Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vatović.

Uvaženi gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam se pre četiri godine pridružio ljudima koji su osnovali Socijaldemokratiju, ni u svojim najcrnjim snovima nisam mogao ni da zamislim da ću jednoga dana o čoveku, koji je bio njen predsednik, razmiljšati kao što sada razmišljam.
Tada sam mislio da je on taj za koga su socijaldemokratske ideje svetinja, da je on taj koji živi i radi kao istinski i pravi socijaldemokrata, da je on taj za koga su istina i data reč nepogazive veličine. Ali, sve ono što je gospodin Obradović radio u proteklih mesec dana, učinilo je da se zapitamo - pa dobro, kakav je to čovek bio na čelu stranke, čiji sam i ja član?
Gospodine Obradoviću, vaše opskurno ponašanje prema našim koleginicama iz stranke, prema vašim saradnicama u Vladi, kao i prema nekim novinarkama, vaše navrat - nanos sazivanje Glavnog odbora, protivno statutu stranke, kao i vaše kršenje našeg akta, naše stranke, učinilo je da se svrstam na stranu ljudi koji čine dve trećine legalnog predsedništva Socijaldemokratije.
Ako se dobro sećam, naš predizborni slogan je bio - Čovek od reči. Postavljam sebi, a i svima vama ovde prisutnima pitanje - da li je Vuk Obradović zaista i čovek od reči? Čovek koji na sednici onog sramnog glavnog odbora optuži za zaveru sve one koji pokušaju da mu ukažu na njegovo neprimerno ponašanje, čovek koji za učešće u zaveri optuži i gospodina Zorana Đinđića, gospodina Dušana Mihajlovića, kao i gospodina Vladana Batića, a onda za samo par dana opovrgne te svoje reči.
Kakav je to čovek koji ponudi svoju ostavku, a onda, posle samo deset minuta, promeni svoje mišljenje? Po mom mišljenju, takav čovek je sve drugo, samo ne čovek od reči. Potom se pitam - da li je jedan takav čovek zaista potreban ovoj srpskoj Vladi? Da li čovek, koji krši zakone, menja mišljenje za samo par minuta, treba da bude potpredsednik ove vlade?
Ne, poštovani građani zemlje Srbije, i ne, gospodine predsedniiče Vlade. Takvom čoveku treba zabraniti da vrši bilo kakvu javnu funkciju i takav čovek treba da odgovara za sve ono što je činio protivno zakonu.
Sa političke scene je srušen 5. oktobra jedan diktator, kome su mase skandirale i slale telegrame bezrezervne podrške. Mislio sam da posle tog datuma nikada više neće biti diktatora na političkoj sceni Srbije, kad ono, dogodi se to isto baš u stranci, čiji sam i ja član. Pa zar se nismo protiv toga borili, gospodine Obradoviću?
Zar se nismo borili protiv nedodirljivih i bogova koji hodaju zemljom? Zar se nismo borili da nema više motoa - jedan čovek - stranka, jedan čovek - narod, jedan čovek - država? Izgleda da ova borba još uvek traje, a ova sednica pokazuje da idemo dobrim putem, jer se može raspravljati i o poverenju jednog potpredsednika Vlade.
Zato sam siguran da će ova vlada uspeti da Srbiju postavi na prave i zdrave noge, ali bez vas, gospodine Vuče Obradoviću. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, kolege poslanici, poštovani članovi Vlade, na dnevnom redu  Skupštine je jedno izuzetno važno pitanje - zahtev za razrešenje potpredsednika Vlade Republike Srbije. Taj zahtev nije potekao, s obzirom na ukupno stanje u našoj državi i odgovornost Vlade, kako bi se i moglo očekivati, od strane neke od stranaka opozicije, već naprotiv, od same Vlade, tj. predsednika Vlade.
