Nemojte vi mene da pitate jesam li ili nisam govorio. Vi ste dužni da precizno vodite evidenciju o tome. Malopre sam se javljao samo po Poslovniku.
U tački 6, na koju se odnosi amandman Božidara Vujića, reč je o jednom potpuno čistom slučaju, slučaju neplaćanja poreza. Nije plaćen porez na promet, nije predat pazar, upotrebljen je za neke druge svrhe, za neku novu nabavku, kupovinu itd. To je čist slučaj neplaćanja poreza. Vi ste pre mesec dana doneli zakone gde ste rok zastarelosti poreskih obaveza povećali sa godine na tri godine, ovim zakonom sad to isto na 12 godina.
Kako? Ne može ovo da se naplaćuje 12 godina unazad, ako je prošlo više od tri godine od tog slučaja kada je neko prodavao robu, pa nije predao pazar, što je bio dužan po zakonu i nije obračunao porez na promet, nego je taj novac potrošio. Dakle, izvršio je klasičnu utaju poreza. Ne možete ga vi sad post festum terati da nadoknađuje štetu državi, ako na vreme država nije intervenisala. Taj institut zastarelosti nije slučajno uveden u moderne pravne poretke. Mora negde biti granica primene državne represije, vremenska granica. Mora postojati vremenska granica izricanja krivične sankcije.
Ministre Đeliću, kada ubijete čoveka i ako vas 20 godina policija ne otkrije i ne budete osuđeni, posle 20 godina možete slobodno da šetate ulicama i da se hvalite da ste ubili tog i tog čoveka, a sud i policija vam ne mogu ništa, jer je slučaj krivičnog dela ubistva zastareo. Osim za ratne zločine. Kod ubistva je 20 godina, ali kod utaje poreza je tri godine. To je opšti pravni princip koji mora bezuslovno važiti za sve slučajeve.
Vi ovde za klasični slučaj utaje poreza, i to poreza na promet, nepredavanjem pazara kako zakon propisuje, vi to sad retroaktivno produžavate na 12 godina. To je apsolutno nemoguće. Ovaj će vam zakon sigurno pasti kad se uspostavi Ustavni sud. A, kada će se uspostaviti Ustavni sud? Ne zaboravite jednu stvar - ovaj zakon je protivustavan i sa aspekta saveznog Ustava. Ovaj zakon može biti oboren na Saveznom ustavnom sudu.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Stavljam na glasanje amandman koji je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.

Za 50, protiv 124, uzdržan jedan, nije glasalo 15, od ukupno 190 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Vera Marković.

Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Konstatujem da je narodni poslanik Vera Marković povukla ovaj amandman.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Tomić.

Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.

Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

 Poštovana gospodo narodni poslanici, član 8. zakona ceo govori o osnovici za jednokratno oporezivanje. Kad su i moji prethodnici predlagali da se delimično redefinišu pojedine tačke kojim se utvrđuju osnovice, a u članu 10. se govori o stopama koje će se primenjivati na ovaj zakon, onda su upozoravali pre svega iz razloga celishodnosti.
Da se povede računa i o nečemu što se dešavalo u međuvremenu, odnosno tamo gde su nastajali troškovi, da se troškovi koji su na teretu obveznika i ni po jednom propisu koji važi u srpskom zakonodavstvu a vezan je za poreski sistem, nisu uključeni u taj deo za oporezivanje.
Ne znam kako će biti koncipirana poreska prijava, jer to nismo imali prilike da vidimo, ali bi verovatno morala sadržati delove, elemente nečega što govori o tome da onaj što sebe smatra poreskim obveznikom u ovom slučaju, jer je otprilike u tom pravcu intencija zakona, može da pokaže da je imao i određene troškove koji neće ući u osnovicu. Međutim, ovde se u pojedinim tačkama apsolutno precizira, u celom iskazu, poreska osnovica na koju će biti primenjena određena stopa. Moram da podsetim da se ovde stope kreću od 30 do 90%. Znači, jedan vrlo ozbiljan poreski zahvat.
Ovo su najveće poreske stope koje se primenjuju u našem zakonodavstvu. Ima jedan deo zakonodavstva koji reguliše kapitalnu dobit i tu je poreska stopa 20%. Ona se primenjuje na razliku između nabavne i tržišne vrednosti. Kada se govori, a mnogi su ovde govorili o stanovima, neki se zlurado smejali itd, nemamo mi ništa protiv toga da se naplati razlika kad su u pitanju stanovi, ali da se povede računa o nekim činjenicama u tom slučaju. Moj amandman upravo pokušava to da kaže. U tačkama 12, 13. i 14. ovog predloga tražio sam da se umesto što piše - "tržišna vrednost površine stana iznad pripadajuće površine iz člana 3. stav 1. tačka 13. ovog zakona" - utvrdi da postoji 50 kvadrata, da je cena kvadratnog metra 2 - 3 hiljade maraka, primenimo stopu koja nije mala i automatski dođemo do toga šta je izraz poreskog rešenja.
Međutim, i taj deo koji hoćemo da oporezujemo kao razliku stambenog prostora sadržavao je određene troškove koji ulaze u nabavnu vrednost. To znači, ako je davao deo stambenog prostora, pa u međuvremenu dobio stambeni prostor i razliku stambenog prostora, on nije vršio rekonstrukciju iz sopstvenih sredstava samo onog dela koji predstavlja pravo, već je u ceo prostor koji je dobio uložio određena sredstva. Plaćao je otkup po pozitivnom zakonodavstvu, po pozitivnom srpskom zakonodavstvu, a to u nekim slučajevima ne mora da znači da su baš i male pare. Moramo priznati tim licima pravo na troškove.
Razumem da vi ne želite da razgovarate kada su u pitanju predlozi opozicionih poslanika, ali sada ću da se vratim na ono što ste usvojili kao predlog. Od gospodina pre mene ste usvojili amandman koji kaže - razlika između plaćenog iznosa i realne tržišne vrednosti. Plaćenog iznosa, samo pitam na šta? Realne tržišne vrednosti na šta? Mislim, zaista, da je to još dalje odlaženje od preciznosti u ovom zakonu.

Gospodine Tomiću, vreme.

Još dve sekunde da pojasnim do kraja. Kada govorimo ovde uzimamo tržišnu vrednost, izaći će poreski organ na lice mesta, utvrdiće tržišnu vrednost kvadratnog metra, obično se ovde pominje neka kvadratura od 200 kvadrata i kažete da je to 2.000 maraka puta 200, to je 400.000 maraka, primenimo stopu i to je to. Ne može tako. Onda apsolutno rušite kompletno pozitivno poresko zakonodavstvo za koje ste se ovde zalagali.
Kada ste usvojili ovaj amandman i kada su Vlada i Odbor prihvatili da ovako nakaradan stav, koji je apsolutno nepoznat u poreskoj praksi, i usvajate, onda ste ušli u još težu formu. Onda ne mogu da shvatim i zaista se uporno trudim da doprinesem da ovaj zakon bude kvalitetan. Bavio sam se godinama poreskim propisima i zaista sada ne razumem do kraja kako će onaj ko hoće da izda poresko rešenje da utvrdi poresku osnovicu, kako će na tu poresku osnovicu da primeni stopu, ništa ne razumem.

Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč? Gospodin Šešelj u svojstvu predsednika poslaničke grupe.

