Zapamtite mi onda taj drugi primer.

Dobro. Da li se još neko javlja za reč? Izvolite, gospodin Čedomir Jovanović u svojstvu predsednika poslaničke grupe.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, neće po ovom zakonu odgovarati direktori za korist koju su ostvarili u svom preduzeću, već za štetu koju su naneli društvu. Nijedan direktor nije dobio kredit, ako već govorimo o primerima od Dragoslava Avramovića, za isplatu plate, nego su dobili kredite za raznu  proizvodnju. Kao i za pokretanje proizvodnje. Onda su to delili u plate. Ni to nije tema ovog zakona. Tema ovog zakona su druge situacije.Tema ovog zakona su propala preduzeća i uspešni direktori koji su se preselili u neka paralelna, po pravilu u njihova lična. Ko će odgovarati za to? Radnici. Pa, nisu radnici uticali na poslovnu politiku. Poslovnu politiku su kreirali oni koji su vodili ta preduzeća. Ne govori se o privatnom preduzeću. Podrazumeva se da u privatnom preduzeću odgovara onaj ko je njegov vlasnik, ali ko odgovara u društvenom? U državnom? Država? Kako država može za to da odgovara? Tako što će preneti deo odgovornosti na one koji u njeno ime upravljaju tim preduzećima, na upravni odbor, na direktora tog preduzeća, pa neka direktor danas objasni šta je bilo sa kreditom koji je on dobio od Dragoslava Avramovića 1994. godine i gde su otišla ta sredstva. Da li je on tu možda ostvario neku korist, a po pravilu jeste.
Beskrajan je niz neuspešnih preduzeća i uspešnih menadžera koji su ih vodili. Sa tim posledicama se mi danas suočavamo. Propale firme imaju sportske klubove koji se takmiče - prva, druga liga, fudbal, košarka, odakle sredstva za to? Iz primarne emisije. Kako su se ta sredstva trošila? Kupovali su se igrači koji su se prodavali po tri puta većoj ceni od one koje za koju su plaćeni. Da li je to ušlo u budžet preduzeća ili je završilo u nekom privatnom džepu. Dakle, ovaj zakon nikako ne tretira one direktore koji su savesno radili svoj posao, nikako ne tretira one direktore koji su radili u korist preduzeća, već one koji su radili na štetu i preduzeća i društva. Država je dužna da na njih ukaže i dužna je da ih tretira u skladu sa ovim zakonom.
Ovaj zakon ne isključuje, ponavljam, po ko zna koji put danas, ni krivičnu odgovornost, niti se može zaobići veoma jasno iskazana spremnost i Vlade da poštuje odluke Vrhovnog suda Srbije. Dakle, Vrhovni sud Srbije konačna je adresa na kojoj će se dobiti odgovor na eventualnu nepravdu koja je počinjena prema nekome ko je bio predmet ovog zakona. Mi ne možemo preći preko svega onoga što je katastrofalna posledica nečinjenja u skladu sa propisima koji su postojali, ignorisanja tih propisa ili čak kreiranja propisa koji su bili direktno suprotstavljeni logici.
Gde ima logike u 4. oktobru i vrednosti marke od 6 dinara, kada je na ulici vredela 40 dinara? Mi možemo da kažemo - tačno, nema krivičnog dela kada neko po zvaničnom kursu dobije devize od NBJ. Tu nema krivičnog dela. Da vidimo, da li su svi mogli to da dobiju. Da li su sva preduzeća mogla to da dobiju ili su mogla samo neka. Vi ste kritikovali 1997. godine u svojoj izbornoj kampanji takvu vrstu politike. Čak ste kao potpredsednik Vlade govorili vrlo negativno o čitavom broju direktora koji zloupotrebljavaju političke strukture da bi sticali finansijsku moć. Pominjali ste ih po imenu i prezimenu, ja to neću da radim, jer za tako nešto nemam dokaze. Vi ste bili potpredsednik Vlade, pa to znate. Zašto bismo mi danas izbegli činjenicu koja je potpuno očigledna. Moraju odgovarati oni koji su vodili ta preduzeća. Oni su imali privilegije. Konačno, uspeh je biti poslovan čovek na čelu velikog preduzeća, ali je istovremeno to posao koji povlači za sobom i odgovornost za rezultat rada. Mi kažemo niko nije odgovoran za to što je radio, bile su takve okolnosti, bile su sankcije, pa je bilo logično plaćati šest puta veću cenu za jedan lek, nego što je to bila realna cena na tržištu, čak i ovde kod nas. Takvi moraju da odgovaraju, jer su upropastili ovo društvo.

