SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 12.06.2001.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, prošli put, kada je Predlog zakona bio pred Skupštinom Srbije, taj predlog zakona je vraćen sa jasnim primedbama i dopunama, kao obaveza Vladi da te dopune ugradi u nov Predlog zakona.
Najbitnija primedba je bila od strane poslaničke grupe SRS, ili tačnije rečeno, primedba koja je kroz amandman Tomislava Nikolića uticala na to da Skupština, ili skupštinska većina, povuče prethodni zakon iz procedure, a suština te primedbe je upravo da Skupština, kao zakonodavno telo, reguliše ili određuje osnovicu primanja.
Sada imamo novi predlog zakona, koji je u suštini isti, ne računajući ove kozmetičke promene, počev od prve strane, gde umesto, što bi logično bilo, ministra Đelića, ili nekoga ko je resoran, recimo, približno nadležan za obrazlaganje ovakvog zakona, zakon brani i obrazlaže ministar Batić. Nije valjda da se sa ovakvim predlogom od strane Vlade unapred određuje - ko će određivati koeficijente, ili tačnije rečeno, koje ministarstvo će biti nadležno.
Nije valjda da je nekome palo na pamet da koeficijente i osnovicu unutar Vlade, koja po zakonu treba to da određuje, treba da utvrđuje Ministarstvo pravde i lokalne samouprave. Očito, gospodo, da i u Vladi, onaj ko treba da zastupa ovakve zakone i ovakve izmene i dopune zakona, uplašio se odgovornosti, ili iz nekih drugih razloga, da ne ulazimo u prirodu njegove bojazni, pa je ustupio ovom ministru, koji nije resoran, ni po bilo kom osnovu nema ama baš nikakve veze. Jedino ako se ne računa ovo što je sadržano za lokalnu samouprvu.
Naime, sledeće kozmetičke izmene su u koeficijentima. Ono što je bilo ranije, u ranijem predlogu, sada je pomnoženo sa faktorom 2 i dobijeni su novi koeficijenti, osim predsednika Repbulike, gde je ranije bilo sedam pomnoženo sa dva, a to je četrnaest, sada je određen koeficijent petnaest. Zbog čega ovo naglašavam - iz prostog razloga jer se u tome ogleda i ozbiljnost onih koji su imali zadatak da izvrše izmenu i dopunu ranijeg predloga zakona.
Znači, radilo se, što bi se reklo, proizvoljno, odoka, tzv. "šac metodologijom". Ono što je jasno, da je u međuvremenu stigao amandman od strane predstavnika DOS-a, koji je u suštini isti kao i ranije predloženi amandman Tomislava Nikolića, koji će očito promeniti prirodu, odnosno suštinu ovog predloženog zakona.
I sada mi treba da razgovaramo i raspravljamo o načelu, a ovaj je amandman, pošto ga je već usvojio matično Odbor, mada je malo čudno, jednoglasno je Odbor usvojio amandman, ali nije čudo kada se pogleda ko je dole potpisani - dole potpisani je predsednik Skupštine. Bilo bi stvarno iznenađenje da je matični odbor odbio nešto što je predsednik predložio, pa taman bilo i ovako ograničeno, kao što je predsednik predložio. Ograničeno u smislu što se ovim amandmanom određuje da Skupština predlaže osnovicu za predsednika Skupštine, za narodne poslanike, odnosno za zakonodavnu vlast. To se obrazlaže time da će u ukupnom fondu kojim raspolaže Skupština biti raspoređene i zarade, a ne plate, gospodo, jer Đelić nas je ubeđivao ovde da prelazimo na nov termin, novu terminologiju, gde se kaže - zarade, a ne plate, pošto su sada bruto zarade u igri.
Batić se žalio malopre (dobro me podseti koleginica), žalio se malopre na hodniku - gde mi uvališe ovo, kaže, pojma nemam o ovome. Stvarno, ovo je ozbiljno.
Drugo, šta je suštinsko što je ova Skupština zahtevala? Suština koju je zahtevala ova skupština (vi kolega, ako smem da primetim, imate protetičke probleme, morate otići da vam zamene tu za broj manju protezu, jer se tako prirodno smejete) je što smo mi u ovoj skupštini zahtevali od Vlade da izađe što pre sa Predlogom zakona, koji će regulisati primanja, odnosno zarade onih koji rade u javnim preduzećima. Vlada, ili predstavnici Vlade, su to obećali. Prošlo je dovoljno vremena da se može izaći sa predlogom zakona, koji će, osim ovoga, regulisati i zarade u javnim preduzećima.
I druga suštinska primedba je bila da se regulišu osnovice i faktori, odnosno platni razredi, tačnije rečeno, onima koji rade u prosveti i zdravstvu. Nije ovo demagogija, ovo je jasan stav većine u ovoj skupštini. Mora se znati koji je platni razredi, kolika su primanja prosvetnih radnika. Mora se znati kolika su primanja i koji je platni razred onih koji rade u zdravstvu.
Ne možemo to od meseca do meseca, od štrajka do štrajka, da prepuštamo pojedinačno ministrima. Zbog toga je ova skupština većinom donela odluku, između ostalog, da se dopuni ovaj zakon. Ovo što je predloženo je samo kozmetički popravljen prethodni predlog koji je bio pred Skupštinom.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović, sledeći je narodni poslanik Dragan Čolić.