Zašto? Sukob unutar jedne od stranaka, članica vladajućeg DOS-a, je uslovio da predsednik Vlade zatraži razrešenje potpredsednika Vlade, koji je uz to i predsednik stranke, gde postoji sukob, bar dok ministarstvo ne donese drugu odluku. Vlada nije u tom sukobu stala iza istine svog potpredsednika, kako bi se moglo očekivati, već naprotiv, traži njegovo razrešenje.
Zašto kažem - nije stala iza svog potpredsednika? Zato što u sukob unutar stranke nije otišao dalje od optužbi, za sada bez dokaza. Vlada nije primenila principe, za koje se uvek javno zalaže, a to je transparentnost, istinitost u radu i utvrdila, odnosno, sačekala da se utvrdi tačnost izjavljenog.
Zahtev za razrešenje nije proistekao iz utvrđene krivice potpredsednika Vlade, što bi bila logična osnova za reagovanje Vlade. Ne, naprotiv, uopšte se ne zna šta je u tom sukobu tačno, a šta ne.
Kako Vlada reaguje? Umesto da se utvrdi tačnost izrečenih optužbi, Vlada pribegava jednom, po mom mišljenju, nekorektnom potezu - pošto je taj sukob, kako Vlada sama kaže, poprimio dimenzije afere, i stoga može štetno uticati na rad Vlade, Vlada se opredelila za rešenje koje je lakše za nju. Time je u stvari pokazala svoje pravo lice, pokazala kako shvata i primenjuje princip transparentnosti, prava, pravde, poštovanje zakona, postupak utvrđivanja krivice, a to govori ujedno i o odnosima unutar koalicije.
Vladu u ovom slučaju uopšte ne interesuje istina, tj. ko je u tom sukobu u pravu, a ko ne. Vodeći pre svega, i jedino, računa o svom imidžu, a ne o utvrđivanju činjenica i primeni zakona, Vlada se odlučila za ovaj korak. To je ta ekspertska Vlada istine, kako nam je predočeno prilikom njenog konstituisanja.
Važan je imidž, utisak koji se stvara i ostaje među građanima, a ne istinitost, ne činjenice. Ako je tako, a jeste, onda je objašnjivo zašto Vlada radi kako radi, ponaša se kao apsolutni gospodar Srbije, koji sudi i presuđuje ko je u pravu, a ko nije, zato daje izjave i tumačenja za pitanja i oblasti za koje nije ni nadležna.
Vlada, a ne pravosuđe, je utvrdila navodnu krivicu predsednika naše partije, Slobodana Miloševića. Vlada zna sve šta se zbiva u istražnom postupku protiv Radeta Markovića, Vlada zna sve odgovore na afere koje ovih dana potresaju Srbiju, ali eto, ne zna, niti je interesuje išta što je u vezi sa njenim potpredsednikom Vlade.
Dakle, kada su drugi u pitanju, Vlada sve zna i pobornik je istine. Kada je reč o članu Vlade, i to potpredsedniku Vlade, onda tu istina nije bitna. Jedino je važno, taj loš imidž za Vladu i kako ga neutralisati. Da parafraziram jedan spot, imidž je sve, žeđ je ništa, a za našu Vladu imidž je sve, a istina je ništa. Takvo ponašanje Vlade, po mom mišljenju, dvolično, nama socijalistima ne daje mogućnost da u pomenutom slučaju zauzmemo drugi stav, da ne podržimo ovu inicijativu, dok se ne utvrdi istina o ovom slučaju. Hvala.

Po Poslovniku? Izvolite.

Gospodine predsedniče, tražio sam repliku, niste mi dozvolili, mislim da ste povredili stav 2. člana 96. Poslovnika o radu koji kaže - ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno  političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe..... Samo trenutak, govorim u ime stranke koja je ovde predmet rasprave, pošto je to u obrazloženju rečeno.

Nisam vam dao reč, nemojte da zloupotrebljavate, gospodin Obradović može da dobije reč kada god se javi, nije tu nikakav problem, to vam je objašnjeno.
