Dame i gospodo narodni poslanici, to koliko Vlada i predsednik Vlade poštuju ovaj predsednički dom, pokazuje ponašanje predsednika Vlade dok je govorio narodni poslanik Tomislav Nikolić. Kako je predsedništvo ovog parlamenta i kako se ponaša danas u toku ove sednice prema poslanicima koji govore o temi koja je na dnevnom redu, pokazuje to da se na rukama obezbeđenje iznelo narodnog poslanika SRS-a Stevu Dragišića. Navikli smo mi na to. Bilo je i boljih i gorih trenutaka. Mi očekujemo još gore trenutke od ove vlasti, jer sve se vidi i sve je narodu već jasno. Nas koji smo malo više upućeni od običnih građana, više ništa ne može da iznenadi. Da me ne bi opominjali, vraćam se na dnevni red.
Elementarni, ljudski, ali i politički moral obavezuje nas, narodne poslanike, ipak da se suprotstavimo prognoteljima Vuka Obradovića, koji se nalazi na funkciji potpredsednika Vlade. Iako mnogi smatraju da političarima i politici moral ili barem visoki moral nije baš neka osobina, evo mi srpski radikali ćemo danas uzimajući reč i diskutujući o smeni Vuka Obradovića, pokazati da to nije tako i da se držimo osnovnih moralnih principa. Čak i onda kada su u pitanju naši politički protivnici, zalažemo se, naravno, za istinu, pravdu i poštenje, a protiv kriminala, nameštenih afera i laži.To da je Vuk Obradović naš politički protivnik, to je valjda svima jasno. Javnost zna da smo pripremali i inicijativu za razrešenje potpredsednika Vlade Vuka Obradovića. Naravno, iz političkih razloga. Međutim, kada su hajku na Vuka Obradovića, krenuli oni koji su mnogo gori od njega, naša je obaveza da tu aferu raskrinkamo do kraja i dokažemo zašto je i šta se iza toga krije. Zašto Vlada, odnosno zašto Zoran Đinđić i nekolicina oko njega traže smenu potpredsednika Vuka Obradovića.
To je jedan od razloga, pretpostavljam zbog čega se traži smena, da bi se Zoran Đinđić i njegovi pajtaši zaštitili od onoga do čega je Vuk Obradović, radeći u Komisiji za koju je bio zadužen, došao. Drugi razlog, pretpostavljam, rezultat je američkog iskustva, jer ova vlada se dosta ugleda na američku administraciju. Mislim na iskustvo sa Monikom Levinski, a po principu neka se narod malo zabavlja i neka mu se malo misli skrenu na drugu stranu, na tračeve iz Vlade, ko je koga, kako, zašto, a kako je rekla jedna od oštećenih dama, što je naravno ispod svakog nivoa i Vlade, kao jedne visoke institucije, ali i ovog visokog doma. Bolje je da se bave tuđim intimnim životom uz sveće, naravno mislim na građane, jer struje nema u večernjim satima ili je nije bilo barem u vreme kada je to bilo naročito aktuelno, nego da razmišljaju o tome, kako će da prežive, kako će svoju decu da upišu na fakultete. Ministar za visoko obrazovanje, koji je, moram to da kažem, pao u alkoholnu komu na jednoj od sednica Vlade, eto takav čovek je na čelu Ministarstva obrazovanja.
Znači, dok se narod zabavlja ovom aferom oko Vuka Obradovića, građani moraju da razmišljaju kako da tu svoju decu upišu na fakultete, ako slučajno tog dana baš ne budu u najboljoj formi, pa ne pokažu najbolje rezultate i ostanu ispod crte. Kako da objasnimo svojoj deci da smo siromašni, da ne možemo da odvojimo dva, tri, četiri, pet hiljada maraka da bi smo im obezbedili školovanje. Kako da objasnimo svojim roditeljima da ne možemo da im kupimo baš sve lekove, pa licitiramo, koji su baš neophodni, a bez kojih se ipak može. Bolje, naravno, da nagađamo, da li se to, kako su ga nespretno nazvali, seksualno zlostavljanje zaista i dogodilo ili nije, da li su navodno oštećene dame iskreno plakale pred TV kamerama ili je to bila samo dobra gluma, da li postoje neki dokazi o svemu tome snimljeni na audio-traci i ko je to i zašto snimao, šta radi i šta govori Vuk Obradović u svom kabinetu.
Dame i gospodo, to su isti oni koji slušaju i vas kada podignete slušalice svojih telefonskih aparata, a veze baš nisu najčistije. Isti oni koji su rekli da u vaš policijski dosije možete da zavirite, pa sad baš i ne možete. Isti oni koji su rekli, više vas niko neće prsluškivati.
A ko su ti ljudi? Zoran Đinđić, Vladan Batić, Dušan Mihajlović i čitava klika oko njih. Srbija je gospodo postala država straha, terora i kriminala. Oni koji se kreću među običnim građanima, mogu da osete taj strah u ljudima. Za svakog od njih možemo bez sumnje reći da su ljudi koji nisu dorasli funkcijama koje obavljaju, da su sami skloni kriminalnim aferama i zloupotrebi službenog položaja. Pitam vas sve ovde, zašto je duvanska afera u koju je umešan Zoran Đinđić manje kompromitujuća od ove nedokazane afere Vuka Obradovića? Zašto afera o raznim zloupotrebama službenog položaja, državne funkcije Dušana Mihajlovića da se preko svoje privatne firme "Lutra" obogati...