SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 19.06.2001.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

6. dan rada

19.06.2001

Sednicu je otvorila: Nataša Mićić

Sednica je trajala od 10:20 do 19:30

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman koji je podneo narodni poslanik Milan Janković.
Za 52, protiv 117, uzdržan jedan, nije glasalo 28, od ukupno 198 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Božidar Vujić

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3, koji se sastoji iz dva dela. Prvi deo je tekstualno dodavanje na postojeći stav 1. tačka 6, drugi deo na dodavanje nove tačke u stavu 1.
U tački 6. predlažem da se postojeća tačka 6. stava 1. dopuni sledećim tekstom posle reči "prihod", i to "korišćenjem sredstava koje pravno lice ostvari prometom robe, čiju osnovnu promenu nije registrovalo u svojim poslovnim knjigama, a naplatu je izvršilo mimo žiro računa".
Potrebu za ovim tekstualnim dodatkom postojećeg člana 6. nalazim u onome što sam i želeo da dopunim i to kroz sledeće obrazloženje. Poznato je, dame i gospodo, da su neka pravna lica obavljala promet robe u suprotnosti sa zakonom. Ako vam je to poznato, taj promet nije registrovan u poslovnim knjigama i naplata takvog prometa vrši se, obezbeđuje se mimo žiro računa.
Na taj način se izbegavaju određeni porezi i doprinosi i stvara se iskrivljena slika o poslovanju pravnog lica. Sa tako ostvarenim sredstvima grade se ili kupuju luksuzne kuće i stanovi, ili kupuju skupi automobili i drugi luksuz, čija vrednost premašuje godišnji iznos prometa registrovan preko žiro računa.
Ako je intencija zakonodavca bila to onda ovaj tekstualni dodatak ide u tom pravcu.
U drugom delu ovog amandmana predložio sam da se doda nova tačka koja glasi "Zloupotrebe u postupku pretvaranja potraživanja u akcije između poverioca i dužnika". Obrazloženje ovakvog dodatka nove tačke u ovom stavu je sledeće.
Poznato je, a nama srpskim radikalima to jeste, da u poslednje vreme imamo slučajeve gde se poverioci opredeljuju da svoja potraživanja kod dužnika pretvaraju u akcije i time postaju suvlasnici, odnosno akcionari dotadašnjeg dužnika.
Na prvi pogled sve je u redu. Međutim, kada se analizira struktura potraživanja uglavnom se javlja da u tom potraživanju dominiraju zaračunate kamate, kao izraz ugovorenih zelenaških kamata.
To je obrazloženje zašto sam podneo ovaj amandman. Ono obrazloženje, kojim je Vlada rekla da ne prihvata ovaj amandman, pročitaću pa ćete videti da nema nekog suvislog smisla za obrazloženje koje je Vlada dala.
Obrazloženjem Vlade kojim ona ne prihvata moj amandman kaže se - amandman se ne prihvata jer je suština amandmana već sadržana u zakonu. I hteo sam da se suština zakona baš ovim amandmanom dopuni i dodatno pojasni, jer je očito, kada čitate član 3, da toga nema ni u tački 6, pa se zbog toga predlaže produženje u tom tekstualnom delu, a nedostaje i ova tačka koju sam predložio da se proširi od ponuđenih tačaka koje je Vlada dala, i zbog toga, sem tehničkog i tekstualnog dela, ono jeste suštinsko, a ne kako je Vlada obrazložila.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu? Izvolite, ima reč gospodin Šešelj, u svojstvu predsednika poslaničke grupe.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Amandman narodnog poslanika Božidara Vujića dodatno ukazuje na svu grotesknost zakonskog projekta s kojim je nastupila Vlada Srbije. Oni koji su pisali ovaj zakon nisu znali da se finansijska dokumentacija u našoj zemlji čuva najduže 10 godina, osim investicione dokumentacije.
Zakonska obaveza je dakle 10 godina. Kako onda može da se primeni ovaj zakon po ovom pitanju na period od 12 godina? Vi unapred propisujete normu za koju se zna da se ne može primeniti. Sada će se utvrditi ko je pre 12 godina koristio sredstva iz nepredatog pazara. Kako? Nemoguće je.
Drugo, posle 12 godina da se utvrdi ko je naplatio sredstva na osnovu izvesnih potraživanja, a to nije sproveo kroz knjige - kako. Ako ni onda nije bilo u knjigama i ako nema obaveze čuvanja dokumentacije duže od 10 godina ni po kom pitanju, osim ako je reč o investicionoj dokumentaciji, kako to da se utvrdi. Nemoguće je.
Nemoguće je i inače ovu tačku 6. sprovesti u praksi sve dok u svim prodavnicama ne budu uvedene registar kase, zatim dok sve plate ne budu isplaćivane preko tekućih računa, a ne u gotovu i tako dalje.
A, vi znate koliko je to nerealno očekivati u našoj zemlji za duži vremenski period. Nemoguće je dakle to u praksi kontrolisati, a onda se postavlja pitanje čemu pravna norma. Ako neko danas proda 100 kilograma krompira i za taj krompir odmah kupi sebi nešto što mu treba, ne sprovede kroz svoje knjige, kako to može bilo koji inspektor da utvrdi.
Da dođe u radnju da utvrdi da nema 100 kilograma krompira? Smešno. To se sprovodi odmah kroz otpis - pokvario se krompir. Neće neko valjda da čuva taj krompir da bi prikazao Đelićevom inspektoru - evo, trune mi taj krompir i zbog toga nije prodavan. Nemojte u zakone da unosite nešto što je nemoguće u praksi primeniti. I opet insistiram na tome da sve zakone moraju da pišu pravi pravnici, a ne priučeni pravnici ili ljudi koji nemaju pojma o pravu.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Ukoliko ne, stavljam na glasanje amandman koji je podneo narodni poslanik Božidar Vujić.
Za 54, protiv 120, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 19, od ukupno 193 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Đura Lazić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.
Ima reč narodni poslanik Đura Lazić, kao podnosilac amandmana.

