Gospodine predsedniče, gospođe i gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih da pokušam da odgovorim na bar nekoliko ključnih pitanja koja su bila postavljena za vreme ove rasprave. Pre svega, hteo bih da kažem da je ova rasprava, ako je meriti po onoj raspravi koju smo imali po nekim drugim zakonima, donela i u odborima i na sednici nekoliko interesantnih ideja. Dokaz za to je 14 usvojenih amandmana. Neki od onih iz opozicije su slični onima koje je DOS predložio. Tako da smo uspeli, čini mi se da popravimo ovaj zakon. Primera radi, zaokružili smo ono što se zove osnovica, time što smo sada predvideli šta se dešava i po kojoj stopi se oporezuje onaj poreski obveznik koji ima ekstra dobit ili ekstraprofit iz više izvora te ekstra dobiti ili ekstraprihoda. Hteo bih da kažem nekoliko reči oko sedam ključnih pitanja i odgovora koje smo čuli i o kojima se raspravljalo. Da zaključim sa nekoliko reči.
Prvo pitanje koje je više puta postavljano ovde je da li je ovo jedinstveni primer u pravnoj istoriji, u svetskoj praksi, da li mi sa ovim idemo u neku inovaciju, pa kao što su i neki rekli i u neku avanturu. Odgovor je decidno ne. Primera radi, posle Drugog svetskog rata, Belgija, Francuska, Nemačka su izglasale slične zakone koji su trebali da kače i kačili su ratne profitere. Holandija pedesetih godina, sa nekoliko godina zakašnjenja, jer je došlo do velikih potresa i to socijalnih, zato što oni to nisu radili posle Drugog svetskog rata, izglasali su jedan sličan zakon. Bliže nama, Indonezija i neke latinoameričke zemlje su uradile baš isto.
Da li to znači da u ovom primeru nema ničeg novoga. Na žalost ima, ali ono što je novo i što mislim da će naši pravni eksperti to i te kako dobro razložiti je da, na veliku našu žalost, ovaj naš zakon je najbogatiji primer pljačke naroda. Najbogatiji je u tome koliko vidova ekstra dobiti i ekstraprofita treba naći i oporezovati. Po tome, to nije unikat, ali je jedinstveni primer. Kao što smo jedinstveni primer jednog društva, koje je u 20. veku omogućilo i doživelo nacionalnu katastrofu, gde se za deset nepunih godina 60% nacionalnog bogatstva izgubilo, gde sve veći i širi slojevi našeg društva upadaju u veoma duboko siromaštvo, a zemlja u duboku, duboku izolaciju, gubi svoje najtradicionalnije saveznike i nalazi se u prosto beznadežnoj situaciji. Time odgovaram na prvo pitanje. Ovaj zakon nije unikat. Međutim, razmer i raznovrsnost naše nacionalne propasti su takvi da je on jedinstven u 20. veku i u nacionalno pravnoj praksi.
Drugo pitanje je bilo, čini mi se, da li treba da ovaj zakon važi, da bude primenjen beskonačno. Tu odgovor mora biti - ne. Ako želimo stvarno da raskrstimo sa našom prošlošću, ako imamo iole vere u neku bolju budućnost, moramo priznati da ovo što se desilo i nadati se da će ovo što se desilo poslednjih 12-13 godina biti unikat u istoriji srpskog naroda. Time, ovaj zakon će se pojaviti, što se tiče ove vlade, kao predlog samo ove godine, ovo je vanredan porez i vanredan zakon koji će ući samo ove godine u dejstvo. To ni u čemu ne znači da će se primena ovog zakona završiti 31. decembra ove godine. To znači, ako ustanovimo i utvrdimo poresku osnovicu za oporezivanje, ona neće prestati da važi do kraja cele primene, do zadnjeg dinara koji treba da se naplati u vidu ovog zakona. Znači, ovaj zakon treba da bude primenjen i dalje, ali kao zaokruženje, kao raščišćavanje sa jednom veoma teškom prošlošću, on mora biti i ostati kao jedinstven i kao jednokratni porez.
