Postavljanje jasnog razgraničenja vremenskog perioda na koji se odnosi zakon veoma je važno. Ne može taj vremenski period da bude širi od vremena koje je predviđeno za zastarelost u Krivičnom zakonu, kada je reč o krivičnim delima. Ne može ovde biti nepovoljnija varijanta od Krivičnog zakona.
Ono što je po Krivičnom zakonu zastarelo, ne može biti po nekom drugom zakonu revitalizovano. Drugo, ovde se postavlja pitanje - koliko daleko ići u prošlost. I, opet se vraćam na problem pravde i pravičnosti, koji potencira dosovska većina.
Znate, niko ne može da kaže da je agrarna reforma, koju je sprovodio kralj Aleksandar posle Prvog svetskog rata, nepravedna. Lično mislim da je ona bila pravedna u tadašnjim uslovima. Ali, kralj Aleksandar je Srpskoj pravoslavnoj crkvi oduzeo mnogo više zemlje nego komunisti posle Drugog svetskog rata.
Vi sada paralelno sa ovim zakonskim projektom, o kome mi raspravljamo, i ovde je analogija vrlo važna, nagoveštavate zakon o denacionalizaciji. Vi ćete jednoj vrsti ljudi da otimate, a drugoj da vraćate, koja je takođe sticala na nelegalan način kao ova.
Nećete valjda da mi kažete da su predratni bogataši na Dedinju pošteno svoje kuće i vile sticali. Ma nemojte. Imamo mi svedočanstava iz književnosti. Čitajte Stevana Jakovljevića, kako su oni trgovci pesak stavljali u brašno i liferovali vojsci, i kako su svoju decu slali, dok su srpski vojnici ginuli, na školovanje u Francusku itd.
Znate, kod preteranog bogatstva nema poštenja. Niko ne može u svom životnom veku da stekne neko veliko bogatstvo. Bogatstvo se pošteno stiče samo ako se prenosi s kolena na koleno, pa ga nekoliko generacija stiče. Neko ko se na brzinu obogati, retko može to da ostvari na pošten način.
Mi imamo zaista ogroman broj bogataša u Srbiji, koji su novokomponovani po svojoj prirodi. Ali, tu moraju da se iskazuju krivična dela, jer kod ogromnog bogatstva mora da postoji krivično delo. Ali, s druge strane, vi biste potomcima nekadašnjih kriminalaca, koji su se takođe vrlo brzo obogatili, liferujući pre svega vojsci, ali i državi, podmićujući, korupcijom itd. ogromne količine roba, baveći se uvozom, setimo se samo afere podmićivanja iz vremena kralja Milana oko prodaje koncesija za železnicu u Srbiji.
E, vi biste sada onim lopovima iz onog vremena vraćali njihovu imovinu, zapravo njihovim potomcima, a ovde biste na odokativan način jednima oduzimali, a drugima ne biste, i neprekidno opet bežite od toga da se napravi registar. Jer, za sve ove stavke koje ovde navodite moguće je vrlo brzo napraviti registar.
Valjda niste spalili u NBJ podatke ko je uzimao devize po kursu. Valjada je to moguće naći. Niste valjda spalili podatke za sve ostale pogodnosti koje su određeni ljudi imali u prethodnom periodu, a koje su bile kriminalnog karaktera. Prvo, to da se utvrdi, da javnosti budu poznata imena, a onda da se zakonski sve to sankcioniše.
Jer, ovaj zakon koji vi ovde predlažete po svojoj prirodi je ili krivični ili se odnosi na privredne prestupe ili je prekršajni, ali ne može nikako biti zakon o porezu. Ovaj zakon predviđa sankciju, a ne porez. Prema tome, ako je potrebna dopuna Krivičnog zakona, da idemo na dopunu. Nije pametna jer se ne može retroaktivno primenjivati, ali postoje norme u sadašnjem saveznom i republičkom Krivičnom zakonu koje su sasvim dobre, da svi kriminalci iz prethodnog perioda izađu pred lice pravde.
I, da jedna posledica izricanja krivične sankcije bude oduzimanje nelegalno stečene imovine. Zašto od toga bežite - to je ključno pitanje - da se odgovara krivično, a onda da se ta nelegalno stečena imovina oduzme, u skladu sa Zakonom, da sve bude u skladu sa Ustavom, da ne može niko da kaže da je to neki protivpravni presedan i da je reč o osvetoljubivosti sadašnje vlasti, prema nekima koji su vladali i usput se obogatili u prethodnom periodu. Vi od toga neprekidno bežite. Objasnite razloge zašto bežite.