Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 139 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Laslo Torde, Mihajlo Marković, Dušan Golubović, Branislav Pomoriški, Jon Čizmaš, Radmilo Milošević, Petar Mišić, Predrag Bajčetić, Jakov Stamenković, Boris Karaičić, Ljubodrag Grbić, Zaharije Trnavčević, Ljubiša Maravić, Stevan Lilić, Vladan Jovičić, Bojan Kostreš, Sredoje Mihajlov, Nebojša Leković i Zoran Bošković. Zakasniće Milutin Prodanović.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe vas obaveštavam da su pozvani da sednici prisustvuju Nenad Čanak, predsednik Skupštine AP Vojvodine i dr Predrag Filipov, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine, u svojstvu ovlašćenih predstavnika Skupštine AP Vojvodine, koja je podnela amandmane na predloge zakona iz dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O JEDNOKRATNOM POREZU NA EKSTRA DOHODAK I EKSTRA IMOVINU STEČENE ISKORIŠĆAVANjEM POSEBNIH POGODNOSTI (pojedinosti)
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Po Poslovniku, izvolite, ima reč narodni poslanik Branislav Ivković.

Dame i gospodo poslanici, gospođo predsedavajuća, u svojoj želji da pomogne dosovskoj većini u parlamentu da formira jednopartijski parlament, predsednik Skupštine Republike Srbije sinoć je napravio grešku i povredio Poslovnik - član 87. stav 2. Taj član kaže da po otvaranju pretresa svake tačke dnevnog reda sednice Narodne skupštine pravo da dobiju reč imaju po sledećem redosledu, pa između ostalog, narodni poslanici po redosledu prijavljivanja. Prijave za reč podnose se na otvaranju pretresa, a mogu se podnositi do njegovog zaključenja.
O čemu se radi? Kada su poslanici Srpske radikalne stranke, provocirani brzim odlukama o udaljavanju gospodina poslanika Kesejića, napustili sednicu, mi smo popodne imali zasedanje i tokom zasedanja predsednik Skupštine Republike Srbije, gospodin Maršićanin, je prozivao svakog poslanika Srpske radikalne stranke, pa kada je konstatovao da on nije prisutan, prozivao je narodnog poslanika da govori koji je tada u tom trenutku u sali bio i prisutan.
Mi smo, shvatajući situaciju, pošto su poslanici DOS-a, ocenjujući da je vrlo povoljno što nema poslanika jedne parlamentarne stranke, tražili da se raspravlja do kraja dana, dok se ne završi rasprava u načelu, u 19,20 iz protesta izašli iz sale, smatrajući da nije u redu od dosovske većine što onemogućava jednu parlamentarnu stranku da iskaže svoj stav u raspravi u načelu.
Predsednik Skupštine Republike Srbije je nakon izlaganja ministra, koje je, normalno, namešteno uvek na kraju da bi poklopio sve pre njega, zaključio raspravu govoreći da nema više prijavljenih, što nije tačno. Još je troje poslanika SPS-a bilo prijavljeno i on je bio dužan da pročita njihova imena, da građani Srbije znaju da su poslanici SPS-a imali i te kako još da govore u raspravi u načelu.
Prema tome, on je povredio Poslovnik, član 87, jer je bio dužan da pročita imena prijavljenih poslanika, a ne da konstatuje da nema više prijavljenih poslanika. Hvala.

Gospodine Ivkoviću, smatram da nema povrede člana 87. Vaš protest vam je samo naneo štetu. Gospodine Ivkoviću, odgovaram vam na vaše isticanje kršenja Poslovnika, na vašu primedbu...(glasovi - opomena) Neću opomenu, ali mislim da je najosnovniji red da saslušate objašnjenje, ako ste već prigovorili kršenju Poslovnika.
Smatram da nema povrede. Znači, vaše protestno izlaženje vam je nanelo štetu. Gospodin Maršićanin je pročitao ko je još bio prijavljen za diskusiju. Bilo je još dvojica... (glasovi - nije) Možemo da proverimo u stenografskim beleškama. I ako nije pročitao, nisu bili prisutni u sali, pa je onda dao reč gospodinu ministru.
Ako niste zadovoljni odgovorom, možemo da glasamo. Gospodine Ivkoviću?
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite, reč ima gospodin Tomislav Nikolić, kao podnosilac amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici,  uvek kada podnosim amandman na član 1. jednog predloga zakona, kojim predlažem da se taj prvi član briše, u stvari mislim na to da treba povući iz procedure čitav predlog zakona, zato što smatram da određeni zakon, a ovaj to svakako jeste, nije dovoljno dobro, dovoljno precizno, dovoljno stručno pripremljen, da bi u praksi mogao da se primenjuje bez ikakvih nedoumica, bez ikakvog arbitriranja, neselektivno, znači da bude upućen i da se odnosi na sve građane Srbije, da oni u primeni tog zakona budu ravnopravni.