Bilo je pitanja o tome da li treba početi sa primenom 1992. godine, sa uvođenjem sankcija međunarodne zajednice prema nama. Očigledno je da su međunarodne ekonomske sankcije bile otežavajući faktor u životu svih nas. Veoma je iznenađujuće da se to čuje od onih koji žele, i koji su vodili ovu zemlju, da se to primeni samo od 1992. godine. To iz dva razloga. Prvi razlog je da, ako bi se primenio ovaj zakon od 1992. godine, dva vida potencijalnog oporezivanja bi bili izostavljeni. To je zajam za preporod Srbije i drugi je zamrzavanje devizne štednje. Bilo bi veoma nepravično prema našim građanima, da ta dva velika vida pljačke naroda budu izostavljeni iz primene ovog zakona. Drugi, možda još važniji razlog, zbog čega ovo ne sme da bude vezano za sankcije ili pak, da se primena ovog zakona ili vidovi obogaćivanja vezuju za međunarodne sankcije, jeste što jednostavno moramo shvatiti da neko može da brani one koji su baš u momentima sankcija našli za shodno da okaljaju svoj obraz, obraz svog naroda, prihvatajući ogromne privilegije, a u onom momentu kada naša zemlja, u vreme sankcija i izolacije, kada veliki deo našeg stanovništva ide u još dublje siromaštvo.
Zbog toga mislim da je ovaj datum, koji je predložen i koji obuhvata sve one velike vidove ekstra bogatih i ekstra imovine koje su se prikupile zadnjih 11-12 godina, taj 1. januar 1989. godine je baš primeren.
Treće pitanje koje je bilo postavljeno je da li je ovaj zakon pravičan. Drugim rečima, da li on oporezuje baš one koji su stvorili ekstra profit ili ekstra imovinu, iskorišćavajući posebne pogodnosti, što je predmet ovog zakona? Tu je odgovor decidno - da. Jer, za onoga koji je dobre namere pročitao u ovm zakonu, veoma lako može da ustanovi da on baš gađa i želi da oporezuje, i to veoma duboko i sa stopama od 90%, realnu suspstancu onoga što je stečeno na taj nepravičan način.
To je onaj uski krug ljudi - Zakon njih kači - koji je zbog bliskosti sa bivšim režimom i jednim sistemom koji je bio organizovan na način da oni koji su bliži njemu mogu doći do velikog bogatstva, dok drugi i one najšire mase tonu i dalje u bedu. Zbog toga je izuzetno iznenađujuće čuti od nekih opozicionih stranaka da ovaj zakon ne valja, jer se bavi samo institucionalnom formom pljačke naroda. Baš je to predmet ovog zakona. Baš je to predmet ovoga što mi pričamo. To je ona organizovana pljačka našeg naroda sa strane onih koji su bili povezani i koji su imali specijalne pogodnosti da dođu do onog bogatstva i onih privilegija do kojih nijedan normalan građanin nije imao pristupa.
Što se tiče klasične mafije ili pak klasične utaje poreza, onih vidova koje i dan danas uistinu imamo u Srbiji, oni nisu predmet ovog zakona, ali ni u kom slučaju nisu zaboravljeni. Vid koji imamo danas u našoj zemlji, kada možemo imati ljude koji imaju jednu veliku imovinu, velike vile, snažne, besne, kaže naš narod, automobile, a da u isto vreme prikazuju veoma malu ili čak nikakvu dobit u njihovim preduzećima ili bilo kakvom registrovanom vidu privredne aktivnosti, taj vid je toliko važan da on mora biti regulisan trajno i to u redovnoj proceduri. Zbog toga ćemo, kroz maksimalno dva do tri meseca, izaći pred vas sa jednim predlogom zakona o poreskoj administraciji, gde će najzad u našoj zemlji biti moguće da se utvrdi ona unakrsna kontrola svih vidova imovine i prihoda, pa da se ustanovi da li ima nepravilnosti i da li ima nekih nelogičnosti koje dovode u pitanje legitimnost neke imovine. Tako da, kao u svim normalno uređenim zemljama, oni koji ne mogu da objasne odakle im takva imovina, moraju i da je vrate i da plate veoma duboki porez na nju.
