Koleginice i kolege, teško mi je, a milion puta sam govorio pred mnogo značajnijim skupovima, da posle priče mog prijatelja iz Prokuplja bilo šta kažem.
Mislim da Skupština ne treba da se bavi tokom sednice Glavnog odbora. Tom sednicom sam ja predsedavao. Živi svedok sam toga, svi smo do kraja Glavnog odbora ostali, a pred glasanje je grupa naših prijatelja, koji su isključeni, napustila sednicu. Znači, prisustvovali su tokom cele sednice i nisu reklamirali broj delegata Glavnog odbora, da bi to sad bio slučaj za Skupštinu.
Nego, da se vratim na ono što je bitno - gospodine predsedniče Vlade, vrlo ste nekompententno, politički neodgovorno, izrekli sudove o stanju u Socijaldemokratiji i da je to jedan od razloga zbog koga tražite smenu Vuka Obradovića.
Obaveštavam vas, vrlo odgovorno, da je stanje u Socijaldemokratiji odlično, da su svi gradski i opštinski odbori, a ima ih oko 130, na strani očuvanja Socijaldemokratije. Mi branimo Socijaldemokratiju. Branimo ideju. Branimo program. I, da vam kažem još - baš me briga za Vuka Obradovića. Neka se brani sam.
Ali, tamo gde treba da se brani, gde smo se i vi i ja, govoreći na mitinzima u Pirotu, Čačku i na mnogim drugim mestima, zalagali da se u ovoj zemlji konačno uspostavi sudstvo, da se poštuje zakon, da sudovi utvrđuju istinu i pravdu, a da mi ne donosimo političke odluke.
Ovo što smo doneli, što ste u stvari većinom odlučili, da se ne stavi na dnevni red, odnosno da Komisija za mandatna pitanja, odnosno Administrativni odbor nije radio kako treba, time ste potvrdili da se opredeljujete za nezakonit rad Skupštine. Jer, ako je gospodin, danas razrešen, mislim da se zove Borivoje Mijatović, podneo posle nas zahtev, znači Odbor je mogao da razmatra i zahtev Socijaldemokratije i nijednog razloga nije bilo za to.
Ako ministarstvo nađe drugi način ili povod i poništi odluku legalnih organa, to će biti stvar ispravke odluka. Mislim da nije bilo nijednog razloga za to. Ovde smo pokazali da većinom koju imamo ovde
radimo nešto što liči na vremena protiv kojih smo se mi gospodo, koji sedimo ovde, vrlo zdušno zalagali šetajući Srbijom i pričajući građanima.
Dakle, stanje u Socijaldemokratiji je odlično. Verovatno ste, gospodine predsedniče, juče dobili jedan dopis sa foruma žena, kome je prisustvovalo 250 žena Socijaldemokratije, na kome je zauzet stav po pitanju afere koja je imputirana. Radi istine, a da biste i vi kolege poslanici znali, i srpska javnost, nijednom, gledam svima u oči, nije grupa - članovi predsedništva Socijaldemokratije - tražila da se o ovome raspravlja na našim organima, predsedništvu stranke.
S tim sam upoznat dva dana pre nego što je u javnost sve to izašlo. Samo dva dana. Rečeno je doslovce od strane gospodina Gligorića - tražićemo od Vuka Obradovića da podnese ostavku na funkciju predsednika stranke, nećemo ga dirati, može da ostane u Vladi. To je doslovce tako rečeno.
Rekao sam da idemo kod Vuka Obradovića da razgovaramo u predsedništvu. Nema - kaže - razgovora, on mora da uradi tako. Čekajte, gospođo Nestorović, da li je moguće, ako vam je povređeno dostojanstvo, ako se desilo sa vama to što se desilo, da li ćete se zadovoljiti time što Vuk Obradović neće biti više predsednik stranke, i time će vaša sujeta, vaše dostojanstvo biti sačuvano.
