Dakle, po Poslovniku, ako je u toku rasprave osporen kandidat kojeg je predložio Odbor za pravosuđe i upravu. Imamo ovde pet-šest kandidata čiju su kandidaturu osporili pojedini narodni poslanici tokom diskusije i o njima se pojedinačno odlučuje. Zatim, odlučujemo o svim onim kandidatima koji nisu tokom rasprave osporeni.

Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za sudiju i predsednika Okružnog suda u Valjevu izabere gospodin Duško Đukanović, čija je kandidatura osporena od strane pojedinih narodnih poslanika.

Za 123, protiv 35, uzdržanih osam, nije glasalo 20, ukupno 186 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala Duška Đukanovića za sudiju i predsednika Okružnog suda u Valjevu.

Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za sudiju i predsednika Okružnog suda u Novom Sadu izabere Sonja Brkić, čija je kandidatura osporena.

Za 132, protiv 46, uzdržanih pet, nisu glasala tri, ukupno 186 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala gospođu Sonju Brkić za sudiju i predsednika Okružnog suda u Novom Sadu.

Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za sudiju i predsednika Opštinskog suda u Ivanjici izabere gospodin Božidar Glintić, čija je kandidatura osporena.

Za 132, protiv 48, uzdržana dva, nije glasalo sedam, ukupno 189 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala gospodina Božidara Glintića za sudiju i predsednika Opštinskog suda u Ivanjici.

Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za sudiju i predsednika Opštinskog suda u Novom Bečeju izabere gospođa Jelena Šimon, čija je kandidatura tokom rasprave osporena.

Za 131, protiv 50, uzdržana dva, nije glasalo šest, ukupno 189 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala gospođu Jelenu Šimon za sudiju i predsednika Opštinskog suda u Novom Bečeju.

Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za predsednika Opštinskog suda u Mladenovcu izabere gospođa Ljiljana Brkić, čija je kandidatura osporena.

Za 135, protiv 52, uzdržana dva, nisu glasala tri, ukupno 192 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala gospođu Ljiljanu Brkić za predsednika Opštinskog suda u Mladenovcu.

Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za predsednika Okružnog suda u Kragujevcu izabere gospodin Miroljub Tomić, čija je kandidatura osporena.

Za 133, protiv 55, uzdržana dva, nisu glasala dva, ukupno 192 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala gospodina Miroljuba Tomića za predsednika Okružnog suda u Kragujevcu.

Stavljam na glasanje predlog Odbora za pravosuđe i upravu da se za predsednika Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu izabere gospodin Dušan Dražović, čija je kandidatura osporena.

Za 135, protiv 53, uzdržanih nije bilo, nisu glasala četiri, ukupno 192 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština izabrala gospodina Dušana Dražovića za predsednika Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu.

Prelazimo na glasanje o neosporenim kandidatima.

Najpre, odlučujemo o Predlogu odluke o prestanku sudijske funkciji sudiji Ustavnog suda Srbije.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 138, protiv 39, uzdržanih 11, nisu glasala četiri, ukupno 192 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudiji Ustavnog suda Srbije.

Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od dužnosti sudije i dužnosti predsednika Privrednog suda u Beogradu.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 137, protiv 52, uzdržanih nije bilo, nisu glasala četiri, ukupno 193 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o razrešenju gospođe Arežine od dužnosti sudije i dužnosti predsednika Privrednog suda u Beogradu.

Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Rumi.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 137, protiv 53, uzdržanih nije bilo, nisu glasala četiri, ukupno 194 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Rumi.

Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti, sa dopunom Predloga odluke.

Stavljam na glasanje Predlog odluke, sa dopunom.

Za 136, protiv 51, jedan uzdržan, nije glasalo šest, ukupno 194 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti, sa dopunom Predlog odluke.

Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o prestanku dužnosti predsednika sudova opšte nadležnosti.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 135, protiv 49, jedan uzdržan, nije glasalo devet, ukupno 194 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o prestanku dužnosti predsednika sudova opšte nadležnosti.

Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju dužnosti predsednika sudova opšte nadležnosti.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 132, protiv 51, jedan uzdržan, nije glasalo 13, ukupno 197 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o razrešenju dužnosti predsednika sudova opšte nadležnosti.

Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o prestanku funkcije nosiocima javnotužilačke funkcije.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za 134, protiv 52, jedan uzdržan, nije glasalo 10, ukupno 197 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o prestanku funkcije nosiocima javnotužilačke funkcije.

Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o izboru sudija i predsednika okružnih i opštinskih sudova, sa izmenama i ispravkom Odbora za pravosuđe i upravu.

Jednu od tih izmena ste dobili neposredno pred nastavak sednice.

Stavljam na glasanje Predlog odluke sa izmenom i ispravkom Odbora za pravosuđe i upravu.

Za 149, protiv 23, 19 uzdržanih, nije glasalo sedam, ukupno 198 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog odluke o izboru sudija i predsednika okružnih i opštinskih sudova, sa izmenama i ispravkom.

Dozvolite mi, dame i gospodo narodni poslanici, da u svoje i vaše ime čestitam izbor nosiocima pravosudnih funkcija i poželim im uspeh u radu.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PLATAMA U DRŽAVNIM ORGANIMA I JAVNIM SLUŽBAMA

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli Stevan Kesejić, Tomislav Nikolić, Dragan Maršićanin, Dragan Čolić, Slobodan Janjić, Goran Cvetanović, Vitomir Plužarević, Dragoljub Stamenković, Branislav Blažić, Lazar Marjanski, Božidar Vujić, Srboljub Živanović, Gordana Pop-Lazić, Božidar Vučurović, Stevo Dragišić, Milorad Mirčić, Ljubomir Kragović, Nataša Jovanović, Miroljub Veljković, Aleksandar Vučić, Joca Arsić i Rajko Baralić, Petar Jojić, Jovan Todorović, Veroljub Arsić, Zlatan Jovanović, Arsen Kurjački, Ljubomir Mucić, Radojko Petrić, Borislav Pelević, kao i amandman Zakonodavnog odbora.

Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora, Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Administrativnog odbora.

Molim predloge za dužinu trajanja rasprave.

Predlažem da rasprava po ovoj tački traje pet minuta, s obzirom da smo već jednom vodili raspravu po istom ovom pitanju, tako da mislim da je sasvim dovoljno pet minuta.

Ako mi dozvolite, u međuvremenu sam dužan malu informaciju, jer možemo da dođemo sledeći put u sličnu situaciju. U Poslovniku piše - na početku rasprave. Početak rasprave nije pre otvaranja rasprave i za svaki slučaj sam zastao, ali u Poslovniku piše na početku, tako da svi to imamo u vidu kada drugi put budemo u prilici da odlučujemo o dužini rasprave.
Stavljam na glasanje predlog da se rasprava ograniči na pet minuta.
Za 130, protiv 56, jedan uzdržan, nije glasalo šest, ukupno 193 narodna poslanika.
Konstatujem da smo usvojili ovaj predlog.
Otvaram načelni pretres.
Da li se predlagač javlja za reč?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, budući da se već nekoliko godina plate u državnim organima  isplaćuju mimo zakonskog osnova, potrebno ih je urediti na jedinstven način, ponovo izgraditi sistem po kome bi se uspostavili narušeni odnosi i obezbedio jednak nivo plata za sve poslove iste složenosti. Istovremeno je potrebno postaviti i odgovarajuću relaciju u odnosu plata u državnim organima prema platama u javnim službama,  koje se finansiraju iz budžeta i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Plate u javnim službama do sada su bile uređene posebnim kolektivnim ugovorima, koji su takođe u praksi narušavani putem pojedinačnih kolektivnih ugovora i drugih akata. S obzirom na to što su plate zaposlenih u javnim službama  finansirane iz javnih prihoda, potrebno je da se one regulišu na jedinstven način, kako bi se obezbedilo uspostavljanje odgovarajućih odnosa pri vrednovanju pojedinih poslova u različitim delatnostima.
Pored toga, nakon prestanka važenja Zakona o platama u državnim organima, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, uglavnom su se vratile na primenu Zakona o radnim odnosima u državnim organima, primenjujući bilo koeficijente, bilo osnovicu po odredbama tog zakona, što je uzrokovalo znatno veći rast plata u odnosu na ostale korisnike budžeta. S obzirom da su i te plate, kao i plate u državnim organima i javnim službama, sastavni deo opšteg bilansa javnih rashoda u Republici, bilo je potrebno ovim zakonom, slično kao i u ranijim procesima, regulisati njihov najviši nivo.
Takođe, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima predviđa novi način utvrđivanja plata, pri čemu su sastavni deo plate postali i dodaci za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora i slično, pa je i to jedan od razloga za donošenje ovog zakona, kako bi se primena novog načina utvrđivanja plata obezbedila i u slučaju budžetskih korisnika.
Uz to, od 1. januara 2001. godine, prema Zakonu o javnim prihodima i javnim rashodima, primenjuje se bruto princip budžeta, što znači da svi javni prihodi ulaze u prihode budžeta. Polazeći od te odredbe, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2001. godinu obuhvaćeni su kao sopstveni prihodi pojedinih državnih organa i korišćeni za različite namene, između ostalog i za povećanje plata zaposlenih. Iz svih navedenih razloga otvoreno je donet jedan novi zakon kojim bi se uredile plate svih budžetskih korisnika na jedinstven način. Hvala.

