Reč ima narodni poslanik Arsen Kurjački, a posle njega narodni poslanik Marijan Rističević.

Uvaženo predsedništvo, kolege poslanici, u analizu  tipa da li predlagač kao predstavnik bivšeg režima koji je totalno uništio agrar u našoj zemlji, ovim predlogom demagoški brine o seljacima i o poljoprivredi, ne bih ulazio,  to neka svako proceni za sebe.
Ono što je nesporno, da je predlagač učinio veliki napor da obrazloži svoj predlog i to na vrlo stručan i sveobuhvatan način, i za to zaslužuje sve pohvale, posebno zato što su mnoge kolege poslanici sada prvi put i čuli za "divlji sirak".
No, potičem iz centra Vojvodine, moja porodica obrađuje oko 200 jutara zemlje, a to je preko 100 ha najplodnijeg bačkog černozema. Diplomirani sam inženjer poljoprivrede, dugo godina sam radio kao poljoprivredni inspektor i glavni zakon nad kojim sam vršio nadzor je bio "Zakon o poljoprivrednoj inspekciji". Zato sebe smatram vrlo kompetentnim da mogu malo da komentarišem ovo.
Dakle, divlji sirak je korovska biljka, izuzetno štetna po svaku ratarsku proizvodnju, i to apsolutno nije sporno.
Potrebe za uništavanjem sirka su zaista velike, ali je teško da se to može uraditi donošenjem jednog zakona, a pogotovo ovako nedorečenog zakona. Jedini efekti koji se stvarno mogu postići su posebne agrotehničke mere i hemijsko tretiranje. Dakle, mi imamo mehaničko tretiranje zemljišta, kultiviranje i okopavanje okopavina, ili ugarenje i tzv. trećačenje strnina. Zatim, može se iskoreniti biološkim merama, primenom plodoreda, gde se populacija sirka uništava biološki jačom kulturnom biljkom, znači pšenicom, ječmom, ražom, konopljom itd.
Sledeći su hemijski metodi, znači odgovarajućom stručnom primenom herbicida, mada sirak vrlo brzo postaje prilično rezistentan, znači otporan na dejstvo mnogih otrova. Dakle, sve ovo je dobro poznato našim poljoprivrednim proizvođačima. Otud se postavlja pitanje zašto se onda divlji sirak tako namnožio i proširio, kako to tačno i precizno iznosi gospodin Laza Marjanski. Zato što je poljoprivreda uopšte, a posebno u zadnjih 10 godina ekonomskom politikom države opustošena.
Kako seljak da kupi herbicid kada je skup kao dragi kamen, pa još ako ne proceni dobro vreme tretiranja efekti su ravni nuli. Nekada se tretiralo i više puta na istoj parceli, a danas to ne može ni jedared da se uradi. Kako seljak ili poljoprivredni kombinat, zadruga, da vrše kultiviranje, špartanje, trećačenje, kada nema goriva svih ovih godina, kada je preskupo i dan danas, kada je mehanizacija stara i kada nema rezervnih delova? Kako da poštuje nauku i plodosmenu, kada mu država svake godine otme žito po bagatelnim cenama, i još plati posle par godina? Na kraju, kako da vrši okopavanje, kada je danas nadnica 20 maraka dnevno, i ne može da nađe ko će da radi. Kako i da nađe, kada je socijalna politika svih ovih godina bila takva da zaposleni radnici u nekim slabijim ili propalim firmama nisu dobijali plate, a zato oni neradnici koji nikada nisu nigde radili, a po onoj narodnoj - mogu konju rep da iščupaju - dobijali su socijalnu pomoć, sedeli po jendecima, pili pivo, kartali se, sastavljali reprezentacije itd. Recimo, u mom Srbobranu, odkale potičem, godinama je 300-500 sezonskih radnika dolazilo svake godine sa Kosova, zato što nije moglo domaćih sezonaca da se nađe, a neopravdanih korisnika socijalne pomoći bilo je i suviše.
Dakle, ovaj problem se ne može rešavati nikakvim zakonskim obavezama, već pravilnom agrarnom politikom i to je suština cele priče. Dakle, prvenstveno politikom pariteta i cenovnih odnosa. Sve ove godine to nije bilo u agraru. DSS se zalaže za to da seljak i ostali poljoprivredni proizvođači budu samostalni i ekonomski jaki. Svaki domaćin zna vrlo dobro šta treba da čini na svom imanju i ne treba država da mu to propisuje. Mi iz DSS ćemo se truditi da mu omogućimo ekonomsku zainteresovanost za proizvodnju, a on će se sam izboriti sa svojim sirkom. Na kraju, i danas pogledajte i prođite atarom, pa ćete videti dve različite njive, dva različita domaćina, u jednoj puno korova, a u drugoj sve čisto. Prema tome, nije to baš tako.
Da zaključimo, elementarnom nepogodom se smatra pojava na koju čovek skoro ne može ili nikako ne može da utiče. Divlji sirak je biljna kultura, i bez obzira što je vrlo neprijatna korovska biljka, na smanjenje njene populacije apsolutno se može uticati. Stoga smatram da je ovaj zakon nepotreban, da treba preduzeti pomenute mere u sferi ekonomske politike - ozdravljenje agrara, revitalizacija sela, popularisanje seljaka i seljačkog života.
Jedno naravoučenije za predlagača, kaže se u našem narodu - manje divana, motiku u šake i ne bojte se sirka.