Goran Cvetanović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, predloženim zakonom o platama u državnim organima i javnim službama uočava se da Vlada Republike Srbije preuzima velike ingerencije, koje se pre svega odnose na utvrđivanje osnovice za obračun plata, a, da se pri tom osnovica ne vezuje ni za koji parametar.  Zakon daje ovlašćenja da Vlada sama utvrđuje osnovicu. To je pre svega suprotno Zakonu o radnim odnosima Republike Srbije.

Vlada je u Predlogu zakona, prilikom utvrđivanja koeficijenata za izabrana lica, koristila postojeći Zakon o platama u državnim organima, ali, pojedine kategorije je favorizovala. To se, pre svega, odnosi na predsednika Republike, na predsednika Vlade, pa i na predsednike viših privrednih sudova, kao i na predsednike privrednih sudova. Verovatno iz razloga što će Vladi biti potrebni predsednici sudova, naročito u procesu privatizacije.

Vlada je ovom stavkom stavila sebi u nadležnost da posebnim aktom uredi koeficijente za imenovana, postavljena i zaposlena lica u državnim organima, što je nedopustivo. Jer, platni razredi i koeficijenti moraju biti utvrđeni samo zakonom, a ne aktom Vlade.

Zakonodavnu aktivnostu mora da ima Narodna skupština Republike Srbije kao zakonodavni organ, a ne da Vlada Republike Srbije preuzima ulogu zakonodavca. Ne može Vlada uredbama da deluje, jer ovakve ambicije Vlade su u svakom slučaju neprimerene. Način na koji se koeficijentima određuje plata je univerzalan, ne postoji veza između rezultata rada i koeficijenata i ne postoji interes zaposlenih da imaju što bolje rezultate rada. Predlog zakona je pre svega destimulativan.

Ovakvim načinom utvrđivanja plata pravi se "uravnilovka", ali se time ne obezbeđuje puna odgovornost zaposlenih, pre svega, u javnim ustanovama.

SRS se zalaže da se utvrde prava, obaveze i odgovornost svakog zaposlenog, a to sigurno ne može da se uradi ovim zakonom koji je predložila Vlada.

Zakon sigurno neće uvesti red prelaskom na ujednačen način primanja plata. Nezavisno od prelaska na sistem koeficijenata u ovoj sferi društvenog rada, prešlo se na sistem bruto plata, ali na specifičan način visina koeficijenta izražava nadoknadu za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora. To treba da imaju u vidu svi poslanici, kao i zaposleni u javnim službama. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Čolić, neka se pripremi narodni poslanik Gordana Pop - Lazić.

