Ja nikoga nisam uvredio. U redu, paziću. Gospodin Vladan Batić, ministar pravde i lokalne samouprave nedavno na sednici opštinskog odbora ili skupštine opštinskog odbora u Valjevu reče da se on zalaže i da se uvek zalagao da će kriminalci budu smešteni u zatvor, ludaci u ludnice, a zločinci u Hag. Nevolja je u tome što ministar Batić sebi uzima ekskluzivno pravo da on lično procenjuje ko je kriminalac, ko je ludak, a ko je ratni zločinac.
U svojim javnim nastupima, a kako on voli da se slika i za sobom uvek vodi kamere, najavljuje da će biti izručenja Hagu i čak navodi imena ličnosti koje će biti izručene. On pri tom ne razmišlja da Ustav Savezne Republike Jugoslavije zabranjuje da se jugoslovenski državljani proteruju, da im se uzima državljanstvo i da mogu da budu izručeni bilo kom međunarodnom sudu. On čak otvoreno govori da Predlog zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, koji će biti razmatran u Saveznoj skupštini, neće imati smisla ukoliko u njemu ne bude predviđena mogućnost izručenja naših građana. Čak najavljuje i mogućnost krize Savezne vlade ukoliko koalicioni partneri DOS-a u Saveznoj vladi, SNP ne glasaju za takav predlog zakona.
Dok snage KFOR-a, međunarodne zajednice, evo ovih dana uz pomoć Čovića pokušavaju da šiptarskim teroristima obuku uniforme policije Srbije, dok se šiptarski teroristi i zločinci puštaju iz srpskih zatvora, a istovremeno se sudi srpskim vojnicima i policajcima, ministar Batić govori i o Hagu.
Čini mi se da je gospodin Batić opsednut Hagom. Ja u tome vidim pokušaj da se amnestira ponašanje međunarodne zajednice, 10 godina teških i krvavih sankcija, uništavanje srpskog naroda u Republici Srpskoj, Republici Srpskoj Krajini, u Srbiji. Kaže ministar Batić da je on pisao pismo dok je bio u opoziciji. Možda ste vi pisali pisma, ali vas izgleda niko ne zarezuje, gospodine ministre, nema odgovora na ta pisma i ukoliko ste u tim pismima naveli koje su sve zločine učinili pripadnici američke administracije, nemačke vojske, francuske vojske, zašto ne pustite da oni prvo pohapse svoje zločince, neka ih oni strpaju tamo u Hag, neka im sude, a onda ćemo mi suditi ako ima zločinaca u našim redovima.
Možda je Hag realnost, ali Hag nije realnost za sve nas. Možda je samo za vas. I ako su neki Srbi učinili neke zločine, sudiće im naši sudovi, neka oni odgovaraju u svojoj zemlji. Ovako, vi biste Srbe u Hag, ludnice i tamnice, a Amerikance za prijatelje. Mislim da je gospodin Batić jedan od najvećih američkih lobista, lobista Haga i lobista Sjedinjenih Američkih Država. Znamo koliko je srpski narod štete pretrpeo od američkih lobista, od lobista u američkom kongresu.
Lobisti nikada ne rade besplatno, ne rade za lepe oči, lobistima se uvek za nešto plaća. Američki, odnosno šiptarski lobisti su bili plaćeni novcem koji je zarađivan od prodaje droge, od ucena, krađa, pljački, otimačina i zaplenom srpskih imanja. Možda gospodin Batić radi i za lepe oči, možda on ima posebne simpatije prema Karli del Ponte, oboje su mladi i lepi, i muškobanjasti, pa možda tu vuče simpatije. Ja imam pravo...

Gospodine Stamenkoviću, ipak morate imati u vidu šta je na dnevnom redu. Vi niste do sada izneli, ne samo nijedan novi argument, već koristite izraze koji nisu za ovu govornicu i ja vas po drugi put opominjem.

Nisam rekao ništa ružno, a vi niste ovlašćeni da tumačite i da procenjujete da li sam izneo argument ili ne. Narodni poslanik iznosi argumente onako kako on smatra. Radi se o raspravi o poverenju ministru Batiću i ja iznosim činjenice za koje mislim da su validne i merodavne. Pokušavam da ubedim narodne poslanike da oni prihvate moje argumente i izglasaju nepoverenje Batiću.