Reč ima narodni poslanik Stevan Kesejić, a posle njega narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, danas smo ovde pred istinom da je mandatar Zoran Đinđić izabrao pogrešnu vlast. Mi smo ga srpski radikali ubeđivali da to ne radi, da neće imati dobru vladu, da će imati rogove u vrećama, a on nam nije verovao. U stvari, on je znao da će to imati, ali znate kako, mandatar je mislio, bolje da ima i takve ministre kakav je i on, pa će se bolje slagati. Dakle, i današnja činjenica, govorimo o aferama, govorimo o čoveku, o Vuku Obradoviću, koji je verovatno pokušao da izađe iz te vreće, a sada pošto to ne odgovara mandataru Zoranu Đinđiću, onda je naručio da se jedna politička stranka, kakva je stranka gospodina Vuka Obradovića, da se okomi jedan deo na njega i tu je došlo do jednog nesnalaženja. I Vladan Batić nije uspeo da ubedi većinu članova stranke Vuka Obradovića i došlo je do polarizacije.
I danas poslanici Parlamenta treba o tome da raspravljaju, treba da raspravljaju čija je to stranka. Da li je to stranka Vuka Obradovića, Zorana Đinđića ili Vladana Batića. Dušan Mihajlović treba samo da privodi one koji neće poslušati ono što Zoran Đinđić traži ili, ako se neki, ne daj bože suprostavi, može da završi u hladnjači, izmišljenoj, o kojoj Mihajlović već u poslednje vreme mnogo i piše i govori i svi ga mi pomno slušamo, želeći da mu u to ne verujemo. Međutim, javnost je toliko ogorčena na sve to što se dešava u Vladi, da su se dosetili, Zoran Đinđić i ovi najbliži saradnici u Vladi oko njega i izmislili seksualnu aferu Vuku Obradoviću.
Rekao bih sledeće, mislim na narodnu izreku koja se često primenjuje, a može se primeniti i ovde: "Vika na vuka, a lisice meso kusaju". Dakle, u ovom slučaju, Vuk Obradović treba da bude žrtva, žrtveno jagnje za sve one afere koje čini Vlada Zorana Đinđića. Danas smo čuli da je u tri rečenice premijer pokušao da objasni ono sve što je govorio ovde u svom ekspozeu, da će to biti Vlada eksperata, da će to biti Vlada stručnjaka, poštenih i sposobnih ministara.
Danas se prvi put počeo posipati pepelom. Posipa se pepelom, izgovarajući se da tobož nije znao da je Vuk Obradović sklon seksualnim zlostavljanjima. Drugo, nismo mogli ni da protumačimo, iz one njegove rečenice u obrazloženju koje je dostavio narodnim poslanicima, već da se on izvinjava i da nije mogao da pretpostavi da je Vuk Obradović sklon tome. Ako uzmemo sve ove novine, časopise koji su pisali o ovoj aferi, može se zaključiti iz tih novina, iz izjava pojedinih članova iz stranke Vuka Obradovića, da se on time bavio još pre nekoliko godina. Dakle, ako je to Zoran Đinđić znao, onda je morao da vodi računa kada je imenovao Vuka Obradovića za ministra, i to za ministra za kojeg mi smatramo da je imao veoma odgovorno mesto u Vladi Republike Srbije, mesto za suzbijanje korupcije i kriminala, za iznalaženje svih tih počinioca i da se ona krilatica DOS-a ostvari, da će se korupcija i kriminal izvesti na površinu, da će se svi krivci kazniti u skladu sa zakonom.
