Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ideja ovog zakona  sigurno može da naiđe na podršku svih, ali, zakon kako je napisan, teško. Imali smo uvodno obrazloženje gospodina Đelića, koji nam je prepričao naš život za tih 12-13 godina. U redu je da nam ga prepričavaju oni koji su ga sa nama delili, jer on, da ga je sa nama delio, u tom govoru bi se setio i sankcija, a setio bi se i da nam, kad je predlagao budžet, ne zagovara rumunski, jer mi znamo, bar što se Rumuna tiče, da smo još uvek za njih "daleko je sunce", i da ne idemo mi u Rumuniju da kopamo kukuruz, nego oni dolaze kod nas u Vojvodinu.
Ako je iznet podatak da je do petooktobarske revolucije 30% stanovnika živelo ispod granice siromaštva, što niste izneli koliki je taj podatak danas. On mora biti veći, obzirom da je i sijaset ministara, pa i sam predsednik Vlade rekao koliko malo privreda radi, a kad malo radi privreda, teško da može da bude dobro i da se neko onda u međuvremenu može obogatiti. Mogao je samo broj siromašnih da se poveća. Te siromašne morate pripisati sebi, a ne nama.
Ovaj zakon neće biti zakon, nego će biti čistka političkih neistomišljenika. Uradili ste to pre desetinu, ili koliko dana, kada ste smenili gospodina Vuka Obradovića koji je predsednik te komisije, zato što ste pogrešili u startu - dali ste vojniku da radi neke stvari, a on vojnički shvatio ozbiljno, pa pokupio više vaših, nego naših u tom svom pohodu, pa pošto je pokupio vaše lopove, onda je "dobio po prstima" i bio smenjen iz Vlade. Znači, više vaših je pokupio, a inače, da je pokupio samo naše, bilo bi u redu.

Gospodine Guduriću, možete li da uložite napor i da pričate o temi?

To je sve tema, pričam o ovom zakonu i na koga će se odnositi. U tački 3.  gde se govori o transakcijama, iz kojih nastaje predmet oporezivanja, stavljene su u taj koš sve one društvene firme koje su bile pomenute povodom kupovine deviza po zvaničnom kursu, a ne po tržišnom, svi oni koji su dobijali određene kredite. Samo, morate se setiti da posle ovog zakona ide sledeća tačka - Zakon o privatizaciji, gde isto tako kažete da one firme koje su u ovom trenutku loše, i koje bi bilo dobro prodati, jer su loše, treba, da tako kažem, da dobiju injekciju i da se oporave, da bi mogle biti privatizovane.
Pa zar ovo nije ta ista injekcija bila? Ja ne zagovaram da budu oslobođeni oni koji su se lično (ne razume se), postoji način kako da se do toga dođe. Ali, da budu krive firme, koje je država pomogla da ostanu da rade i da radnici primaju plate - po jednom zakonu je to greh, a već po sledećem, koji ćemo usvajati posle ovoga, kada dođe na red, ne znam koliko dana će da traje, to će se ponovo zagovarati, da može. Znači, u jednoj vlasti, to što se radi, ne može, a pod drugom će to isto moći da se radi i pod drugom to neće biti greh. Pa, razumejte se u te vaše aršine!
Isto tako, u članu 3. tačka 5. kaže se "uvoz i izvoz proizvoda ...", poslovni direktor DS, kako vi već to zovete, i tim gospodina Čanka, gospodin Miodrag Kostić - jako spada pod udar ovog zakona sve ono što on ima, uglavnom spada na kvote i kontingent, a on nije SPS, on je neka druga opcija. Razmislite o tome i pogledajte halu i kuću u Petrovaradinu, da ne nabrajam Floridu i neke druge stvari. To možete sa njime videti, pošto je vaš, pa ćete lakše videti šta sve ima.
Isto tako, član 9. - tu ste uveli nešto što verovatno nigde nema, da je porez dogovorna kategorija, sednemo pa se dogovorimo koliko kome dođe. A ono što ne može državi, kome to dođe? To piše u članu 9. Ja pričam o zakonu u načelu. Kada dođemo do amandmana, o tom potom. Da li ćemo na njih preći, ili ne, to ćemo videti. Ali, ovako kako je napisano, daje mogućnost da se neko sa nekim dogovori, i da se ... (ne razume se) nezakonito stečeno bogatstvo, da zato za nekoga važi, ako je naš, a ako je tuđ, onda ne važi. Prema tome, to piše u članu 9. A vi možete kako god hoćete, ali to je porez, a istina je da u ovom zakonu piše i takva stvar.
U ovom zakonu još ima budalaština, jer ne možemo to drugačije krstiti, a to je član 13. Znači, svi oni građani koji su uvek pošteno plaćali svoje obaveze, ne mogu da dobiju nikakve beneficije i na njih se ne odnosi da dobiju 35% beneficije, što uredno plaćaju državi obaveze, a oni koji su zloupotrebili porez jer ga nisu platili, e, njima ćemo, ako budu fini i pošteni, oprostiti 35%. Verovatno ponovo član, zato što ćete u tome što je pokupio gospodin Vuk Obradović, naći više vaših, nego tuđih, pa morate da im date određene olakšice.
Ako se u članu 24. kaže - jednokratni porez prinudno se naplaćuje pre svih drugih potraživanja prema poreskom dužniku ... itd. a onda se kaže u jednom prethodnom članu 20. u stavu 2. - lice iz ovog člana ima pravo da u roku od osam dana, od dana dostavljanja prvostepenog rešenja ... itd. i još u jednom članu piše da ima još i manju kamatu. Pa ko koga pravi ludim sa ovim zakonom? Jedanput je važnije to što država mora da naplati i naplaćuje se pre svega ostalog, a onda u nekoj drugoj opciji može i na tri rate, a u nekoj trećoj opciji taj ko ide na rate, može da prođe i jeftinije, zato što će plaćati manju kamatu.
Pa taj zakon je gori od konfuzije, da se za njega može kazati da je samo konfuzan, to bi bila jako dobra reč, ali taj zakon je gori od katastrofe. Sramota je da jedan ovakav zakon prati jednu poštenu ideju, koja je trebalo da dovede u red sve one (pošto niko ne kaže da je to kriminal, nego samo da se dovedu u red) koji nisu plaćali svoje obaveze, onda kada je trebalo da ih plaćaju.

