Dame i gospodo, poštovani prijatelji, situacija u kojoj se nalazimo je veoma ozbiljna, a takođe i tema, a mi kao Skupština trebali bi da budemo jako odgovorni i ja ću se u tom duhu ponašati, jer ovu govornicu ne shvatam kao mesto gde ćemo se baviti verbalnim egzibicionizmom, gde ćemo sticati jeftine političke poene koje mogu srpski narod skupo da koštaju.
Kao prvo, vezano za predlog donetog ustavnog okvira koji je proglasio Hans Hekerup, želim samo da obavestim ovu skupštinu i one koji ne znaju da smo održali jedan sastanak sa predstavnicima Republike vlade, Savezne vlade i sa predsednikom SRJ, gde prva rečenica saopštenja sa tog sastanka glasi da je Ustavni okvir koje je proglasio Hans Hekerup za srpsku stranu neprihvatljiv. Želim da se držim toga i želim da vam to još jednom ponovim. Znači, da su takvi okviri neprihvatljivi za Srbe. Normalno, neću se vraćati u ono što je bilo poslednjih 10 godina, jer za tih 10 godina 10 minuta je malo. Bilo je mnogo lošega, mnogo zla, ničeg dobrog nije bilo. Pričaću o onome šta je sada i šta može da bude konstruktivno, šta može da se uradi i da se popravi.
Zašto kažem da je Ustavni okvir za Srbe neprihvatljivi? Nažalost, moje je mišljenje i utisak, a verujem da ćemo se složiti da svetom ne vlada pravo, već jednostavno vlada moć i sila, onaj ko ima silu, ko ima moć, kao što imaju na Kosovu predstavnici međunarodne zajednice koji su došli u misiju koja treba da bude misija mira, a koja se za Srbe pretvorila u misiju nemira, misiju egzodusa, misiju genocida, može gospodo silom da nam oduzme to Kosovo. Ali mi kao Srbi, kao odgovorni ljudi nemamo pravo da kažemo - da, u redu je, vi ste nam oduzeli Kosovo i mi se sa time slažemo, vi ste proterali Srbe i mi se slažemo sa time i treba proterati Srbe. Oni mogu silom da urade sve, ali mi smo tu da jednostavno ne da dižemo ton, evo ja ga snižavam, ne da galamimo, da pucamo praznom puškom, već da kažemo da je to sa stanovišta prava za jednu malu zemlju, za jednu malu naciju neprihvatljivo, da probamo onoliko koliko možemo da ih upozorimo da se vrate poštovanju prava.
Podsetiću vas na reči novomučenika Vukašina iz Klepaca, koji je svom dželatu u Jasenovcu rekao - samo ti dijete radi svoj posao. Kušner je počeo jedan nečastan posao i neko ga posle njega nastavlja. Mi ne možemo i nemamo pravo, i nikada neću reći da i Kušner i Hekerup rade dobar posao i da misija, koju oni predstavljaju, kojom oni rukovode, radi dobar posao. Oni, nažalost, rade posao za račun Šiptara, oni traže, odnosno ostvaruju ono što su šiptarske težnje, a znamo šta su šiptarske težnje - nezavisno Kosovo, Kosovo bez Srba. Što manje Srba to više nezavisnosti. Da li ćemo mi to prihvatiti? Sigurno je da nećemo.
Reći ću vam da je Bernar Kušner na otvaranju spomenika Ademu Jašariju u selu Prekaze, neću pričati ko je bio Adem Jašari, to svi znamo, rekao - nikada više srpska noga neće kročiti u albansko selo. Ako treba da bude tako, zašto bi onda albanska noga ili noga albanskog policajca i vojnika kročila u srpsko selo? Zašto bi ona zavodila red i mir i šetala se po srpskom selu? Ako ne može srpski poreznik ili srpski matičar da uđe u albansko selo, zašto bi albanski poreznik ili albanski matičar dolazio u srpsko selo? Tu je negde rešenje, drage dame i gospodo, tu je negde ta kvaka do koje mi dolazimo. Znači, kada je cela Evropa usmerena ka integraciji gde se priča o jedinstvenoj Evropi, o Evropi regija, Evropi ujedinjenja, zašto sada stvarati jedinstveno, unitarno, centralizovano Kosovo, sa apsolutno svim elementima majorizacije, gde se ne pominje ni "S", ni "J" od Srbije i Jugoslavije, a čak je to, neću se vraćati, pisalo u Ustavu 1974. godine, pa ste tada imali jedinstven poštanski sistem, jedinstvenu registarsku tablicu, jedinstvenu ličnu kartu, pasoš, valutu itd.
Prema tome, ničega od toga nema u privremenim uredbama, koje je doduše, doneo Kušner, a nastavio Hekerup, niti toga ima u privremenim prelaznim okvirima koji se sada predlažu. Zašto bismo mi na sve to pristali? Šta ćemo mi dobiti time ako pristanemo? Dobićemo to da ćemo nestati polako, odjednom ili na rate, sasvim je svejedno koji će biti period nestajanja Srba. Nikada vam niko to ne bi oprostio.
