Dame i gospodo, predlog za razrešenje potpredsednika Republičke Vlade podnet je, kako smo to mogli da čujemo, iz moralnih razloga. Moralni razlozi su naveli predsednika Vlade da traži razrešenje potpredsednika njegove Vlade. Da bi neko mogao da traži nečije razrešenje iz moralnih razloga, morao bi da bude moralni čistunac, i svi oni koji ga podržavaju u tom stavu morali bi da budu u moralnom pogledu perfektno čisti, bez ikakvih afera, bez ikakvih mrlja, bez ikakvih moralnih prekršaja u prošlosti, ne samo u vršenju svoje funkcije od kada su na njoj. Morali bi smo onda da ispitamo i predsednika Vlade i ostale članove Vlade, izuzimam u ovom slučaju žene, članove Vlade ženskog pola, dakle sve muškarce članove Vlade, koliko puta su imali pokušaj udvaranja. Koliko puta nisu uspeli u tom pokušaju, kome su se udvarali, kakvo je to udvaranje na kraju ispalo, da li je bilo problema ili nije Ne mogu da verujem, a spreman sam i da tvrdim, da postoji član Vlade koji u životu nije pokušao da se udvara nekoj ženi. Možda oni za koje tvrde da su drugačije seksualne orijentacije, ali mislim ovde na heteroseksualce, naravno. Dakle, ruku za smenu Vuka Obradovića iz moralnih razloga, može da podigne samo onaj ko je u tom pogledu potpuno moralno čist.
Međutim, pošto se radi, dakako, o ljudima koji su imali sličnih pokušaja u svom životu, pod pretpostavkom da je tačno ovo sve što se priča za Vuka Obradovića, desilo se nekoliko stvari koje su postale činjenice i koje ukazuju na to da razlozi ne stoje, dakle, da se ne radi o moralnim pobudama, već o obračunu sa potpredsednikom Vlade. Izgleda da se ovde radi o obračunu sa Vukom Obradovićem, ne samo u svojstvu potpredsednika Vlade, nego u svojstvu predsednika Komisije (koja je u svom radu naišla na tragove onih koji se sada nalaze u Vladi), i sa gospodinom Obradovićem u svojstvu predsednika Socijaldemokratije, jedne od članice DOS-a. Gospodin Đinđić u prvoj rečenici svog obrazloženja kaže da je razrešenje neophodno, kako bi Vlada mogla nesmetano da obavlja svoje zadatke i funkcioniše u skladu sa jednim od osnovnih principa - rad bez skandala i afera. Tu nailazimo na prvu nedoslednost - neprincipijelnost.
Najveća afera, od mnogih koje su pratile ovu vladu i onu prethodnu prelaznu Vladu od oktobra, vezana je upravo za Zorana Đinđića. Neke afere koje su malo manjeg intenziteta i malo manje kriminalne kvalifikacije su one koje su vezane za Vladana Batića, za ministra policije, za neke druge ministre, ali ime Zorana Đinđića, predsednika Vlade, vezuje se za jednu od najvećih afera koja je do sada objavljena (a to vezano je za Vladu), a to je afera sa švercom cigareta. Što je najgore, u rasplitanju te afere došli smo do izvesnih podataka koji govore u prilog istinitosti tih tvrdnji. Nesporna je veza između Zorana Đinđića i izvesnog Subotića, kome je nadimak Cane.
