Ne, imam ovde izveštaj, dva puta ste se javljali. Izvinjavam se.
Reč ima narodni poslanik gospodin Borivoje Drakulović... (Tomislav Nikolić, sa mesta: Treći put?)
Nemate, vi ste iskoristili, dva puta vi, a jednom Vučić. Vi ste juče iskoristili, dva puta vi, a jednom Vučić, imam beleške, imam sve ovde.
Reč ima narodni poslanik Borivoje Drakulović, a sledeći prijavljeni za diskusiju je gospodin Vlastimir Budimović.

Uvaženo predsedništvo, poštovane koleginice i kolege poslanici, javio sam se, iako sam razmišljao da li treba da se javim, da se podrži ovaj zakon o zaštiti maloletnika, iz prostog razloga što se često  ponavljam, i sada ću reći.

Dolazim iz jedne male sredine, bio sam u ubeđenju da u tim malim sredinama ne može doći do negativnih pojava, kao što su droga, prostitucija, alkohol u meri koja je zaista uzela maha. U jednoj maloj sredini, kao što je opština koja nije imala ni punih 16 hiljada stanovnika, dešavaju se stvari kao usred Beograda. Dešava se da curice od 13 i 14 godina lutaju ulicama, da se bave, moram reći, a to je ružno, prostitucijom, koriste drogu, špricevi posle njihovih žurki u diskaćima se nalaze, u velikoj meri. Puno je slučajnosti da bi ovo bilo sve slučajno.

Deset godina, i više, sankcija, svet se nadvio nad nama. Zašto? Jasno, kada nestane para, nastaju problemi, traži se izlaz u piću, u drogi, jednostavno se beži od problema. Svestan sam toga da je najjače vaspitanje, ono koje daje porodica. Neko je ovde to već rekao, a reći ću i ja, vaspitao sam dvoje dece koja, niti koriste duvan, a kamoli, ne daj bože, alkohol i drogu i mislim da zaista najviše porodica u tome može doprineti. Ako nema sankcija, a mora ih biti, za sve što se dešava, i oni koji to čine, odnosno doprinose, jer razni bosovi, novokomponovani danas, podvode cure, donose im drogu i na taj način uh uvlače u ove pojave koje sigurno zabrinjavaju sve nas kao roditelje i to će svakako štetiti kompletnoj našoj budućnosti i omladini Srbije.

Ako se na ove stvari smejemo i ismejavamo, ako se prepucavamo, to je veoma ružno. Sada, samo jedan osvrt, nisam spoznao nikada mržnju nigde, najviše ne volim mržnju, a ovde ne mogu da shvatim, i u jučerašnjem danu, i u mnogim drugim danima, u očima ljudi koji se ovde pojavljuju, diskutuju, takvu mržnju i takve izlive mržnje ispoljavamo jedni prema drugima, kao da smo neprijatelji, što sam siguran da nije tako, jer kada se sretnemo tu, ispred šanka i u holu, pozdravimo se fino, a ovde dobacujemo najružnije reči koje može neko nekome da dobaci. Zamolio bih vas sveukupno i da usvojimo ovaj zakon i da prekinemo sa mržnjom, koju upućujemo i sa govornice, i ispred govornice jedni drugima. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vlastimir Budimirović. Šta sam rekao? Izvinite, onda Budimović. Posle njega narodni poslanik Stevan Gudurić.

Ja ću gledati da budem što kraći. U Kruševcu postoji tzv. VP Dom za vaspitanje maloletnika ili čuveni "Sivi dom". Gledali ste verovatno tu televizijsku seriju i film, i mogu da vam kažem da je to dom kapaciteta oko 700 štićenika koji je bio, i još uvek je, u upotrebi. Radi se, naime, o sledećem: mi želimo da stvorimo jedan zakon, a zakonske odredbe već postoje, kao što je rekao gospodin Čedomir Jovanović. Postoji zakonska regulativa, a problem je u primeni toga.
Napomenuo sam za "Sivi dom" iz razloga što je u ranijem periodu on bio, da ne kažem, prebukiran. Imao je po 700 i 800 štićenika, a danas ih ima oko 120. Razlog nije sigurno u tome što smo postali za ovih 10 godina mnogo pravnija država, radi se zapravo o tome da primena zakona postojećeg zakonodavstva nije u ovih 10 godina sprovedena onako kako treba. Osnovni cilj u rešavanju ove problematike, sada govorim kao specijalni pedagog, vidim u obezbeđivanju uslova za život maloletnih lica.
Smatram da je mnogo bolje da naša mladež ima organizacije kao što su Skautska, kao što je Ferijalni savez, da su im porodice smirene i staložene, da nalaze zadovoljstva u okviru svoje porodice, da u njima društvo vodi računa na taj način što će im obezbediti jedan normalan i miran život.
"Zabranjeno voće" je uvek najslađe voće. Najveći procenat alkohola je bio za vreme prohibicije, i sve ono što je zabranjeno kod mladeži izaziva kontrareakciju.
Omogućimo im bolje uslove za svakodnevni život i zakon neće biti nepotreban. Jedna od osnovnih stvari u ovome jeste uvođenje veronauke u škole. Osnovni cilj ovog mog izlaganja i izlaska je bio i taj da demantujem tvrdnju gospodina Ivkovića da je DOS protiv uvođenja verske nastave. Mogu da vam kažem, evo ga zapisnik sa sednice Prosvetnog odbora Skupštine Srbije, gde je Prosvetni odbor dao podršku uvođenju verske nastave i veronauke u naše škole. Znači, informacija nije bila tačna.

 Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, u mojim rukama jeste zapisnik Odbora za prosvetu, ali izmenjeni i dopunjeni zapisnik, koji će se tek razmatrati na narednoj sednici. Zašto? Zato što je puna istina sledeća: da je bila prva sednica Odbora, na kojoj su bila tri predloga zaključaka Odbora i prisutni različiti stavovi ministra vera u Vladi Republike Srbije i ministra za prosvetu i sport u Vladi Republike Srbije. Prilikom glasanja na tom prvom sastanku većina iz DOS-a jeste bila protiv uvođenja veronauke u škole, a socijalisti su se zalagali i podržavali uvođenje veronauke u škole.
Potom je održana druga sednica na kojoj je Gašo Knežević stavio prigovor na taj zapisnik i na bazi tog njegovog prigovora izvršene su izmene na zapisniku, koji tek treba da bude usvojen na novoj sednici Odbora za prosvetu i moguće je da je došlo do konsolidacije stavova u DOS-u u međuvremenu i moguće je da onda stvarno bude usvojen taj zapisnik i da i DOS pored nas podrži uvođenje veronauke u škole.

Reč ima narodni poslanik Stevan Gudurić, a posle njega poslednji prijavljeni narodni poslanik Hranislav Perić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, pričamo juče i danas o Predlogu zakona o zaštiti maloletnika i imamo samo jednu obrnutu sliku o kojoj vi pričate ovde dugo, a to je da kada poslanici stvarne opozicije, a ne one kako se vi zovete, pričaju o zakonskim projektima Vlade, kako zloupotrebljavaju govornicu i pričaju neke druge priče kada pričaju o zakonskom projektu, ali smo svedoci, pogotovo juče, da se o zakonu najmanje pričalo za govornicom. Pričale su se neke stvari o SPS, izricale osude i presude i pričalo kako, zato što neko pripada SPS, ne treba da predlaže ništa, pa se o tome sigurno ne možemo složiti, jer niko normalan i pametan, ko je još roditelj, ne može kazati da je loše da se zakonski reguliše pitanje upotrebe cigareta, alkohola, droge.
Složićemo se i oko toga da neke od stvari koje su ovde pobrojane u većoj meri pripadaju porodici da oko toga vodi računa, a da društvo da neki okvir. Moraćemo se složiti oko toga da neke od tih stvari koje onda treba da se definišu su u stvari pitanje odluka lokalnih samouprava, naročito vreme rada lokala i kafića. Setimo se svi zajedno da u većini gradova, pogotovo velikim, u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu, Nišu, ste vi vlast već 4 - 5 godina. Ono što je gospodin Batić pre neko veče ovde pričao nema veze sa zdravim razumom zato što u tim nekim stvarima ste i vi isto odgovorni koliko i mi, zato što je ta stvar bila na odlučivanju lokalne samouprave, a tamo ste vi bili vlast. Prema tome, ne možete kazati da smo samo mi krivi tamo gde smo držali lokalnu vlast, a tamo gde ste vi držali da tamo krivica ne postoji.
Oko jedne stvari bismo se morali složiti. Oni koji imaju sličan broj godina kao ja znaju priče da su naši stari dolazili iz kola do mraka kući, a onda znamo da smo mi imali neke obaveze da dođemo kući do pola 10 ili 10, naročito devojke, a mi momci smo imali još pola sata pride fore, a sada je dolaženje kući ujutru prvim autobusom zato što se počinje od ponoći. Mislim da država mora rešiti genralno i da bi to bila obaveze lokalnih samouprava, jer možda u nekim lokalnim samoupravama su se vukli pravi potezi, ali ako se povuče pravi potez u Novom Sadu, a to se ne uradi u okolnim opštinama, u Temerinu, Beočinu, onda će deca doći iz Novog Sada u te opštine i onda opet ništa nismo uradili. Jer, niko ovde ne može tvrditi kako je jako dobro da deca ovako izlaze, da u 11 počinju da se spremaju, u 12 da izlaze, a dolaze ujutru kući u 5. To mora biti definisano na nivou države Srbije i to ne može da bude stvar dobre volje u opštinama, jer one to i kada imaju dobru volju ne mogu rešiti.
