Gospodine predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika, članove 101, 102. i 103, a pošto vidim da ste veoma zainteresovani, da vas obavestim da je narodni poslanik Stevan Kesejić prebačen u Urgentni centar, da mu sada utvrđuju stanje enzima, da je prvi snimak pokazao da je imao blaži infarkt i da ćemo sačekati, mi poslanici SRS, da utvrdimo koliko je ozbiljno njegova zdravstvena situacija, da bismo odlučili da li ćemo nastaviti da učestvujemo u radu na ovoj sednici.
Gospodine predsedniče, to što niste bili tu, to ne može da vas amnestira, za ponašanja onih koji vas zamene, a na ta ponašanja smo vam blagovremeno ukazivali. Slažem se, ako zaista želite da krenete u surovi obračun sa SRS i sa njenom poslaničkom grupom, učinite to vi kao predstavnik jedne velike političke stranke, neka to učini neko iz Demokratske stranke, kao predstavnik velike političke stranke, da znamo sa kim imamo posla. Ali, da nam poturate neke kojima je ovo jedan izlet u politiku, i koji više nikada u politici neće biti, da oni izazovu u ovoj skupštini, a možda i na ulicama Srbije, ozbiljne sukobe između ljudi koji drugačije političke misle, mislim da to vama ne dolikuje, kao predsedniku Narodne skupštine.
Ako ste imali stenogram u ruci, vi znate da je gospodin Kesejić isključen, kada je rekao: "Mi smo ubeđeni da je ovaj zakon amnestija za sadašnju vlast, jer kao što sam izneo, a vidite da ima veze, da ministri koji sede u Vladi su korumpirani do te mere da će biti amnestirani samo činjenicom", i tog časa je isključen. Šta je pre toga govorio gospodin Stanko Kovačević, mi čak nismo ni repliku tražili, gospodine predsedniče. Opomenuli ste ga vi jednom, kad ste utvrdili da ne govori o temi koja je na dnevnom redu, ali ga niste opomenuli rečima da preteruje, da optužuje, da zloupotrebljava govornicu. Niste čak imali nameru da ga na bilo koji način kaznite po Poslovniku.
Rekao je da mi sada, koji smo bili na vlasti, upućujemo DOS-u poruku - borite se protiv 400.000 građana Srbije, ali nas koji smo zloupotrebljavali, koji smo krali, koji smo koristili sredstva primarne emisije, koji smo izveli najveću pljačku u istoriji čovečanstva, ne optužujte ni za šta. Rekao je da su elementi jeftinih osnovnih prehrambenih proizvoda bili izvor sticanja enormnog bogatstva vladajuće oligarhije.
Vidite, lako je vama da kažete - jeste, to je tačno, kao što i ja kažem - tačno je da su današnji ministri, neki od ministara u današnjoj Vladi, korumpirani. To utvrđuju neki drugi organi, ali ovde mora da postoji jednak aršin, jednake kriterijume morate prema svakom da primenjujete.
Vi, gospodine predsedniče, prenebregavate činjenicu da su ovde rasturene poslaničke klupe, zato što je služba obezbeđenja, skupštinska, dobila nalog da jednog poslanika, koji je isključen, odstrani sa sednice, bez obzira na to šta će učiniti sa poslanicima koji nisu isključeni. I svi mi koji smo sedeli u ovoj sali, na svojim mestima, razbacivani smo i izbacivani iz ove skupštinske sale, da bi se stiglo do poslanika koji je isključen.
To od 1994. godine u ovoj skupštini nije primenjivano, ali tada je bila jedna diktatorska vlast. Vi znate kako ste ranije rešavali te situacije - da se pauza, pa ukoliko narodni poslanik, predstavnik naroda, ne napusti govornicu, prekine se sednica, sutradan mu se ne odobri da uđe u salu, i stvari su rešene.
Ovde je izvršen fizički napad na 22 i 23-eg poslanika, koji nije hteo da napusti salu. Za to vreme vi ste bezbrižno, gospodine predsedniče, posmatrali na internom prenosu - hoće li to preći meru, pa čak i ako pređe meru, isključili ste javnost, nikog tu nije bilo, izuzev nekoliko poslanika koji su se obrukali, dobacujući i tražeći da se još žešće postupa prema nama.
