Nemam šta da vam odgovorim, osim da narodni poslanici glasaju po svojoj savesti i svom znanju.
Da li se još neko prijavljuje za diskusiju? Već sam u stvari dala predstavniku poslaničke grupe reč, gospodinu Čedomiru Jovanoviću. Ja se izvinjavam što sam vas vratila sa govornice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 1. Ustava Republike Srbije kaže se da je  zemlja u kojoj živimo demokratska država svih građana zasnovana na slobodama i pravama čoveka i građanina, na vladavini prava i na socijalnoj pravdi. Tako piše u Ustavu. Nismo svi mogli da dobijamo funkcionerske stanove, nismo mogli svi da uzimamo kredite koje su uzimali neki među nama. Nismo svi mogli da vodimo preduzeća koja su propadala, a mi u njima da budemo uspešni direktori. To su mogli samo neki. Ovim zakonom se teži jedinstvu pravde  i prava.
Da njega nema onda bi se moglo govoriti o nečemu o čemu je govorio moj prethodnik. Međutim, veoma važan amandman je pred nama, amandman iz koga bi se mogli izvesti i dobri i loši zaključci. Dobro je što konačno državne institucije preuzimaju na sebe aktivnu ulogu u kreiranju zakonodavnog ambijenta u društvu i dobro je što je Parlament Vovjodine predložio ovaj amandman. Bilo bi veoma loše nepristajanje protumačiti kao sukob Republike i Pokrajine. To nije tako.
Prosto mi ovaj amandman ne možemo podržati iz jednog prostog razloga, jer bi se njime nanela bespotrebna šteta onim lokalnim samoupravama i onim opštinama koje u svojim sredinama nemaju poreske obveznike koji će biti tretirani ovim zakonom i zbog toga što sredstva ostvarena na ovaj način idu u republički budžet, a odatle će u skladu sa potrebama, koje će biti što se tiče recimo Vojvodine, utvrđene u direktnoj komunikaciji Izvršnog veća Vojvodine i Republičke vlade, u komunikaciji vojvođanskog Parlamenta i Republičkog parlamenta, biti izmirene i njima odgovoreno.
U svakom slučaju, pozdravljamo inicijativu vojvođanskog Parlamenta. Ona nikako nije posledica autonomaškog političkog koncepta. Ovo je amandman kojim se izašlo u susret jedinicama lokalne samouprave, ali se istovremeno, po našem mišljenju, nanosi šteta onim opštinama koje na svojoj teritoriji nemaju obveznike koji bi bili tretirani ovim zakonom. Dakle, samo se radi o raspodeli budžetskih sredstava i nivou te raspodele. Mi mislimo da je najbolje to činiti kroz republički budžet, uz kontrolu koja bi bila parlamentarna i koja ne bi isključila ulogu vovjođanskog parlamenta i Izvršnog veća.

Da li se po ovom amandmanu još neko prijavljuje za reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman koji je podnela Skupština AP Vojvodine.
Za 14, protiv 132, uzdržano 5, nije glasalo 34, od ukupno 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predloženi amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana nije prisutan.
Da li neko drugi želi reč?

Ovaj amandman bi imao smisla kada bi se ceo zakon izmenio, prekomponovao, kada bi bio usaglašen sa Ustavom i sistemskim zakonima koji čine kičmu pravnog poretka i u tom slučaju vanredni prihod budžeta bi morao imati unapred određenu namenu, da se zna da to neće biti stvar samovolje Vlade, izvršne vlasti, kako će raspolagati parama, nego da ima sasvim striktno određenu budžetsku namenu i da se kontroliše da li je ta namena poštovana.
U ovom slučaju, da bi ovakav amandman bio usvojen, morali bi se menjati iz korena mnogi drugi članovi ovog zakona i to treba imati u vidu prilikom razmišljanja o amandmanu Petra Jojića. Ovde je najinteresantnija stvar zašto vladajuća većina izbegava da se napravi registar svih onih koji su koristili te pogodnosti u prošlom vremenu, da bi se tačno utvrdilo ko je na protivzakonit način koristio te pogodnosti. Samo oni koji su to koristili na protivzakonit način mogli bi doći pod udar pravne norme, pa kada se napravi taj registar, da se onda kaže da je to tolika i tolika imovina i ta imovina će biti iskorišćena za socijalne potrebe, za penzijski fond, za zdravstvene potrebe, za prosvetu, kulturu itd. Bez toga ovaj zakon je samo jedna harač, unapred se uopšte ne može zaključiti koga će harač pogoditi, a koga neće.