Zašto replika? Predlagač je gospodin Marjanski. Samo je gospodin Marjanski pomenut, nije stranka.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista izgleda neprirodno da neko ko kaže da je u vreme socijalista bio poljoprivredni inspektor, optuži jednu stranku koja je sve vreme političkog delovanja, izuzev dve godine, bila opoziciona, da je deo režima koji je upropastio poljoprivredu. Da li je veći režim onaj koji je poljoprivredni inspektor kod SPS-a ili SRS koja je bila za sve vreme u opoziciji?
Dalje, nemojte samo da lamentirate nad onim što ne postoji. Ne postoji ništa čega se stidimo u dve godine kako smo vršili vlast u Republici Srbiji. Ne postoji ništa. Postoje teške okolnosti u kojima smo prihvatili da uđemo u Vladu Republike Srbije.
Postoji, ostaje iza nas, da smo u dva navrata Kosovo potpuno oslobodili od terorista, ostaje iza nas da su deca pevala dok smo ratovali protiv NATO pakta, a vi razmislite kako je to bilo i zašto. Ostaje iza nas da smo vam izgradili zemlju, potpuno razorenu agresijom NATO pakta i da se i sada vozite mostovima koje smo mi napravili, a ne onima od stiropora koje ste vi pravili. Ostaje iza nas da se nismo obrukali, da nismo krali, pa bih zamolio poslanike, ukoliko ne žele da izazivaju replike, da otvoreno, jasno i glasno kažu - vi ste gospodine upropastili poljoprivredu, vi ste upropastili industriju, vi ste našu decu, vi ste uvozili cigarete, vi ste nam na iglu deci obezbeđivali drogu.
A ovako, da predlagaču ovakvog zakona, i posebno ako ste mislili na narodnog poslanika Lazu Marjanskog, da njemu kažete da je upropastio poljoprivredu, da njemu kažete da treba da se lati motike, a sam uz sav posao koji ima, a vi vrlo dobro znate čime se sve bavi, obrađuje još 30 hektara zemlje, to mi deluje neprirodno. Zato vas ponovo upućujem na to da vreme polako prolazi i da ste već skoro pola mandata koji je SRS provela u Vladi vi već potrošili i o tome razmišljajte.

Replika, izvolite.

Slažem se sa prethodnim govornikom, gospodinom Kurjačkim, da je sirak veoma opasna biljka i da je zauzela veliki prostor na našim poljima. Jeste, u proteklih 10 godina nije bilo dovoljno nafte, nije bilo dovoljno herbicida, bili su skupi. Da napomenem i to da su staračka domaćinstva u selima, bio je embargo, bili smo bombardovani i sve je to tako. Gospodine, pošto radite 100 hektara zemlje, niko nikada nije mogao motikom da iskoreni sirak. Znate dobro, u poljoprivredi ste, inženjer, agronom i rekli ste kojim metodama se odstranjuje, a ne treba kao  ljudi koji ne znaju da kažete da se sirak motikom odstranjuje. Niko ga do sada tako nije odstranio.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a zatim narodni poslanik Dragan Rafailović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega gospodin Arsen Kurijački je spomenuo motiku. Motika se ne upotrebljava samo za okopavanje. Motika se ponekad upotrebljava i za ukopavanje, tako da motiku neki razumeju s jedne strane, a neki s druge strane.
Konačno ću se složiti sa opozicijom: sirak je stvarno opasna biljka. Zamislite koliko sirak može da nanese štete rodu na dva ara krastavaca. Može toliko da podbaci da na ta dva ara ostanu samo tri kornišona.
Odmah da se razumemo, divlji sirak je svakako opasna korovna biljka, ali i pored toga što je to opasan korov, divlji sirak nije elementarna nepogoda. Gospodin Arsen Kurjački je tu bio u pravu, elementarna nepogoda je nešto na šta ljudi nisu mogli uticati.
Ovde se neću baviti samo posledicama. Baviću se uzrocima. Šta su uzroci širenja divljeg sirka?
Osnovni uzrok širenja ove opake, korovske biljke je katastrofalna poljoprivredna politika koja je vođena u proteklih 10 godina. To je bila poljoprivredna politika u kojoj se bivša vlada bavila preuzimanjem, a ne otkupom. Seljaci nisu imali pravo na prodaju, već samo pravo na predaju. Vlada je mogla da plati poljoprivredne proizvode, a nije morala. I ono malo što je plaćala, plaćala je naštampanim novcem bez pokrića, dakle novcem koji nije vredeo ništa i dok bi ga oni dobili on je izgubio vrednost.
Kod bivše vlade jedan kilogram pšenice vredeo je 10 pfeniga.