Đura Lazić

 Poštovane kolege i narodni poslanici, moja amandman se odnosi na član 3. stav 1. tačka 7. U amandmanu predlažem da se tačka 7. briše iz Predloga zakona, iz sledećih razloga: prema Zakonu o robnim rezervama, snabdevanje robnih rezervi i kupovina robnih rezervi bez javne licitacije mogla se vršiti samo na osnovu odluke Vlade, a to je dokument u skladu sa ekonomskom i socijalnom politikom za određenu godinu.
Prema tome, ne može se takva transakcija podvesti pod iskorišćavanje takve pogodnosti. Moramo da imamo u vidu da svaka vlada donosi određeni program, ili razvoja, ili ekonomsko-socijalni program. Vlada Republike Srbije, Vlada nacionalnog jedinstva, je imala svoj ekonomsko-socijalni program, i zbog posebnih uslova, teških uslova u kojima je država bila, zbog sankcija, zbog blokade, morala je da ima svoj ekonomsko-socijalni program, da štiti socijalni položaj građana Republike Srbije.
U tom kontekstu, Direkcija za robne rezerve je bila pod kontrolom Vlade i artikli koji su se dobijali posebnim odlukama Vlade, bili su ravnomerno raspoređivani po celom području Republike, a sve u cilju ravnomernijeg snabdevanja građana. Preduzeća koja su koristila artikle iz robnih rezervi, koristila su po određenoj ceni i po limitiranoj ceni su plasirali, sve u cilju očuvanja socijalnog položaja građana.
Zato smatram da ta preduzeća ne bi trebalo da budu obuhvaćena ovim zakonom. To bi se isto odnosilo i na preduzeća koja su koristila sredstva iz primarne emisije, a ta sredstva su adekvatno uložena u oživljavanje proizvodnje, u očuvanje preduzeća, proširivanje kapaciteta, u osavremenjivanje proizvodnje, a sve to u interesu i tih radnika, koji tamo rade, i u interesu države.
Zato bi bio apsurd da se na ta preduzeća i na korisnike tih sredstava odnosi ovaj zakon o ekstra profitu.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Da li se još neko prijavljuje za reč?
Ima reč gospodin Branislav Ivković, u svojstvu predsednika poslaničke grupe.