Ovde je neko malo pre govorio o "Jugopetrolu". Ja, na primer, imam pouzdan podatak, kada je reč o "Jugopetrolu", da je "Jugopetrol" u više navrata 1996, 1997, 1998, 1999. godine ogromne iznose para, bez ikakvih faktura i pokrića, znači isključivo kao donaciju, uplaćivao firmi "Lutra", čiji je vlasnik Dušan Mihajlović. To se desilo 1996. godine - 10 miliona dinara, 1997. godine više od 10 miliona dinara, 1998. godine skoro milion, 1999. godine 131.000 itd. To je pod šifrom 651-680. Dakle, može se proveriti. Nikakvih faktura nema, nikakvog osnova.
Naravno, vama ne pada na pamet da i to stavljate na tapet ili ćete ostaviti mogućnost Dušanu Mihajloviću da se nagodi sa ministrom Đelićem, a da javnost i ne zna da su se oni nagodili. Registar treba da bi javnost bila informisana o svakom pojedinačnom slučaju, jer kada neko dođe pod udar ovakvih zakonskih normi, javnost mora da zna i mnoge druge stvari se dovode u pitanje. Ne može ministar Mihajlović posle toga da ostane ministar, kada sve to imamo u vidu. Znači, ne može to biti stvar njegove lične pogodbe sa ministrom Đelićem, nego stvar celokupnog srpskog javnog mnjenja, kako bi se iz toga izvlačile neke druge reperkusije.
To je suština, a ne privatna nagodba, pa odokativno tebi ovoliko, tebi onoliko, niko neće znati. Ovde bi javnost morala sve da zna precizno za svaki pojedinačni slučaj. Samo tako ima smisla istraživati nepravilnosti iz prethodnog perioda i, naravno, nikako ne izbegavati krivično gonjenje, a vidim da je vama najmanje stalo da se zaista preduzima krivično gonjenje za one najflagrantnije slučajeve zloupotrebe funkcija, jer i ljudi sadašnje vlasti su u to do guše umešani. Mnogi među njima, ne mogu da kažem još za sve, ali kako su stvari krenule za neki sledeći zakon 2002, 2003, 2004. godine biće i te kako materijala, pa će se istraživati kako je ko dobijao trkačke konje na poklon, kako je ko imao ogromno obezbeđenje, kakvog ranije nije bilo u ovoj političkoj praksi. Ranije su samo predsednik Republike i predsednik Vlade imali državno obezbeđenje, a sada ima skoro svaki ministar i to višestruko itd.
Znači, svako vreme donosi neke svoje konkretne vrednosti, koje se opredeljuju i sa aspekta ko je kada na vlasti, samo ovim presedanom vi dajete jedan dobar putokaz svakoj sledećoj vlasti kako će postupati prema svojim prethodnicima.

Da li se još neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman koji je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Za 56, protiv 128, jedan uzdržan, nije glasalo 9, ukupno 194 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vučurović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je vezan za moju jučerašnju diskusiju o ovom predlogu zakona u načelu. Dao sam amandman da se u članu 1. Predloga zakona doda stav 2. koji glasi: "Izuzetno, jednokratni porez iz člana 3. stav 1. tačke 2. ovog zakona pripada licu od kojeg je izvršen otkup deviza".
Tu dolazimo sada do dileme pravo ili pravda.
Po pravu, otkup deviza od fizičkih i pravnih lica po zvaničnom kursu, kada je tržišni kurs bio znatno veći, bio je u skladu sa zakonom i sa pravom, ali nije bio u skladu sa pravdom. I to nije bilo u skladu sa ovom pravdom za koju se sada vi zalažete. Ako je država prodavala devize po kursu raznim nn subjektima, te devize nisu bile državne jer ova država ne štampa devize. Te devize su devize koje je država namakla tako, otkupljivala je po zvaničnom kursu od mnogih privrednih subjekata i fizičkih lica. Te devize sada treba tim subjektima da se vrate.