Gospodin Batić nije učinio ništa da se pred lice pravde izvedu oni koji su u javnim televizijskim emisijama i na državnoj televiziji priznali da su spalili državnu televiziju. On ih naziva revolucionarima, a sam kaže da se ponosi time da je i on učestvovao u takvoj jednoj revoluciji i da je on učesnik tih događaja. Da vas podsetim, Maki je javno priznao da je nosio boce sa molotovljevim koktelom i da on nije mogao da krade jer su mu ruke bile zauzete dok je bacao one boce sa benzinom.
Na kraju da vam kažem da je Vladan Batić jedan od tvoraca ovih kriznih štabova koji su još uvek aktuelni u nekim opštinama, u nekim preduzećima, a da je jedan od ljudi koji predvodi otimačine poslovnog prostora Srpske radikalne stranke za to imam jedan primer. To je jedno malo mesto Merošina, to je kraj Niša, jedan bivši komunistički jurišnik Tončić, sada je pripadnik DOS-a, nelegalno drži vlasništvo, pokušava da po svaku cenu istera srpske radikale iz poslovnog prostora. Naravno, mi to nećemo dozvoliti, kao što nećemo dozvoliti da bilo gde i bilo ko pokuša da nam taj poslovni prostor uzme.
Pozivam vas da danas smenimo ministra Vladana Batića, da se sutra ne bismo kajali za sve, zato što je on za mene izuzetno opasan čovek, čovek koji mrzi, koji ne govori rečnikom umerenog političara i zbog štete koju može da nanese celoj Srbiji. Očigledno je da se sa Vladanom Batićem nešto dešava. Lepo se sećam, iz nekih ranijih godina, kada je bio poslanik Demokratske stranke Srbije, tada je sedeo ovde u drugom redu, ali doduše i tada je dolazio pred kraj radnog vremena, ali je govorio o patriotizmu, govorio je o demokratiji. To nije više onaj Vladan Batić. On bi danas da izručuje, da proteruje, da hapsi, a sutra bi možda i da sudi i ono što je najgore, možda bi da izvršava kazne. Onaj hekler koji je nađen u njegovom automobilu za koji on demantuje da ga je ikada imao, da ga je posedovao, one snajperske puške, one automatske puške koje su ukradene iz stanice policije u Beogradu, plaši me, jer zamislite da gospodinu Vladanu Batiću dođe ideja da on bude lično egzekutor, da on izvršava sve te kazne.
Glasajući za Koštunicu, za predsednika SRJ, građani su glasali da ministar Batić bude ministar pravde, da Zoran Živković bude savezni ministar unutrašnjih poslova, da svi ostali koji danas zauzimaju ova mesta budu to što jesu. Mislim da jedna od posledica takvog glasanja, danas sedi ovde u prvom redu, inače ga uobičajeno nema i da je potrebno da narodni poslanici posle rasprave izglasaju nepoverenje ministru pravde i lokalne samouprave, Vladanu Batiću.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a posle nje Stevo Dragišić.

Nemojte mi - vreme - molim vas, nisam još ni stala za govornicu.

Dodaću vam tri sekunde.

Nemojte ništa da mi dodajete, ali nemojte da mi unapred i uzimate.
Dame i gospodo narodni poslanici, svaki čovek najbolje govori sam o sebi, svojim izgledom, načinom ponašanja i svojim delima. Godine 1999. u vreme NATO agresije, april mesec, u "Dugi", jedan intervju sa Vladanom Batićem gde on kaže da je na temelju važećih normi međunarodnog prava optužio Havijera Solanu za četiri konkretna krivična dela. Krivičnu prijavu uputio je Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, na ruke gospođi Luiz Arbur. Zašto protiv Havijera Solane, pita ovde novinar. On je izdao naredbu za otpočinjanje ratnih dejstava i bombardovanje ciljeva u Srbiji, čime je postupio protivno Povelji Organizacije UN i Statutu NATO pakta, kaže gospodin Batić. Pre svega, radi se o delu genocida, jer postoji Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina i genocida koji je usvojila Generalna skupština UN 1948. godine i optužujem ga i za agresiju i još jedno delo, optužuje ga za ratne zločine. Za ratne zločine, a to je treća vrsta krivičnih dela, kaže Batić, koje je Solana počinio, predviđenih Ženevskom konvencijom o zaštiti žrtava rata. Novinar dalje pita - očekujete li odgovor? Po Pravilniku Haškog tribunala, obavezni su da daju odgovor. Očekujem odgovor i biće interesantno šta će da kažu, kaže gospodin Batić.
