Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička većino, da su vam čast i moral bili vodilja prilikom imenovanja ministra pravde i lokalne samouprave, danas bi na dnevnom redu bila neka druga  tema, mnogo važnija za građane Srbije. U normalnim zemljama neko ko pljačka banke ne može biti čuvar banke ili trezora. U normalnim zemljama neko ko se bavi prostitucijom ili čini razna druga krivična dela ne može biti vaspitač ili ministar prosvete. Međutim, samo pod ovakvom vlašću u Srbiji za ministra pravde i lokalne samouprave može biti imenovan čovek u čijoj radnoj biografiji stoji  da je 17 godina radeći kao advokat činio sve da pravosuđe bude obmanuto, kriminalci oslobođeni, a žrtve proglašavane krivim; zahtevao je od svojih klijenata, odnosno okrivljenih da pred pravosudnim organima lažu pod zakletvom, a i sam je to činio gospodin Vladan Batić.

Upadom u "Galeniku" sa svojom bandom kriminalaca naneo je veliku štetu fabrici, ugrozio normalni proces proizvodnje, čime je ugrozio hiljade pacijenata čiji životi zavise od lekova koje proizvodi "Galenika". Pri tom je izvršena pljačka gotovih proizvoda i sirovina, a da za to niko nije odgovarao. Svakodnevno hiljade dijabetičara i drugih hroničnih bolesnika pati, a neki i umiru zbog nedostatka lekova.

I kad ne bi želeo, Vladanu Batiću je u krvi, odnosno prešlo u naviku, da laže i obmanjuje hteo to ili ne. To je kod gospodina Batića porok ili navika kao što je porok kod pojedinih ljudi droga ili alkohol. Da je to tačno navešću vam neke primere odnosno nedela gospodina Vladana Batića. Ja dolazim iz male sredine, sa juga Srbije gde se sve zna i sazna za pet minuta.

Pre oktobarske revolucije, a naročito posle, gospodin Batić postaje čest gost Surdulice, odnosno Mačkatice i njenih čelnika osumnjičenih za višemilionske dolarske pljačke i malverzacije. Sav novac sklonjen je u bankama na Kipru, Londonu, Signapuru i ko zna gde još. Zbog građana koji ne znaju da je Mačkatica ključ za poslovanje Bora, Majdanpeka, svih cementara i svih profitabilnih rudnika važno je napomenuti da ni jedna od ovih firmi ili rudnika ne može organizovati proizvodnju bez proizvoda Mačkatice. Zna da je za vreme embarga najprohodnija granica bila bugarsko-makedonska i da je gro malverzacija išao u tom pravcu. Nije potrebno mnogo pameti i doći do saznanja da je znoj i muka mnogih radnika Bora, Majdanpeka, cementara, čak i fabrika veštačkih đubriva, naravno i radnika Mačkatice, pretvoren u dolarske novčanice završio u džepovima pojedinaca, a takođe i u džepovima gospodina Batića.

Gospodine, molim vas da pazite šta govorite, ja vas molim zaista i opominjem vas prvi put.

Stvarno nisam znao da ste vi iza mene, sledeći put mi ugradite retrovizore, pa ću da pazim, vi se menjate kako vam se prohte ovde.

Pa, ugradite retrovizore sami, tu vam ja ne mogu pomoći, ali tu sam, iza vas.

On je u bliskoj vezi sa svim ključnim ljudima u tom prljavom poslu. Ti isti ljudi su pod direktnom zaštitom gospodina Batića, pa su do sada ostali nedostupni istražnim i sudskim organima. Jedan od bivših članova Glavnog odbora SPS-a a sada DHSS-a, gospodin Dragan Lakićević, stekao je u zadnjih deset godina apartman u Londonu, vilu na Kipru, petosobni stan u Beogradu, građevinsku dizalicu čija je vrednost milion maraka, i sa jednim od direktora Mačkatice vlasnik je fabrike na Kipru. Fabrika se vodi na ime zamenika direktora Ace Đorđevića i jednog od bivših direktora Gadžića. Ovo je lako dokazati, deonice i dividende su kod Kapital banke gospodina Nicovića. Znači, sve ide argumentovano, ime, prezime, a gospoda će da se pronađu.
Pošto je gospodin Batić saučesnik, a i deoničar, nadam se da će odgovarati. Možda su direktor Mačkatice i direktor "Galenike" i vama kupili stan u Londonu, pošto su njihovi u istoj zgradi. Oba su članovi DHSS. Možda ste tamo stvorili DHSS koloniju. Gospodine Batiću, taj vaš blizak saradnik i član vaše stranke uz vašu dozvolu sada sastavlja listu podobnih sudija, tužilaca i predsednika sudova na jugu Srbije odnosno u Pčinjskom okrugu, koji će po vašem nalogu počistiti tragove ovih nedela.
Da li vi mislite da je normalno da ministar pravde posle ponoći, u fabrici Mačkatica sa osumnjičenima za višemilionske pljačke drži tajne sastanke, upozoravajući ih da kriju svoje članstvo u DHSS-u dok se bura ne stiša, a posle po onoj narodnoj - lako ćemo. Kad sam prvi put prozvao gospodina Batića u vezi sa napred iznetim, gospodin Batić je svoj ponoćni boravak u fabrici Mačkatica pravdao time da je posetio tu fabriku zbog pritužbi 40 otpuštenih radnika koji su javno izneli tvrdnje o milionskim pljačkama u svojoj fabrici. Proverio sam vaše navode i utvrđeno je da je od 40 otpuštenih radnika, koji su ukazivali na pljačku direktora i vas naravno, da je na posao vraćen samo jedan član DHSS-a ili 2,5% otpuštenih radnika. Velikog li učinka velikog ministra - 2,5% je vraćeno posle vaše intervencije. To, gospodine Batiću, ne pije vodu. Umešani ste u tu pljačku do grla i teško ćete isplivati. Možda je i smena Vuka Obradovića u vezi sa ovom pljačkom, jer su inspektori njegovog istražnog tima ispitivali pojedine pomenute transakcije u koje ste i vi umešani. Toliko o tome.
Još opasnije po građane su vaše tajne poternice koje kruže podzemljem, da svaku informaciju sa adresom bilo kog srpskog junaka ili patriote koji je na haškom spisku plaćate 50.000 maraka u kešu. Nakon toga, vaši kriminalci, sa čarapama na glavi, hapse te srpske junake i za petostruki iznos predaju ih srpskim zlotvorima ili direktno u Hag.