Reč ima narodni poslanik Dragan Rafailović.

Poštovano predsedništvo, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da smo dirnuli u osinje gnezdo, jer pre par meseci, kad sam razgovarao sa poslanicima iz opozicije, kada je pomenut ovaj zakon, da će doći, oni su ga svi zdušno podržali. Rekli su - glasaćemo za njega.
Ovog puta vidimo da to nije baš tako. Kritikuju ga i kažu da to nije dobar zakon. Ja o ovom zakonu neću govoriti puno, jer su svi prethodnici iz DOS-a, i predstavnik Vlade, rekli sve što treba reći o ovom zakonu. To je sasvim dovoljno da Demohrišćanska stranka glasa za ovaj zakon.
Međutim, glavni razlog zbog čega treba glasati i doneti ovaj zakon pomenut je samo ovlaš i površno. To je moralni zakon. Moralna korist, koja će izaći iz donošenja ovog zakona i koja će se osetiti tek u budućnosti. Da kratko to pojasnim - 10 godina, i više od 10 godina, naša deca, naša mladost i budućnost, posmatrali su svoje roditelje, lekare, inženjere, radnike, kako, teško radeći, od svog poštenog rada ne mogu da izdržavaju svoju porodicu i jedva prehranjuju istu.
U isto to vreme, mangupi koji su bili u vlasti, i oko vlasti, stekli su enormno bogatstvo, stvorili novi stil života sa džipovima, okruženi lepoticama, puni para, živeći na ekskluzivnim mestima, i oni su jednostavno stekli uvid da se ne isplati raditi kao što rade njihovi roditelji, već treba raditi kao što rade ti koji su se okoristili i koje će pogoditi ovaj zakon o ekstra dobiti.
Mislim da će posle donošenja ovog zakona, naša deca uvideti da se tako ne isplati raditi, da kazna stiže kad-tad. Drugi koji će izvući moralnu pouku iz ovoga su oni koji su se okoristili i oni će uvideti da tako nije trebalo raditi i, naravno, neće nikada više tako raditi. Treći koji će izvući moralnu pouku iz svega ovoga smo mi, poslanici DOS-a, Vlada Republike Srbije, svi ljudi koji su sada na vlasti, da vide, da bilo kada može neko opet doneti ovakav zakon i da tako kao što su radili prethodnici, ne smeju raditi. Kažem vam, nema potrebe da se više priča o ovom zakonu. Ovaj moralni deo koji će tek doći kao posledica donošenja ovog zakona, biće najveća korist za Srbiju, i najveće naravočenije koje će se izvući iz ovog zakona.
Ja bih iskoristio priliku, a zamoliću predsednika, da se osvrnem na kršenje Poslovnika i na zahtev za ostavkom Nataše Mićić, potpredsednice parlamenta. Gospodo, mi jesmo izabrani od naroda i izabrani od svojih partija i da je sreće, i da smo ozbiljni ljudi, nama ne bi trebao ni Poslovnik, niti bi predsedavajući morao da sluša šta mi pričamo, nego jednostavno, sami bismo imali kodeks časti i pazili šta govorimo o svojim kolegama, o drugim ljudima. Pošto nije tako, moram da podsetim gospodu iz Socijalističke partije koji su podneli ovaj zahtev, da je prošlo vreme kada se sudilo pravima, a amnestirani su krivi. Srbijom je ...