Međutim, s obzirom na današnju činjenicu da nemamo materijalnih dokaza, sem novinskih članaka i izjava uplakanih, tobože ljubavnica ili napastvovanih članica te stranke, dakle, pošto nemamo ni jedan valjani dokaz, imamo jedini dokaz da Zoran Đinđić želi da smeni ministra i onda se odmah postavlja pitanje zbog čega. Na to pitanje se može odgovoriti samo po sebi jer je u nekoliko navrata, u časopisima, na televiziji, Vuk Obradović veoma snishodljivo najavio da će razotkriti pojedine kriminalne radnje koje se dešavaju u Vladi Republike Srbije. Plašim se da je Vuku Obradoviću zaprećeno, da on nije smeo danas da iznese relevantne dokaze koje ima, a da mi narodni poslanici raspravljamo samo o nekim teoretskim i čaršijskim pričama, o rekla-kazala, novinskim člancima i lažnim obećanjima predsednika, odnosno premijera Vlade, koji nam je ovde u svom ekspozeu izneo koje su to sve namere Vlade i eksperata koje on imenuje i za koje on maltene stavlja ruku u vatru.
Dakle, ako raspravljamo danas o Vuku Obradoviću, moramo uporediti odmah Vuka, dakle, ne Vuka, nego njegovo tobožno činjenje sa činjenjem ostalih ministara. Čuo sam izjavu premijera da nije zadovoljan sa radom pojedinih ministara, nije zadovoljan upravo sa nečinjenjem, upravo sa nerevnosnim radom u obavljanju svojih dužnosti u ministarstvima. Ako je to tako, onda je verovatno bilo svrsishodnije i bolje da je premijer Đinđić danas ovde podneo ostavku, a najbolja prilika bi mu ova bila da je izvršio rekonstrukciju Vlade koju obećava, ali ne po nacionalnoj strukturi, već po strukturi gde bi se određeni ministri, neiskompromitovani imenovali u tu Vladu, ne DOS-ovski ministri, nego ministri zaista eksperti, kako je to Zoran Đinđić rekao ovde nama narodnim poslanicima.
Sve u svemu, ostaje samo jedna sumnja, da se ova seksualna afera stavlja danas pred narodne poslanike i pred građane Srbije da bi bacila građanima prašinu u oči, da bi zataškala i onemogućila građanima i narodnim poslanicima da ukazuju Vladi na njihove propuste, da im kažu šta treba da čine i da zahtevaju od njih da što pre podnesu ostavku, odnosno da izvrše rekonstrukciju, kao i inkriminisanje radnji, ove Vlade Republike Srbije.
Ministri, kao što su Vladan Batić, Dušan Mihajlović, Dragan Veslinov, Gašo Knežević, u svakom slučaju ne zaslužuju da budu ministri, jer njihove afere su pogubnije za srpski narod od ove, po meni, izmišljene afere Vuka Obradovića. Ukoliko je i tačno da je postojalo nešto vezano za ovu aferu Vuka Obradovića, ona je mogla samo da pospeši natalitet srpskog naroda, a nije mogla da dovede narod na ivicu ekonomske egzistencije i života.
Kod nas, u mom kraju, takođe kaže, kada se govori o ovako neozbiljnim stvarima, jer seksualni problemi treba da se rešavaju u mraku, u zatvorenom, u jednoj patrijarhalnoj porodici se tako to radi, ali se kaže za one koji tako ne rade - ne maše kuja repom, da ne bude svatova. Dakle, dok kuja ne zamaše repom nema svatova. I prema tome, smatram da na ovom primeru, koji smo danas imali pred nama, o Vuku Obradoviću, da je ovo samo jedan pokušaj da Zoran Đinđić, kako sam rekao, posipajući se pepelom, opravda nesposobnost dosadašnje vlade, dosadašnjeg činjenja i pogubnosti koje je Vlada Republike Srbije učinila za ovih osam meseci koliko je na vlasti.

Vreme.

Ovde ste čuli i narodne poslanike koji govore o petooktobarskoj revoluciji. Od te petooktobarske revolucije, a i pre toga, postojalo je još mnogo tih ljubavnih afera koje nisu ovde iznošene, pa, s obzirom da su se one dešavale uglavnom kod najviših funkcionera Demokratske stranke, dakle još u vreme Koalicije "Zajedno", gde je ta koalicija bila na vlasti u pojedinim gradovima, još tada smo mogli da beležimo te ljubavne afere.