov cilj da mi budemo potrošačko društvo, odnosno da mi ne proizvodimo domaću zdravu robu, poljoprivredne artikle.
Ovaj zakon, koji je danas na dnevnom redu, je pravi pogodak za unapređenje naše poljoprivrede, koja se nalazi u vrlo teškom stanju. Kad danas ovde kažemo šta je to sirak, verovatno većina poslanika, a i veći deo gradske populacije, ne zna šta je to. Sirak je zlo za celu poljoprivredu i on svojim delovanjem na poljoprivredne površine smanjuje prinose, uništava kvalitetne poljoprivredne kulture i time zahteva veća sredstva za održavanje tih poljoprivrednih kultura, odnosno umanjuje prinose na svim kulturama.
Prema podacima koje navodi Majer - Bode štete koje nanose korovi gajenoj biljci u Evropi iznose 15,7%. Najveći gubici prinosa zbog korova konstatovani su u usevu kukuruza i na svetskom nivou oni iznose 13%. Prema našim podacima, najveću konkurentnu sposobnost prema korovima ima kukuruz, a najmanje šećerna repa, smanjenje prinosa usled neblagovremenog suzbijanja korova kod kukuruza iznosi 20%, kod soje 30%, kod suncokreta 30%, a kod šećerne repe 26%.
S obzirom na brzu ekspanziju divljeg sirka, njegove morfološke i ekološke karakteristike, smanjenje prinosa gajene biljke uzrokovano njegovim prisustvom prema podacima Nilhauzena iznose oko 50%, a ponekad i znatno više.
Ako neke računice daju pokazatelje da se samo na kukuruzu u jednoj godini proizvodnja smanjuje za tri miliona tona, a to je po današnjoj ceni milijarda i 200 miliona maraka, to je cifra koja može da se poredi sa svim pomoćima koje nam stižu iz Evrope.
Jučerašnji "Blic" na naslovnoj strani donosi podatak koji glasi: "Pomoć Evrope 300 miliona DM za energetiku, lekove i poljoprivredu." Ovaj naslov nas upućuje da racionalno razmišljamo o toj čudnoj biljci koja se zove sirak. Zamislite samo, sirak može našoj privredi da donese tolike pare, ako se suzbije.
Prema nekim podacima, danas se ne obrađuje oko 300.000 hektara oranica. To je velika poljoprivredna površina i ona je kao neobrađena u isto vreme i rasadnik, odnosno reprodukcioni lanac u širenju sirka. Sirak se suzbija intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom, koja upražnjava najmanje dva oranja. Sirak se suzbija i hemijskim i mehaničkim sredstvima. Pošto je za to sve potrebna velika količina para, država ima obavezu i da u stilu elementarnih nepogoda ovaj zakon usvoji i time pomogne toj našoj poljoprivrednoj proizvodnji. To je za nas novost, odnosno mi se nikada nismo bavili takvim zakonskim projektom i taj zakon predlažem ovoj skupštini da ga usvoji.
U ovom predlogu zakona su naznačene i stavke koje tačno pokazuju da li se isplati investicija Vlade Republike Srbije na 10 godina.
Usvajanjem ovog zakona stiče se pravo da država po ovom osnovu obezbedi veći broj poljoprivrednih stručnjaka koji će raditi na ovom projektu, a samim tim i poljoprivrednih radnika. Treba država malo da vrati našem seljaku i poljoprivredi, dosta godina je seljak ulagao u poljoprivredu. On ćuti i radi i svojim radom čini svima zadovoljstvo, a sebi od tog zadovoljstva uzima najmanji deo. Možda će ovaj zakon koji je danas na dnevnom redu seljaku doneti boljitak. Glasajte za ovaj zakon.