Ali, nije oštećena država ako je firma "Jugopetrol" dobila devize po šest dinara, oštećen je Božidar Vučurović, oštećen je Miroljub Veljković, oštećen je i gospodin Stanko Kovačević, oštećen je gospodin Radoslav Veselinović, oštećeni su svi koji su se bavili spoljno-trgovinskim poslom i morali su da prodaju devize po zvaničnom kursu. Vlada ne prihvata amandman zbog toga što kaže - porez po prirodi stvari pripada državi. Mi smo se ovde složili da bez obzira što taj otkup deviza nije bio protivzakonit po zvaničnom kursu, da je to pljačka, zatim složili smo se, bivša vlast je opljačkala mnoge privredne subjekte, ne protivpravno, ali nepravedno.
A šta sada radi ova nova vlast? Ova nova vlast samo nastavlja tu teoriju pljački, ona neće da vrati taj novac onima od koga je taj novac uzet, već hoće da ga stavi u vanredne prihode budžeta, a da pri tom ne uradi preraspodelu vanrednih prihoda, pa da bar znamo za šta taj novac ide. Mi smo opljačkani jednom, pa smo opljačkani. Sada, što je opljačkano, umesto da nam se vrati, sada će to da ide u neku novu pljačku. Obrazloženje da porez po prirodi stvari pripada državi, na moj amandman i obrazloženje na amandman na član 1. Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, su toliko suprotni, da su smešni. Ovde kaže da sredstva ostvarena kroz ovaj porez treba da budu dostupna svim građanima Srbije. A, kod mene kaže da treba da pripada državi.
Vrlo sumnjam da će sredstva iz vanrednih prihoda budžeta pripasti ijednom građaninu Srbije, ta sredstva hoće pripasti državi, državnim funkcionerima, jer da treba da pripada taj novac građanima Srbije, u zakonu bi stajalo, toliko i toliko procenata u penzioni fond, toliko i toliko procenata u Fond dečije i socijalne zaštite, toliko i toliko procenata za obeštećenje onih koji su nepravedno zakonskim projektima bili oštećeni. To nigde ne stoji, stoji - u vanredne prihode budžeta, to jest u budžetsku rezervu. A, iz vanrednih prihoda budžeta će Segedinska grupa, bogami ovog puta da se namiri.

Gospodine Kovačeviću, nemate pravo na repliku, nije ništa uvredljivo o vama rečeno.
Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč? Izvolite, gospodin Šešelj.

Ovaj  amandman najupečatljivije ukazuje da vaše formalno ideološko zalaganje za pravdu nema nikakvog utemeljenja. Ne može neko ko nije pretrpeo štetu izvesnom radnjom iz prošlosti da sada stiče dobitak tako što će se oporezivati neko ko je imao koristi. Pravednost bi nalagala da taj prihod od naknadnog oporezivanja ide onome ko je svojevremeno pretrpeo štetu. Niko ranije nije mogao prodati devize Narodnoj banci Jugoslavije, osim po zvaničnom kursu. Te devize su se morale prodavati, nekada u celosti, a nekada u određenom procentu, već kako je bilo propisano. Sada, Narodna banka je po istom tom kursu vršila prodaju deviza. Ne može biti ispravno po tom kursu otkupljivati devize, a ne biti ispravno po tom kursu prodavati devize.
Znači, problem je tamo nastao gde nisu devize prodavane onome kome su se smele prodavati. To je suština. To je krivično delo. Za to krivično delo pre svega treba da odgovara guverner Narodne banke, koji je to odobravao, ili neka druga odgovorna lica, pa tek onda onaj ko je otkupljivao devize po kursu, ako se dokaže da je bilo korupcije, podmićivanja i tako dalje. Ali, samo u tom slučaju ako se dokaže podmićivanje, jer onaj ko je iskoristio pogodnost i Narodna banka je prodavala devize po određenom kursu, u dobroj nameri kupio je te devize jer je smatrao da je to cena deviza i ne može da odgovara. Tu se prethodno mora dokazati krivično delo korupcije, inače je besmisleno.
