Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o ekstra profitu i porezu na ekstra profit, koji je danas na dnevnom redu, treba da usvojimo iz dva razloga. Prvi razlog je zato što je to istorijski, a drugi razlog zato što je to pravda.
Istorijski je važno da se to kaže zato što su juče neki govornici pominjali situaciju u kojoj je ovo prvi put, da je ovo presedan i slično. To nije tačno. Posle Prvog svetskog rata, u Kraljevini Jugoslaviji donet je zakon kojim su oporezovani ratni profiteri, i 1946. godine je u Francuskoj De Golova vlada donela zakone protiv ratnih profitera.
Kakve to veze ima sa ratnim profiterima?
To je vrlo jednostavno. Oni koji su građane Srbije i ovu državu uveli u rat sa Slovencima, Hrvatima, građanima Bosne, da bi se zatim na Kosovu ubijalo i, najzad, počeo rat sa celim svetom - mogli bi se nazvati nesposobnim. Ali, ako su se još i obogatili, oni nisu bolji od ratnih profitera.
Nije to revolucija, dame i gospodo, to je narodna pravda. Pitajte svoje susede da li misle da treba oporezovati specijalnim porezom one koji su se obogatili za ovih 13 godina. Nije zakon slučajan. Ne služi za osvetu bivšoj vlasti. To je datum kad smo ušli u te nesreće, kad su neodgovorni političari zamutili da bi lovili u mutnom, da bi, na kraju, iz toga izašli prebogati.
Svi znamo da te ljude treba oporezovati. Zbog toga me čudi što predstavnici opozicije ovde govore ne samo o tome da taj zakon treba usvojiti, nego o tome kako su naši uslovi blagi, kako omogućavamo nagodbu. Izaći ćemo u susret svima koji traže da se pooštri ovaj zakon. Podržaćemo te amandmane. Zakon će biti neumoljiv.
Mali je problem samo u tome od koga dolazi ta podrška. Ta podrška dolazi od trenutne opozicije u Parlamentu koja je, eto, bila prethodno vlast, a za vreme te vlasti su se ti bumbari na muci naroda obogatili. Njih tretira ovaj zakon.
Drugi razlog zašto moramo da usvojimo ovaj zakon je taj što je to pravda. Znači, istorijski je osnovano i pravda je da se on usvoji. Pravda je da naši najstariji sugrađani, dame i gospodo, koji ovih dana čekaju u redovima da dobiju po 330 maraka, koje smo sa mukom obezbedili, iz stare devizne štednje, crkvavicu svoju koju su poverili državi, pravda je da oni znaju ko su ljudi koji su staru deviznu štednju izneli kao privilegovani. Samo preko "Slavija banke" 520 miliona maraka je izašlo. Sve će se saznati. Pravda je da ti građani znaju da se vrati njihovo poverenje u državu, a jedini način da se njihovo poverenje vrati u državu jeste da oni, koji su bili privilegovani, budu kažnjeni.
Pravda je da ljudi saznaju da je od 145 miliona i 115 hiljada maraka, koliko je uzeto iz zajma za privredni preporod Srbije, nije vraćeno oko 62 miliona. Pravda je da oni koji te kredite nisu vratili, nešto vrate. Pravda je da neko plati makar porez od primarne emisije, a utvrđeno je da je po osnovu kreditiranja iz primarne emisije osnovica oporezivanja oko 650 miliona maraka i da se ljudima kaže istina: jeste, narode, zahvatali su najviši državni funkcioneri u doba hiperinflacije iz primarne emisije kredite, išli su šleperi para u Vranje, da ih Dragan Tomić vrati kada vrede 100 puta manje. I ne samo on, više ljudi bliskih vlasti u tom trenutku imali su jednostavnu formulu koja je glasila: 100.000 maraka mesečno iz primarne emisije, 200.000, koliko je ko već bio daleko od kazana. Pravda je da ministri u Vladi Republike Srbije, koji su dobili veće stanove od pripadajućih, a zatim ih povoljno otkupili, što nije tema ovog zakona, plate porez na ekstra profit. Ko god se nije okoristio o zajam, primarnu emisiju ili o državu ili ogrebao golem reprezentativan stan, nema čega da se boji, bez obzira da li je njegov stan veliki ili mali.
Pošto je ovo bio predmet nedoumica i pošto su neki govornici juče pominjali ovde građane, koji su na legalan način otkupili svoje stanove u proteklih 13 godina, reći ću vam sledeće. Ko je otvorio današnje "Večernje novosti" mogao je da vidi jedan tekst, u kome se pominje rešenje Skupštine opštine Zemun, kojim je jednoj našoj starijoj sugrađanki odobreno izvođenje golemih investicionih radova na njenoj kući u Batajnici i čak ako je ta investicija bila velika, a bila je velika, i ako je toj gospođi trebalo dve garaže, devet i po spavaćih soba, kad joj dođu deca da imaju gde da prespavaju, čak ako je bilo neophodno četiri kupatila, ponekad su higijenske navike skupe, ukoliko to nije bilo iz primarne emisije, ukoliko nije bilo iz zajma za privredni preporod Srbije, ukoliko Vlada Srbije nije dodelila taj stan, ona neće biti predmet zakona o ekstra profitu.
Tu je možda malo zakon nepravedan. Ministri koji su dobili stanove od 180-190 kvadrata biće oporezovani. Ljudi koji su investirali veliki novac sumnjivog porekla u nešto, ne podležu. Juče sam sedeo sa gospodinom Đelićom pola sata i nismo uspeli da utvrdimo da li oni podležu ili ne pod udar ovog zakona, ali sudiće narod.
Dame i gospodo, vreme u kojem su se ljudi bogatili, otimajući narodnu imovinu, je prošlo. Donećemo ovaj zakon, svesni toga kakvo je to vreme bilo i svesni činjenice da to vreme više nikada u ovoj zemlji ne sme da se ponovi. (Aplauz.)
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Tražim repliku.)
