Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o jednom vrlo važnom zakonu, važnoj oblasti, međutim, nažalost, ovde ne vidimo ministra poljoprivrede. On verovatno ima neka preča posla i njega ovakvi zakoni ne interesuju. On se sudi sa grupom G17 i sad ne može da dođe ovde, da presudi, da on svojim stručnim znanjem i kompetentnošću da neko svoje viđenje i svoje mišljenje da li je ovaj zakon koristan i kakva je situacija danas u poljoprivredi, kada je u pitanju borba protiv sirka i ostalih korovskih biljaka. Na drugoj strani smo dobili jedno tumačenje od Odbora za poljoprivredu, koje ne može da bude prihvatljivo, zato što je dato obrazloženje da to nije elementarna nepogoda i da to treba da se iskoreni motikom. Stručnjaci su rekli da motikom to ne može da se iskoreni.
Ostalo je sada pitanje da li je elementarna nepogoda ili nije? Gospodo, elementarna nepogoda nije ono čemu možemo da damo naziv, nego ono što je posledica delovanja. Elementarna nepogoda može sve da bude u nekoj velikoj količini, kao što lek može da bude otvor ako se da u nekoj velikoj dozi. Znači, ne možemo diskutovati tako paušalno i pričati o poljoprivredi danas, a pre nekoliko meseci usta su vam bila puna poljoprivrede, brige o poljoprivredi, brige o seljaku, patetičnih govora, mitinga, kako je seljak izneo na leđima svu nesreću ovih godina, ništa mu nije vraćeno, kako je osiromašen, unitšen itd. Vidite, imate jedan zakon, imate ovde u startu jednu mogućnost da tom čoveku i tim ljudima, koji su stvarno u najtežim godinama, istorijski najtežim godinama, ishranili taj svoj narod i podneli na svojim leđima svu tragediju svega onoga što nam se dešavalo.
Međutim, vladajuća opozicija u Srbiji, ovim što odbija ovaj zakon i neće da ga prihvati i daje neka opravdanja, u stvari i priča pravu priču kako misli i šta misli. Gospodo, mislim da vi ne treba puno da se brinete, jer ovde nije reč o uništavanju svih korova, ovde je reč o uništavanju samo sirka. Prema tome, svaka zabrinutost je isključena.
Drugo, ono što bih želeo da kažem ako se govori, a predlagač zakona je jednom stvarno izuzetnom stručnom analizom dao i svakom laiku bi bilo jasno da pročita i ekonomsku opravdanost svega toga, onda možete da uzmete jedan manji prostor i da na njemu ispitamo i proverimo sve te mogućnosti kako da suzbijemo taj korov. Recimo, uzmimo severni i srednji Banat. Ako nećete na teritoriji čitave Srbije, dajte na jedno uže područje da napravimo tako organizovan tretman. Jer, ne može se pričati kako je jedna njiva čista a druga nije, kad svi znate da je sirak takva biljka koja bukvalno preleće sa jedne njive na drugu i stvara uslove da i kod onog domaćina, koji vrlo vredno pokušava da se suprotstavi toj korovskoj napasti, bude zatrovana njiva od neke druge njive. Znači, taj tretman mora ići organizovano i ne može se govoriti o nekim ekonomskim merama, paritetima i svim ostalim pričama. Ako se to ne uradi na teritoriji čitavog jednog prostora, rezultati sigurno nisu nikakvi.
Inače, želeo bih da kažem nešto što je ovde predlagač sa stvarno čestitim namerama, izuzetno čestito i pošteno izašao pred ovu skupštinu sa jednim zakonom. Izašao je jedan čovek, domaćin, koji je odrastao na toj njivi u jednoj pitomoj banatskoj ravnici koja ga je othranila i on je, radeći i školujući se na toj zemlji, znao da spozna sve muke koje su ga pratile i znao je da danas, osećajući svu muku koju su svi poljoprivrednici nosili i nose i dalje, pokuša ovako, sa pozicije poslanika, da im pomogne. Mislim da je to za svako poštovanje, da je to za svaku pohvalu.
Ali, sigurno je to jedna moralna obaveza svih onih koji su jeli taj hleb sa nekoliko kora, koji su u stvari i preživeli i došli u poziciju i svoju decu ove godine na neki način da školuju, ovim jednim običnim i jednostavnim potezom. Kad pitate da li da pritisnete zeleno ili crveno, možda odlučite da malo proradi u vama osećaj jedne savesti, pa da pritisnete nešto što se ne uklapa u ono što ste se dogovorili, nego što se uklapa samo u vašu ličnu savest.
