Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman koji je podneo narodni poslanik Đura Lazić.
Za 52, protiv 114, uzdržan jedan, nije glasalo 19, od 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć, pa je stoga, ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vera Marković, koja je pismenim podneskom isti povukla.
Konstatujem da je amandman gospođe Vere Marković povučen.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Mucić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Želi.)

 Gospođo predsedavajuća, dva i po sata ne ustajete sa te stolice, pa ne znam da li to zaista volite ili čuvate tu stolicu posle jučerašnje inicijative Socijalističke partije.
(Predsedavajuća: Gospodine Muciću, izašli ste kao podnosilac amandmana.)
Pre opomene, dobro bi bilo da ste zaista autoritet predsedavajućeg gradili na jednom ovakvom postupku kao od jutros, a ne kao do sada. Ipak smo mi na istoj pruzi, pa malo više obzira imamo jedni prema drugima.
Podneo sam nekoliko amandmana na ovaj zakon. Prvi u nizu amandmana je amandman na član 3. koji se sastoji iz dva dela. Prvi deo je brisanje postojeće tačke 14. koja glasi: "Izgradnja reprezentativnog stambenog, odnosno poslovnog objekta čija je ukupna površina veća od propisane i dozvoljene". Umesto tog teksta da se unese novi tekst, koji glasi: "Otkup većeg broja stanova drugih nosilaca stanarskog prava ili vlasnika od strane agencija za promet nekretnina ili pojedinaca, po osnovu raznih ugovora, na primer ugovor o doživotnom izdržavanju, pod uslovima koji su važili za te nosioce, odnosno vlasnike".
Prvo, ovaj tekst sam napisao imajući u vidu da zaista u obrazloženju ovog zakona piše da ovih 19 uslova, koje je Vlada predvidela, nisu kraj i da ova lista nije zatvorena, a da su najčešći slučajevi transakcije iz kojih nastaje predmet oporezivanja ekstra dohotka ovih 19 koji su navedeni. Baš iz tog razloga sam i predložio i ovu novu tačku 14. koju sam pročitao i koju ću kratko obrazložiti. Zaista, bio mi je cilj da one agencije koje su kroz otkup stanova za nosioce stanarskog prava, kroz vidove doživotnog izdržavanja ili na neke druge načine došli do stanova jeftino, a prodaju ih po tržišnoj ceni, da su oni ostvarili veću ekstra imovinu i veći ekstra dohodak od ovih lica koja su navedena u ovih 19 tačaka.
Da li je logičnije da za 10-15 stanova neko ostvari ekstra profit ili ekstra imovinu od nekih 300, 400 i 500 hiljada maraka, a neko ko izgradi reprezentativni objekat do 480 ili do 400 hiljada maraka, ne treba da plati porez na ekstra imovinu i ekstra dobit, ili kako je to taj velelepni, reprezentativni objekat veći od propisanog i od onoga što u građevinskoj dozvoli glasi? Da li takav objekat treba da bude predmet oporezivanja?
Šta u slučaju da vlasnik objekta nije postupio po građevinskoj dozvoli, nije platio opštini naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, i ako vlasnik pod tim uslovima ne može da legalizuje objekat, već se taj deo objekta mora srušiti? Da li je on ostvario ekstra imovinu ili je ostvario ekstra imovinu i ekstra dobit onaj ko je dalje ostao vlasnik ili prodaje 10,12, 13, 14 tuđih stanova.
Mislim da je ova lista tendenciozno napravljena od strane Vlade, da su parcijalna rešenja koja nisu dovoljno ni precizirana i da su ciljevi, odnosno ovi uslovi tempirani samo na određene ljude iz vlasti i iz vladajuće partije. Šta dalje posle plaćanja ovog poreza na ekstra profit i ekstra imovinu? Ta ekstra imovina i ekstra dobit će i dalje biti u korišćenju kod pojedinaca. Šta biva sa tom imovinom. Šta sa onima koji se danas na neki od ovih načina bogate i stiču imovinu? Nemojte reći da toga danas nema. Ja ću u kasnijim amandmanima reći, pročitati i dokazati ono što vi hoćete da dokažete - da je prethodna vlast osiromašila narod. Ova današnja vlast isto tako nastavlja po istim onim zakonima po kojima je radila prethodna partija, po istim onim uredbama o otkupnim cenama poljoprivrednih proizvoda, o struji itd. To ću kasnije objasniti.