Ali, to je predmet jednog drugog zakona, jedne redovne procedure do koje mi moramo doći. Uzgred budi rečeno, iznenađujuće je, jer je reč tu o jednoj sasvim normalnoj pojavi koja postoji svuda i u rednovnom vidu prikupljanja poreza, da oni koji danas kritikuju taj zakon nisu našli za shodno da izglasaju baš takve procedure i baš takve mere u ovim zakonima koji su danas evo dati u toj formi. Znači, odgovor da li je ovaj porez pravičan je decidno - da, a drugi vidovi imovine sumnjivog porekla biće i te kako obuhvaćeni jednim predlogom zakona o poreskoj administraciji, koji će doći pred vas za nekoliko nedelja.
Četvrto pitanje koje smo čuli je da li treba u ovom zakonu sačuvati sporazumno utvrđivanje poreske osnovice? Ruku na srce, očigledno je, imajući u vidu i one koji su u DOS-u i izvan DOS-a, svi su pričali o tome da je ovde u pitanju jedno od najproblematičnijih i možda jedno od najotvorenijih pitanja u ovom zakonu. Odgovor na to, za mene i za Vladu, je da treba sačuvati član 9, tj. sporazumno utvrđivanje poreske osnovice, ali samo uz ono što je predloženo, veoma tesnu kontrolu Vlade, Skupštine i javnosti nad time što se radi i po tom pitanju.
(Predsednik: Vreme.)
Hteo bih samo da razložim zbog čega se predlaže ovakvo rešenje, koji su konrolni mehanizmi i na kraju, jedan predlog za vas o tome kako bi mogli o ovome da glasate. Član 9. je tu da bi ovaj zakon, koji ima pre svega moralnu pozadinu, uspeo na ekonomskom planu da donese ono što očekuju naši građani, a to je naplaćivanje, i to brzo, poreza za koji je ovaj zakon i predložen. Jednostavno, imajući u vidu da čovek koji treba sa njima najviše da razgovara, sa pacijentima o kojima govorimo i o materija o kojoj se priča, veoma je važno da u ovom momentu i u ovoj komplikovanoj materiji bude mogućnosti da brzo prodre u materiju i da se na jedan ne tajni, ali efikasan način dođe do utvrđivanja osnovice, naročito što ima dosta komplikovanih vidova kojima su se ti ljudi obogatili i da se što pre dođe do onoga što naš narod očekuje, a to je - efekata ovog zakona i ove mere. Hteo bih samo da kažem da taj način ophođenja sa velikim poreskim obveznicima postoji i u svim zemljama i postoji u svim ovim zakonima o jednokratnom oporezivanju, o kojima sam pričao, tako da tu nema neke inovacije. Međutim, kontrolni mehanizmi koji su tu predviđeni su mnogostruki.
Prvo, direktor Republičke uprave javnih prihoda, znači, čelni čovek jedne od glavnih administracija u našoj zemlji, je taj, ne sam, ne u tajnosti, ali ovlašćen je da uđe u razgovor sa onima koji treba da plate ovaj porez i u onim retkim slučajevima gde treba doći do usaglašavanja te osnovice, predlaže komisiji jedno rešenje. Ta komisija, koja je sačinjena od velikog broja ministara naše Vlade i guvernera NBJ, treba da to prihvati ili ne prihvati. Vlada posle toga treba da da ili ne da svoju saglasnost na taj sporazum, koji će do tog momenta biti javan, a Skupština, prema nekim predloženim kontrolnim mehanizmima, i ono što očekujemo kao Vlada, tj. kontrolnu komisiju ove skupštine za sprovođenje ovog zakona, će imati svakog momenta uvid u to šta se dešava.