Još jednom kažem, oni nam silom mogu uzeti sve, ali je naše da tu silu ne prihvatimo i ne priznamo. Jednostavno, Srbi imaju svoje pravo da traže da ukoliko Albanci ne žele ništa zajedničko sa Srbima, sa Beogradom, zašto bi Srbi na Kosovu i Metohiji imali išta zajedničko sa njihovom Prištinom, sa njihovom misijom i sa njihovim sistemom? Još jednom da ponovim ono što su mnogi pre mene rekli, tamo ne postoji UNMIK-ov sisem, već postoji šiptarski sistem, a UNMIK je tu samo jedna maska, jedan servis za ispunjavanje tih njihovih želja.
Dakle, koliko prava Albancima, zašto ne toliko prava Srbima? Ako nemože postojati unitarna Jugoslavija, ako nemože postojati unitarna i centralizovana Srbija, zašto bi postojalo centralizovano i unitarno Kosovo? To je ono što mora biti zahtev ove skupštine, naše državne politike i naše nacionalne politike, jer mi kao odgovorni ljudi moramo imati svoje zahteve, svoju strategiju.
Nisam siguran da sada imamo jasno definisanu našu strategiju, naše zahteve i naše zaključke. Samo jedan primer ću navesti. Kaže se, posle određenog vremena, kada se steknu uslovi vratiće se određeni broj pripadnika Vojske Jugoslavije i policije. Jednostavno tražim od naših odgovornih, onaj ko prati sprovođenje Rezolucije, da pitaju toga koji je nadležan, koji to uslovi treba da se steknu, šta to Srbi sve treba da urade da bi se ispunio i taj deo Rezolucije. Kao i za sve ostale delove Rezolucije, anekse i podtačke, takođe treba pitati šta to gospodo mi Srbi treba da uradimo da bi se to steklo.
Nemojte samo da nas upućuju na to da pregovaramo, da se dogovaramo i da razgovaramo sa Albancima. Da smo mogli da se dogovaramo i razgovaramo, odnosno oni pre nas, verovatno ta misija tu ne bi ni došla.
Najnovija najava, još jedan negativan primer misije koja se pretvorila u misiju stradanja za Srbe, predstavlja odluka, odnosno njihova uredba o postavljanju odnosno o ozvaničavanju 19 graničnih prelaza između Kosova i ostalog dela Srbije. Čemu to vodi i šta to znači? Znači, da komšija, ako je srpsko selo jedno do drugog na teritoriji Kosova, a drugo na teritoriji administrativnog dela Srbije, ne može preći neovlašćeno. Znate šta, iako je Ustav 1974. godine bio tako decentralistički, i tada ste slobodno prolazili iz Srbije u Bosnu, u Hrvatsku i u Sloveniju. A sada Rezolucija kaže - suverenost države, ali možete biti suvereni i preći svega na 19 prelaza. I to, naravno, vidite koji cinizam i koje amoralnosti, kaže se - zbog sprečavanja terorista. Sada kada su teroristi, kažemo, poniženi, poraženi i razoružani, vidi se ko ih je naoružao, ne bih da ponavljam, sada se kaže da je zbog toga. A, gospodo draga, obaveza je te misije i tog KFOR-a da te teroriste razoruža, da im onemogući da prelaze granicu, a ne da zbog toga on uvodi granične prelaze između ostatka Srbije i Kosova, jer jednostavno po principu izvedenog suvereniteta, ako se kaže da je Kosovo deo Jugoslavije, a Jugoslavija deo Srbije, prema tome i Kosovo nije izvan Srbije, nije na Marsu, već je u Srbiji, a Srbija je u Jugoslaviji.
Prema tome, pošto vidim da vreme teče, o Kosovu jeste teško staviti sve u deset minuta, mogu reći da država, odnosno vlade, i jedna i druga, moraju da pojačaju svoje funkcije koje bi trebalo da rade. Kada kažem državne funkcije, to su one funkcije zbog kojih neće niko vama da zameri što ih jačate te funkcije. Prosvetni sistem, sistem školstva, mora biti izuzetno integrisan i pojačan od države Srbije. Zatim, tu je i zdravstven sistem, sistem kulture, ne mislite valjda da ćemo imati valjda albanska pozorišta, njihove balete i ostalo. Sistem kulture, zatim sistem medija i informisanja, omladine i sporta i to su sve sfere, da ne nabrajam dalje, u kojima naša država mora biti mnogo prisutnija, mnogo bolje organizovana po tim pitanjima. Na kraju ću jednu stvar reći, ono što zameram ovoj vladi ili Skupštini, naći će se ko je odgovoran, ipak bih želeo da budem malo ciničan, da ovde danas treba da sedi Zoran Anđelković zvani Baki, pošto je i dalje na čelu Privremenog izvršnog veća Kosova, koji ima 229 službenika. A neću reći šta imaju od materijalno tehničkih sredstava, kolikim fondom raspolažu, koliko novca troše mesečno, a mi nismo našli za shodno da još razrešimo tu ujdurmu i da jednostavno kažemo da li taj PIK radi ili ne radi, da li on treba da se transformiše i kako da se transformiše. Preuzeli smo vlast još 22. januara, a ispada jednostavno da je Zoran Anđelković predsednik, da ponovim još jednom, Privremenog izvršnog veća Kosova i Metohije. On bi trebalo da se predstavlja i da se javlja kod međunarodne zajednice.Prema tome, ukoliko nemamo nameru i ne znam iz kojih razloga ne želimo da ga razvlastimo i razrešimo, da mu oduzmemo to što neovlašćeno koristi, a mnogo toga i mnogo zloupotreba ima u svemu tome, onda dajte da ga uvažimo i da ga pozovemo da u svemu tome učestvuje. Hvala.