Reč ima gospodin Šešelj.

 Odredba iz tačke 14. člana 3. je potpuno nespojiva sa sadržinom ovog zakonskog projekta. Jedina sankcija za onoga ko je izgradio reprezentativni objekat veći od dozvoljenog ili propisanog, je rušenje. Druge sankcije u našem pravnom poretku nema. Naravno, rušenje na trošak onoga ko je izgradio. Pošto u našoj zemlji ima već nekoliko stotina hiljada inače nelegalno sagrađenih objekata, objekata koji su u celini nelegalni i objekata koji su prekoračili, svojom dužinom, visinom, površinom itd. ono što je dozvoljeno.  Ova materija može da se reguliše isključivo Zakonom o legalizaciji, a ne ovim zakonom. Zakonom o legalizaciji da se propišu uslovi u kojima se objekti mogu legalizovati i šta je sve dužan državi da izmiri onaj ko pristupa legalizaciji objekta.
(Glas iz sale: A, mama?)
Nemojte da pominjete kuću moje majke, uzalud, jer onaj dokument koji ste ovde pokazivali je bila upotrebna dozvola. Upotrebna dozvola je poslednji dokument koji se stiče u toku izgradnje stambenog objekta. Prema tome, ne zavaravajte se da bilo šta nečisto možete da nađete. Možete samo da izmišljate i da, kad nešto izmislite, bežite od polemike i razmene argumenata, jer ste i sami unapred svesni da izmišljate.
Dalje, ovde je reč, u ovom amandmanu, o nečemu što tvorac zakonskog projekta namerno nije hteo da uvrsti.
Mi imamo u našoj pravnoj praksi dva slučaja, a ovde nije ni podnosilac amandmana sve obuhvatio. On je ispustio nešto što je veoma važno i što se može podvesti pod ovaj član, a to je slučaj kada su mnogi advokati kupovali stanove u kojima su živeli tzv. zaštićeni stanari. Oni su to kupovali od vlasnika po zaista bagatelnim cenama. Zakon koji je donesen pre nekih devet, deset godina, obavezao je organe lokalnih samouprava da obezbede stanove za nosioce stanarskog prava, da bi se stanovi vratili vlasnicima, samo tamo gde nije došlo do prenosa vlasništva. Ima ogroman broj takvih stanova, koji su sada u vlasništvu velikog broja advokata. Tu je stečen ogroman profit, ali je u praksi taj profit teško realizovati. Oni su, naravno, zloupotrebili lakomislenost vlasnika da nikada neće doći u posed vlasništva, i stanove su otkupili za bagatelu. S druge strane, država im ne omogućava da dođu ni oni u posed tog vlasništva, oni ne dolaze u obzir pri onom zakonu koji još uvek važi. Neke opštine su taj problem odavno rešile, neke još uvek nisu.
Kada je reč o onima koji sklapaju tako nasumice ugovore o doživotnom izdržavanju, da ne bi odmah došlo do prenosa vlasništva i da se ne bi plaćao porez od 3% na promet nekretnina, ima takvih advokata i u Vladi Srbije. Vi već možete da prepoznate ministra pravde Vladana Batića, za čija tri takva slučaja znam i to u najprivlačnijim beogradskim zonama, kao što su Dedinje i Senjak. Zašto predlagač zakona nije i to obuhvatio i zašto Vlada odbija da se prihvati amandman poslanika Mucića? Upravo iz tog razloga što su odmah rangirani neki članovi Vlade. To je suština. (Iz sale: Bivše vlade.)