Branislav Ivković

Upravljanje državom, dame i gospodo, je skup ozbiljnih i  vrlo odgovornih aktivnosti, koje, između ostalog, zahtevaju jedno veliko znanje i iskustvo. Posebno u uslovima embarga - koji svi govornici, u ime DOS-ovske većine ovde, zaboravljaju da spomenu, da je uzrokovao i mnoge nelegalne i krivične aktivnosti - je još teže voditi državu.
Robne rezerve u Srbiji su zbog toga imale posebnu poziciju i posebnu odgovornu aktivnost, a to je - pošto je postojao embargo, koji je nametnut ovoj zemlji, ne samo uvozom energenata, nego i prekidom svih finansijskih tokova, onemogućavanjem uvoza repromaterijala, onemogućavanjem izvoza roba, u takvoj situaciji sigurno je cilj onoga, kome je embargo bio i kriminilizacija društva, i stvaranje soja posebno bogatih ljudi, koji uopšte nisu obuhvaćeni ovim zakonskim projektom, koji DOS-ovska vlada predlaže.
Taj soj, posebno bogatih ljudi, koji uopšte ne podleže pod ovaj zakon o oporezivanju, jer se te vrste ekstra profita njihovog kriminalnog reda ne obuhvataju, je imao posebnu igru sa tržištem, sa socijalnim stanjem i socijalnom mukom građana Srbije. Izazivali su namerne nestašice raznoraznih proizvoda, od šećera, ulja, brašna, preko mesa, do mnogih drugih proizvoda.
Upravo Vlada Srbije i jeste, držeći pod potpunom kontrolom robne rezerve, davala naloge robnim rezervama vrlo često da izbacuju na tržište robe, koje se namerno čine deficitarnim, da bi se povećale cene i da bi se došlo do ekstra profita, koji vi ne oporezujete ovim predlogom zakona. I ta preduzeća, koja su dolazila u tu poziciju, da po tim povlašćenim cenama prodaju, otkupljuju, ali i sa vrlo malom maržom prodaju robu građanima Srbije, vršeći zadatak Vlade Srbije da stabilizuje tržište, kad je u pitanju taj proizvod ili ta vrsta usluge, ne bi smeli nikako da podležu pod ekstra profit i pod ovaj zakon o oporezivanju.
Nažalost, vi njih ganjate, njih koji su ispunjavali zadatak Vlade, da robu iz robnih rezervi plasiraju na tržište i spreče upravo one koje vi ne ganjate vašim zakonom da prave malverzacije. E, ti nikako ne bi smeli, i to je suština ovog amandmana, da podlegnu pod zakon o posebnom oporezivanju. Druga je stvar ako je tu bilo kriminalnih radnji. Ako je bilo tih kriminalnih radnji, gospodo, imate pravosudni sistem Srbije, neka pravosudni sistem Srbije, one koji se bave kriminalom pronađe. Krivični zakon predviđa, ako treba, i konfiskaciju imovine, pa neka konfiskuju.
Ali, na ovaj način činiti da one koji su po zadatku Vlade Srbije iz robnih rezervi vršili plasman i ravnomernu distribuciju deficitarnih roba i time sprečavali crnoberzijance, koje vi ne ganjate, e, to je stvarno licemerje.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Reč ima gospodin Šešelj, u svojstvu predsednika poslaničke grupe.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Izdvajanje roba iz robnih rezervi na osnovu odluke Republičke direkcije, bez javne licitacije, moglo je da se obavi samo u izuzetnim slučajevima i isključivo na osnovu odluke Vlade Srbije. U svakom slučaju, kad nije reč o odluci Vlade Srbije, reč je o krivičnom delu, i to valjda može vrlo lako i jednostavno da se istraži i da se pronađe ko je činio to krivično delo. Tu je krivično delo činio i onaj ko je donosio odluku da se roba isporuči i onaj ko je primao tu robu. Obojica su u jednom krivičnom delu učestvovali.
Zašto od toga bežite? U prošlom mandatu nikada se nije desilo da je Vlada Srbije donela odluku da se robe iz robnih rezervi isporuče nekoj privatnoj firmi. Uvek su to bila velika javna ili društvena preduzeća, nosioci snabdevanja. Bilo je tu zloupotreba, ali tek kada ta preduzeća preuzmu robu, tako što su odgovorna lica u tim preduzećima deo robe izvlačila iz javnog prometa, iz zvaničnog prometa,pa prosleđivala na crno tržište. E, to je ono što je bilo uvek najteže utvrditi, i to je ono što je ometalo redovno i blagovremeno snabdevanje strateškim prehrambenim robama.
E sada, u onom prethodnom periodu, kako je firma "Lutra" dobijala određene robe iz robnih rezervi, možete i to utvrditi, da li na osnovu odluke Vlade - ne znam da li je bilo neke odluke Vlade - ili je to bilo bez odluke Vlade, u direktnoj pogodbi sa tadašnjim direktorom Direkcije robnih rezervi. Neka se to istraži, ali svaki slučaj pojedinačno da se istraži, i ne može da prođe bez krivičnog gonjenja.
Zato nema nikakve potrebe da ta stavka stoji u ovom zakonu, u tački 7. člana 3, apsolutno nema potrebe. Ili je krivično delo, ili nije. Ako nije krivično delo, niko nije mogao privatno da se okoristi. Ako je društveno ili državno preduzeće imalo poslovne koristi, kako ćete ga sada oporezovati? Ranije je bilo nosilac snabdevanja, to su ove velike trgovačke firme, pre svega u društvenom sektoru, ranije je bilo nisilac snabdevanja, sada mu je marža i tako umanjena, porezi i tako povećani, e, sada ćete ga još kažnjavati za ono iz prethodnog perioda. Pa bolje da zatvorite onda ta društvena i javna preduzeća, nego da ih kažnjavate.
Zatvorite ih odmah, jer je ovo motivisano možda vašom željom da se vodi neka drugačija kadrovska politika, pa ko vam nije po volji, da ga podvodite pod odredbu ovog zakona, i da ga eliminišete, a ko vam je po volji, da ćutite. I ova situacija koju proizvodite ovakvom odredbom, govori da je pre svega trebalo napraviti registar onih koji su postupali protivno zakonu, činili krivična dela - ne činili, pa tek onda kad se zna registar, kad se sve sagleda, kad javnost ima priliku da da primedbu na taj registar, da se određuju pravne norme i da se postupa po tim pravnim normama.
Ovako, ogromna ovlašćenja po čitavom nizu raznoraznih situacija, raznoraznih pitanja, vrlo ograničenoj maloj grupi ljudi nad kojom javnost nikakvu kontrolu neće moći da vrši.