Gospodine predsedniče, otvara se veoma loše poglavlje u istoriji Narodne skupštine Republike Srbije. Imate tu nesreću da to bude pod vama. Srpski radikali neće dozvoliti nikome da ih ovde tuče, to vam garantujem, i neće dozvoliti nikome da vodi sednicu tako da oni ovde budu tučeni.
Utvrdite kakve ćete kriterijume primenjivati prema poslanicima i neka vam svi budu jednaki. Ako ja ne smem da kažem da današnji ministar pljačka, ne sme ni poslanik iz današnje vlasti da kaže da je pljačkao prethodni ministar, ukoliko taj nije osuđen pravosnažnom sudskom presudom. To su neki kriterijumi.

Gospodine Nikoliću, opominjem vas, pet minuta.

Pa možete sada i da me izbacite, gospodine predsedniče, možda bi vam to bilo i najlakše, samo prvo okrpite ove klupe, dovedite ih bar u neki red, da narod ne vidi šta je policija radila sa narodnim poslanicima. I nekim poslanicima, koji imaju lično obezbeđenje u ovoj Narodnoj skupštini, da kažem - nemojte više svoje obezbeđenje da šaljete da tuče poslanike. Sa takvima ćemo se obračunavati. Hvala.

Istini za volju, samo jedna kratka rečenica - niko ne tuče poslanike Srpske radikalne stranke, nego izbacuje, u skladu sa Poslovnikom, narodne poslanike koji neće sami da se udalje sa sednice, a to je njihov izbor, nije moj izbor ni bilo koga ko predsedava sednicom.
Ako nema više prigovora po Poslovniku, pošto je Vitomir Plužarević odsutan, reč ima narodni poslanik Boris Karaičić.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo, meni je jako teško da govorim, nakon ovog incidenta, ali je valjda narod video ko šta radi i ko šta misli. Ne bih se vraćao na prošlost, narod je rekao to na izborima, ali mislim da se ovaj zakon, hteli mi to ili ne, vraća u prošlost, jer smo se mi obavezali i u kampanjama pre ovih izbora, i svaki put na mitinzima širom Srbije, da upravo tu prošlost otkrijemo, razotkrijemo i da kažemo narodu istinu o tome šta je ko radio ovih deset godina.
A verujem da ne postoji oblast koja je toliko mistifikovana kao što je oblast kriminala. I da je to samo bio kriminal sam po sebi, da je neko krao, to bi se pre ili kasnije dokazalo pred sudom, i one službe koje su za to nadležne, one bi to radile. Međutim, postoji mnogo gora stvar i važnija od toga, a to je što je vlast koristila taj sistem vrednosti, upropastila ga, i od svakog od nas činila kriminalce. Zaista ne znam nikoga ovde od nas ko nije bar jedanput promenio na ulici 100 maraka, ko nije nešto uradio, što je bilo protiv zakona, formalno.
Naravno, to je dovelo do toga da narod razmišlja po onom principu, ako mogu da malo iskoristim ovaj sistem, a verovatno nije strašno da neki ministri, neki ljudi koji su u vlasti, da to rade na mnogo većem nivou. Naravno, taj period je iza nas, na svu sreću. Ovaj zakon, sam po sebi, mislim da ima dosta manjkavosti zbog toga što ovaj zakon delom ne garantuje, barem meni, da će svi oni ljudi, koji su stekli na privilegovan način ekonomsku korist, biti dovedeni pred lice pravde, da odgovaraju.
Ali, bilo je drugih načina. Bilo je načina da se dovede zakon o poreklu imovine, bilo je i drugih mogućnosti, ali ovo je za mene dobar početak, dobar prvi korak, ali ovaj prvi korak nije dovoljan i ukoliko iza ovoga ne usledi krivična odgovornost, zaista nemam nameru da pričam o tome kako neko, kupujući devize po šest dinara, nije kršio zakon. Naravno da on nije kršio zakon formalno, ali taj zakon je donet na način koji je ovde vrlo poznat, vlast koja je bila kakva je bila, donela ga je, a gde to piše u Ustavu da je dobro i da se može krasti, da se neko može na tuđoj muci bogatiti.
To ne piše ni u jednom ustavu, ni u zakonu, nije to priča o protivustavnosti ovog zakona, o tome da je ovo ledž specialis, jeste ledž specialis ako se gleda samo formalno- pravno, ali molim sve one koji se pozivaju na prava, na formalnosti, ja ću ih povesti po Srbiji da pogledaju te kuće, te vile, te automobile onih ljudi koji su imali pre 10 godina vrlo malo toga ili gotovo ništa od svega toga i kako je moguće da čovek koji je prijavio platu od 200 maraka, 300 maraka, 500 maraka, plaća na to porez, da ima toliko automobila, vila itd, a da nije kršio zakon.
Dakle, nije samo stvar u tome da li je neko kršio zakon ili ga nije kršio formalno, mnogo je važnija stvar da se pravda, ta nasušna potreba našeg naroda do kraja istera. Ne očekujem da to bude danas ili za pet meseci, za godinu dana, ali očekujem da ova država zaista ovim zakonom pokaže da ima ozbiljne namere. Ne bih licitirao o tome da li jeste ili nije, ali od danas pa nadalje, očekujem da gospodin Radović, koga niko od nas ne zna kako izgleda, i to je jako dobar početak, da on za par meseci ovde dođe i da kaže, to su ti iznosi, to su ti ljudi, to je taj novac koji je neko stekao na krvi i znoju svog naroda.
Kao što znate, postoje simboli raznih vrsta moći, političke moći, to je bio gospodin Milošević, a on je u zatvoru. Ali, za mene je simbol ekonomske moći, i to je zaista moj lični stav, simbol te ekonomske moći je gospodin Bogoljub Karić. Dok god ova država ne bude našla za shodno da taj problem tretira tako, da makar i on malo odgovara i da objasni, ne samo nama, nego građanima, kako je to on stekao, taj novac, kako je dobio pravo da osnuje "Mobtel", kako je dobio pravo da osniva raznorazne fakultete itd, i dok god se to ne bude dogodilo, neka bude i za pet godina, nije kasno, neće biti moguće reći da je ova država stala na svoje noge, da je demokratska i da je ona kakvu mi zaslužujemo.
Zaista, ovo nije poziv na osvetu ili na revanšizam, ovo je samo poziv i moj zahtev, a to sam govorio i na raznoraznim mitinzima i tribinama, dobijao sam kao i svi vi ovde iz DOS-a uvek velike aplauze. Zahtevam samo da se niko ne provuče, da ovaj zakon bude početak jednog novog doba koji će svakoga onoga ko se okoristi, ne samo o zakon, jer mnogi to nisu, nego o elementarni moral, dakle, da svaki odgovara pre ili kasnije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Branko Pavlović, a posle njega narodi poslanik Anita Beretić.

Dame i gospodo narodni poslanici, današnja rasprava u parlamentu povodom ovog zakona o jednokratnom oporezivanju ekstra dohotka u osnovi treba da odgovori na dva pitanja. Prvo je da li oni koji su se nepravedno obogatili, koji su u kratkom vremenskom periodu stekli velika bogatstva, treba i dalje da ostanu zaštićeni i nedodirljivi. Drugo pitanje je kako da to uradimo, kako da obuhvatimo sve one izvore njihovog bogaćenja i da to bogatstvo vratimo državi, preko države i građanima, kojima izvorno i pripada.
Ovo prvo je stvar čisto političke volje. Dakle, vi prosto ili hoćete da to uradite i tu je DOS ovim predlogom zakona vrlo jasan. Hoćete ili nećete i to je onda ovo što manje-više čujemo od strane opozicije. Zbog čega mislimo da to bogatstvo treba oduzeti u korist države i kasnije distribuirati građanima? Zato što vidimo direktnu vezu između diktature režima Slobodana Miloševića i njihovog bogatstva, zato što vidimo direktnu vezu između njihovog bogaćenja i ukupnog siromašenja i propadanja ove zemlje i građana ove zemlje.
Što se tiče same sadržine ovog zakona, i tu je meni drago kao članu Socijaldemokratske unije da je većina DOS-a došla do tog stanovišta kao svog u suštini, da je taj zakonski predlog, u osnovi neka vrsta zakona o nacionalizaciji. Naime, ovde se dosta često priča o krivičnim odgovornostima. Ne, ovaj zakon rešava sasvim drugi pristup. Dalje, radi se o bogatstvu koje je stečeno u skladu sa tada važećim propisima, ali mi kažemo - pod tako nepravedenim uslovima, da u ime pravde danas to moramo vratiti u državnu svojinu, a preko dražvne svojine, odnosno budžeta, kasnije, vratiti građanima.