Jeste spomenuti,  ali niste uvređeni, da li ste bili potpredsednik Vlade, dobro, izvolite, pravo na repliku, ali ja mislim da niste uvređeni, samo ste pomenuti u funkciji potpredsednika Vlade. Izvolite.

Ja nikada zbog uvrede ne bih izlazio za ovu govornicu, Čedomir Jovanović ima pravo da me vređa do mile volje. Izlazim samo onda kada neke stvari koje on izgovori, a tiču se mog izlaganja i ne stoje. Može da me vređa koliko god hoće, može i konjem lipicanerom da me naziva ako mu to odgovara. Meni to ne smeta. Međutim, tačno je da sam neprekidno, ne samo u predizbornoj kampanji 1997. godine napadao situaciju  u privredi kao potpredsednik Vlade sam to činio, mnoge direktore koji su se ogrešili o propise, o zakone, itd. ukazivao na mnoge afere i slično. Međutim, postoji u modernom pravnom poretku nešto što se zove prezumpcija nevinosti. Svako je nevin dok se ne dokaže da je kriv. Po ovom vašem zakonu, svako je kriv dok eventualno on sam ne dokaže da je nevin. U tome je problem. Zbog toga ovaj vaš zakon ne valja.
Ima direktora koji su pare iz primarne emisije, iz zajma za preporod Srbije od Fonda za razvoj Srbije, itd. ulagali u klubove. Evo Čović je ulagao u FMP Železnik, na primer, nije bitno, ima takvih. Treba krivičnu prijavu, pa na sud, pa i njega štiti prezumpcija nevinosti, pa sud da utvrdi da je on kriv, pa onda i materijalno odgovara. A ne, svi će direktori biti krivi, svi će doći pod udar ovog zakona, pa ako neki negde uspe u žalbenom postupku i da dokaže da je nevin, s tim što njegova žalba ne odlaže izvršenje. Njemu se obavi izvršenje, proda mu se kuća na doboš ili stan, proda mu se nameštaj, proda mu se plac ili ko zna šta, a onda posle toga - izvinite, pogrešili smo, hajde da vam vratimo nešto od toga.
To je problem. Prezumpcija nevinosti je iznad vaše volje. Prezumpkcija nevinosti mora biti iznad vaše ekonomske politike. Ne sme vaša ekonomska politika da bude iznad prezumpcija nevinosti. Opet vam naglašavam - individualna prava jednog čoveka pojedinca su iznad svih kolektivnih prava. Možda ima hiljadu direktora koji su krivi i treba da budu kažnjeni, ali ako onaj 1001. nevin nastrada, pada društvena i pravna opravdanost vašeg zakona. Zakon vam ne vredi ništa, jer dozvoljava da jedan nevin bude kažnjen. Tako vam je u Krivičnom zakonu. Bolje je 100 ubica da ostane na slobodi, nego jedan nevin da bude osuđen na smrt, zbog lažne optužbe. Taj princip mora i ovde da se primeni.