Mislim da je vreme da Vlada još jednom ozbiljno razmotri na koji način može zaista one koji su se obogatili, stekli ekstra profit, ekstra imovinu, one koji su koristili pogodnosti, one koji su krali, na koji način može da ih privede pravu, tako da pomognu građanima Srbije, ali to mora da bude studiozno urađeno. To ne može da bude zakon koji smo obećali u kampanji i moramo što pre da ga predložimo Skupštini.
Nas u Srbiji ima deset miliona. Vlada ne zna na koga se ovaj predlog zakona odnosi. Zakon nije tako jasan da svi oni kojih se tiče znaju da se odnosi na njih, nego će arbitrirati ponovo Vlada i ponovo još neko dodatno mora da utvrđuje o kojim se ljudima tu radi.
Ovom predlogu zakona nedostaje spisak. Imali ste dovoljno vremena. Čim ste spremili zakon znači da ste imali u vidu sve načine na koje su pojedinci sticali profit ili imovinu, sve načine na koje su izigravali propise, sve načine po kojima su, i postupajući po propisima, dolazili do ekstra imovine. Mislim da nam Vlada ovog časa duguje spisak i preduzeća i pojedinaca. Hoćemo da znamo na koga se tačno ovaj zakon odnosi.
Mi vidimo da imate u vidu pojedince koji su politički suparnici, ali meni je mnogo važnije koja će preduzeća imati katanac na vratima posle primene ovog zakona. Koliko će radnika, posebno u društvenim preduzećima, koja se bave proizvodnjom, ostati bez posla zato što će biti primenjivan ovaj zakon.
Vlada to zna, a to nije smela da kaže.
Mi moramo da znamo šta će biti sa preduzećima kojima smo život spasavali tako što su dobijali devize po kursu, dobijali robu iz robnih rezervi, jer su snabdevali ogromne gradove, i uglavnom su društvena preduzeća, tako što su dobijali sredstva iz različitih fondova da ožive proizvodnju, da ljudi ne budu na ulici.
Moramo da znamo kako će to Vlada da arbitrira da ta preduzeća ne idu u stečaj kada zakon takvu mogućnost nije predvideo. Ideja je odlična. Ideju treba sprovesti jednim pravim dobrim zakonom.
Zaista, ako ima ljudi za koje znate da su živeli mimo načina na koje je živela većina, da ih se nije ticala naša situacija u poslednjih 10 godina, da na njih nisu uticale ni sankcije ni rat, ti ljudi treba da budu izloženi na neki način nekom zakonu. Istina, u tom članu 3, koji je osnovni i koji čini ceo zakon retroaktivnim, vi ste čak predvideli i neka krivična dela da oporezujete, ne računajući na to da su to u stvari krivična dela i da tu može vrlo lako po Krivičnom zakonu da se čak izvrši i konfiskacija imovine.
Ako je neko prodavao akciznu robu, bez plaćanja akciza, kakav tu dodatni porez - tu se sprovodi krivični postupak i do kraja se on razobličava, sa njim se završava. Ne može da opere dušu i savest nekakvim porezom.
Ovaj predlog zakona treba doraditi, on mora da ide u proceduru i neka bude primenjen, ali mora da bude neselektivan zakon, mora da bude pravičan zakon. Ne sme da povredi ni Ustav Republike Srbije, ni Ustav SRJ, ne sme da bude u koliziji sa drugim zakonima, čije pojedine odredbe on stornira, a ne piše u izreci zakona, ili ne donosi se izmena i dopuna tih zakona, po kome će neki članovi tih zakona (i vi znate da tu mislim i na obligacione odnose, i na Zakon o upravnom postupku), po kojima će ti članovi određenih zakona prestati da važe, zato što će se primenjivati ovaj zakon.
Mi ćemo imati situaciju pred sudovima, da sudije neće znati po kom zakonu da sude. Ovaj zakon nije prioritetan, nije superioran u odnosu na ostale zakone, koji su u pravnom prometu. On im je ravnopravan, i kad god je u koliziji sa odredbama nekog drugog zakona, doći će do njegove neprimene, a zakon koji ne može da se primenjuje, ne može ni da se usvaja u Narodnoj skupštini.

Hvala.
Da li se po ovom amandamnu još neko javlja za reč?