Dragan Čolić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma osetljivo pitanje koje je Vlada lošim Predlogom zakona o platama u državnim organima i javnim službama nametnula poslanicima Narodne skupštine. Odmah se može primetiti da Vlada Republike Srbije želi da prigrabi i ono što nikako ne bi smelo da joj pripadne i da sebi da prevelika prava. Totalitarne ambicije Vlade treba sputati.
Vlada predlaže da predsednik Republike Srbije ima 50% veću platu od ministra, a jedno i drugo su predstavnici izvršne vlasti. Takođe, problamatičan je odnos plata između predsednika Vlade i ministara koji su u podređenom položaju. Ovako lošim predlogom zakona Vlada određuje platu sudskim vlastima, stavlja ih pod svoju kontrolu, a to Vlada ne bi smela da čini.
Vlada Republike Srbije želi da i poslanike Narodne skupštine stavi pod svoju kontrolu. Nelogično je da predsednik države ima koeficijent 15, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade 12. Morale bi se izjednačiti plate šefa države, predsednika Vlade i predsednika Narodne skupštine.
Jedan ozbiljan predlog zakona mora da sadrži platne razrede za sve zaposlene u javnim službama. Zašto bi ministar u Vladi imao veću platu od rektora državnog univerziteta. Plate moraju da se uređuju zakonom koji bi jasno, bez improvizacije, regulisao ovu oblast.
Zašto bi Vlada određivala osnovicu, Vlada je bremenita drugim problemima, pa bi trebalo da se rastereti i da ne uzima pod zakup i svoju kontrolu i sudstvo, i narodne poslanike, pa čak i lokalnu samoupravu.
Šta traži Vlada u oblasti lokalne samouprave, zašto opštine u Srbiji deli na velike i na male (one od 60.000 stanovnika i one koje imaju više)? Vlada predlaže da odredi odnos između najveće i najniže plate u opštini, odnosno da najveća plata bude četiri do pet puta veća od najniže.
Elementarno je demokratsko pravo da organ lokalne samouprave određuje plate, a da Vlada nikakvog uticaja na to nema. Zašto bi narodni poslanik imao manju platu od sudije privrednog suda? Sve su ovo snažni argumenti koji dokazuju da je ovoga puta Vlada Republike Srbije izašla pred poslanike Narodne skupštine sa lošim Predlogom zakona, koji treba da povuče iz skupštinske procedure.
Ubeđen sam da je i ona sama svesna koliko je loš Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama, ali da zbog svoje nesposobnosti i neozbiljnosti da rešava nagomilane ekonomske i socijalne probleme zamajava Narodnu skupštinu, podnoseći po nekoliko puta apsurdne i nekvalitetne zakone.
Šta će reći građani Srbije kada čuju da je za Vladu Republike Srbije najbitnije da duplo poveća platu predsednika Republike? Predsednik Republike uopšte ne obavlja svoju funkciju, pa ga zato treba nagraditi. Ogorčenje građana Srbije ćete vešto kanalisati i kontrolisati preko svojih strogo kontrolisanih i cenzurisanih demokratskih medija. Čitaće o ovome građani Srbije na onaj način na koji Vlada bude želela i htela, a ako budete vešti u obmani i laži možda ćete ubediti građane u ispravnost izuzetno lošeg Predloga zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da ne podržite nameru Vlade da i nas, predstavnike naroda, potceni i stavi pod svoju kontrolu. Vlada treba da povuče predloženi zakon iz skupštinske procedure. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Gordana Pop - Lazić, neka se pripremi narodni poslanik Dušan Cvetković.