 Konstatujem da je narodni poslanik Slađan Mijajlović povukao svoj amandman, u istovetnom tekstu, na član 5.
Da li se još neko prijavljuje za reč po amandmanu koji su podneli Tomislav Nikolić i Božidar Vučurović? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj amandman.
Za 55, protiv 107, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 25, od ukupno 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 5, kako bih na najdirektniji način prikazao svu apsurdnost kompletnog zakonskog projekta pa i ovog člana. Govoreći i o ovome zakonu, a sada i o ovom članu, hoću da kažem da u našoj državi postoji pravni sistem. Kakav je - takav je, ali postoji. Postoji i zakonodavstvo. Ako plediramo da smo demokratska država, onda treba to i da priznamo. Hoću da konstatujem da u ovoj državi postoji MUP, sa resorima za državne kriminale i za privredne kriminale. Hoću da konstatujem da postoji Ministarstvo finansija, sa svim finansijskim inspekcijama.  Hoću da konstatujem da postoji NBJ i Zavod za obračun i plaćanje. Hoću da konstatujem da postoji Ministarstvo pravde. Sve te poluge vlasti drži danas DOS. Na žalost, ali ga drži. Ako postoji pravno zakonodavstvo i pravni sistem u ovoj državi, onda po tom pravnom sistemu ova država, a to ste vi - DOS, jer ste dobili poverenje glasača, treba da upotrebite sve elemente koji bi mogli određene ljude da sankcionišu po onome što ste vi dali na osnovu ovog zakonskog projekta. Ovaj zakonski projekat je krajnje nepotreban. On je čak i protivustavan.
Uostalom, pročitaću stav 3. člana 5. - "Jednokratni porez, kao solidarni jemac, duguje i direktor, odnosno član upravnog odbora pravnog lica iz člana 4. ovog zakona, u društvenoj, državnoj ili mešovitoj svojini sa pretežnim učešćem društvenog kapitala". Ja sam ovom stavu pridodao još sledeći tekst: "Osim u preduzećima organizovanim kao društva kapitala". Kompletan treći stav jeste neustavan zato što je u suprotnosti sa odredbama Zakona o preduzećima. Ali, moja namera je bila da dodam dodatni tekst kako bi Vlada, prilikom razmatranja mog amandmana, pročitala baš te odredbe Zakona o preduzećima i rekla da ja nisam u pravu ili da sam možda u pravu. Jer, da je Vlada možda čitala odredbe Zakona o preduzećima, ovaj stav 3. se ne bi ni našao u predlogu člana 5. Zbog toga sam i predložio ovaj dodatak.
Uostalom, ovaj zakon će i biti donet kao antiustavan, kao neustavan i donećete ga na neustavan način. Čak i svi oni koji bi mogli da dođu pod udar ovog člana ovog zakona, neće imati kome da se žale. Mi nemamo Ustavni sud kao vrhovnu instituciju ove zemlje, kako bi svi oni koje vi mislite da osudite iz čistog političkog revanšizma i ovim članom i ovim stavom 3. odredbama ovog zakona, mogli da se žale, ali kome? Uostalom, to ste vi. Nije ni čudo da je DOS najgori.

 Da li neko od predsednika poslaničkih grupa želi reč?
Narodni poslanik Vojislav Šešelj, kao predsednik poslaničke grupe.

