Da li se još neko prijavljuje za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Stavljam na glasanje amandman koji je podneo narodni poslanik Božidar Vučurović.
Za 55, protiv 121, uzdržanih nije bilo, nije glasao 21, od ukupno 197 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Pelević.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? Izvolite.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. stav 1, kojim sam predložio da se brišu reči "oporezuje se ekstra dohodak i ekstra imovina u periodu od 1.1.1989. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona".
To sam predložio zbog toga što rešenje koje je predloženo od strane predlagača u članu 2. govori o tome kao da nikada ranije, pre 1.1.1989. godine, nije bilo onih koji su zloupotrebili svoj privilegovani položaj i tako stekli ekstra dohodak ili ekstra imovinu, kao i to da niko posle dana stupanja na snagu neće iskoristiti i zloupotrebiti svoj službeni položaj i na nelegalan način steći ekstra profit i ekstra imovinu.
Mi smatramo da to nije tako. Smatramo da je i 1.1.1989. godine bilo zloupotrebe položaja i da će ih sigurno biti i posle stupanja na snagu ovog zakona. Naravno da je veoma teško utvrditi za tako dalek vremenski period zloupotrebe, s obzirom da se poslovne knjige čuvaju 10 godina i vrlo je teško doći do podataka i istražiti šta se sve radilo pre 1.1.1989. godine. Ali je veoma važno da ovaj zakon nema ograničavajuće zakonsko dejstvo, nema vremensko ograničavajuće dejstvo, jer smatramo da ni jedna vlada na ovom svetu nije imuna na zloupotrebu svog položaja, javnih funkcionera, državnih funkcionera i da ni jedna vlada nije imuna na zloupotrebu privilegija koje ta funkcija nosi.
Zato smatramo da nije pravično i da nije u skladu sa Ustavom Srbije (član 13.) da se ovo odnosi samo na jedan period od 1.1.1989. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona. Jer, ko nama garantuje da sadašnji funkcioneri neće zloupotrebiti svoj položaj i neće na nelegalan način steći ekstra dohodak i ekstra imovinu.
Dakle, pravično bi bilo i u skladu sa Ustavom, koji propisuje ravnopravnost građana Srbije, da se ovaj zakon ne ograničava vremenski, već da deluje trajno. U tom smislu bi trebalo i da se ne zove - jednokratni porez, već - porez na ekstra dohodak i ekstra imovinu.
Primera radi, ukoliko neko posle stupanja na snagu ovog zakona otkupi stan veći od pripadajućeg, znači li to da on neće doći pod udar ovog zakona. Da, upravo to znači. On neće doći pod udar ovog zakona. Mi smatramo da je time prekršen član 13. Ustava Srbije koji to reguliše i mislimo da je dobro da ovaj zakon važi i za prethodnu vlast, i za sadašnju vlast, i za sve buduće vlasti koje budu dolazile. Jer, ako želimo da donesemo pravičan zakon, onda on mora da se odnosi na sve vlasti, i prethodne i sadašnje, i buduće vlasti.
Mi smo juče u načelu glasali za usvajanje ovog zakona, jer smatramo da je dobro i da svi oni pojedinci iz prethodnog režima, koji su zloupotrebili službeni položaj, treba da vrate narodu ono što su nelegalnim putem stekli. Smatramo da je to pravično, da je to dobro, bez obzira što imamo puno primedbi na sam zakon. Nadam se da ćemo danas ili sutra, usvajanjem određenog broja amandmana, i Stranke srpskog jedinstva i drugih stranaka koje su predložile amandmane, ovaj zakon poboljšati.
Mi ćemo odlučiti da li ćemo podržati ovaj zakon u celini ili ne, tek posle amandmanske rasprave, s obzirom da želimo da se ovaj zakon zaista poboljša, jer ima dosta amandmana svih stranaka koji bi mogli to da učine, da ovaj zakon zaista naprave pravičnim. Hvala.

Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč? Izvolite, gospodin Šešelj kao predstavnik poslaničke grupe.

Postavljanje jasnog razgraničenja vremenskog perioda na koji se odnosi zakon veoma je važno. Ne može taj vremenski period da bude širi od vremena koje je predviđeno za zastarelost u Krivičnom zakonu, kada je reč o krivičnim delima. Ne može ovde biti nepovoljnija varijanta od Krivičnog zakona.