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, koliko je interesovanje Vlade šta će reći Narodna skupština o ovako važnom predlogu zakona pokazuje to što u Skupštini nema ni jednog predstavnika Vlade. Pa, čak ni onog koji je određen za predlagača, ministra Vladana Batića.
Očigledno je da će DOS-ova većina u Skupštini izglasati ovaj zakon, ali naša dužnost je da kažemo šta tom zakonu zameramo.
Podsetićemo, a javnost zna, jer je za to životno zainteresovana, da je već jednom sličan zakon bio u proceduri pred Narodnom skupštinom, na prošlom zasedanju. Povučen je iz procedure zbog brojnih amandmana i nedostataka, tražili smo da bude sveobuhvatniji, tražili smo da se Vlada ne meša u rad zakonodavnog organa, odnosno Skupštine, da Skupština odlučuje o tome kolika će biti i osnovica i koeficijenti za sve zaposlene u državnim organima i javnim službama, odnosno svih onih koji su na budžetu Republike Srbije.
Međutim, prošli zakon je imao tri člana manje, novi zakon ima tri člana više. Sve u svemu ništa. Kada počnemo da čistimo društvo od raznih negativnosti krećemo od repa, a kada govorimo o platama i hoćemo da ih preciziramo, onda počnemo od glave i od predsednika Republike, pa nadalje.
Mislim da ne treba da se vezujemo za ličnosti koje se trenutno nalaze na pojedinim funkcijama i da moramo veoma ozbiljno da razgovaramo o tome kavi odnosi u koeficijentima treba da postoje između pojedinih funkcionera. Ali, građane Srbije to malo interesuje. Nas je ovde samo 250, pa i da imamo ne znam koliko visoke plate, to nije velika šteta za državu. Ali, 420.000 ljudi radi u javnim službama, u prosveti, zdravstvu i čeka šta ćemo mi ovde reći i kada budemo izašli na ulicu pitaće nas kolike će im plate biti.
Mi na osnovu ovog zakona ne možemo da im kažemo - biće vam plate tolike i tolike. Prvo, mi ne znamo kolika je osnovica. Tu osnovicu ne može niko drugi da odredi nego Vlada, pretpostavljam. Ali, mora da piše u zakonu - odrediće Vlada na osnovu toga i toga, na osnovu neke konstante, da ovde parlament dogovori koja će to konstanta da bude.
Ne može to da zavisi od toga hoće li Vlada dobiti tu neku obećanu donaciju ili neće, pa da od toga zavisi kolike će plate prosvetnih radnika biti. Od toga kolike su plate prosvetnih radnika, umnogome zavisi i to kako će naša deca biti obrazovana.
Dalje, zavisi i od toga kolike su plate zdravstvenih radnika, a zavisi mnogo od toga i to kako ćemo mi biti lečeni i kako ćemo dobijati zdravstvene usluge. Valjda smo svi životno zainteresovani da to uradimo na jedan adekvatan, celovit način i da se ne igramo ovde više zakonodavstva, da jedan ovako važan zakon o platama u državnim organima, a zovemo ih "platama", jer izgleda da se ministar Batić nije dogovorio sa ostalima iz Vlade ili nije pratio prošlu sednicu Skupštine, da su to sada zarade.
Kao što vidimo, nismo se dogovorili ni o tome da li se radi o dinarima ili novim dinarima, jer smo opet dobili jedan predlog zakona u kome piše - novi dinari, a na prošloj sednici rekosmo da nema više novih dinara, nego samo dinari. Znači, u Vladi niko ni sa kim izgleda ne razgovara.
Nemate valjda vi poverenja u Gašu Kneževića, da on uređuje koeficijente za zaposlene u prosveti. Nemate valjda poverenja u ministra Joksimovića, da zajedno Vladanom Batićem uređuje kolike će biti plate zaposlenih u zdravstvu. Mi zaista nemamo. Zato poručujem zaposlenima da im se ne piše dobro, da neće biti zadovoljni platama. Plate neće biti onolike kolike su oni očekivali i koliko im je bilo obećano. Disproporcije će biti velike, od grada do grada, od mesta do mesta, sa svim negativnim posledicama koje sa tim idu. Ali, u tom slučaju neka izvole pred Vladu i neka svoje štrajkove usmere ka njima. Mi smo, u Narodnoj skupštini, Vladi ukazali na sve propuste i naša je savest mirna. Kolika nam je snaga, toliko smo učinili.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dušan Cvetković, a posle njega narodni poslanik Živodarka Dacin.

