Vidite, vi primećujete radikale, a ne primećujete gospođu koja zamenjuje Raku Radovića u celini.
I ovi amandmani pokazuju koliko se nije razmišljalo kada je pisan zakon i koliko zakon nije sveobuhvatan i potpun. Oni koji se za ovom govornicom zariču da će sve profitere u poslednjih 10 godina koji su bili bliski režimu itd, naprave zakon koji hvata institucionalni deo ekstra profita, ali zato kažu tržišna vrednost viška izgrađene površine reprezentativnog stambenog, odnosno poslovnog objekta.
Ako je neko imao mogućnost da izgradi 1.500 kvadratnih metara, njega zakonopisac ne pita odakle ti pare da izgradiš 1.500 kvadratnih metara u mermerima, sa gipsanim lavovima ili mermernim lavovima, ali ako je napravio 1.700, on će da ga kazni za tih dodatnih 200 kvadrata.
Znači, da mi rezimiramo ovu priču, ovaj zakon je napravljen za selektivne mete. Rađen je tako da neko uzima pravo sebi da on presuđuje da li su zakoni po kojima su neki drugi ranije radili korektni ili nisu, kao da nije postojala ranije Skupština koja je te zakone usvajala. Ti zakoni su konačni kada ih je Skupština donela i važili su sve do momenta dok nisu promenjeni. Ne, zakonopisac je sebi dao za pravo da i za tada važeće zakone oceni da nisu korektni i da za ljude, koji su kroz institucije sistema radili, kaže da su ostvarili ekstra profit i da treba da plate porez.
Istovremeno, zakonopisac zaboravlja na sve kriminalne aktivnosti, na sve švercere, na sve one koji su, kako je ovde rečeno, otvarali 30 firmi, jednu za drugom, stvorili ogroman kapital na muci ovog naroda, na embargu, pravili objekat od 1.000 ili 2.000 kvadrata, teniske terene, bazene, njih je zaboravio. Totalno ih je zaboravio, nema ih nigde. Apsolutno ih nema nigde, izuzev ako su imali dozvolu da izgrade 1.500 kvadrata, a oni izgradili 1.700 kvadrata.
Dalje, ovaj zakon nije pošten prema onima koje oporezuje jer govori samo o tržišnim vrednostima. Znači, neko je po nekome imao pravo da dobije 100 kvadrata, dobio je 130, za 30 kvadrata po zakonopiscu mora da plati porez, po tržišnoj vrednosti, a ulagao je u tu tržišnu vrednost. Da li je ulagao, da li je platio otkup za tih 30 kvadrata, da li je radio rekonstrukciju, da li je radio na fasadi objekta, da li je menjao krov, da li je nešto drugo radio, to ne interesuje zkonopisca. Prema tome, osnovica ne može da bude tržišna vrednost, osnovica ne može da bude vrednost izvoza, osnovica mora da bude umanjena za realno ostvarene troškove.
Kud ćete bolju varijantu od izvoznika? Izvoznik je zato što izvozi, imao je pravo da otkupi po šest dinara marku i ne može taj iznos para da bude osnovica, jer taj isti izvoznik, kada je ostvario izvoz, on je posle morao određeni procenat deviza od izvoza da proda NBJ, po istom kursu od šest dinara. Ali, to zakonopisac ne piše, jednostavno pred sobom ima crvenu maramu, selektivno izabrane političke mete i političku podobnost. Ovo je čist boljševički tekst.