Očito da je to ličilo na neku drugu priču, a ne na ono što se stvarno desilo. Pogotovu što se to, ako se uopšte dešavalo, dešavalo par meseci pre nego što je u javnost izašlo. Moram da vam kažem još jednu stvar - deset dana pre nego što je ovo izašlo u javnost, na sednici predsedništva je pokretano pitanje moje odgovornosti.
Gospodin Vuk Obradović tu sedi, u prvom redu, tražio je preko svog brata Obradovića da smanjim oštricu kritike prema njegovom radu inače će meni biti oduzet mandat u ovoj skupštini. Gde su bili moji prijatelji s kojima sam godinama sedeo u predsedništvu?
Bio sam najžešći kritičar politike koju je Vuk Obradović vodio, pogotovu kadrovske politike. Da sam bio u pravu, sada se to vidi. Prema tome, ne može da mi se imputira da sam bio u grupi klimoglavaca, poltrona, ulizica i onih koji su u partiji iskoristili sve - i funkcije, i pare, i sredstva, i sve. Danas su to uradili.
Ovo nije urađeno spontano. Kada neko pokupi sve programe sa kompjutera, kada neko odnese pečat, kada neko ukrade pare, kada neko odnese blagajnu, kada odnese kompletne kadrovske liste, to znači da nije bilo spontano, nego se pripremalo to što se pripremalo u Socijaldemokratiji.
I, nije tačno da se sve to desilo zato što se desila navodna seksualna afera. Nije slučajno, po mišljenju nas u Socijaldemokratiji, da se ovo desilo u momentu kada je zakon o kome ćemo raspravljati ovih dana ušao u skupštinsku proceduru, kada je polako u javnost počela da prolazi informacija o izveštaju Komisije koju je gospodin Vuk vodio, a koja je ispitivala stanje u poslednjih mesec dana i o tome šta je našla.
Nije mi jasno, gospodine predsedniče Vlade, otkud na jedan tako sasvim bezazlen izveštaj, što se tiče državne bezbednosti i državnih tajni, da se na jednom tako bezazlenom izveštaju nađe pečat - državna tajna - poverljivo. Kao pripadnik JNA sam malo više upućen u neke stvari i znam šta je državna tajna i kako se ona čuva.
Izveštaj koji sam pročitao apsolutno ne liči na nešto što treba da bude državna tajna. I, na kraju, moram da kažem, ako je neko zloupotrebio žene, ovog puta ih je zloupotrebio savezni sekretar za informisanje, gospodin Orlić.
Sram me je gospodine predsedniče Vlade, koliko smo se borili, a da "Ilustrovana politika", zadnje izdanje, naslovna strana bude onakva. Ono ne liči na prethodni režim, ono liči na još gore nego što je prethodni režim radio. Šteta je što nemamo neki zakon. Mi smo bili protiv, kako smo ga nazivali u kampanji, Šešeljevog zakona o informisanju, iako smo ga ukinuli, ali moraju gospoda novinari da znaju - mesec dana tražim da se s bilo kim od mojih prijatelja na nekoj od beogradskih televizija suočim i da branim argumente. Nema šanse.
Apsolutna je informativna blokada. Ne možete nigde da prođete. Nisam imao prilike reč da kažem, osim provokacija ovde u hodniku Skupštine koje sam čuo. To nije demokratija za koju sam se ja borio. To nije Srbija za koju sam se ja borio. I dalje ću biti najžešći kritičar Vuka Obradovića.
Poručio bih - ako se jedan delić od onoga što mu se pripisuje dokaže, ali na zakonom utvrđen način, mi u Socijaldemokratiji ćemo mu izreći sudove od kojih će se stideti i njegova pokolenja. Nema milosti u Socijaldemokratiji ni za koga, pa ni za Vuka Obradovića. Ali, za one koji napuštaju program, koji misle da su ovde u Beogradu sve, koji imaju hrabrosti da nas na našem glavnom odboru nazovu literarnim primitivcima, Šešeljevskim krilom Socijaldemokratije, možda čak meni to i odgovara, nije ni bitno, ali oni koji misle da je u Beogradu sve - mi smo u Srbiji stvarali Socijaldemokratiju i ne damo im je. Oni neka formiraju svoju.