Ovaj amandman je umesan, s obzirom da se odnosi na retroaktivno oporezivanje uvoza i izvoza po režimu kontingenata ili kvota. Odmah se nameće pitanje koje su to posebne pogodnosti za dobijanje kontingenata odnosno kvota.
Sve posebne pogodnosti mogle su da budu samo krivično delo. Mi znamo da je tu bilo mnogo krivičnih dela. Tu je najčešće bilo krivično delo podmićivanja. Neki koji su odlučivali o dodeli kontingenata ili kvota uzimali su gotov novac, a neki su upućivali zainteresovane, čak za njihove sportske klubove da uplaćuju određene sume.
Svojevremeno sam javno ukazivao i za skupštinskom govornicom na te slučajeve. I na konferencijama za štampu.
Toga je bilo. Ali, mora da se istraži, jer neki koji su dobijali kvote i kontingente već su morali mnogo da plate. Sve bih ih saslušao i doveo pred dilemu ili će da sve priznaju i ispričaju kome su i šta plaćali da bi dobili kvotu, ili sami da snose odgovornost ako je ta kvota neispravno ili kontingent neispravno dodeljen.
Međutim, ovako, an block, sve dovesti u istu ravan čini se nova velika nepravda. Malo pre je Čedomir Jovanović govorio da ovaj zakon nešto sankcioniše iz prošlosti, ali onda on mora da promeni naziv pa da bude zakon o kažnjavanju tih i tih. Jer, porez ne može da bude sankcija. Nije porez kazna.
Porez je doprinos koji svaki građanin plaća državi po određenom kriterijumu, po ličnom bogatstvu, po materijalnom stanju, po zaradi, ovome ili onome. Porezom građanin doprinosi državi. Čast je plaćati porez. Pre 200 godina ili pre 150 godina na izbore su mogli ići samo oni koji plaćaju porez.
Ne može porez da bude kazna. A, vi ste ovde porez pretvorili u kaznu. Za vas je porez sankcija. To ne može. Trebali ste onda da ovaj zakon imenujete kao zakon o represiji prema tome i tome, odnosno zakon o kažnjavanju toga i toga. A, ne - zakon o jednokratnom porezu.
Molim vas, gde se to jednokratno plaćaju porezi osim kada je reč o porezu na promet. Porez je jedna stalna kategorija. A ne jednokratno se plaća porez za nešto iz prošlosti. Po istom kriterijumu možete da donesete zakon o oporezivanju rađanja, pa ko se rodio u proteklih 12 godina da se oporezuje. To je besmisleno.
E, sad, vidite, još nešto se nameće povodom ovog amandmana.
Govorili ste, kada ste obrazlagali ovaj zakon, da je mnogo deviza država prodavala iz rezervi NBJ po zvaničnom kursu, koji je bio nekoliko puta jeftiniji od tržišnog. To nije bio tržišni kurs, nego kriminalni kurs. Na kriminalni način uspostavljan.
Taj kurs ne može naknadno da se valorizuje.
Ali, nije to bitno. Bitne su carine, jer je reč o ovoj tački 5. o uvozu i izvozu. Carine su plaćane po tom zvaničnom kursu - 6 dinara za jednu marku. Pa, kako vam onda nije palo na pamet da ponovo sve carine obračunate prema kursu koji je važio u tom trenutku. Ako možete raspolaganje devizama NBJ, odnosno korišćenje tih deviza po kursu da oporezujete, onda treba da oporezujete, ista logika nalaže, i onoga ko je uvozio robu pa plaćao carinu po kursu 6 dinara za jednu marku. Ili nekom drugom kursu koji nije bio realan.
Molim vas, i kada se uvozilo na osnovu kvote, plaćana je carina. Kvota je značila dozvolu uvoza. Kvota i kontingent odnosili su se samo na neke vrste roba čiji je uvoz bio ograničen, ili izvoz. E, tu je privilegija učešće u kvoti, ali je privilegija i plaćanje carine. Postavljam pitanje, treba da slušate pažljivo, kako vam nije palo na pamet da i tu carinu ponovo obračunavate.
Privilegija je i plaćanje carine po zvaničnom kursu, umesto po realnom kursu. To je privilegija iste vrste, jer nisu svi uvozili. Samo su privilegovani mogli da uvoze. Oni su imali dve privilegije. Prva je privilegija kvota, odnosno kontingenata, a druga je plaćanje carine po kursu. Tako ih ubijte potpuno, oporezujte ih po dva osnova. Jer je to sve u skladu sa osnovnim načelima koja se protežu kroz ceo zakonski tekst, odnosno kvazi zakonski jer ovo sigurno neće nikada ličiti na ozbiljan zakon.