Ja vas na jednak način molim da se držite teme.

O tome ću, naravno, drugi put. Morao sam da se osvrnem na to, napomenuo sam da ću iskoristiti ovaj minut. Prema tome, mislim da je to veoma loše sa vaše strane.

Replika, gospodin Ivković.

Gospodine predsedavajući, neki elementi su se približili govornici i moraćete malo više da obratite pažnju da stvorite uslove za naše govore.
Predsedavajući, oni koji po običaju ometaju govornike su bliže govornici, da znate, pa malo više obratite pažnju. Sada u sali u kojoj ima svega 50 ili 60 poslanika, lakše je to uočiti.
Javio sam se za repliku iz dva razloga. Prvo, razumem sugestiju prethodnog poslanika oko podnošenja našeg zahteva za razrešenje potpredsednika Skupštine Nataše Mićić i moram da kažem, na žalost nije prošlo, nego je došlo vreme jedne teške prinudne uprave koja je nad pravosudnim sistemom Srbije, a o tome će se, kada se bude moglo, govoriti mnogo više. Mi smo iskoristili naše pravo da kažemo, slažem se sa vama, svako od nas ovde kada govori za ovom govornicom ili kada se ponaša kako se ponaša, govori o sebi, o svojim roditeljima, o svom vaspitanju. Pogotovu je problem kada se dame narodne poslanice ponašaju na neprimeren način, jer svako od nas to oseća vrlo teško. Međutim, predsedavajući ima tu nezahvalnu ulogu da procenjuje, a nezahvalna je zbog toga što svojim procenama može da se vlada na jedan način prema pozicionim poslanicima i na drugi način prema opozicionim poslanicima. Problem potpredsednice Nataše Mićić je upravo u tome što su dupli aršini i dupli standardi i te kako prisutni, i svi ekscesi koji su bili u ovoj sali, bili su kada je ona predsedavala.
Drugi razlog što sam se javio za repliku na vašu diskusiju je priča o moralu. O moralu i te kako treba pričati, ali nije moralno da se u predloženom tekstu zakona ne pokriva dve trećine ekstra profita. Nije moralno da se ganja neko ko je, radeći pošteno u svom preduzeću, stekao pravo da po zakonu dobije društveni stan, po zakonu da ga otkupi, a nije moralno da vi, vašim tekstom zakona ne ganjate nekoga ko je švercovao cigarete, ko je švercovao ko zna šta, ko je bio van ove zemlje, a izgradio je kuću od 1.000 kvadrata, izgradio je teniske terene, izgradio je bazene, i po vašem zakonu koga je ministar Đelić predložio, ne odgovara. Tu je priča o duplom moralu.
Treba da odgovara i jedan "Jugopetrol" na primer koji je otkupljivao po šest dinara marku, ali vi ne kažete da je on morao da prodaje za 80 pfeniga dizel jer smo čuvali standard građana, čuvali smo socijalni mir u vreme kada je marku i 80 pfeniga u Evropi bio benzin. Nije moralno da vi tražite da "Simpo" vraća pare, a taj isti "Simpo" i danas pokazuje i nacionalno važnu stvar je odradio, razvio je po selima juga Srbije mala i srednja preduzeća, zadržao radnike, zadržao žene na selu, razvio proizvodnju koja je izvozna. Voditi državu je mnogo komplikovana stvar i treba mnogo znanja, koje očigledno nedostaje.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Garčević, a posle njega Toma Bušetić.