Da li se neko od predstavnika Odbora javlja za reč? (Ne.) Onda predstavnici poslaničkih grupa, gospodin Pelević, zatim gospodin Šešelj.

Uvaženi gospodine predsedniče, dame i gospodo potpredsednici, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, pre izvesnog vremena Vlada je povukla iz procedure ovaj  zakon o platama u državnim organima i javnim službama. Povukla ga je zbog toga što je Skupština usvojila amandman jednog poslanika iz opozicije, što je poremetilo čitavu koncepciju Predloga ovog zakona. Očekivali smo da će Vlada podneti drugačiji predlog ovog zakona, koji će biti prihvatljiv za poslanike Narodne Skupštine, pre svega za poslanike iz opozicionih poslaničkih grupa.
Međutim, čini mi se da smo dobili još lošiji Predlog zakona od onog prethodnog koji smo razmatrali. Vlada nikako da prihvati činjenicu da obavlja samo jedan deo vlasti u Republici Srbiji. Ustav Republike Srbije govori o tome da je vlast u Srbiji podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Član 9. Ustava Republike Srbije pre svega govori o ustavotvornoj i zakonodavnoj vlasti koju obavlja Narodna Skupština Republike Srbije. Na drugom mestu se govori o predsedniku Republike Srbije, tek na trećem mestu je izvršna vlast koju obavlja Vlada Republike Srbije, a na četvrtom mestu pravosuđe, odnosno sudstvo i tužilaštvo.
Očekivali smo da će Vlada imati obzira prema Ustavu i da će se odreći ambicije da postane totalitarna vlast u Republici Srbiji i da će svakom odrediti svoj deo vlasti, a za sebe uzeti samo ono što joj pripisuje Ustav Republike Srbije. Na žalost, nije tako. Zaista, Vlada želi da određuje plate svima u Republici Srbiji, čak i onima koje je narod izabrao. Neću da ulazim u problematiku javnih službi ili drugih lica koja su imenovana, postavljena ili zaposlena. Tu se to i može prihvatiti, ali se ne može prihvatiti da Vlada određuje plate predsedniku Republike Srbije, koga narod bira na neposrednim tajnim izborima.
Ne možemo prihvatiti činjenicu da Vlada određuje plate narodnim poslanicima, predsedniku Narodne Skupštine Republike Srbije, potpredsednicima Narodne Skupštine Republike Srbije, kao i predsednicima i zamenicima predsednika poslaničkih grupa. To su lica koja su izabrana od strane naroda Republike Srbije i Vlada nema ingerenciju da tim licima određuje plate. Video sam da su mnogi amandmani bili u tom smislu podneti, pored ostalog i amandman predsednika Skupštine Republike Srbije, moj amandman i mnogih drugih poslanika, a ministar upravo sada kaže da je taj amandman prihvaćen. Ako je tako, a nemam razloga da ne verujem, prihvatam i utoliko ću i promeniti smisao moje diskusije u daljem toku, s obzirom da se zaista radilo o nečemu što je bilo neprihvatljivo, i na prošloj i na ovoj sednici. Ako je Vlada shvatila da to zaista ne može da radi i ako se vratila u okvire svojih ingerencija koje ustav pripisuje, onda to svakako treba pozdraviti.
Postoji još nešto što bode oči, kada se pročita član 7. ovog predloga zakona, a to je da predsednik Republike Srbije dobija platu obračunatu po koeficijentu od 15,00. Vlada se rukovodila onim starim koeficijentima u Zakonu o radnim odnosima u državnim organima i te iznose koeficijenata je udvostručila. Ovde nije to slučaj. Pre je to bio koeficijent 7,00, a sada je 15,00. Mi smatramo da treba da ostane makar 14, jer ne vidim razloga zašto bi se predsedniku Republike toliko povećala plata, posebno ne ovom predsedniku Republike koji je trenutno na vlasti, koji je trenutno u kancelariji predsednika Republike Srbije, jer zaista ne vidim da taj čovek obavlja svoju dužnost ni po čemu, ali zaista ni po čemu. Zato ne vidim razloga da se taj čovek nagrađuje sa ovakvim iznosom, znači 15,00. To je ono što zaista bode oči i što mislim da bi trebalo u daljoj raspravi i amandmanski ispraviti.