Ono što je po Krivičnom zakonu zastarelo, ne može biti po nekom drugom zakonu revitalizovano. Drugo, ovde se postavlja pitanje - koliko daleko ići u prošlost. I, opet se vraćam na problem pravde i pravičnosti, koji potencira dosovska većina.
Znate, niko ne može da kaže da je agrarna reforma, koju je sprovodio kralj Aleksandar posle Prvog svetskog rata, nepravedna. Lično mislim da je ona bila pravedna u tadašnjim uslovima. Ali, kralj Aleksandar je Srpskoj pravoslavnoj crkvi oduzeo mnogo više zemlje nego komunisti posle Drugog svetskog rata.
Vi sada paralelno sa ovim zakonskim projektom, o kome mi raspravljamo, i ovde je analogija vrlo važna, nagoveštavate zakon o denacionalizaciji. Vi ćete jednoj vrsti ljudi da otimate, a drugoj da vraćate, koja je takođe sticala na nelegalan način kao ova.
Nećete valjda da mi kažete da su predratni bogataši na Dedinju pošteno svoje kuće i vile sticali. Ma nemojte. Imamo mi svedočanstava iz književnosti. Čitajte Stevana Jakovljevića, kako su oni trgovci pesak stavljali u brašno i liferovali vojsci, i kako su svoju decu slali, dok su srpski vojnici ginuli, na školovanje u Francusku itd.
Znate, kod preteranog bogatstva nema poštenja. Niko ne može u svom životnom veku da stekne neko veliko bogatstvo. Bogatstvo se pošteno stiče samo ako se prenosi s kolena na koleno, pa ga nekoliko generacija stiče. Neko ko se na brzinu obogati, retko može to da ostvari na pošten način.
Mi imamo zaista ogroman broj bogataša u Srbiji, koji su novokomponovani po svojoj prirodi. Ali, tu moraju da se iskazuju krivična dela, jer kod ogromnog bogatstva mora da postoji krivično delo. Ali, s druge strane, vi biste potomcima nekadašnjih kriminalaca, koji su se takođe vrlo brzo obogatili, liferujući pre svega vojsci, ali i državi, podmićujući, korupcijom itd. ogromne količine roba, baveći se uvozom, setimo se samo afere podmićivanja iz vremena kralja Milana oko prodaje koncesija za železnicu u Srbiji.
E, vi biste sada onim lopovima iz onog vremena vraćali njihovu imovinu, zapravo njihovim potomcima, a ovde biste na odokativan način jednima oduzimali, a drugima ne biste, i neprekidno opet bežite od toga da se napravi registar. Jer, za sve ove stavke koje ovde navodite moguće je vrlo brzo napraviti registar.
Valjda niste spalili u NBJ podatke ko je uzimao devize po kursu. Valjada je to moguće naći. Niste valjda spalili podatke za sve ostale pogodnosti koje su određeni ljudi imali u prethodnom periodu, a koje su bile kriminalnog karaktera. Prvo, to da se utvrdi, da javnosti budu poznata imena, a onda da se zakonski sve to sankcioniše.
Jer, ovaj zakon koji vi ovde predlažete po svojoj prirodi je ili krivični ili se odnosi na privredne prestupe ili je prekršajni, ali ne može nikako biti zakon o porezu. Ovaj zakon predviđa sankciju, a ne porez. Prema tome, ako je potrebna dopuna Krivičnog zakona, da idemo na dopunu. Nije pametna jer se ne može retroaktivno primenjivati, ali postoje norme u sadašnjem saveznom i republičkom Krivičnom zakonu koje su sasvim dobre, da svi kriminalci iz prethodnog perioda izađu pred lice pravde.
I, da jedna posledica izricanja krivične sankcije bude oduzimanje nelegalno stečene imovine. Zašto od toga bežite - to je ključno pitanje - da se odgovara krivično, a onda da se ta nelegalno stečena imovina oduzme, u skladu sa Zakonom, da sve bude u skladu sa Ustavom, da ne može niko da kaže da je to neki protivpravni presedan i da je reč o osvetoljubivosti sadašnje vlasti, prema nekima koji su vladali i usput se obogatili u prethodnom periodu. Vi od toga neprekidno bežite. Objasnite razloge zašto bežite.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, kao predstavnik poslaničke grupe.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici,  javio sam se u vezi sa amandmanom koji je predmet naše rasprave, kojim se praktično predlaže ukidanje zakonskog limita, kojim će se baviti nadležni državni organi, kroz primenu ovog zakona. On je, s jedne strane, politički dobro motivisan, i vi ste u pravu, da svaku vlast treba kontrolisati, ali,  morate razumeti istovremeno da je karakter društva u kome danas živimo, bitno drugačiji od društva sa čijim se posledicama mi danas suočavamo.