Sada, ovde morate imati u vidu još jednu stvar. Kada je reč o društvenim i javnim preduzećima, sve su to državna preduzeća, samo sa različitim nazivima, jer društvena svojina nigde u svetu ne postoji osim kod nas. Ne možete u istu ravan stavljati ta društvena javna preduzeća sa privatnim preduzećima. Kada je reč o privatnim preduzećima, ne možete u istu ravan stavljati preduzeća koja se bave proizvodnjom i trgovačka preduzeća. U svakom slučaju, kada je reč o trgovačkom preduzeću, kao što je "Lutra" ministra Dušana Mihajlovića, tu je reč o krivičnom delu. Koja bi to država tri puta jeftinije prodavala devize trgovačkoj firmi pa da se trgovac još više obogati.
Ako je reč o ulaganju u neki posebno značajan vid proizvodnje i ako je "Simpo"bila društvena firma, a da li je izvršena privatizacija, to ne znam, ali zašto bi to bilo problematično ako je država dala društvenoj firmi, a društvena firma taj novac pametno iskoristila. Od toga država naknadno ima velike koristi, jer sa proširenom proizvodnjom bolja je i naplata poreza i veći je broj zaposlenih radnika. Samo u slučaju trgovine uvek je počinjeno krivično delo, ako je neko dobijao devize po zvaničnom kursu od Narodne banke, jer to nije bilo po principu svima dostupno, nego samo uskom broju privilegovanih.
Sada da vidimo ima li jedan takav u SRS? Nema. Da li ima u DOS-u? Ima najmanje jedan koga ja znam, a to je Dušan Mihajlović. Da li ih ima još, da vidimo, i ona firma FMP Trade, Nebojše Čovića i neka druga. Za Dušana Mihajlovića znamo pouzdano. Njemu ste i nedavno dali milion maraka kredita iz Fonda za razvoj Srbije, iako mu se firma ne bavi nikakvom proizvodnjom. Gde nema proizvodnje, nema razvoja. Ne može trgovina dovesti do razvoja. Trgovina je posredovanje u proizvodnoj sferi. Naravno, trgovina je korisna i bez trgovine se ne može. Ali, ne može država na ovaj način da pomaže pojedine trgovce. Eto, i tu vam pada zakon i po pitanju elementarne pravedenosti, odnosno pravičnosti.

Da li se po ovom amandmanu još neko javlja? Izvolite, gospodin Čedomir Jovanović, kao predstavnik poslaničke grupe.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, važno je odgovoriti samo na one primedbe koje se tiču raspodele sredstava ostvarenih primenom ovog zakona. Ta sredstva idu za pokrivanje deficita u republičkom budžetu, to veoma jasno piše. Oni koji su oštećeni mogu tražiti nadoknadu, ali po drugim postupcima, ne u skladu sa ovim zakonom. Mi smo spremni na tako nešto i to najbolje dokazuje jučerašnji primer Ministarstva finansija, koje je vratilo sva sredstva koja su primenom Zakona o informisanju kroz kazne oduzimana medijima u Srbiji. Dakle, svi koji su oštećeni nekorektnom primenom zakona ili zloupotrebom, mogu i treba da traže zaštitu svojih prava, ali ne kroz ovaj zakon.
Ovaj zakon se time ne bavi. On je u svojoj suštini bitno drugačiji i on se odnosi na onu vrstu problema koja ne isključuje krivičnu odgovornost niti je zaobilazi. Dakle, sredstva ostvarena primenom ovog zakona idu u pokrivanje budžetskog deficita. Ne idu u privatna preduzeća i ne mogu biti predmet nadoknade štete onima koji su pretrpeli štetu prethodnih deset godina i od 1989. godine od kada se ovaj zakon retroaktivno mora primeniti.
Ta šteta je mnogo veća i ona sasvim sigurno ne može biti nadoknađena primenom ovih sredstava. To svi znamo. Ali, vi imate svoja prava i ta prava moraju biti zagarantovana, a ukoliko su povređena, spremni smo da vas zaštitimo kao i sve druge građane.