Ovaj amandman je smislen, jer je odredba člana 8. stav 1. tačke 11, 12, 13. i 14. besmislena. Zašto? Prvo od tačke 11, govori se o nominalnoj vrednosti privatizacijom stečenih akcija, udela, odnosno u slučaju otuđenja tržišne vrednosti takvih akcija i udela i a odnosi se na tačku 11. člana 3, gde se govori o zloupotrebi u privatizaciji preduzeća od strane direktora i članova organa upravljanja.
Ministar Đelić, gde god bi utvrdio da postoji zloupotreba u procesu privatizacije, kao i ministar za svojinsku transformaciju, morali bi po službenoj dužnosti da preduzmu sve mere da se poništi takva nelegalna privatizacija, privatizacija opterećena zloupotrebama. Kada se poništi takva nelegalna, zloupotrebama opterećena privatizacija, onda je ova tačka 11. besmislena. Vi zapravo, ne poništavajući tu zloupotrebama opterećenu privatizaciju, amnestirate zloupotrebu, pa otvarate mogućnost da se sa onim ko je počinio zloupotrebu i po zakonu mora da odgovara, nagađate, a kada se nagađate uvek to radite odokativno.
Dalje, kada je reč o tački 12. i 13. uopšte niste predvideli varijantu kada je neko od države dobio dva, tri, četiri ili više stanova. Te varijante ovde nema. Prvo, ta varijanta mora da predstavlja krivično delo, jer niko po zakonu od države nije mogao da dobije više od jednog stana. Može neko da dobije drugi stan, ali onaj prethodni mora da vrati državi. Čak i ako je otkupljen, mora da ga stavi na raspolaganje državi. Neko ko je dobio drugi stan, nije vratio prvi, on mora po krivičnom zakonu da odgovara i mora stan u celosti da mu se oduzme, a ne bilo šta da plaća. Nema tu više plaćanja.
Treće, tamo gde su ljudi po zakonu dobijali stanove od države po propisima, gde nije bilo kršenja ni jednog propisa, porez je apsolutno protivustavan. Što se tiče tačke 14. postoji određena zona, mislim da je to 60 ili 70 kilometara od grada, gde se ne računa ako neko ima stan u unutrašnjosti - nemojte da dobacujete nesuvislo, treba prvo znati pa onda eventualno raditi i ono drugo što je neprimereno da se ovde izrekne za govornicom.
Tačka 14. govori o tržišnoj vrednosti viška izgrađene površine reprezentativnog stambenog, odnosno poslovnog objekta iznad propisane, odnosno dozvoljene površine. Vi ovde zadirete u prava lokalne samouprave. Onaj ko je izgradio više nego što je propisano ili dozvoljeno, njemu treba ili da se ruši ili da se legalizuje.
Kod legalizacije postojeći zakoni već su sve precizirali. Plaća se građevinska dozvola, urbanistička dozvola, plaćaju se još neke dažbine, uređenje građevinskog zemljišta itd. To znači da mora da se doplati u skladu sa onim što je prekoračeno u odnosu na propis. Može i neka kaznena odredba, ako je neko prekoračio da mu se oprosti rušenje, pa da mu se još nešto doda, ali to ne može da ide na ovaj način. Mora na isti onaj način na koji se sasvim precizno, namenski plaća uređenje gradskog građevinskog zemljišta, na primer.
To su namenske stavke i one ne mogu ovako an blok da uđu u republički budžet, pa onda Vlada samostalno sa tim raspolaže, jer sve pare koje se uplate na ime korišćenja gradskog građevinskog zemljišta namenski se upotrebljavaju za izgradnju grada, za izgradnju infrastrukturnih objekata itd, tako da su sve četiri tačke 11, 12, 13. i 14. člana 8. besmislene. Na žalost, ni ovaj amandman ih baš mnogo ne popravlja, ali u svakom slučaju amandman je bio dobra podloga da se izrazi negativni stav o ovome što u zakonu ne valja.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu. Gospodin Ivković, u svojstvu predsednika poslaničke grupe.

Dame i gospodo poslanici, hoćete li ovim damama, koje pokušavaju da budu dame, da objasnite da ćute? Jel primećujete da gospođa koja sedi na mestu Rake Radovića non-stop priča?

Nisam primetila, zaista.