Jeste li dobili odgovor, gospodine Batiću? Na pitanje da li oni shvataju da uništavaju naše demokratske potencijale, Vladan Batić o tom demokratskom Zapadu kaže ovo - mi pogrešno poimamo zapadnu demokratiju. To nema veze sa onim što mi mislimo o toj demokratiji. To su samo interesi, tu od demokratije nema ni "d".
Tako je govorio gospodin Batić 1999. godine. On postaje ministar u Vladi Srbije i 30. januara 2000. godine u "Glasu" pod naslovom - Samo nam dajte odrešene ruke, kaže ovo - presude čelnicima NATO-a predstavljaju pravne farse i lakrdije. One će biti revidirane. Jeste, radi se o farsi zato što niste uhapsili Solanu čim je nogom kročio na našu zemlju, gospodine Batiću, a u to da će presude biti revidirane i da ćete ih amnestirati, kao i onih nekoliko stotina lepo ugojenih terorista, mi srpski radikali i ne sumnjamo. Istog dana dajete još jednu izjavu - bivši predsednik Slobodan Milošević svakako će završiti u Hagu. Pitanje je samo da li će to biti odmah ili malo kasnije. Kako će otići, dobrovoljno ili će ga nova vlast isporučiti Tribunalu. Zaboravili ste, gospodine ministre, da je vaša prevashodna dužnost da branite i da primenjujete Ustav Republike Srbije. (Vladan Batić, sa mesta: Nisam bio ministar tada.) U njemu lepo piše da građanin Srbije ne može biti lišen državljanstva, prognan ili ekstradiran, član 47. stav 2. Ustava.
Hag traži Miloševića, i to svi znamo, da bi stvorio, da bi obezbedio alibi za agresiju NATO pakta i kolateralnu štetu kako oni nazivaju ratne zločine.
U "Telegrafu", 7. februara 2001. godine, pod naslovom - Nećemo mi odlučivati gde će se suditi Miloševiću, vi kažete: Plašim se da o tome gde će se suditi Miloševiću nećemo odlučiti mi. O tome će odlučiti Haški tribunal. Gospodine Batiću, vi dozvoljavate da o tako važnom pitanju odlučuje neko drugi, jer se u stvari slažete sa stavom Karle del Ponte, a inače biste rekli nešto sasvim drugo. Ono što bi jedan ministar, jedne suverene države, morao da kaže ako drži do integriteta svoje države, a to je da nijedan Srbin ne sme biti isporučen Haškom tribunalu.
Vladan Batić, ovo je moj zaključak, je znači slepi poslušnik Karle del Ponte i puki izvršilac njenih naloga. "Blic", 11. mart, ovo su sve vaše reči, gospodine Batiću: "Milošević mora u zatvor do kraja marta. SAD su saopštile demokratskim vlastima u Beogradu da ako očekuju nastavak američke finansijske pomoći nakon 31. marta do kraja meseca moraju uhapsiti Slobodana Miloševića i istovremeno sarađivati u izručenju najmanje još jedne osobe, optužene za ratne zločine, koja se nalazi na teritoriji SRJ, kao i oslobađanje svih albanskih zatvorenika".
Da li je Milošević uhapšen do tog roka? Jeste. Da li je još jedan Srbin isporučen Haškom tribunalu? Jeste. Gospodin Stakić je uhapšen i to u momentu i na način koji je svima poznat, kada je išao na roditeljski sastanak svom detetu. Da li su pušteni iz zatvora šiptarski teroristi? Jesu.
"Novosti", 21. mart 2001. godine, Srbija će izručiti strane državljane, podnaslov, ministru Batiću se ostvarila želja da ode u Hag i sretne se sa milom mu Karlom del Ponte, vidimo na fotografiji kako se zadovoljno smeška. Sve je utanačio. U Beogradu se, kaže, vodi intenzivna istraga o bivšem predsedniku. Veliki broj njegovih bliskih saradnika daje nam zanimljive informacije i vrlo je verovatno da će protiv njega uskoro biti pokrenut krivični postupak. I, dodaje da nije u njegovoj nadležnosti da govori o hapšenjima i istragama. To uvek kaže, ali tek pošto najavi neku istragu ili hapšenje.
