Govorim o temi. Slušajte me pažljivo, shvatićete da govorim o temi. Govorim o onome što je pisalo u samom obrazloženju ovakvog predloga za izglasavanje, imenovanje i razrešenje predstavnika pravosudnih funkcija.
A, onda je iste večeri na državnoj televiziji, kada je odlukom državnog organa pušten iz pritvora, prekinut program i izvršen najgori, najstravičniji mogući pritisak na pravosudne organe, na celokupnu javnost - pa, zaboga, kako je mogao da bude pušten čovek iz pritvora. Pa, ko su ti ljudi? Ko je urednik te televizije? Jesu li to normalni ljudi? Šta rade ti ljudi?
Šta znači to - hajde. Šta dobacujete? Hoćete li da psujete? Izađite pa sa ove govornice psujte, ako imate hrabrosti. Nemojte da dobacujete smesta. Ili kažite to bilo gde drugde.
Sumnjam da ćete tamo imati petlju i hrabrosti da tako nešto izgovorite, nego vas istina pogađa, istina vas boli.
Kaže ministar Batić - težak je bio položaj, 200 maraka su imali kao platu nosioci pravosudnih funkcija. Jeste, težak, a danas možda imaju i 300, ne znam, ali sa tih 300 maraka žive tri puta teže i lošije i tri puta manje stvari mogu da kupe nego što su mogli sa 200 maraka. Još je gori njihov položaj.
Navešću vam primer, pošto nismo imali dovoljno vremena da se ad personam upoznamo sa pojedinim rešenjima, ne znamo kako da ih proverimo, kako reče gospodin Ivković. Kaže - mi smo ih proverili. Ne znam preko kojih to tajnih organa ili organizacija on to može da proveri. Mi ne znamo kako bismo to mogli da proverimo, šta je ko od njih radio, ali moram da navedem jedan primer.
Kada se govori o činjenici da su najbolji postavljeni na ove funkcije, primer u Valjevu, za Okružni sud, na osnovu ovih šturih informacija koje smo mogli da dobijemo, Duško Đukanović, prvo mogao je i neko ko je bio bolji student, jer ako je 32 godine čovek studirao možda je mogao i neko ko je uspešniji i u kraćem roku završio taj fakultet. A, onda se vidi ono o čemu je već ovde govoreno, o čemu je govorio gospodin Šešelj, da neki koji su postavljani, kao sudije opštinskog suda, a ovaj čovek je svega tri godine bio, to možete proveriti u podacima koje smo dobili, svega tri godine sudija, sudija opštinskog suda i iznenada biva postavljen na mesto predsednika okružnog suda.
Pa nije valjda, mada ne znam tačno o kome je reč, ne poznajem čoveka, ali nije valjda da nije postojao niko ko bi imao nešto bolju biografiju, neko o kome bi ljudi mogli da govore nešto bolje, da činjenice govore nešto više od ovog podatka.
Rekao bih još jednu stvar - da pravosuđe u našoj zemlji ne samo da nije departizovano, kao što je bilo obećanje DOS-ove vladajuće većine, nego nikada nije bilo više političkih rasprava o tome ko će biti na koja mesta postavljen, na koji način će ti pravosudni organi funkcionisati, kako će se uticati na određene postupke protiv određenih ljudi.
Mislim da to Srbiji nije potrebno i čini mi se da u budućnosti toga moramo da se oslobađamo što je moguće pre i što je moguće brže. Koliko je politika direktno upletena, pokazuju i ove odluke Privrednog suda, vezane za Poštansku štedionicu, gde očigledno imate sukob dva koncepta, i sad se svi pravimo blesavi u ovoj sali, jedan je koncept Zorana Đinđića, njegov je sudija, drugi je koncept Mlađana Dinkića ili Vojislava Koštunice.
I svi znaju o čemu je reč, samo se svi pravimo nevešti, svi se pravimo naivni, kao ne znamo o čemu se radi. E sada, taj je već potpuno nezavisan u obavljanju svoga posla i potupuno će, po zakonu, Ustavu, po svim pravnim aktima, kojima mora da se služi u obavljanju te funckije, postupati.
Neće, postupaće onako kako mu onaj, ko ga je tu postavio, a to je Zoran Đinđić, to je predsednik Vlade, bude naložio. To je suštinska razlika između onoga na šta vi pledirate, o čemu pokušavate da govorite, i onoga što se zaista dešava.
Što se tiče nekih inkvizitorskih postupaka, o kojima je ovde bilo reči - nikada nije bilo toliko inkvizitorskih postupaka, kao što je to slučaj danas, i nikada ih toliko nisu vodile novine, televizije, radio stanice, kao što se to radi danas. Nikada u Srbiji toliko postupaka nije bilo, i montiranih, i režiranih, na najgori mogući način.
U stanju ste, kada već govorite o tome, da imate predsednika opštinskog suda (o tome sam govorio, radi se o IV Opštinskom sudu), koji je podigao krivičnu prijavu protiv predsednika SRS, zato što je majka poginulog sina, jedinca, izvadila sliku i tom slikom uvredila jednu novinarku, koja ju je prethodno uvredila. I zato je odgovoran predsednik SRS i ovaj podnosi krivičnu prijavu protiv njega. O čemu mi onda govorimo? O čemu se onda u ovoj zemlji radi?
I podnosićete, i govorićete - podneta je krivična prijava, određeni čovek ne može da obavlja izvesnu pravosudnu funkciju zato što je protiv njega podneta krivična prijava. Pa ko zna koliko krivičnih prijava ima protiv određenih ljudi, i to na ovakav način, na najgori mogući način?
Još nešto sam hteo da kažem Vladanu Batiću, što on zna, ali pošto nije ovde, reći ću mnogo kraće nego što sam mislio. Pošto stalno nešto govori, priča i izmišlja nešto oko Hrvata, stalno se trudi da bude duhovit, dakle, hoću samo da mu kažem jednu stvar - da i ljudi iz njegove stranke to dobro znaju, a i svi ostali, da takve stvari ne čini, jer najgoru moguću atmosferu time uvode u ovu skupštinu, i da to ne govore poslanicima SRS.
Moj otac je potpuno slučajno živ, celu familiju su mi ustaše pobile. Hrvatske ustaše, ako to nekome nešto znači. I u ovom ratu su nam sve kuće Vučića, zato što su jedna od najuglednijih srpskih porodica, sve su spalile ustaše. I da prekine sa tom pričom i Vladan Batić, i svaki drugi od vas, koji misli da je mnogo pametan - da sa takvim glupostima da izlazi, i da vam više nikada ne padaju na pamet.
Ako imate argumente, izađite, borite se protiv radikala, govorite nam sve najgore. Ali, na takav način da se politički borite i mislite da ste pametni zbog toga, čini mi se da vam to u srpskom narodu više neće prolaziti. Hvala.