Ovaj amandman bi morao da se prihvati, ako skupštinska većina ne želi potpuno da pregazi osnovna načela pravnog poretka. U svakom modernom pravnom poretku se izbegava donošenje specijalnih zakona, jer specijalni zakoni pre svega ugrožavaju pravnu sigurnost građana. Specijalni zakoni se teško podvode pod Ustav i osnovne zakone pravnog sistema.
Ovo ne može biti osnovni zakon, ovo je po svojoj prirodi jednokratni zakon, pa koga zakači, zakači, koga ne zakači, ne zakači. Ovako koncipiran zakon ostavlja ogromnu slobodu izvršnoj vlasti. Ovakav zakon ne može da se nazove poreskim zakonom, iako govori o jednokratnom porezu. Porez po definiciji mora da bude trajna obaveza i da svi unapred znaju da će plaćati porez - za to i to, plaća se porez toliko i toliko. Ne može porez da se uvodi za nešto što je minulo. To što je minulo, pre svega predstavlja krivično delo, a skupštinska većina izbegava da se goni zaista kao krivično delo, jer pod to krivično delo morale bi se podvesti mnoge istaknute ličnosti sadašnjeg režima, poput Dušana Mihajlovića i drugih.
To želite da izbegnete po svaku cenu. Postavlja se pitanje - pojedinac, koji dođe pod udar ovog zakona, da li uopšte ima moralno pravo da ubuduće obavlja ikakvu državnu funkciju, jer je on pokazao sklonost da se okoristi vršeći funkciju u nekom ranijem periodu. U ovom slučaju, postoji još nešto što je u koliziji sa već usvojenim poreskim zakonom. Pre mesec dana izglasali ste poreski zakon, u kome se propisuje da poreske obaveze zastarevaju ako se u roku od tri godine ne naplate, a ovde sada uvodite 12 godina, kao osnov retroaktivnog oporezivanja.
Oba zakona ne mogu ostati u pravnom prometu, jer onaj ko bude podveden pod ovakav zakon, reći će jednostavno - da su mu sve poreske obaveze starije od tri godine, odavno zastarele, pogotovu one od pre 12 godina.
Drugo, donosite zakon koji se odnosi na 1989.godinu, a Ustav Srbije je donet 1990.godine. Svi zakoni se donose po važećem Ustavu Srbije. Sa aspekta ovog ustava, prethodno stanje je bilo vanustavno stanje. Ne može sa aspekta ovog ustava da se donosi specijalni zakon, pa da se stanje koje je postojalo pre Ustava, vanustavno stanje, njime sankcioniše. To je takođe besmisleno.
I svakim zakonskim projektom, kojim nastupate, u ovom parlamentu vi zapravo pokazujete koliko vam je stalo da Srbija nema ustavni sud, što je duže moguće, kako bi ovakvi pravni akti mogli nesmetano da se usvajaju, jer oni koji shvate da su ti pravni akti nelogični, protiustavni, neodrživi u pravnom poretku, zapravo nemaju nikakvu instancu na raspolaganju, u kojoj bi te zakone mogli da osporavaju. To je suština.
Ovakav zakon verovatno će biti izglasan. Mene, kao opozicionara i srpskog radikala, uopšte ne sekira što će ovakav zakon biti izglasan, jer će on ubrzati survavanje sadašnje vlasti. Što vlast donese više protivustavnih zakona, to sama sebi veću štetu nanese. Ali, naravno, ne bih imao ni nameru da vas ubeđujem da je ovaj zakon protivustavan, da nije srpske javnosti. Više, zapravo, ukazujem srpskoj javnosti na sve aspekte protivustavnosti ovoga zakona, nego što uopšte imam želju da vas odvratim od njegovog izglasavanja.
Izglasajte vi i ovaj zakon, i sledeći možete doneti, da svako ko je protiv DOS-a, da se strelja po kratkom postupku, vi to sve možete izglasati u skupštini, ali , tiranijom većine ne učvršćuje se pravni poredak, tiranijom većine stropoštava se pravni poredak.

Ima reč narodni poslanik, gospodin Čedomir Jovanović, kao predstavnik poslaničke grupe.

 Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada mi kao poslanička većina želimo zakonom da uredimo jednu oblast svog života, ne možemo odgovarati za kritiku koja takvo nastojanje definiše kao tiraniju, jer ako smo se do sada bavili zakonima, nikada nismo bili bliži zakonu koji, sa jedne strane,  uređuje na pravi način, a sa druge strane, teži pravdi.
Do sada smo donosili zakone koji su bili sa političke strane apsolutno opravdani, sa ekonomske strane opravdani, koji su imali i socijalne komponente koje su bile nesporne, ali smo teško mogli da odgovorimo onim primedbama koje su težile za pravdom.