U "Glasu" od 21. marta kaže Vladan Batić: "Očekujem da će Slobodan Milošević biti uhapšen zbog zločina koje je počinio". On zna da ih je počinio. Ako ne do 31. marta, to je taj dan "D", onda ubrzo posle toga. Već sutradan, u "Glasu", Vladan Batić izjavio je, nakon susreta sa Karlom del Ponte, da će optuženi za ratne zločine koji nisu jugoslovenski državljani biti predani Tribunalu i najavio da će se neki od njih sami predati.
Zna on ko su ti neki, oni nad kojima je on vršio pritisak. On već tada zna šta radi i kakav pritisak vrši na Simića, da se dobrovoljno preda Haškom tribunalu. Ko hoće da povezuje činjenice može jasno da vidi ko i kako plete mrežu oko onih koje Hag traži.
Drugog aprila, opet u "Glasu", to vam je omiljeni časopis izgleda, na konferenciji za štampu izrazio je zadovoljstvo što je akcija hapšenja Slobodana Miloševića protekla bez prolivanja krvi. Da li je protekla bez prolivanja krvi? A, na osnovu krivične prijave koju je MUP podneo 30. marta.
"Nije tačno da sam dao obećanje Haškom tribunalu da ću ga izručiti". Da li vam iko veruje? Veruje li vam iko u ovoj državi, gospodine Batiću, nakon svih ovih prethodnih izjava koje ste dali. Učinili ste sve što ste mogli da izvršite otmicu, pa kako ona nije uspela, stigla je krivična prijava, pa rešenje o sprovođenju istrage, koje je potpisao istražni sudija Goran Čavlina, onaj isti koji je razrešen funkcije od strane prethodnog režima, perjanica društva sudija, koje finansira Soroš fondacija.
U "Novostima" od 21. aprila, pod naslovom "Pravda za sve", traži gospodin Batić od Karle del Ponte da se preispita odgovornost lidera tzv. OVK i da se time demistifikuje rašireno uverenje da se u Hagu sudi isključivo Srbima. Za Vladana Batića nije sporno da su Srbi ratni zločinci i da im za to treba suditi u Hagu, ali bi mu bilo mnogo lakše pred javnošću ako bi u Hag išli šiptarski teroristi. Briga nas hoće li u Hag ići šiptarski teroristi.
Na red dolazi i izjava Vladana Batića o ustavnim okvirima. Podnaslov "Hakerup suviše bahat", kaže Batić, misleći na bahatost u nastupu i jednostrano odlučivanje. Pa, kaže - to sve dalje vodi stvaranju dva posebna entiteta na teritoriji Kosova i Metohije. Za nekoliko dana otići ću na Kosovo i nadam se sresti sa Hakerupom, pa ćemo videti kakve su tendencije u pogledu konačnog uređenja institucija na Kosovu.
Kao, on je baš taj, Batić, koji će Hakerupu reći - no, no, nemoj to tako. Istovremeno, Čović se oglašava sa istom idejom o stvaranju dva posebna entiteta na Kosovu i Metohiji, a potpredsednik Demohrišćanske stranke Rada Trajković potvrđuje da je to jedino ispravno rešenje, izražavajući valjda stav svoje Demohrišćanske stranke.
U Srbiji je, gospodine Batiću, zahvaljujući vama, vašim nedelima, zavladao strah među građanima, i za ličnu sigurnost i za imovinsku sigurnost. Tom strahu kumujete pre svega vi, svojim ponašanjem. Neka narodni poslanici i javnost sami procene ima li ovde mesta zloupotrebi službenog položaja i da li je to dovoljan razlog da Vladan Batić bude razrešen funkcije ministra. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stevo Dragišić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS glasali su protiv izbora Vlade Republike Srbije na čijem čelu je Zoran Đinđić. Glasali smo zato što smo opozicija i zato što smo kao opoziciona stranka obavezni da kritikujemo vlast i glasali smo zbog personalnog sastava, zbog programa Vlade.
Međutim, današnji predlog, o kome raspravljamo, nije samo fragment borbe između vlasti i opozicije. Nije samo način da kao opoziciona stranka skrenemo pažnju na mane Vlade ili da skrenemo pažnju na naše kvalitete. Današnji predlog, pre svega, ima za cilj da se obustavi formiranje jednog običaja u funkcionisanju izvršne i sudske vlasti, da se spreči samovlašće ministra, da se spreči ugrožavanje nezavisnosti i samostalnosti sudija. To je smisao današnje inicijative.
Mi smo mogli kao opoziciona stranka da podnesemo zahtev i za razrešenje Vlade, pa da raspravljamo globalno o efektima vlasti cele ove vlade. Ali, smatrali smo da je prioritetni cilj sprečiti ovo samovlašće i ovo nasilništvo koje je demonstrirao ministar pravde Vladan Batić.