Jer, pomenuli ste pitanje stana, veoma ozbiljno, međutim, kod dodele stana nekom izabranom licu, ili drugom licu, čini se krivično delo, jer se krše propisi. I mi unapred upozoravamo svakoga da će ovoga puta biti poštovano zakonodavstvo i da se neće primeniti ona pravila koja su važila do sada. Dakle, kada govorimo o onim osobama koje će biti oporezovane u skladu sa ovim zakonom, one realno nisu počinile krivično delo. Da li su one počinile krivično delo, neka končano utvrde sudovi, ali su najčešće prekršaje činili oni koji su te stanove delili, i nije ovaj zakon, zakon koji se bavi isključivo stanovima. Ovaj zakon se bavi primarnom emisijom, kontingentima, kvotama, kreditima, dakle, svim onim eksternalijama vremena, sa kojima smo se mi rastali.
Dakle, danas nemamo primarne emisije, danas se devize ne kupuju kroz poznanstvo sa guvernerom Narodne banke. One se kupuju u menjačnicama Narodne banke, koje se nalaze na svakom uglu. Danas nemate razliku između zakonom utvrđenog kursa, odnosno propisom utvrđenog kursa, i realnog, od 500 ili 600%. To su činjenice, ali ste u jednom u pravu, a to je da vlast treba kontrolisati i niko ne oduzima pravo nekoj novoj poslaničkoj većini, da opet primeni jedan takav zakon i da kaže da se taj zakon primenjuje od 5.oktobra, pa do dana konstituisanja nove vlasti.
Ali, ne može se očekivati da jedan zakon, koji sam po sebi jeste jedan oblik posebnog specijalnog zakona , koji je retroaktivan, bude zakon koji će se unedogled primenjivati. Takve stvari se rešavaju primenom drugih zakona i mi nismo u mogućnosti da danas postojeće zakonodavstvo primenimo na prošlo vreme. Stoga radimo na ovakav način.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-a.

Gospodo narodni poslanici,  amandman gospodina Pelevića je apsolutno smislen i ima cilj, a cilj je otprilike sledeći, posebno u ovom delu kada govori o tome zašto primena zakona ne ide dalje na ekstra profit, već će prestati onog momenta i tretiraće se samo ono što je bilo u periodu do stupanja na snagu ovog zakona. Zar je moguće da u ovom opštem, kako vi kažete, haosu, u opštem tempu stvaranja ekstra profita i pored priznanja svih relevantnih faktora da se nije uhvatio kraj korupciji, ekstra profitu, raznoraznim mešetarskim grupama - to su izjave čelnih ljudi vlasti - zašto onda da prestane potraga za licima koja će ostvariti ekstra profit u avgustu, septembru, oktobru, novembru, i do kraja ove godine, ili početkom naredne godine?
Moram da kažem da se u ovom momentu nalazimo u jednoj poslovnoj godini. Mi ne možemo poslovnu godinu prekinuti tako što ćemo reći da će ovog momenta prestati da važi to, dakle, onda smisao ove komisije, koju je formirala Vlada Republike Srbije, jednim delom prestaje da važi. On prestaje da teče. Kao što smo od gospode iz komisije imali prilike da čujemo da su oni već dobar deo posla odradili, da imaju podatke, da imaju spiskove itd. onda ovaj zakon možda i gubi smisao. Hajde da primena ovog zakona teče i dalje, znači, da teče i posle stupanja na snagu, odnosno objavljivanja u "Službenom glasniku".
Znači, neka teče i da oročimo sa polovinom naredne godine, da svi oni koji će ostvariti ekstra profite, da damo vreme Vladi Republike Srbije i Komisiji, da isplati i tekuće poslove u posebnoj godini tih grupa i grupacija. Oni se neće zaustaviti. Znate, mi ćemo imati u jesenjem periodu pojavu privilegovanih kredita, aranžmana kod banaka, otvaranje akreditiva. Ne može svako da dobije akreditiv kod banke, već samo onaj ko je privilegovan, da bi obavio uvoz robe, a onda, sa ove strane je zaustavljena proizvodnja.