Ovaj zakon je korak ka pravdi, i kada razgovaramo o amandmanu, koji predlaže njegovo ukidanje, onda mi, praktično, na takav način govorimo o ideji kojom se inauguriše nepravda i bezakonje. I svi ovi primeri o kojima govorimo u prethodnih nekoliko dana, jesu primeri koji su proistekli iz jednog vremena u kome su se zakonima ozakonjivala bezakonita delovanja.
Krivični zakon će biti zakon kojim će se sankcionisati svi oni koji su počinili neko krivično delo. Ali, šta ćemo sa ne tako brojnim, ali ne smemo ih zaobići, pojedincima koji su - u periodu vlasti osobe o kojoj ne možemo da govorimo, i ne treba da govorimo, jer je deo prošlosti - uradili stvari koje su same po sebi duboko nepoštene i koje sasvim sigurno ne smeju biti zapostavljene.
Nije tačno da će stradati društvena preduzeća, ali je tačno da moraju odgovarati oni direktori koji su gradili svoju ekonomsku moć u vremenu kada su propadala njihova preduzeća. Nije tačno da će stanove po ovom zakonu morati da plaćaju građani Srbije, ali je tačno da će porez na stanove morati da plate oni koji su prvo rešili svoj lični stambeni problem. Nije tačno da će ovim zakonom biti pošteđeni ljudi koji danas čine DOS, jer su upravo ovim zakonom oni pokazali da su sposobni i da su spremni da se suoče sami sa sobom.
Onaj ko danas donese ovaj zakon, neka misli o efektima njegove primene i u svom ličnom slučaju. Da ga nismo doneli, mi ne bismo imali hrabrosti da izađemo pred građane i kažemo da smo drugačiji od onih sa kojima smo se rastali na izborima u decembru i septembru mesecu.
Kritikovati predlagača ovog zakona i u toj kritici insistirati na činjenici da upravo oni pokušavaju da izbegnu taj zakon je nešto samo po sebi nonsens i nešto što je samo po sebi u funkciji stvaranja jednog haosa i atmosfere u kojoj se ništa razumno ne može uraditi.
Veoma precizno je rečeno da je ideja dobra. Ali, razgovaramo onda o primeni i realizaciji te ideje. Nismo čuli ni jednu drugu. Pomenuti su spiskovi. Koji je to zakon donet uz poštovanje spiska? Da smo pristali na to, onda bi mi bili onakvi kakvi su bili oni koji su ovom zemljom mahali spiskovima, plašeći sve koji ne pristaju na njih. Ovaj zakon je pravedan. On je pravičan i on teži da zavede red u jednoj oblasti našeg života. On je retroaktivan zato što se pravda ne može obesmisliti. Pravda je spora, ali dostižna, između ostalog i kroz ovaj zakon. Neka se niko u Srbiji ne plaši, ali neka svako u Srbiji razmišlja o svojim potezima, jer su činjenice o kojima mi danas govorimo ovde, činjenice koje obavezuju na to.

 Da li se još neko prijavljuje za reč?
Reč ima gospodin Ivković, kao predstavnik poslaničke grupe.

Dame i gospodo poslanici, sigurno da treba govoriti o pravu i pravednosti, ali treba govoriti i o obuhvatu ovog zakona. Taj obuhvat zakona, koji je potpuno parcijalan i koji obuhvata samo jednu petinu mogućih načina sticanja ekstra profita ili ekstra dohotka, govori o tome da se radi o potpuno ciljanom zakonu koji ima direktnu političku motivaciju. Da ne govorim o sramnom obrazloženju ovoga zakona, kojeg se verovatno svaki pravnik u ovoj državi stidi, jer veze nema ni sa pravom, ni sa regulativom, nego ima veze direktno sa politikom i političkim ciljevima. Prema tome, ideja o donošenju ovog zakona je izuzetno dobra i mi je pozdravljamo. Međutim, tekst ovoga zakona je katastrofalan, jer je obuhvatio svega jednu petinu mogućih poreskih obveznika po ovom sistemu. O drugim detaljima ću govoriti kasnije.
Ponoviću da su ovde, za govornicom, direktno rečene ideje i stavovi koji eksplicitno i lako mogu biti objašnjivi sledećim: da li treba obuhvatiti kao poreskog obveznika, po ovom zakonu, nekoga ko je savesno i odgovorno radio i dobio rešenje o zakupu na neodređeno vreme, po zakonu i po tom zakonu je otkupio stan, a ne obuhvatiti onoga ko je živeo van ove države, švercovao, trgovao, radio u uslovima koje je međunarodna zajednica stvorila embargom, ko je izgradio kuću od 1000 kvadrata, ko je podigao teniske terene, ko je podigao bazene, a nije plaćao poreze. Njega nema u ovom zakonu, kažite to građanima Srbije. Nema ga nigde.