Da li se još neko prijavljuje za diskusiju? Gospodin Ivković, u svojstvu predsednika poslaničke grupe. Izvolite.

Danas je svakom, a naročito građevincima vrlo teško da govore o stanovima, jer je stambena izgradnja apsolutno zamrla u vreme DOS-ovskog režima na vlasti u Srbiji. Mogu samo da kažem, da izgradnja u učiteljskom naselju u bloku 32, kako je stala 24. septembra, tako se kran nije pomerio ni za mikron niti je ijedna cigla dodata. Osamdeset stanova za mlade naučnike i umetnike Beograda je tamo došlo pod krov, za samo dva i po meseca. Što se tiče stanova, teško je govoriti o stanovima u situaciji kada govorimo o amandmanu na zakon, u kome je zakonopisac dao sebi za pravo da proceni da li je, i kada je zakon poštovan, bilo ekstraprofita i da li je bilo ekstraprofita kada nije zakon poštovan, i sebi dao za pravo da on to sam procenjuje, da nekome bude majka, maćeha, odnosno da podobnom bude dobronameran, a nepodobnom odnosno političkom neistomišljeniku da bude kako ga doživljava političkim i krvnim neprijateljem. To sam video juče po reakcijama pojedinih dama poslanika iz DOS-a-neprijateljem. Da je tekst predloženog zakona diskriminatorski i da je usmeren na eliminaciju i kompromitaciju političkih protivnika, odnosno neistomišljenika, gospođo predsedavajuća, primećujete li kako su dame malo bučnije? Da li nećete da ih opomente?

Molim vas da ne dobacujete, da omogućimo gospodinu Ivkoviću da može neometano da iznese svoje izlaganje.

Nelegalni ekstradohodak i nelegalna ekstraimovina nije se u stambenoj oblasti sticala na način kako je to navedeno u ovim tačkama. U njima se spominje samo otkup stana većeg  od pripadajućeg, u odnosu na kriterijume za dodelu od strane izabranog, postavljenog ili imenovanog funkcionera, funkcionera političke stranke, itd. Čitajte, uglavnom funkcionera SPS-a. Međutim, nelegalni ekstradohodak se u stambenoj oblasti, draga moja gospodo, stiče na sledeći način: zamenom većeg društvenog stana za manji, uz visoku nadoknadu. Ima primera da su pojedinci zamenjivali stanove od 120, 150, 200 kvadrata za jednu garsonjeru, da bi stekli korist od 200, 300.000 nemačkih maraka. Takve vi niste obuhvatili ovim zakonom. Prodajom stanarskog prava, toga je i te kako bilo, a toga je bilo poslednjih 10 godina, ni njih niste obuhvatili zakonom. Nenamenskim korišćenjem stambenih kredita za izgradnju kuća i stanova za odmor. Nikoga od njih niste prozvali ovde draga moja gospodo, jer vam je crvena marama socijalista i funkcionera pred očima.
Koliko je samo kredita za izgradnju stanova utrošeno za vikendice, kuću za odmor, to je bio strahovit ekstraprofit, to vas ne interesuje. Korišćenje više od jednog društvenog stana i izdavanje tih stanova i stanova u privatnoj svojini, a uz visoke zakupnine, takođe ne postoji. Liberalizovanjem prometa nekretnina, stvorene su mnoge agencije, mnogi su došli ne samo do stanova, nego i do lokala. Vršili su otkupe, kako poslanik Mucić predlaže pod firmom doživotnog izdržavanja, i stanova i lokala, koriste ih, izdaju, postaju vlasnici. Ništa od toga nije ovde u ovom zakonu.
Jednostavno, ovim amandmanom pokušavamo nešto što je izuzetno teško i nemoguće popraviti, bar malo da popravimo, pa pokazujemo da ste vi ganjanjem samo institucionalizovanog oblika sticanja ekstraprofita zaboravili sve. Doveli ste u mnogo gori položaj nekoga ko je časno i pošteno radio, vršio svoju funkciju, bio direktor preduzeća, bio potreban kadar svom preduzeću, od svog preduzeća ili od države za posao koji je radio ili kao milicioner, ili kao sudija, ili kao pomoćnik ministra, dobio stan, po zakonu sa pravom zakupa na neodređeno vreme. Po zakonu otkupio je stan, vi njega sada oporezujete, a ništa ne činite onima koji su se bavili švercom, mafijaškim aktivnostima, podigli ne jednu, nego 10 kuća, podigli bazene, teniske terene. To ništa ne radite, a znate zašto - zato što svako od nas ima pravo da sumnja da su oni ili vaši ili su vas finansirali pored onih spolja.