On je počeo da formira jedan običaj u odnosima između sudske vlasti i izvršne vlasti. Običaj u pravu se formira pre svega neprekidnim ponavljanjem određenog postupka, a da bi taj običaj dobio i pravnu snagu mora da postoji svest o obaveznosti takve vrste ponašanja.
Naravno, ono što radi ministar pravde Vladan Batić nema uporišta u sadašnjem pravnom poretku. Ministar pravde nije najviši organ u pravosuđu. Ministar pravde je deo organa izvršne vlasti, a sudije i sudovi su poseban organ državne vlasti. To je grana sudske vlasti koja je po Ustavu nezavisna od izvršne vlasti.
Dakle, Vladan Batić, kao ministar, ne može se pojaviti kao vrhovni arbitar u obavljanju poslova sudijske funkcije i u obavljanju poslova pravosudnih organa. Nije Vladan Batić, odnosno ministar pravde, ni blizu onome što bi se moglo reći za MUP. Jer, ministar policije ima izvesna ovlašćenja u direktnom obavljanju posla ministarstva policije.
Vladan Batić je ekonom, on se stara o tome da sudovi imaju uslove za normalno obavljanje svog posla. To je glavna dužnost Vladana Batića. Vladan Batić ne sme da proglašava krivcem, Vladan Batić ne sme da komentariše tok istražnog postupka, Vladan Batić ne sme da komentariše kakav će biti ishod suđenja, jer je to direktno mešanje u obavljanje sudijske funkcije.
U svom dosadašnjem delovanju, pored toga što se mešao direktno u rad sudova i sudija, Vladan Batić je pokazao veliku dozu nasilnog ponašanja. Počelo je sve onim čuvenim upadom u "Galeniku". Tada je direktor preduzeća "Beograd-sigurnost", Slobodan Rondović, napisao jedan dopis pod brojem 1831/2, od 11. oktobra 2000. godine, u kome je rekao: "Dana 10. oktobra 2000. godine, oko 19,30 časova, na kapiji 2, stigla su tri luksuzna automobila, u kome su se nalazila odgovarajuća lica: Dušan Mitević i Vladan Batić. Prilikom dolaska na kapiju 2, iz jednog automobila izašla su nepoznata lica, naoružana poluautomatskim pištoljem i zahtevala da im se obezbedi prolaz u upravnu zgradu AD "Galenike".
Tom prilikom, pokazali su našim radnicima policijske značke. Da li su te policijske značke bile stvarne ili špekulativne, nije nam poznato. Iz kola je izašao i Vladan Batić, mašući rukama sa nekim papirima i govoreći kako je neki sud u Parizu presudio da je njihovo vlasništvo AD "Galenika" i da im se odmah mora predati preduzeće. Naši radnici nisu hteli da otvore kapiju, ali oni su to na silu uradili i ušli u krug "Galenike", uputivši se ka upravnoj zgradi. Imajući u vidu činjenicu da je deo ljudi, koji su pratili Vladana Batića i Dušana Mitevića, bio naoružan i da je pokazao policijske značke, naše obezbeđenje, kao i obezbeđenje "Galenike", nije pružilo otpor, jer bi verovatno došlo do ljudskih žrtava.
Posle ovog događaja na kapiji 2, naš kontrolor je pokušao da uđe u upravnu zgradu AD "Galenika", ali su ga tamo dočekala nepoznata lica, naoružana poluautomatskim pištoljima, heklerima, i onemogućila su svaki prilaz direktoru AD "Galenike", Mariji Krstajić. Odmah nakon ovog događaja, radnik AD "Galenike" koji je određen za bezbednost "Galenike" Vlada Mutić je izdao naređenje da se naši radnici ("Beograd-sigurnost") povuku sa obezbeđenja na objektima AD "Galenika".
Nasilno ponašanje, koje je Vladan Batić demonstrirao odmah po oktobarskoj revoluciji, nastavilo se i kasnije, kada je preuzeo funkciju ministra pravde. Ovo su pričali drugi o Vladanu Batiću, ovo je svedočanstvo drugih o onome šta je Vladan Batić spreman da uradi, a evo sada šta je Vladan Batić sam o sebi rekao, potvrđujući svoje nasilničke metode u obavljanju funkcije i u osvajanju vlasti.