Molim vas da se držite teme. Ne govorimo o politici bivše vlasti u oblasti poljoprivrede, a ni o politici u poljoprivredi nove vlasti. O tome ćemo razgovarati drugom prilikom.

Gospodine predsedniče, svakako vodim računa o vašoj brizi za demokratičnost. Zahvaljujem vam se na ispravkama, ali na dnevnom redu je zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Tu se apostrofira sirak kao opasna korovska biljka. Govorim šta je dovelo do toga da se sirak ukoreni, odnosno da se proširi na značajne parcele u Vojvodini i Šumadiji, Mačvi i Srbiji. Dakle, šta su uzroci širenja sirka.
Uzroci širenja sirka su svakako nedostatak sredstava kod seljačkih gazdinstava, kod društvenih gazdinstava, da se ljudi pozabave tom opasnom korovskom biljkom. A, zašto je nedostatak sredstava bio, rekao sam - jedan kilogram svinjskog mesa, odnosno junećeg, kod bivše vlade je vredeo 1 do 1,2 DM, a sada vredi 2 do 3 DM. Za litar mleka potrebno je 10 pfeniga, a za jedan litar motivela, to je sredstvo kojim se iskorenjuje ova opasna biljka, u vreme bivše vlade trebalo je 1.080 kg kukuruza.
Sadašnji pariteti su takvi da je potrebno samo 250 kg kukuruza. Za jedan litar dizela, a taj korov se uništava i preoravanjem, bilo je potrebno 10 litara mleka, sada je dovoljno i 1,5 litar mleka. Za jedan kg mineralnog đubriva bilo je potrebno tri kg pšenice, a sada je dovoljan 1,2 kg. Kada ovo govorim želim da kažem da je Vlada svojom poljoprivrednom politikom, nova vlada, učinila dosta.
To nije savršeno. Mi bismo želeli i više. Ali, s obzirom da su nam ostavili socijalno-ekonomsku katastrofu, naše stanovništvo ne može da plati pune cene poljoprivrednih proizvoda. Ipak je Vlada učinila mnogo. Učinila je to da je ukinula akcizu na etilen-alkohol, a to je sredstvo za pravljenje herbicida kojim se uništava ova opasna korovska biljka, da ne odstupamo od dnevnog reda, ukinula je akcizu na etilen-alkohol, a takođe i porez na promet na herbicide, čija je visina bila oko 15%, koji su plaćali samo zemljoradnici.
Dakle, Vlada je već preduzela korake koji su neophodni da se ova opasna korovska biljka ukloni. Meni ne smeta što je predlagač ovog važnog zakona iz opozicione stranke. Meni je čak to drago. Međutim, sirak nije elementarna nepogoda. To se moglo predvideti i moglo se delovati da su ljudi dobijali pošteno svoj novac za svoj pošten rad.
Ovako, biću dužan da vam kažem kako su to oni ranije radili. Prošle godine, Zakonom o dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, partneri na vlasti, a tu je i današnji predlagač, usvojili su da se slučaj reši tako što će se zemljoradnici naterati da obavezno moraju da obrade poljoprivredno zemljište, uz pretnju novčanom kaznom od 10 do 50 hiljada dinara.
Ukoliko kaznu ne plati u roku od mesec dana, korisnik odnosno sopstvenik zemljišta mogao je ostati i do 10 godina bez zemljišta. Vlada ga je, odnosno nadležno ministarstvo, moglo dodeliti drugome. Predlagač zakona je tada rekao - te površine koje su neobrađene predstavljaju veliku opasnost, jer se tu javlja divlji sirak. Tako je želeo i prošle godine da ukloni divlji sirak, a videli smo kako sada želi.
Predlažem da mi otklonimo jedan politički sirak i da ga pošaljemo na društveno korisni rad, na neku Padinsku Skelu, na neko imanje, gde bi ...