Da li se još neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu? (Ne.)       
Stavljam na glasanje amandman koji je podneo narodni poslanik Ljubomir Mucić.
Za 49, protiv 111, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 25, ukupno je prisutno 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Mamula.
Vlada i Odbor za finansije su prihvatili amandman na član 3. tačku 11, 15. i 16, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Narodni poslanik Đorđe Mamula, na sednici Zakonodavnog odbora, odustao je od dela amandmana koji se odnosi na dodavanje tačke 20.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vučurović.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana nije prisutan u sali.
Da li neko drugi želi reč? (Da.) Izvolite, reč ima gospodin Vojislav Šešelj.

Amandman Božidara Vučurovića se tiče upravo otkupa deviza od fizičkih i pravnih lica po zvaničnom kursu Narodne banke Jugoslavije, s tim što smo mi već imali raspravu po ovom pitanju u okviru amandmana koji su se ticali člana 1. U ovom slučaju, član 3. konkretno formuliše sve slučajeve koji bi došli pod udar ovog zakona.
Jedan od slučajeva je upravo ovaj koji potencira Božidar Vučurović svojim amandmanom i mislim da bi se taj amandman morao prihvatiti.
Prvo, zato što nije postojao tržišni kurs deviza u vremenu na koje se odnosi ovaj zakon. Besmisleno je da zakon govori o tržišnom kursu kada tržišni kurs nije postojao. Zašto nije postojao, to je već drugo pitanje i ono nije pravno, nego političko. Zakon je pre svega pravni akt. Pošto nije postojalo tržište deviza, pošto je postojala samo jedna zvanična cena deviza, samo po toj zvaničnoj ceni devize su se mogle prodavati Narodnoj banci i devize su se mogle kupovati od Narodne banke.
Da je neko iz Narodne banke devize prodavao po crnom kursu, činio bi krivično delo i morao bi da ide u zatvor. Ako ima nekoga ko je prodavao po crnom kursu - da se utvrdi i da taj ide u zatvor, jer ta krivična dela još nisu zastarela. Ako je Narodna banka prodavala devize po zvaničnom kursu, jer je jedino po tom kursu morala da prodaje, postavlja se pitanje da li je prodavala onim pravnim licima kojima je uopšte i mogla da prodaje ili je prodavala fizičkim i pravnim licima kojima nije smela da prodaje. To je tipična krivično pravna problematika.
Ako je Narodna banka prodavala regularno, u skladu sa zakonom, devize po jedinom postojećem kursu, a to je zvanični, onda je besmisleno da se nekome danas nešto otima. To su uglavnom društvena i državna preduzeća zato što su svojevremeno uzimala devize koje su bile neophodne za uvoz izvesnih, pre svega strateških roba, energenata, lekova i slično. U slučajevima kada je Narodna banka prodavala devize protivno važećim propisima u zatvor treba da ide i onaj ko je iz Narodne banke odobravao takvu prodaju deviza i onaj ko je na taj način kupovao devize. Besmisleno je da zakon sadrži ovakvu normu, kakvu ste vi predvideli. Što bežite od krivičnog prava, to je pitanje koje ću vam celog dana postavljati. Što bežite od krivičnog postupka? Što se bojite krivičnog postupka?