Dušan Cvetković

Poštovano predsedništvo, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, činjenica je da već dve i po godine živimo bez zakona o platama u državnim organima, jer je 1. januara 1998. godine takav zakon prestao da važi. Isto tako, činjenica je da u kratkom periodu po drugi put mi imamo pred sobom ovaj zakonski predlog. Mi iz opozicije, moramo vam priznati, računali smo da je povlačenje prošlog predloga zakona iz procedure stvorilo jednu normalnu atmosferu i u radu parlamenta i u odnosu Vlade prema parlamentu, a u prvom redu mislim prema opoziciji. Shvatajući to kao gest da su parlamentarna većina i Vlada krenule u jednu ozbiljnu saradnju i da prihvataju dobre amandmane narodnih poslanika, koji se trude da zakonske predloge na neki način poboljšaju, očekivali smo da se danas pred nama nađe zakonski predlog koji će biti, rekao bih, potpuno transparentan.
Međutim, događa se upravo nešto drugo. Ovaj zakonski predlog nije ni malo bolji. Ili, on je samo u pojedinim elementima bolji. Činjenica je da je otklonio ono što su bile glavne primedbe opozicije, da je usaglasio ovaj predlog zakona sa Ustavom Republike Srbije. Ali, to opet ne na osnovu toga što je to predložila Vlada, nego što je uvaženi predsednik Skupštine, gospodin Maršićanin, svojim amandmanom potpomogao da se u članu 3, taj deo koji se odnosio na to da Vlada Republike Srbije ima apsolutnu vlast nad ovim parlamentom, da mu ona diktira, vratio u nadležnost Skupštine. Tako su predsednik Republike Srbije, narodni poslanici i svi organi koji se biraju u Skupštini sada stavljeni u nadležnost Skupštine, a ne u nadležnost Vlade, kako je to bilo predviđeno.
Učinjene su, pored ovih usaglašavanja sa Ustavom, još neke promene, na šta je sigurno naročito ponosna naša koleginica potpredsednik Skupštine, jer je ono što se odnosilo na Vojvodinu izbačeno iz ovog predloga.
Međutim, ovim zakonskim predlogom Vlada je, kako sam prošli put govorio, jednačinu sa četiri nepoznate svela na dve nepoznate, ali samo u pojedinim delovima, i to, određujući koeficijente za izabrana lica iz člana 1. tačka 1. Ti koeficijenti su relativni i svako o njima ima svoje mišljenje. Ali, sve ostalo što se finansira iz budžeta sada je svela, rekao bih, na još veću nepoznanicu. To se u prvom redu odnosi na prosvetu i na zdravstvo.
Raniji predlog, koji smo kritikovali i vratili na doradu, imao je i osnovicu i dodatak na platu i razvrstavanje u platne razrede, a sada je Vlada jednostavno tu jednačinu sa četiri nepoznate svela samo na sebe, da ona rešava sve to prema onom članu 8. Sada će Vlada svojim aktom, verovatno prema tome kako se budu ponašali ljudi u prosveti i u zdravstvu, sve one koji se finansiraju na taj način, ukoliko su potpuno lojalni, svima dati koeficijente, Vlada će im odrediti ovakve platne razrede, a ako budu štrajkovali i ako se budu ponašali kako ne odgovara Vladi, ona će ih staviti u drugu poziciju, vrlo negativnu.
U ovom aktu Vlade, koji predviđa platne razrede prema zvanjima, zanimanjima i poslovima, imam utisak samo da je nedostajala još jedna reč - "podobnost". Krajnje je zanimljivo kada sutra, ne ja koji sam običan smrtnik, nego kada se predsednik Skupštine ili potpredsednica Skupštine vrate u svoju Vojvodinu i kada ih pita neko od profesora ili neko od lekara, koliki će lični dohodak imati, kako će odgovoriti? Jer, Vlada će se pokriti da je lične dohotke i moje dece i mojih kolega profesora i mojih kolega lekara, odredila Skupština. Kad dođem sutra u moj Leskovac, apsolutno ništa ne znam da im kažem. Ne znam, Zorane, bogami ne znam. Ti verovatno znaš, jer si u dosluhu sa gospodinom Đinđićem. Ja nisam. Ti verovatno to znaš.
(Predsednik: Vreme.)
Moji Leskovčani ne očekuju da im Zoran iz Lazarevca javi, nego da im Lešnjak kaže. Prema tome, moram da izrazim tu svoju dilemu koja je najočiglednija.
Pošto je vreme već isteklo, samo da kažem da i koeficijenti u članu 9. koji su određeni prema broju stanovnika za predsednike skupština opština, mislim da nisu realni, jer me niko ne može ubediti da predsednik male opštine Vlasotince, od dvadesetak hiljada ljudi, ima manje probleme nego naš predsednik opštine u Leskovcu, s obzirom na razuđenost opštine, s obzirom na muke koje taj nerazvijeni kraj ima. Zato mislim da je ovaj zakonski predlog morao da bude stvarno transparentniji, da bi mogao da bude usvojen i od strane opozicije. Hvala.