Već sam ovde govorio kada je bilo pitanje o deci, isto je bila gospođa Matković ovde, da ako se već nije negde drudge uspelo stići, zašto barem u ovoj oblasti koja tretira decu nismo doživeli kao predlog neki reformski zakon, koji vi iz DOS-a najavljujete već mesecima. Barem u toj jednoj oblasti, ako u nekim drugima još nije stiglo da se napravi. Verovatno su ta deca neki prioritet i da bi tu trebalo prvo neki reformski zakon, pa dajte majka mu stara, napravite jedan i uputite nam, pa neka taj bude i resavska škola. Neka se prepiše ovaj, pa neka se malo poboljša. Resavska škola znate šta je, prepišete od nekog ko je već uradio i ko to već zna.
Kada je već ovde bilo priča o nekoj ljubavi i pažnji prema deci, lepi moji prijatelji, ljubav i pažnja prema deci ne koštaju ni pet para. To je samo odnos roditelja prema deci, a neke druge stvari koštaju para. Ljubav i pažnja ne zavise od materijalnog statusa roditelja i nemojmo da tražimo alibi tamo gde ne postoje. Ili smo roditelji koji vole i paze svoju decu ili nsimo. Pare omogućuju da omogućimo bolji život, ali ljubav i pažnja ne koštaju ni pet para i oko toga nemojte da pričamo priče. Završavam u jednoj rečenici, ovde za ovom govornicom, stalno, kada vi iz DOS-a izađete samo pričate o tome šta su to socijalisti radili u prethodnom vremenu, pa šta će moći da priča vlast koja dođe posle vas, da ste vi samo pričali šta su oni pre vas radili, a vi niste uradili ništa.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić i poslednji prijavljeni Žarko Obradović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da govorim o zakonu o zaštiti maloletnika, ali u raspravi je učestvovalo mnogo poslanika i najmanje je rečeno o zakonu. Opoziconi poslanici su iznoslili argumente po kojima je ovaj zakon neophodan i da je potreban da se donese zbog građana Srbije, nezavisno iz koje su stranke.
Na drugoj strani su poslanici vladajuće stranke govorili i po njihovim predlozima ovaj zakon treba odbiti. Ne treba ga prihvatiti zato što su ga predložili poslanici SPS-a. Ne treba se ljutiti. Neko od prethodnih govornika je već govorio o tome da poslanici imaju pravo da predlažu zakone i tu ne treba niko da se ljuti.
Građani Srbije će dati najbolju ocenu da li je ovaj zakon potreban ili nije, a najbolju ocenu će dati roditelji koji u porodici imaju ovaj problem. Treba samo jedno veče provesti u bilo kojoj stanici hitne pomoći na području Srbije, pa ćete videti koje su sve intervencije i kome se najčešće ukazuje pomoć.
U vezi ovog zakona govorio je i gospodin Batić, ministar pravde i uputio je kritiku prethodnoj vlasti - da je kriva što u gradovima ima mnogo kafića, trafika, kockarnica i slično. Zaboravlja ministar da u većini gradova u Srbiji, u prethodnom periodu, ste vi bili na vlasti i da su gradske uprave odlučivale o trafikama, kockarnicama i slično.
Na kraju mi je jasno zašto ovaj zakon kritikujete i neće biti prihvaćen. Zato što se ne uklapa u evropski ambijent, gde je korišćenje droge u porastu. Zato što bi se možda zamerili Zapadu što im ukidamo tržište na kome mogu prodavati drogu. Možda bi se zamerili i albanskoj mafiji koja je najmoćnija u svetu u trgovini droge.
Na kraju, znajući da ćete glasati protiv ovog zakona i da neće biti usvojen, predlažem vam da Vlada predloži zakon Skupštini o zaštiti maloletnika od onih koji ih zloupotrebljavaju radi sticanja svoje koristi, a mi ćemo glasati za takav zakon bez obzira koji se ljudi služe ovim poslovima i iz koje su stranke. Hvala.