Dalje, bode oči stavka da recimo narodni poslanik prima manju platu nego što prima sudija Višeg privrednog suda. Ne vidim razloga, sudija Višeg privrednog suda je činovnik i to može biti svako ko završi odgovarajući fakultet i položi određene pravosudne ispite, ali ne može svako biti narodni poslanik. Mislim da je plata narodnog poslanika velika, uvek govorio i ostajem pri tome. Ali, zaista treba da ima veću od plate sudije Višeg privrednog suda. Mislim da ćemo i to, a nadam se da ćemo, ispraviti u daljem toku diskusije.
U svakom slučaju, ukoliko je Vlada promenila svoj osnovni stav, a osnovni stav je bio da zaista ima totalitarnu moć, da određuje platu svim izabranim licima, ukoliko je to tako, a nema sumnje da jeste, ministar je to malopre i potvrdio, onda će stranka SSJ nakon svega ovoga održati sastanak poslaničke grupe i razmisliti da li da glasamo u načelu, u celini o ovom zakonu.
Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava o ovakvim pitanjima uvek je problematična i uvek ima neki politički aspekt koji se nikako ne sme zanemariti.
Upravo zbog tog političkog aspekta mi, na primer, u prošlom mandatu nismo ni bili u stanju, niti smo se baš mnogo trudili u Vladi Republike Srbije, da izgradimo jedan ozbiljan zakonski projekat o platama državnih funkcionera, izabranih, imenovanih lica, zaposlenih u državnim i javnim službama itd.
Bila je jedna inicijativa na osnovu predloga grupe poslanika iz raznih partija. Mislim da ih je bilo iz svih partija iz prošlog mandata. To je prošlo u Skupštini, ali je posle u javnosti izazvalo buru negodovanja, pa je zakon, ubrzo, bio povučen.
Zakon koji je pred nama mnogo je sličan tom zakonu od koga je Skupština odustala i posle burnog javnog reagovanja ga ukinula. Zašto?
Zato što se do kraja precizno ne utvrđuju uslovi sticanja zarada i odgovornosti koje uslovljavaju visinu primanja. Ovaj zakon je rađen bez jasnog koncepta zato što je suviše velika prava dao Vladi. Vlada određuje koeficijent za sve zaposlene, bez obzira na princip podele vlasti. A, zatim, Vladi ostavlja potpuno odrešene ruke da uredbom uređuje kako će biti plaćeni u zdravstvu, školstvu i drugim javnim službama i Vlada ima slobodu da tamo zatečene nejednakosti zapravo prolongira ko zna do kada.
Ovi koeficijenti ovde ništa ne znače ako se ne zna konkretan novčani iznos. Zato bi ih trebalo vezati ili za najmanju platu u Srbiji, ili za prosečnu platu u Srbiji. A, onda, neko ko je radio ovaj zakonski projekat ofrlje je naređao nosioce državnih funkcija ne vodeći računa kako da ih postavi i kakve razlike među njima da napravi.
Pa, onda je na pijedestal postavio predsednika Republike sa koeficijentom 15. Kao predsednik Republike zaslužuje 50% veću platu od ministra. Po kom osnovu baš toliko? Predsednik Republike je na čelu izvršne vlasti pre svega. On je u formalnom smislu i šef države. Ali je čelnik izvršne vlasti. Njegova plata ne bi smela da bude veća od plate predsednika Narodne skupštine, predsednika Vrhovnog i Ustavnog suda.
Dakle, mora da se smanji bar za tri indeksna poena, na 12 ili ako treba malo više od njih da ima, za pola poena, ne više od toga nikako.