Dakle, par ekselans primer zakona o nacionalizaciji i to je tipičan primer kada je u nekim veoma teškim društvenim okolnostima, kada nema druge nego da se pribegne zahvatanju i na taj način da bi se neki ogromni debalans i ogromne privilegije svele na društvenu prihvatljivu meru. Drugi deo rasprave i on će biti manje-više raspravljen kada budemo govorili o zakonu u pojedinostima, kada budemo raspravljali o amandmanima. On treba da nam odgovori koji su to sve oblici bogaćenja, na koje sve to načine se sticalo to ogromno bogatstvo koje mi, i ja se tu sa svojim predsednikom potpuno slažem, golim okom vidimo, prosto kada se šetamo ulicom ili kada prolazimo nekim kvartovima. U tom drugom delu, za razliku od onog prvog, mislim da će nam iskustva opozicije biti od prilične koristi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Anita Beretić, a posle nje, Petar Jojić, nije prisutan, posle nje narodni poslanik Miomir Ilić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo, naravno da moram da iskažem lično žaljenje za jednu gorku pilulu koju smo morali svi, hteli ili ne hteli to, da popijemo pre nekih sat u ovoj skupštini. Ali, prosto je to jedna neminovnost i tim više što je i reč o mom sugrađaninu, žalim zbog toga što je i dalje, posle svega pristao da bude izmanipulisan propalom politikom njegove stranke, što su šefovi njegove poslaničke grupe iskoristili njega sa njegovim lošim zdravstvenim stanjem i time dramatiku incidenta pojačali.
Svaki put želim da naglasim da poslanici DOS-a žele u ovoj skupštini da eksponiraju i da nametnu jedan novi model ponašanja koji je u svakom slučaju daleko od onoga čega smo bili svedoci. Bilo je reči u analizi Predloga ovog zakona o tome da je na primer Predlog ovog zakona, nešto što pravo ne poznaje, nešto što je poput pravnog nasilja, ali bože moj, kako to da se sada zakonski sankcioniše nešto što je legalnim putem stečeno.
Istovremeno bih pitala zašto i kako to da se zakonski ne sankcionišu ili bolje reći, ne ozdrave naknadno, makar i u minimalnim količinama, ako je to uopšte merljivo, oni koji su isto tako u isto vreme pod istim zakonima, legalno siromašili.
Retroaktivnost ovog zakona za mene lično, dozvolite mi malo i ličnog osvrta, ima roditeljsku simboliku. Prvi januar 1989. godine jeste vreme kada su moja deca bila sasvim mala, kada su se već u daljini čuli zveketi i ratni pokliči i ovaj vremenski presek, znači ovo vreme u kojem smo, po meni ima dve neophodne terapije. Jedna je ta opšte društvena, jedna je ta politička, jedna je ta kojom ćemo skinuti ljagu sa svega onoga što je činjeno na prostorima bivše SFRJ. Naravno da verujem u to da je jako veliki broj ljudi u našoj Srbiji koji ne pristaje, koji nikada zapravo nije pristao na to da Srbija bude ponižavana i da srpski narod bude proglašavan svim onim imenima kojima jeste bio proglašavan.
Prva terapija jeste to istorijsko, to političko otrežnjenje da su pojedinci u srpskom narodu činili zlodela, da zlodela imaju svoje nosioce, da oni imaju svoja imena i prezimena. Drugi deo terapije jeste upravo ovo polje kojim se bavi predlog ovog zakona. To je povezano. Dok su istovremeno širom svih ratišta, u ratovima koji nikada nisu objavljivani, u kojima smo redom pobeđivali, časno ginuli mnogi naši sugrađani, mnogi naši ljudi, istovremeno su na žalost sa tih istih ratišta upravo oni koji danas i ovih dana pokušavaju da napadnu i obore suštinu ovog zakona, vraćali se sa svojim ratnim plenom u vidu tehničke robe, novca, automobila itd.

Gospođo Beretić, nemojte tako.