Ti kontrolni mehanizmi su dovoljni da taj član 9. bude primenjen baš onakav kao što je predložen. Zbog toga vam predlažem da glasate za njega i da ne prihvatite one amandmane koji ga brišu. Međutim, veoma je indikativno da iz raznih partija, iz raznih regija dolaze predlozi da se taj član briše. Intepretacija za mene je da i dalje imamo malo poverenja jedni u druge, naročito u institucije, naročito u rad naših državnih administracija. Jednostavno, hteo sam večeras, a i drugi put kada dođe do diskusije oko tog amandmana, da razložim zašto je taj član 9. predložen, koji su kontrolni mehanizmi. Naravno, biće na vama da odlučite da li ćete glasati da sačuvate taj član ili ne.
Ruku na srce, kao ministar koji će biti član te komisije, isto tako za direktora Republičke upravne javnih prihoda, pa i za Vladu, u stvari će biti jednostavnije da taj član ne postoji. Jer, očigledno je da će u delu javnosti, pa i ovde u Skupštini, ostati neka vrsta sumnje da ne postoje razlozi za pravljenje nekih dilova ili nekih bočnih dogovora sa ljudima koji moraju da plate porez. Biće jednostavnije ako ga nema, ali biće mnogo efikasnije i biće više para ako ga ima. Ako mislite da su ti kontrolni mehanizmi dovoljni, ako možemo naći način da ga pojačamo, mislim da će biti bolje ako sačuvamo taj član. Naravno, Vlada će postupiti prema vašem glasanju i vašoj odluci o tom članu.
Šesto pitanje koje bi hteo da predložim kao moje izlaganje o ovom pitanju, i ono je često bilo potegnuto ovde, je da li će novac biti vraćen baš onima koji su opljačkani? Odgovor je - da. Ali, ako pogledate izvore esktra profita i ekstra dobiti, vidite da u mnogim slučajevima nije moguće direktno povezati jednu socijalnu grupu ili individualne ljude sa onim što se desilo i sa onim što je opljačkano. Zbog toga, ono što je danas predloženo vama, to je da se otvori specijalni račun u budžetu Republike Srbije, gde će se sasvim javno kupiti taj novac i ta sredstva.
Isto tako će biti donesen jedan program, kada se prikupi taj novac, a najkasnije do kraja ove godine i razložiti u koje će svrhe biti taj novac potrošen. Očigledno je da ako kažemo da će taj naovac biti potrošen pre svega na one koji su bili opljačkani, mislimo na one socijalne grupe koje su bile najdublje pogođene ovih 11 godina. To su oni koji su najdublje potonuli, oni koji su u najdubljem siromaštvu. Naravno da ćemo taj novac najviše trošiti na socijalne programe.
(Predsednik: Molim vas da zaključite.)
Želim samo da zaključim, ako se priča o ovom zakonu, mnogi su rekli da je on čisto politički. On ne može da ne bude delimično politički. Naravno, jedna delimično gubitnička politika nas je dovela do ovoga gde smo danas, pa i do ovoga zakona, pa i do njegove primene.
Međutim, on ni u čemu nije osvetnički, jer ako pogledate na koga se odnosi, kakve su mu odredbe, vidite da se opredeljuje na grupu ljudi, samo na one koji su bili bliski vlasti i koji su na drugi način iskoristili, odnosno na krajnje neprimeran način iskoristili njihove privilegije.
Jer, najveća je nepravda kada ko od nečijeg zla koristi ima. I, to je ono što ovaj zakon pokušava bar delimično da ispravi. On zadovoljava elementarnu žeđ za pravdom našeg naroda i zbog toga su svi u ovim grupama to prihvatili i videli, čak 80 do 90% naših građana prema ovim zadnjim anketama podržava ovaj zakon.
Na nama je, kada on bude izglasan, sa nekoliko ispravki, da ga dosledno sprovedemo. Dakle, to im dugujemo i ne ponovilo se. Hvala.