Gospodine Janjiću, vi zaista preterujete, izričem vam drugu opomenu.

Gospodine, mi ovde raspravljamo o krivici gospodina Vladana Batića i ja to iznosim, ništa drugo.

Ako ne umete drugačije da raspravljate o nečijoj krivici, ja vas molim da ipak povedete računa o tome šta, kako i o čemu govorite.

Optužujem vas da ste u redove jedne navijačke grupe u Beogradu ubacili svoje plaćenike, koji će tu omladinu i decu umesto u sport usmeriti tako da izvršavaju vaše prljave političke ciljeve i međusobno se sukobljavaju. Poruka navijačima je da sve iz politike proteraju iz svojih redova.
Gospodin Batić poistovećuje naše sportske navijače sa engleskim huliganima, pa priprema odnosno prepisuje zakon kojim je Engleska regulisala ponašanje navijača na stadionu. Možda misli da i našim, po njemu nepodobnim navijačima, odnosno deci i omladini zabrani prisustvo sportskim manifestacijama. Pa, nismo mi Englezi.
Gospodine Batiću, da bi neko bio predvodnik ili poglavica mora da ima glavu i na glavi mesto gde će pero da udene. Vi je imate, puna je zla i pakosti i da ste častan čovek podneli biste ostavku i krivično odgovarali za sva krivična dela koja ste do sada počinili. Znate dobro da hiljade borskih i majdanpečkih rudara godinama ne primaju platu, a deo njihovih para je završio i u vašem džepu. Dugujete i radnicima Mačkatice opljačkane deonice i dividende koje su sad pod vašom kontrolom i kontrolom direktora koje vi štitite.
Ko ne glasa za vašu smenu verovatno smatra da je kriminal vrlina, a poštenje mana i neka mu služi na čast.
To je valjda DOS-ova proklamovana borba protiv kriminala i kriminalaca.
Bosilegrad je jedina opština na teritoriji Pčinjskog okruga u kojoj je uvedena prinudna uprava. Mere su zavedene, jer je posle petooktobarske revolucije izvršen pritisak na odbornike izabrane na septembarskim lokalnim izborima da podnesu ostavke. Pritisak je pod firmom DOS-a izveo politički lobi okupljen u separatističkoj stranci Demokratski savez Bugara u Jugoslaviji. Zašto separatističkoj? U decembru, gospodo, ta ista stranka je odštampala kartu sa aspiracijama na srpske teritorije Pirot, Dimitrovgrad, Surdulica, do Morave. Svima ću vam to dati, i vama i novinarima.
(Predsednik: Vreme.)
Decembra 1998. godine u Bugarskoj je štampan dvomesečnik koji se u celosti bavio problematikom u Srbiji, Kosovom i Metohijom, kao i preispitivanjem nekih istorijskih događaja. Na sredini Zbornika odštampana je karta neke nove Bugarske, treće države, sa interesantnim aspirativnim momentima. Naime, opština Bosilegrad, deo opštine Surdulica, kao i dobar deo Pirotskog okruga obuhvaćeni su granicama te nove bugarske države.
U našu zemlju ovaj časopis, sa kartom, uneo je i distribuirao Kulturno - informativni centar u Bosilegradu. Taj časopis je štampan 1998. godine. Ova politička opcija u Bosilegradu nikad nije imala iole bitnu podršku u narodu koji Srbiju doživljava i smatra svojom državom i koji u njoj živi i hoće da živi. Šta će im podrška i izbori naroda kada pod dirigentskom palicom upravo Vladana Batića, šamarajući i šutirajući legalno izabrane odbornike, preuzimaju vlast u maniru soldateske cara Borisa koji im je, uostalom, više od idolopoklonstva.
Na ovaj način takozvani i nabeđeni samoproklamovani patriota i vernik Vladan Batić postaje direktni eksponent i zaštitnik povampirenih sanstefanskih težnji otpadnika bratskog bugarskog naroda u Srbiji i Jugoslaviji.
Gospodo, posle uvođenja prinudne uprave, ovi separatisti su ukopali kamen međaše sa oznakom Narodna Republika Bugarska 25 km u Jugoslaviji, na Vlasinskom jezeru.

Gospodine poslaniče, upozoravam vas  na vreme.