Dame i gospodo narodni poslanici, cirkus u Vladi je počeo. Mi srpski radikali smo to i očekivali. Znali smo da ekipa koja danas vlada u Vladi je grupa od 18 neistomišljenika, koja nema ništa zajedničko, osim što istoriju vraća na 5. oktobar.
Čudna je ta istorija. Predsednik Skupštine je morao da pripremi ovu tačku dnevnog reda na pravi način. To znači da su svi poslanici, koje je predložila Socijaldemokratija, a isključeni su iz stranke, trebalo da budu predmet rada Administrativnog odbora. To nije učinjeno. Zašto? Verovatno će predsednik o tome dati svoju reč i odgovor.
Verovatno bi ova tačka dnevnog reda bila brže realizovana nego što će sada to biti, ali neka ova skupština sada raspravlja o toj seksualnoj aferi. Vlada mora da rasvetli duvansku aferu, šverc cigareta, aferu "Galenika", aferu hladnjače, aferu Narodne banke i mnoge preče afere od ove.
Gospodin Đinđić je ovu aferu koncepcijski razvio u tri tačke. Mislim da ove tri tačke nisu dostojne današnjeg zasedanja Skupštine i da su sve tri deplasirane, a deplasirane su iz razloga što su prethodne afere morale biti već rešene. Nije politički danas u Srbiji govoriti, lično sam dao mandat Vuku Obradoviću. Šta to znači? Ja ću mu taj mandat i oduzeti i to se danas i dešava.
Vuk Obradović je kao potpredsednik Vlade dobio mandat da u Komisiji za obračun sa kriminalom reši mnoga pitanja i to je on verovatno i uradio i rezultat tog rada je ova njegova smena. Na tu analizu su dali pozitivna mišljenja i neki analitičari iz inostranstva i smatrali su da će samo takvom metodom rada ova komisija moći da završi ideju za koju se zalagala. Otpor je naišao i Otpor danas predlaže da se Vuku Obradoviću ukaže nepoverenje kao potpredsedniku Republičke vlade.
Taj Otpor je predsednik Vlade gospodin Zoran Đinđić.
Postavlja se pitanje zašto je ta čuvena Socijaldemokratija u Srbiji sada u fazi da se transformiše u neku Đinđićevu asocijaciju. Išli su preko u Nemačku određeni ljudi, a nije trebalo oni da idu pošto nemačka socijaldemokratija ima izuzetne veze sa gospodinom Đinđićem. Zašto je išao on na kongres, a nije išao Vuk Obradović? To je pitanje - zašto se baš danas Socijaldemokratija transformiše u neku drugu partiju. Bilo je komentara da je to i neko Šešeljevo krilo Socijaldemokratije.
Možda u tome leži odgovor, na koji će neko nekada dati pravi odgovor. Ova vlada u predizbornim obećanjima je mnogo toga obećala. Na primer, obećali su narodu - vozićete nove automobile, a sada od tih automobila nigde ništa. Narodu ste doveli francuske revizore, a mi nismo ni blizu Francuske privrede.
Gospodin Aleksandar Radović direkor Republičke uprave prihoda, je predsednik te komisije za ispitivanje kriminalnih i korupcijskih afera. Njegova formula koju on želi da primeni u Srbiji bila je formula koju je Francuska primenila odmah posle rata na svoje ratne bogataše.
To će kod nas ići vrlo teško. Ta komisija koju je vodio Vuk Obradović, je otkucala 400 stranica radnog materijala. Taj materijal je imao za cilj da se uputi javnosti. Međutim, Vlada je to zatvorila za javnost i stavila pečat, strogo poverljivo, 143 predmeta su bila sakrivena kod Slobodana Lalovića, sekretara komisije. Zašto je Vlada sve to prećutala?
Po izjavi Vuka Obradovića, Slobodan Orlić je nudio pare Vuku Obradoviću da stvar legne. Branko Gligorić je nudio Vuku Obradoviću - izaberi zemlju gde da budeš ambasador. To su samo pitanja na koja je trebalo dati odgovor, a potom ova pitanja dostaviti na razmatranje pred narodne poslanike.
Mi kao narodni poslanici danas smo u neugodnoj situaciji kako da damo odgovor kad nema ni Vlada na ta pitanja odgovor, a od nas se traži da danas podržimo predlog predlagača koji nije dosledan dosadašnjem radu u Vladi. Sistem rada DOS-a od početka je bio: svi smo za jedinstvenu stvar, svi smo za sistem koji će stvoriti blagostanje. Glavna teza DOS-a je da je prethodni režim na svakom mestu i u svakom trenutku kriv za stanje u državi.
Krenuli su pompezno. Sredstva informisanja su sokolila Vladu DOS-a. Deluju kao kvalitetan tim, ali samo za trenutak, a taj trenutak je i danas vidljiv u obliku ove afere. Vidljivi su šavovi koji su popustili u toj vladi. Jug Srbije, Bujanovac, Preševo je obeležio različitost u DOS-u. Jedni su bili za razrešenje, što duže to bolje, drugi su bili za radikalnije poduhvate. Sledeći šav koji je popuštao u tom konglomeratu je stvaranje neke posebne autonomije od osam opština mađarskog življa.
U tom broju vojvođanskih pčela izdvajaju se i ostali trutovi koji vide da mogu još da jedu med bez rada. Jedan od trutova iz tog vojvođanskog DOS-a naziva predsednika Vlade i predsednika Republike ovnovima na trulom brvnu, a narod ovcama od osam miliona koji čekaju ishod.
Sve su to indikatori nejedinstva DOS-a. Ima toga na svakom koraku. Crna Gora je pokazala pukotine u konglomeratu i tu su bile razne varijante. Gospodin Đinđić je priznat od gospodina Mila, a Koštunica je za Mila prošlost i tako dalje.
Zatim pukotina DOS-a ide dalje i očekuje se da će se pod prvim jesenjim mrazom rasuti kao grudva snega. Đinđić ide na kongres Socijaldemokratije u Nemačku, a gospodin Vuk Obradović, čija je stranka srodna tome, koja nema šta da kaže, je još jedna pukotina u DOS-ovskom konglomeratu. Zamislite tek izveštaje u Nemačkoj ...