Drugo, kada je reč o konkretnim nosiocima funkcija, znate, najradije bih ostavio bez plate i gospodina Maršićanina, Milana Milutinovića, a pogotovu Zorana Đinđića, jer on ima toliko para od duvana da mu plata i ne treba. Ali, ovde moramo govoriti o suštini, a ne ad personam.
Kada raspravljamo o ovom zakonu ne smeju da nas interesuju konkretne ličnosti koje obavljaju određenu funkciju. Nikako. Moraju se izjednačiti primanja tri čelna funkcionera tri grane vlasti. Predsednik Narodne skupštine, šef države, može i predsednik Vlade zajedno sa njim, znači predsednik Republike, predsednik Vlade, i predsednik Vrhovnog i Ustavnog suda.
Ne sme sudska vlast da se odvaja i ja ni Leposavi Karamarković nikakvu platu ne bih isplaćivao, ali ne polazim od toga da je ona danas privremeno predsednik Vrhovnog suda, nego da će jednog dana tu sigurno doći ozbiljan, častan pravnik, sposoban da obavlja taj posao.
Zbog toga se ovako zalažem - na vreme da se naprave ti omeri.
Dalje, pomeranje je nužno za sve ostale funkcionere. Ne sme se praviti velika razlika između predsednika Vlade i ministara jer je predsednik Vlade u našem ustavnom sistemu premijer, što znači prvi među jednakima. Predsednik Vlade nema nijedno ovlašćenje veće od bilo kog ministra u Vladi, osim da predloži listu ministara Narodnoj skupštini na usvajanje.
Ništa drugo on nema više od ostalih ministara. On je prvi među jednakima i to treba da se vidi u ovom zakonu.
Ovde se nagoveštava da će se jadnim ljudima koji su već dobili regres za ovu godinu taj regres oduzimati. To ne može retroaktivno. Onaj ko je po prošlom zakonu primio regres, taj regres više ne možete da mu oduzimate. Ali, izgleda možete, jer nemamo Ustavnog suda.
Ono što je najveći problem ovog zakonskog projekta je ovlašćenje Vladi da određuje koeficijent za primanja pripadnika i zakonodavne i sudske vlasti. To Vlada i ne može da radi. Ovaj zakon bi samim tim bio protivustavan. Očigledno protivustavan. Vlada ne sme da se meša u ingerencije sudske vlasti niti sudska vlast sme da bude zavisna od izvršne vlasti.
Ako Vlada određuje plate sudijama, one su već pod kontrolom Vlade. Ako vlada određuje plate poslanicima, oni su pod kontrolom Vlade. Naravno, nas poslanike je teško kontrolisati. Vi to ne možete nikako. Ali zato su sudije u mnogo težem položaju. Mora se po uzoru na druge razvijene demokratije napraviti sasvim suprotan mehanizam, po kome bi sudska vlast imala autonomiju u pogledu određivanja plata.
Naravno te plate bi bile opet u zavisnosti od kvalifikacija, i zavisno od mesta i uloge u sistemu sudske vlasti. To mora da se uredi. Bilo bi krajnje pogrešno usvajati ovakav zakon. I, taj zakon mora da sadrži jasno određenje koliki su to platni razredi u skladu sa onim što se predviđa za izabrane i imenovane državne funkcionere.

Izvinite, propustio sam da kažem da je skraćeno vreme na 5 minuta, a vas opominjem na 6 minuta.

A vi izglasaste to skraćenje. Nisam znao. Evo, sada završavam.
Dakle, mora jasno i pregledno biti za sve zaposlene u prosveti, za sve zaposlene u zdravstvu, i u drugim javnim službama šta to znači. Onako kako je ministrima, sudijama i poslanicima određeno ovim zakonom mora biti određeno svim drugim zaposlenim u javnim službama, da nam se ne desi da ministar ima veću platu od rektora univerziteta, što je besmislica svoje vrste.
Znate, ni u jednoj državi na svetu ministar nema veću platu od rektora državnog univerziteta. Na privatnim nas ne interesuje. Ali, ne može da ima veću od rektora državnog univerziteta.