 Ne može Vladi argument za ovakvu odredbu da bude kontračinjenica da Savezni zakon o preduzećima sasvim suprotno propisuje. Vlada konstatuje da Savezni zakon o preduzećima propisuje jedno i to joj je argument da ona postupi sasvim kontra tome. To ne može.
Ima zaista mnogo direktora koji su opljačkali svoja preduzeća u društvenom i državnom sektoru i koji su se usput obogatili. Evo, ovaj Miodrag Savićević, na primer. On ima bogatstvo koje vredi oko 20 miliona maraka, a kažu i više od toga. On to na pošten način nije mogao da stekne. Pođimo od njega. Evo, on je tu kod vas u DOS-u, funkcioner DOS-a. Ali, da bi on odgovarao mora da se dokaže konkretna krivica. Ja sam lično, intimno ubeđen da je on, na primer, sve to pokrao. Ali, to moje ubeđenje ne znači ništa na sudu ako ja ne donesem i konkretne dokaze - tog dana je ukrao to, tog dana to. I onaj drugi primer o kome sam malopre pokušao da govorim, pošto je reč o sličnom amandmanu, o istom članu i istom stavu zakona.
Kada je Vlada Srbije u onom pretprošlom mandatu, kada je Dušan Mihajlović bio u toj vladi sa svojom Novom demokratijom, oni su četiri godine bili u toj vladi, kada je raspoređivao novac od prodaje 49% "Telekoma". Oko 800 miliona maraka je otišlo za penzije, a jedan deo iz tih para je isplaćivan i u vreme kada smo mi bili u Vladi. Ostatak para je raspoređivan na ime kredita preduzećima u državnom i javnom sektoru. Tad su direktori firmi koje su podnele zahtev za kredit iz Fonda za razvoj, pozvani u Vladu. Morali su da potpišu svoje lične garancije da će svojom ličnom imovinom da odgovaraju za vraćanje kredita, pa i to nije bilo dovoljno da sva preduzeća vrate kredit. Jer, kad veliko preduzeće u društvenom sektoru nema pare za plate i kad radnici izađu na ulicu, onda nema prečeg posla od obezbeđivanja plata. To ste i vi videli u nekoliko slučajeva. Bože zdravlja, tek ćete videti kako izgleda. Kad više hiljada radnika nema pare za plate, nema onda govora o razvojnim projektima, nema onda govora o investicijama. Ne može neko, ko je morao da isplati plate iz tih para jer nije imao iz kojih drugih, da sada odgovara i svojom imovinom, pogotovo ako to nije neka naročita imovina, nego onako prosečno stečena za čitav radni vek. To je jedna od dubokih nepravdi koju sadrži ovaj vaš zakonski projekat.
Zato, bolje bi bilo da ga povučete i da još jednom razmislite dok niste napravili neviđeni haos. Ja znam kakav će biti taj haos. Neki, pojedinačno ili grupno, iz DOS-a već trljaju ruke. Sada će mnogi morati da ih vuku za rukav, da im se umiljavaju, da im se dodvoravaju, da mole, da moljakaju da im se smanje obaveze, da im se otpišu obaveze itd, a ministar Đelić zna, na praksi zemalja iz kojih dolazi, da to sve ima svoju cenu. Otpiši mu tamo milion maraka, on će tebi dati 100 hiljada. Otpiši mu 10 miliona, daće ti dva miliona itd. To je na Zapadu institucionalizovano već. Ali, na Zapadu se ne dešava kao ovako masovna pojava, kakva će biti ovde, ako se usvoji ovakav zakon.
Korupciju je kao veliko zlo u svetskim razmerama teško savladati, ali ovaj zakon nije zakon protiv korupcije. Ovo je zakon koji institucionalizuje korupciju u neviđenom obliku na balkanskim prostorima. Ništa što je ranije postojalo u pravnom poretku nije više potpomagalo korupciju koliko će odredbe ovog zakona, jer su svi sada na milost i nemilost ministru Đeliću i onom Aleksandru Radoviću. Šta njih dvojica tog dana odluče, kakve volje budu ili kakav bude njihov halo efekat kada se pojavi onaj koji treba da dođe eventualno pod udar zakona, tako će mu biti. To moderan pravni poredak ne može da podnese.

Da li se još neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman koji je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Za 46, protiv 117, uzdržanih nije bilo, od 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Pal Šandor. Narodni poslanik Pal Šandor podneo je amandman na stav 1., stav 2 i stav 4. u tri pojedinačna amandmana, a po članu 138. stav 2. Poslovnika narodni poslanik ne može da podnese više amandmana na isti član Predloga zakona, tako da su tri amandmana koje je podneo narodni poslanik Pal Šandor spojeni u jedan i o tom jednom amandmanu će se Narodna skupština izjašnjavati.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor Narodne skupštine nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?