Gospodine Plužareviću, molim vas da se držite makar malo dnevnog reda.

Ja se držim.
Zamislite tek izveštaj u Nemačkoj koji je stigao u vidu fotografije Đinđiću, putem telefaksa. Na slici tri lika koja čine sigurnost u Evropi i Balkanu - Nemci, Francuzi i Srbi, i to je pukotina, već sada rupa u DOS-ovskom konglomeratu. Hvalospevi za 100 dana rada u DOS-u, a neki kažu da ništa nisu uradili, zamislite gospodo, tek se očekuju na kraju godine, i to je pukotina vašeg konglomerata. Znamo mi srpski radikali za sve što se dešava sada. Ubuduće se slično priprema za svakog pojedinca koji ne bi slušao kancelara i bratiju.
Vuk Obradoviću je organizovana afera na vrlo umilan i fini način. Vuk je pao na seksualnoj, našoj srpskoj, aferi. Zamislite vi gospodo kada neko ima seksualne želje i te želje se pretvore u skandal. Napadnute su četiri osobe. Borim se kao demokrata i Srbin da se takve stvari ne dešavaju, ne u kabinetima, ne samo u njima nego gde se zloupotrebljava bilo ko ko je slabiji i ko ne može da se brani. Sve su nam sada organizovali i već predlažu da to korigujemo novim zakonskim projektima.
DOS je pokazao pukotinu i na tom polju. Smatra DOS da je jedinstven, međutim nije to tako. Potpredsednik DOS-ovske vlade je zasukao rukave, krenuo da se obračunava sa kriminalom, ali ne birajući i ne braneći ni kolege DOS-a, koji se nađu u toj zoni.
E tu je gospodo i došlo do eksplozije i tu eksploziju treba preneti u neki bunker da detonacija ne uzdrma komšije iz DOS-a. Kada se sada formira stil koji mora da bude zakon, kad završe svoje obaveze iz zadatih obaveza, doći ćete svi na red.
Mihajlović je izvukao kartu da uhapsi Miloševića i ostale a kada to završi verovatno će dobiti neki drugi posao. Batić kao čovek pravde treba ove sve da osudi i on napušta tada političku scenu. U međuvremenu će se afere pojavljivati, što je logika svake vlasti koja nije svoja već: Nemačka, Francuska, Engleksa - kako oni tamo budu impulsirali, tako će i Vlada ovde da basira.
Mislio sam, gospodo iz DOS-a, da će se vaša vlada ponašati suprotno prošlom režimu, ali se vi ništa bolje ne ophodite od prethodne vlasti. I vi krstite razne brodove i vi se isto ponašate kao što se ponašala Mira Marković.
Mi smo politički protivnica Vuka Obradovića i imali bi smo mnogo toga da kažemo. Ali u ovom slučaju očigledno je da je reč o hajci na Vuka Obradovića, zato što je Vuk Obradović stao na žulj Zoranu Đinđiću, Dušanu Mihajloviću i Vladanu Batiću, zadro u neke njihove krimanalne afere, a mi za jednu od tih afera znamo.
Zoran Đinđić pokušava da preuzme kontrolu nad Kontrolbankom. To je banka koju sada drže ljudi iz Socijaldemokratije, bliski ljudi Vuka Obradovića, a to je banka...