Već čuveni slučaj u Lebanu, o kome je pisao "Blic" 19. marta ove godine, pod naslovom: "Ponovljeni lokalni izbori najkasnije za 90 dana" prenosi izjavu Vladana Batića: "U Lebanu je formiran krizni štab koji zahteva smenu vlasti jugoslovenske levice koja ima 29, od ukupno 31 odbornika. Krizni štab je upao u zgradu Skupštine opštine i zatražio smenu opštinskih čelnika. Potom su pristalice lokalne vlasti pretukle pristalice DOS-a. Oni su odgovorili blokadom magistralnog puta Leskovac-Medveđa i tražili da se uhapsi predsednik opštine Gojko Marjanović i načelnik policije Srđan Mitić".
Ministar Batić, koji je zatečen u Valjevu, istakao je da Vlada nije dala zeleno svetlo za formiranje kriznog štaba u Lebanu i da ne podržava nasilno preuzimanje vlasti. On je takođe rekao da su protiv batinaša iz JUL-a podnete krivične prijave. Na isti način DOS je, sada već znamo uz čiju saglasnost i koordinaciju, preuzimao vlast u nekim drugim opštinama u Srbiji, gde to nije prošlo tako kao što je prošlo u Lebanu.
Tamo gde rulja sa ulice uspe da uđe u zgradu i da otme vlast onima koji su je dobili na izborima, oni koji su izgubili vlast nisu ni zaslužili da je imaju. Jedino su u Lebanu oni koji su imali vlast rešili da brane ono što su imali, pa su rulju sa ulice pretukli. (Glas iz sale: Koliko ste imali odbornika?) Ovde se ne radi uopšte o tome ko je koliko imao odbornika i ovde je očigledno da ste vi imali samo dva odbornika, od 31. (Glas iz sale: Nisam ja iz Lebana.) Ne kažem ja da ste vi iz Lebana, nego da ste vi imali u Lebanu dva odbornika. Od 31 odbornika DOS je imao dva, pa su ta dva rešila da vlast ne valja, skupili rulju i preoteli vlast, a onda ministar Batić kaže - nisu dobili zeleno svetlo. Od koga to treba da dobiju zeleno svetlo, od vas? (Obraća se ministru Batiću.) Recite, recite da vas čuju svi, da li od vas treba da dobiju zeleno svetlo?
Kažete - to su bile izborne manipulacije. Ako su bile izborne manipulacije, podsetiću vas da su to rezultati izbora iz septembra, kada ste vi osvojili vlast, kada je Koštunica pobedio na izborima. (Ministar Batić, sa mesta: Videlo se u decembru.) A, videlo se u decembru, pa što ne raspišete sada lokalne izbore, a ne da organizujete rulju, da im date zeleno svetlo i da kažete - e, sad jurišajte na zgradu, a mi ćemo krivične prijave protiv onih, ako se budu branili.
To su vaši metodi. Šta biste radili u nekoj drugoj situaciji, u nekoj situaciji koja je mnogo većeg značaja nego što je vlast u jednoj opštini kao što je Lebane - vi biste bili spremni na streljanje, samo ako vam neko da zeleno svetlo. Izgleda da je zeleno svetlo osnovni princip u funkcionisanju vaše vlasti.
Dakle, ovde se očigledno radi o potrebi da se spreči stvaranje jednog opasnog običaja da jedan ministar uzima pravdu u svoje ruke, pa makar on bio i ministar pravde, jer, u tom slučaju, svaki sledeći ministar će sebi dozvoliti takođe toliki stepen komocije i samovlašća koliko je to sebi dozvolio Vladan Batić, pa ko zna kakve će sve ideje njemu padati na pamet.
Zbog toga mislimo da Vlada ima mnogo više razloga da smeni ministra pravde, nego što je imala razloga da smeni potpredsednika Vlade. Možda se Vlada Zorana Đinđića zaklela na celibat, pa je zbog toga morao da bude smenjen Vuk Obradović, ali se sećamo da je Zoran Đinđić ovde obećao da neće lagati, da neće krasti i da će se potpuno suprotno ponašati od predstavnika bivšeg režima.
Ono što je Vladan Batić uradio, to ne pamtimo još iz vremena kada je SPS bio u koaliciji sa Novom demokratijom. Tada su izbacivali poslanike iz skupštinske sale, a sada izbacuju vlasnike preduzeća iz njihovih zgrada. Vi otimate privatno vlasništvo i kršite volju naroda.

Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić.