Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a posle njega narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS, odnosno njena poslanička grupa, kada se prvi put govorilo o ovom predlogu zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije, je imala niz primedbi i podnela najveći broj amandmana. Neki od njih su usvojeni, ali zbog nesaglasja amandmana koje je usvojio Odbor sa inicijalnim tekstom zakona, zakon je morao biti povučen. Ovo sam rekao samo zbog nerazumevanja kod dela novinara, koji su ovlaš pratili ovu sednicu i dezinformisali javnost, kao i dela javnosti koji nije mogao da se udubi u sve što se dešavalo.
Dakle, ovim novim predlogom zakona o platama u državnim organima i javnim službama rekao bih da su prihvaćene neke od primedbi poslaničke grupe SRS i da su predložena nešto drugačija rešenja. Ali, ne suštinski. Rekao bih, pre svega, da se radi o nekakvim spoljnim promenama koje bi trebalo da na manifestan način odvrate poslanike opozicije od kritike ovog zakona i apsolutno ništa više.
Predsednik Narodne skupštine, kao što smo videli u materijalu, podneo je jedan amandman, ali koji govori o suštini samog zakona. Vezan je za član 3. predloženog zakona a bavi se osnovicama za obračun i isplatu plata koje utvrđuje Vlada. Mogu da imam razumevanje za Vladu Republike Srbije, koja želi na jednostavan način da kontroliše sve finansijske tokove, sve izvore novca, onoga koji se uplaćuje, da se sve zna i da bude, kako oni to vole da kažu, transparentno kada to Vlada čini. Ali, ono što ne mogu da razumem, to je da Vlada na sebe preuzima ingerencije i prerogative zakonodavne vlasti ili da na takav način može da bude neko ko predstavlja određujući faktor u funkcionisanju vrhovnog legislativnog tela u našoj zemlji. Naravno, kada se govori o ravnoteži vlasti, pre svega zakonodavne i izvršne vlasti, uvek se podrazumeva da zakonodavnoj vlasti mora biti obezbeđena nešto viša vlast, jer zakonodavna vlast je ta koja propisuje uslove, i formalno i materijalno-pravno, za funkcionisanje izvršnih organa vlasti.
Druga naša načelna i veoma značajna primedba je što se sa koeficijentima krenulo, rekao bih, od repa, od onoga što možda nama, kada nabrajamo te funkcije, izgleda najvažnije, ali od onoga što je od najmanjeg značaja za građane Republike Srbije. Naime, smatramo da je bilo mnogo značajnije da se pošlo od rada zdravstvenih službi, od plata prosvetnih radnika, neuporedivo značajnije, nego o tome koliki i kakvi koeficijenti će biti predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine i svih ostalih najviših državnih funkcionera.
Kada smo kod toga, kakvi su koeficijenti za njih predviđeni, imajući u vidu mesto i ulogu predsednika Republike u našoj zemlji, mi imamo bicefalnu izvršnu vlast. Dakle, imamo predsednika Republike i Vladu Republike Srbije. Naravno da predsednik Republike Srbije, pre svega zbog načina izbora, a to su neposredni izbori koji mu daju i veći legitimitet nego čak i samoj Vladi, koja je izabrana tek od većine narodnih poslanika, skupštinskom većinom, treba da ima nešto veći koeficijent od, recimo, predsednika Narodne skupštine i predsednika Vlade. Ali, to ne može sigurno biti za tri indeksna poena, kao što se ovde to navodi, već bi moglo da bude eventualno za pola ili za jedan indeksni poen i nikako više od toga.
Podneo sam i amandman kao narodni poslanik i, čini mi se, još neko iz poslaničke grupe SRS-a, gde smo tražili izjednačavanje koeficijenta predsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine, predsednika poslaničke grupe, sudije Vrhovnog suda i zamenika Republičkog javnog tužioca, sa predsednikom Viši privrednog suda. Čini nam se da je to nešto potpuno logično, nešto potpuno normalno. Siguran sam da će to poslanička većina, DOS-ovska većina u ovoj Narodnoj skupštini, prihvatiti.
Još jedno moje neslaganje sa predstavnicima vlasti - DOS-a, ali i predstavnicima SPS-a, koje sam slušao danas, a tiče se člana 9. i koeficijenta za obračun i isplatu plate izabranih lica u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Naime, mi smatramo da ne bi trebalo praviti ovu razliku o platama za izabrana lica u opštinama sa preko 60.000 stanovnika i onih koji su u opštinama sa manjim brojem stanovnika, gde se određuje da može biti najviše do 90% onoga što je aktom Vlade predviđeno.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, mi smatramo da ćemo time samo podsticati negativne migracione tokove u našoj zemlji. Imamo i danas veliki broj opština u kojima bi sekretari opština po zakonu morali da imaju najmanje završen Pravni fakultet, a nemaju Pravni fakultet. Čini mi se da je takvih opština preko 30 danas u Srbiji, možda i više, ali u svakom slučaju ovim zakonskim aktom, ovakvim predlogom zakona to nećemo sprečiti i čini mi se, naprotiv, ići ćemo na uštrb znanja i kvaliteta u manjim opštinama, a svi će želeti nekako iz unutrašnjosti da dođu u Beogradu, da dođu u Novi Sad, u Niš, da dođu u najveće gradove, najveće centre, jer i tamo gde se traži stručan kadar imaće neuporedivo bolja primanja i znatno bolje uslove nego što imaju bilo gde drugo.
Član 10, ma koliko sam se trudio da ga razumem, nisam uspeo. Možda nisam dovoljno pametan. Onaj ko je predložio ovaj zakon je izgleda kvalifikovaniji i pametniji, ali se nadam da će ga sledeći put napraviti tako da i oni poslanici, koji obično sve zakone razumeju, mogu da ga shvate. Pozivam vas da ovaj zakon ne prihvatimo ili da barem u najvećem delu amandmane poslanika Srpske radikalne stranke, ali i drugih poslanika koji su smisleni i suvisli, u raspravi o pojedinostima prihvatite.

Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, a posle njega narodni poslanik Branislav Blažić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je do sada tretiran u više navrata 1991, 1995, 1996. i važio je do kraja 1997. godine. Danas je po drugi put pred nama poslanicima i mi smo već raspravljali o ovom zakonu, ali danas su u njemu decidno postavljeni i koeficijenti, odnosno vrednosni elementi. Ovaj zakon je bio na dnevnom redu i u prošlom sazivu Skupštine,  kao takav je posle usvajanja živeo nekoliko dana i zbog reakcije građana i naroda je povučen, odnosno nije zaživeo. Ne bih sada o tome komentarisao, koja su to bila merila koja su bila tada u tom zakonu. I ovaj zakon, koji je danas na dnevnom redu je loše projektovan, odnosno nije decidno rečeno ko, kako i koliko treba da primi, već će to regulisati da Vlada ili neko drugi.
Član 3. ovog zakona ima lošu postavku, a to je da Vlada daje osnovicu za obračun. Taj deo obaveze Vlada sebi uzima kao da je ona svemoćna. Mislim da će se menjati ovaj član, i već sam video u određenim amandmanima, ali je moja obaveza da ga istaknem u mojoj diskusiji, tako da ovaj član treba da pretrpi radikalne promene. Ovaj zakon sam očekivao da će biti postavljen pre svih ovih zakona koje smo do sada izglasali iz više razloga. Ovim zakonom je obuhvaćeno oko 420.000 ljudi koji rade u organima i službama, tako da to daje i obavezu da se on što pre, odnosno trebalo je već da bude usvojen.
Sudstvo, školstvo i sve što je vezano za ovaj zakon ne funkcioniše, to smo i danas videli iz izlaganja određenog broja poslanika kada smo raspravljali o pravosuđu. Visina primanja ljudi u pravosuđu je ispod nivoa da obavljaju taj delikatan posao. Štrajkovi po školama, fakultetima su isto evidentani i to je bio signal, odnosno znak da je ovaj zakon trebalo ranije doneti.Ovim zakonom je potrebno regulisati najviši odnosno najniži nivo primanja kod ljudi koji su zaposleni u ovim organima, a povezano je to i sa bruto principom budžeta, tako da je i to jedan od pokazatelja da je ovaj zakon trebalo već doneti.
Rasprava o ovim pitanjima ima politički aspekt i današnja Skupština treba da donese kvalitetne predloge, kako se ne bi ponovo dešavale stvari koje su se dešavale u prethodnom periodu. Mislim na uznemiravanje javnosti i građana. Ovim zakonom do kraja se ne utvrđuju uslovi o sticanju zarada, već samo načelno. Vlada je uzela sebi za pravo da ona daje određene koeficijente, odnosno da ona bude nosilac svih ovih aktivnosti. Ovim zakonom Vlada sebi zadržava pravo da uredbama odredi visine u zdravstvu i prosveti. To nije dobro. Treba odrediti najmanju ili najveću platu i na osnovu tih plata regulisati za svaku grupu pojedinačno.
Predsednik Republike mora biti u niveleti sa predsednikom Skupštine i predsednikom Vlade, odnosno taj indeks od 15 treba da se koriguje na indeks 12, odnosno 13. Zatim ova niveleta mora da se pomeri nužno za sve, za predsednika Vlade i ministre, odnosno oni ne smeju imati velike razlike u tim odnosima. Koeficijent za zakonodavnu i sudsku vlast po ovom zakonu određuje Vlada i pitanje je da li je to dobro. Mora se po uzoru na druge demokratije omogućiti da sudska vlast ima autonomiju u određivanju plata. Time će imati i autonomiju u određivanju sudskih procesa i kazni.
U članu 9. stav 2. tačke 1, 2, 3. i 4. predlažem da se ovaj član briše i na njega sam dostavio amandman. Pre donošenja ovog zakona bilo je raznih komentara od strane čelnika DOS-a - kao što su na primer ko hoće da radi u Vladi mora još i da plati, jer ta mesta su istorijski utvrđena, pa ko želi neka plati i uđe u tu istoriju - i sličnih primedbi koje se tiču ovog zakona. Verovatno je zbog takvih izjava ovaj zakon i dospeo do današnjeg dana.
Mi srpski radikali predlažemo da se izjednače zaposleni u javnim službama, odnosno da se napravi kategorija državnih službenika sa klasifikacionom lestvicom. Time bi omogućili da državni službenici ne teže svi da rade u Beogradu, odnosno plate bi bile iste i u Irigu i u Beogradu.
Predlogom ovog zakona lokalna samouprava nije kvalitetno regulisana i tu imam primedbe.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić, a posle njega narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona smo već imali i onda je on vraćen nakon amandmana gospodina Tomislava Nikolića. Neki ljudi iz vrha vlasti su ga predložili, a onda neki drugi ljudi iz vrha vlasti vratili, da ponovo ovakav isti sada usvajamo. Očigledno mi imamo tu jedan sukob na vrhu vlasti, a i sve političke krize u zemljama su počinjale sukobima pojedinaca na vrhu vlasti, jer se svakom čini da je viši od jednakih, kako je to rekao Džordž Orvel u svojoj knjizi "Životinjska farma".
Prema tome, ove kritike koje smo ranije izneli i danas stoje. Ponovo imamo isti princip da Vlada želi da određuje sve u ovoj državi. Vlada ili politbiro DOS-a, to je sada već neko drugo pitanje ko će stvarno to određivati, ali u svakom slučaju takva diktatura nikada nije donela ništa dobro, pa neće ni ova doneti Srbiji.
Puno je nekih stvari koje su stvarno nelogične i nepravedne u rasponima među platama u državnim službama. Međutim, na ovaj način se sigurno to neće ispraviti. Mi ćemo neke nepravde ispraviti, ali će se neke nove nepravde napraviti. Ono što je suština ovde je da su doneti koeficijenti, ali osnovice nigde nema i to se ostavlja Vladi da ona određuje. Prema tome, Skupština će usvojiti jedan zakon, a u suštini i ne zna kolike će to plate biti ljudima koji rade u državnim službama.
Osnovice su se ovde morale dati da bi mogli da znamo u startu kolike su te plate, a onda predvideti da na tri meseca, prema rastu troškova života, normalno raste i plata. Plata ima jednu daleko višu vrednost od onoga kako se ovde predstavljala ili kako ljudi nju žele da predstave i predstavljaju u svakodnevnom životu. Plata je ipak odraz vrednosti nečijeg rada, vrednosti čoveka koji radi i doprinosi i ne može se reći, ako je plata recimo specijaliste 6, 7 hiljada dinara da je to vrednost njegovog rada ili da on toliko društveno vredi. Može da mu se odredi da on treba da ima platu 20.000, a koliko društvo može u datom momentu da mu da, to je neka druga priča, ali bar da se zna kolika je njegova vrednost kao čoveka ili pojedinca i da mu se kaže - ti toliko vrediš, mi ti ovoliko dajemo i dužni smo ti za to što vrediš da nadoknadimo jednog dana.
Prema tome, ono što je suština ovog izuzetno osetljivog pitanja je da se sistemski ništa ne rešava. Ako želimo da stvarno ispravimo te nepravde koje postoje u zdravstvu, školstvu i svim državnim službama, moramo stvarno sistemski, na bazi ozbiljnih kriterijuma, napraviti te raspone i odrediti koliko to treba da imaju ljudi koji rade na tim mestima. Uzimajući u obzir mesto rada, stručnu spremu, odgovornost, kvalitet i sve ono što treba da ulazi u jedan vrlo ozbiljan sistemski zakon, koji bi na mnogo načina ispravio sve nepravde koje danas imamo.
Međutim, mi nemamo ponuđen takav jedan zakon, već imamo suvoparan zakon u nekoliko članova, koji samo daju koeficijente i koji u suštini ništa ne menjaju. Samo odlažu jedan problem i kažu - ne, sve to će uraditi Vlada jednoga dana, a kada će to biti, to stvarno ne znamo niti ćemo moći znati kada će i kako to uraditi.
Prema tome, ono što je suština čitave ove priče je da ovaj zakon treba ponovo vratiti na doradu, ponovo izbeći da Vlada određuje svima i sve u ovoj državi i u jednoj širokoj raspravi, pre svega državnih službenika, tu posebno mislim na zdravstvo, školstvo i ostale, napraviti kriterijume i na osnovu njih ispraviti mnoge nepravde koje danas u društvu imamo.

Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović, a sledeći je Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo, pre nepunih mesec dana mi smo o jednom ovakvom projektu razgovarali. Očekivali smo da će danas pred nama biti mnogo kvalitetniji predlog. Međutim, ta očekivanja se očigledno nisu ispunila. Koliko je Vlada ozbiljna i koliko sve ovo ozbiljno shvata, dokaz su i ove prve klupe koje su ponovo prazne, nikoga iz Vlade nema. Jedino je bio gospodin Batić, verovatno se malo duže zadržao ovde neplanirano, pa je u svojstvu predstavnika Vlade pročitao nekoliko pasusa iz obrazloženja ovog predloga zakona i zatim napustio ovu salu. Nema čak ni predsednika poslaničke grupe poslaničke većine ovde, koji bi mogao možda da nas sasluša i da neke naše sugestije prenese Vladi kako bi se ovaj zakon učinio kvalitetnijim.
Predlažem da se ovaj zakon ponovo povuče iz procedure, da se jednom, ali sada stvarno, kvalitetno razradi, da se sagledaju svi aspekti i da se konačno treći put ovde dođe pred poslanike sa jednim celovitim i kvalitetnijim projektom. Zakon je i dalje konfuzan, nejasan i nepotpun.
I prošli put sam postavio pitanje šta je sa javnim preduzećima, šta je sa zaradama u tim preduzećima i predstavnik poslaničke grupe DOS-a je o tome govorio, da je tačno da postoje problemi ovog tipa, problemi sa zaradama u tim preduzećima, koje su enormne za ove naše uslove, koje su mnogo veće od prosečnih zarada u Republici Srbiji, ali da je to Vlada na neki način stavila pod kontrolu jednom svojom Uredbom od pre par meseci. Moram da podsetim i poslanike i javnost da je ta uredba na mestu, odnosno da je ona doneta pre par meseci, da je stupila na snagu, da su tom uredbom plate u javnim preduzećima zamrznute na dostignutom nivou. Međutim, pre desetak dana novom Uredbom Vlade Republike Srbije prethodna Uredba je u jednom svom delu stavljena van snage, odnosno zarade zaposlenih u javnim preduzećima su ponovo van kontrole ove vlade.
Drugo pitanje koje postavljam ovde i koje sam prošli put postavio, čini mi se i dobio saglasnost predsednika poslaničke grupe DOS-a, i obećanje da će se to ispraviti, jeste pitanje tehničke prirode, pitanje samog naslova ovog zakona. Naime, ovde se govori o platama u državnim organima, a mi već nekoliko zadnjih meseci pričamo o zaradama. Nije mi jasno sada, ako smo prešli na zarade, koje uključuju sve i svašta, od toplog obroka, regresa i drugih naknada, zašto se sada ponovo vraćamo na termin -plate. Zar se i ovde ne govori o zaradama zaposlenih u javnim službama, u državnoj upravi.
U članu 3. ovog predloga stoji da je osnovica za obračun zarada, da platu utvrđuje Vlada. Opet ostaje isto pitanje, suštinsko pitanje, opet je Vlada iznad svih u ovoj državi, opet Vlada kroji svima plate u ovoj državi, ona određuje osnovicu. Postavljam pitanje zašto se osnovica nije utvrdila zakonom, zašto se nije neki parametar usvojio na osnovu koga će se osnovica menjati, zašto ona nije vezana za neki parametar, recimo za prosečnu zaradu, za minimalnu zaradu i za neki drugi parametar koji je u opticaju.
U članu 7. su definisani koeficijenti za neke kategorije zaposlenih na koje se ovaj zakon odnosi. Ali, ako se pogleda, to su koeficijenti za kategorije zaposlenih koji su na najvišim mestima na lestvici, koji treba da primaju najveće plate u ovoj državi. S druge strane, njihov broj je minoran u odnosu na ukupan broj zaposlenih u ovom sektoru. Postavlja se pitanje, zašto ovim zakonom nisu regulisani koeficijenti za ostale zaposlene....

Vreme.

Izvinjavam se, ako mogu samo da prekoračim.
Zašto nisu, znači, ovim zakonom definisani koeficijenti za ostale zaposlene u javnim službama i državnoj upravi? Zašto nisu zakonom utvrđeni platni razredi, zašto nije precizno rečeno kolike su zarade prosvetnih radnika, profesora, nastavnika, učitelja, profesora univerziteta, zašto nije rečeno zakonom kolike su zarade lekara, specijalista i drugih zdravstvenih radnika? Zašto zvanja i zanimanja nisu utvrđena zakonom, već sve to ostaje na Vladi, da ona sve to utvrđuje i uređuje.
U članu 9. kaže se da se koeficijenti za obračun plata izabranih i drugih lica u organima teritorijalne autonomije, lokalne samouprave, utvrđuju najviše do koeficijenata određenih ovim zakonom. Kaže sada i navodi neke grupe, međutim ne stoji ovde ko koeficijent utvrđuje, samo su neke gornje granice određene, ali ne zna se koji to organ, utvrđuje ove koeficijente.