Sem toga što treba da zaključite, gospodine Plužareviću, ipak se držite malo teme, dnevnog reda.
Zašto se ne držite dnevnog reda? Zaista nema smisla zbog kolega poslanika.

To je banka kroz koju se obrće velika količina novca. Borba protiv kriminala ne može da se vodi selektivno. Gospodin Đinđić bi hteo da se ta borba vodi baš selektivno. Gospodin Đinđić želi da stradaju samo njegovi politički protivnici, a da njegovi politički pajtaši budu zaštićeni, bez obzira šta su učinili, i zbog toga je krenuo protiv Vuka Obradovića.

Reč ima narodni poslanik Rajko Baralić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade Srbije, cenjeni novinari, tema je previše degutantna da bi uopšte mogla da se nađe pred ovako visokim domom. No, kad je već tu, treba da kažemo nekoliko stvari. Naravno, ako se usput dogovorimo da se čujemo.

Bez dobacivanja, gospodine Popoviću, nema smisla.

Niste vi tu da opominjete.

Vaše nevaspitanje je vaša lična stvar (obraća se poslaniku Popoviću).
Gospodine Obradoviću, ja ću krenuti redom, kao što mislim da je normalno. Prvo, od onoga što vam zameram - izjavili ste (citiram): "U mom životu sam oskudevao u raznim stvarima, u ženama nisam nikada."
Kad je neko oficir i džentlmen, on ne sme da dozvoli takvu rečenicu. Dakle, to vam zameram. Ili su novine pogrešno prenele to što ste rekli. Ali, nije to ono o čemu ovde želim danas da govorim.
Potpuno je jasno da su narodni poslanici dovedeni u neprijatnu situaciju, da učestvuju u političkom manevru jedne velike političke stranke, tzv. velike političke stranke u DOS-u, koja na ovaj način pokušava da, u odnosu na drugu, takoreći veliku političku stranku u DOS-u, poveća svoj politički uticaj sa pet mandata.
Čak i da je priča potpuno tačna, a o tome ne možemo razgovarati, jer i ne treba da znamo detalje takvih stvari, postoji nekoliko, kako se to kaže žargonom, šupljih mesta u ovoj priči. Prvo, cela stvar se poklapa sa nastojanjem Vlade Republike Srbije da se borba protiv korupcije intenzivira i da sve druge negativne posledice izvedene iz toga, takođe dobiju neko novo svetlo pred licem naše javnosti.
Ako je gospodin Vuk Obradović, kao potpredsednik Vlade i predsednik te komisije, bio najeksponiraniji igrač (izvinjavam se zbog žargona) onda je potpuno nelogično da se u momentu kada se te stvari dešavaju, praktično jedna komisija i njen rad potpuno relativizuju.
Sledeće, nekoliko narodnih poslanika danas je ovde govorilo o tome ko ima pravo po zakonu da raspolaže mandatima. S obzirom da u ovoj skupštini sede politički ljudi, dakle, razumemo svi o čemu se ovde govori, nedopustivo je da se jednoj političkoj stranci, makar nju optužili i dokazali da je kriva za mnogo toga, ospori pravo da raspolaže svojim poslaničkim mandatima u jednoj republičkoj skupštini.
Izvolite, gospodine Jovanoviću, Nova demokratija, to ste rekli?

Hoćete ja da izađem, a vi da nastavite i da vodite sednicu, i da diskutujete, ili da prepustite meni da vodim sednicu?