I naravno, neko reče juče - đubrivo je po 160 maraka u Mađarskoj. Pa jeste, ali nije po 16 maraka 100 kg, đubriva za naše seljake, već je po 40 maraka, odnosno, 400 maraka po toni. Prema tome, ako niko tu ne vidi ekstra profit, mi ćemo u avgustu imati ponovo uvoz za jesen. Znači, opet će neko napraviti ekstra profit u tom periodu.
Prema tome, mislim zaista da je amandman smislen i molim narodne poslanike da ovaj amandman gospodina Pelevića podržimo. Hvala.

 Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Ukoliko ne, stavljam na glasanje amandman koji je podneo narodni poslanik Borislav Pelević. Molim vas da glasate.
Za 56, protiv 113, uzdržana dva, nije glasalo 23, od 194 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predloženi amandman.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Tomić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Ima reč gospodin Dragan Tomić.

Poštovana gospodo narodni poslanici, ja sam u amandmanu tražio da se  briše datum 01.01.1989.godine i umesto toga stavi datum 31.05.1992.godine.
Razlozi za takav predlog su višestruki. Ponoviću ih - prvo, postoje dve različite države u tom periodu. U periodu 1989.godine, postojala je SFRJ, a Srbija je bila deo te države, gde su važili drugi propisi, druga pravila ponašanja, i u tom periodu smo imali jedno ozbiljno isisavanje dohotka iz države, posebno preko bankarskih institucija, kao što su Ljubljanska banka, Privredna banka - Sarajevo, Zagreb, Dubrovačka banka, i ko zna sve šta je bilo na ovom prostoru. Uglavnom, značajna finansijska sredstva su se odlivala iz ove države.
Imali smo i period raspada države, a moram da kažem da je posle izbora 1991. godine, u ovom srpskom parlamentu usvojen pravi paket reformskih zakona, poreskih zakona, i on je stupio na snagu 01.01.1992. godine. To vreme nam obeležava još nešto, obeležava suštinsko formiranje SRJ i usvajanje Ustava, i period kada su nam došle sankcije.
Moram da podsetim da su u maju mesecu te godine famoznom ulicom Vase Miskina (i kako se zvala ona druga) Jugoslaviji, odnosno Srbiji uvedene su prve sankcije. To je momenat kada zaista počinje period ozbiljne sive ekonomije u ovoj državi, počinje period formiranja raznoraznih finansijskih grupacija i grupa koje su ostvarivale ekstra profit i ekstra dohodak. Naravno, može se govoriti i o onom prethodnom periodu, mislim da je to bio period onog privrednog razvoja gde su bili krediti za preporod Srbije. Ne mislim da to ne može da stane u ovaj period, jer ti krediti i kreditni potencijali su ostali i u ovom periodu, kao i obaveza za njihovo vraćanje. Prema tome, ne postoji razlog da to ne tretiramo na ovaj način. Ali, ono vreme između 1989. i 1992. godine je bremenito mnogim drugim faktorima koji su uticali na raspad bivše Jugoslavije i na formiranje nove, na početak ratnih dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije i stvaranje opštih uslova koji su doveli do ovoga.
Naravno, kada posmatramo ovaj period - 31.05.1992. odmah se možemo setiti 1993, koja nas je svojom enormnom inflacijom uvela u ovo opšte stanje. Moram da kažem da, kada se sa ove govornice izgovara ko je to kontrolisao finansijske tokove, ko je to na svoj način lobirao u određenim oblicima poslovanja, finansiranja itd, možemo ovog momenta primeniti praksu i na neko prethodno vreme. Ti finansijski lobiji se uopšte nisu razbili dolaskom DOS-ovske vlasti. Imam utisak da su se oni još više složili, koncentrisali, ojačali i upravo se dobro pripremili za ekstra profite. Prema tome, ti oblici ekstra profita koji su u ovom zakonu, o kojima se govori, su samo deo institucionalnog oporezivanja, paketa zakona iz prethodnog perioda, usvojene ekonomske politike u prethodnom periodu i raznih odluka državnih organa. Ono što je suštinski, finansijski lobi, on u ovom zakonu nije ni taknut.
Prema tome, kada govorimo o tom periodu, mislim da bi najbolje bilo period od 31.05. tretirati, jer on zaista obuhvata i uzima jednu širinu koja govori, pre svega, o finansijskim lobijima, lobijima koji su i dan danas na sceni.