Šta se onda događa? Ovim zakonom se ganja institucionalni način ostvarivanja ekstra profita, ganja se slepo i sa nerazumevanjem upravljanja državom. Ako jedno preduzeće, kao "Jugopetrol", dobije pravo da otkupi po 6 dinara marku, kad je marka 15 dinara, on je dobio to pravo, ali je zato bio limitiran prodajnom cenom, jer je Vlada Republike Srbije vodila računa, cenom naftnih derivata, o tome da ne utiče na socijalno stanje i na standard građana. Prema tome, u mnogim situacijama oni koji su dobijali pravo da otkupe, a dobijali su izvoznici, ali oni su, kažite građanima Srbije, prilikom naplate ostvarenih sredstava morali da prodaju toj istoj banci te iste devize po istom kursu po kojem su dobili. Prema tome, ovde ima šarenih laža mnogo. Ovo je čist politikantski tekst.
Da pročitam jedan tekst koji nije moj, a koji mnogo znači: "Do uspostavljanja prava i pravde ne može se doći lošim zakonom, a pogotovo ne onim koji je protivustavan i kojim se narušavaju civilizacijski pravni principi zakonitosti i pravne sigurnosti. Predlog zakona je u celini retroaktivan, sa povratnim dejstvom, jer se njime pravno regulišu odnosi između pojedinaca i države, nastali u prošlom vremenu. Tim zakonom se ne reguliše ponašanje za ubuduće." To je indikativno. Zašto ovaj zakon nije za budućnost isto kao i za prošlost, zbog čega se ne može govoriti da je taj zakon samo u svojim pojedinim odredbama sa retroaktivnim dejstvom. Gospoda pravnici ovaj pravnički tekst i te kako razumeju. "Predlog zakona", to je najgore sada, "ne pravi razliku između legalnog i nelegalnog postupanja". Znači, zakonodavac daje jednoj anonimnoj grupi, neidentifikovanoj, bez metodologije, bez kriterijuma, da samo procenjuje da li je neko, radeći po zakonu, imao šansu da stvori ekstra profit i da li je neko, radeći van zakona, takođe mogao da stvori ekstra profit ili ga nije stvorio, plus članom 9. dobija pravo da pregovara.
Time uvodimo političku podobnost u način realizacije ovog zakona. "Pri tome se ne navodi ni jedna pravno relevantna činjenica koja bi služila kao kriterijum za utvrđivanje uslova koji su bili dostupni nekima, a ne svim građanima. To vodi u arbitarnost i ugrožava pravnu sigurnost svakog pojedinca koga upravni organ javnih prihoda proglasi poreskim obveznikom. Tako se ističe da se pod korišćenjem posebnih pogodnosti smatra, između ostalog, korišćenje sredstava iz primarne i sive emisije novca, u finansijskim transakcijama i kupovinama deviza po zvaničnom kursu NBJ, kada je tržišni kurs bio viši".
Očigledno je da su ove dve situacije bile u skladu sa propisima i da su formalno-pravno bile dostupne svim privrednim subjektima. Dakle, ono što je bilo propisano kao dozvoljeno ponašanje, ne može se naknadno tretirati kao posebna pogodnost. Samo se zloupotrebom prava i kršenjem propisa mogu stvoriti uslovi za posebne pogodnosti, jer se svako nelegalno ponašanje upravo vrši da bi se stekla određena pogodnost koja nije dostupna onima koji deluju u skladu sa zakonom. Otuda, začuđuje stav predlagača koji ove dve situacije izjednačava sa nizom drugih situacija koje su opravdano unete u Predlog zakona, kao što su: iznošenje deviza po osnovu avansnog plaćanja uvoza, koji kasnije nije realizovan, a te niste obuhvatili, odnosno, po osnovu fakturisanih, a ne izvršenih usluga itd.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ovaj predlog zakona zadire u stečajna prava građana i pravnih lica, a odluku o porezu donosi upravni organ čije se rešenje sprovodi, bez obzira na uloženu žalbu, ne čekajući pri tome odluku suda koja može biti drugačija od rešenja upravnog organa. Samo se odlukom suda može zadirati u stečeno pravo svojine na određenim predmetima nečije imovine, a kako je to regulisano evropskim standardima i Ustavom SRJ, draga gospodo.