Da li se još neko po ovom amandmanu javlja za reč?
Gospodin Vojislav Šešelj, kao predsednik poslaničke grupe.

Ovaj amandman je interesantan jer postavlja pitanje vremenskog važenja zakona, odnosno vremenskog perioda na koji se zakon odnosi, na koji će se zakonske norme primenjivati. Očigledno je da je u ovom predlogu zakona datum 1.januar 1989. proizvoljno određen. Poslanik Tomić traži da to bude 31.maj 1992. godine. On, za razliku od Vlade, bar ima neki argument. Tog dana su, odlukom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, uvedene sankcije protiv naše zemlje. Ali, tu se može odmah istaći drugi argument - sankcije Evropske unije, odnosno tadašnje Evropske zajednice datiraju iz mnogo ranijeg vremena. Ne bi valjalo omeđiti ni sa 31.majem 1992. godine, jer je i ranije bilo nekih afera koje su dovele do protivpravnog bogaćenja.
Setimo se Dragutina Zelenovića i projetka brzih pruga, kada je samo Zelenovićeva firma imala pravo da isporučuje šljunak za te brze pruge. Setimo se da je taj Zelenović bio umešan u aferu sa čuvenim Borovicom i da je taj Borovica iz "Srbijaauta" iz Niša oteo neke kamione. Imali smo veliku gužvu u Vladi Srbije, u prošlom mandatu, povodom tog Borovice, jer je neki klan hteo nasilno da ga ugura u ovaj konzorcijum koji je tražio koncesiju za izgradnju Auto puta Beograd-Novi Sad. Na insistiranje srpskih radikala, on je izbačen iz konzorcijuma.
(Glas iz sale: Nije.)
Nije istina, ne znate ništa. Pogledajte zapisnike. Imate sad sve zapisnike u rukama i pogledajte ih. Vlada Srbije je odobrila koncesiju samo Beogradskoj banci, a Beogradska banka je mimo Vlade Srbije naknadno uvela Borovicu. Nedavno je Borovica pravio dogovor sa predstavnicima DOS-a da se izbaci Beogradska banka i da on sam ostane kao izvršilac. To su te stvari koje bi, naravno, morale da se istraže do kraja. Pouzdano znam da je na insistiranje vladinog Odbora za privredu i finansije Borovica bio izbačen iz konzorcijuma i sa njim ugovor od strane Vlade nije potpisivan. Njega je Beogradska banka naknadno ubacila mimo Vlade. To su činjenice. Te činjenice možete da proverite.
Dakle, šta je ovde ključno - postoji li dobra namera da se istraže kršenja zakona ili samo da se odokativno provode zakonske norme prema političkom ideološkom kriterijumu. Imajte još jednu stvar u vidu, ne može period zastarelosti u poreskom zakonu da bude duži od perioda zastarelosti u Krivičnom zakonu. Poreski zakon ne može da propisuje duži period na koji se odnosi pravna norma, nego Krivični zakon. Dakle, nemojte se bojati Krivičnog zakona, jer po prirodi stvari u Krivičnom zakonu su periodi zastarelosti najduži, uključujući onaj apsolutni period koji iznosi 20 godina. U ovom slučaju ne može jedan poreski zakon da ima duži period na koji se odnose njegove norme, nego Krivični zakon. Ono što je zastarelo po Krivičnom zakonu, ne može biti predmet jednog specijalnog poreskog zakona, zakona koji se samo naziva poreski. Zapravo, on nije poreski, to je zakon ideološke ili političke odmazde.

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, kao predsednik poslaničke grupe.

 Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ima puno logike u predlogu da se 31. maj 1992. godine ozvaniči kao dan koji jeste bio uvod u sve ono kroz šta smo prošli, ali mi ne možemo prihvatiti nešto tako, jer bi značilo da istovremeno ignorišemo sve one nepravilnosti koje su, istina, bile u manjoj meri, ali su postojale i bile prisutne od 1989. godine. Nije slučajno izabrana 1989. godina. Mi razmišljamo o zajmu za preporod Srbije i načinu na koji su se ta sredstva trošila i nepravilnosti koje su počinjene. Ne razumem opoziciju zašto ona beži od utvrđivanja onih loših pojedinaca, jer to ide svakome u prilog u ovom društvu. Neka se sankcioniše ko je svako počinio bilo kakvu zloupotrebu. Godina 1989. je godina u kojoj su se pribirala sredstva kroz Zajam za preporod Srbije. Godina 1990. je godina u kojoj su započete velike emisije novca bez pokrića i istovremeno je započeto sa problematikom o isplati stare devizne štednje.
Dakle, ako pređemo na 1992. godinu, mi zapostavljamo deviznu štedlju i Zajam za preporod Srbije. To ne želimo da uradimo i zato definišemo 1.januar 1989. godine kao dan od kog će početi retroaktivna primena ovog zakona. Ukoliko opozicija ima neki konkretan predlog, mi smo spremni da to uvažimo kao što smo uvažili i neke amandmane. Videćete u raspravi. Ali, mislim da svakome ide u prilog da se taj 1. januar 1989. godine shvati kao iskrena namera Vlade da bez anatemisanja čitavih partijskih organizacija i državnih struktura utvrdi pojedinačnu odgovornost. Ako toga ne bude, sve stranke će biti odgovorne, biće odgovorna njihova rukovodstva, a neki koji su u međuvremenu vas i napustili, izbeći će nešto što jeste svakako za tretman po ovom zakonu.
Dakle, 1. januar 1989. godine, zbog zajma za preporod Srbije, zbog devizne štednje, zbog nekontrolisane emisije novca koja je započeta 1990. godine, 31. maj 1992. godine jeste samo bio uvod u nešto što je samo po sebi već ranije postojalo u praksi.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Ne slažem se sa gospodinom Jovanovićem, već moje razmišljanje kada sam predlagao ovaj datum je sledeće. Ove stvari koje je pomenuo gospodin Jovanović su za tretman krivičnog zakonodavstva, jer u toj oblasti postoje članovi zakona koji govore o zloupotrebama, a kada su u pitanju banke, kada su u pitanju zloupotrebe u oblasti zajma za preporod Srbije. Ovo vreme je vreme kada počinje ozbiljna siva ekonomija. Od ovog datuma počinje ozbiljna siva ekonomija. U tome je bila poenta ovog datuma, jer u pozitivnom srpskom zakonodavstvu postoje propisi koji mogu tretirati ovako nešto i nevezano kroz primenu ovog zakona, Komisija Vlade Republike Srbije može tretirati po drugom zakonodavstvu ove stvari, a ozbiljnu sivu ekonomiju, nastala je od ovog perioda. Mislim da kroz taj tretman treba to da teče. Samo u tome je razlika u datumima i mom shvatanju. Hvala.

Pošto se više niko ne prijavljuje za reč, stavljam na glasanje amandman koji je podneo narodni poslanik Dragan Tomić. Molim vas da glasate.
Za 54, protiv 111, niko uzdržan, nije glasalo 24, ukupno je prisutno 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predloženi amandman.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada, Odbor za finansije i Zakonodavni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Podnosilac amandmana nije u sali.
Izvolite, reč ima predstavnik poslaničke grupe, gospodin Šešelj.

Amandman poslanika Petra Jojića takođe se odnosi na ovaj termin koji su predlagači zakona nespretno odredili kao 31. januar 1989. godine. Ovde se logično može postaviti pitanje, zašto nisu odredili termin usvajanja Sretenjskog ustava 1835. godine, ili možda termin usvajanja Vidovdanskog ustava, ili termin usvajanja prvog komunističkog ustava 31. januara 1945. godine. Jer 31. januara 1989. godine nije usvojen zakon o zajmu za preporod Srbije. On je usvojen te godine, nešto kasnije, možda u letnjim mesecima, ako me sećanje dobro služi. Nije ni to bitno.
Postoje mnoge druge stvari koje su neprovodive, jer te 1989. godine još je postojala SFRJ. To je vreme Vlade Ante Markovića. Ante Marković je posle dugotrajne hiperinflacije koju je on sam izazvao, kada se kurs deviza rapidno menjao iz dana u dan na štetu dinara, zaveo čvrst kurs dinara koji je iznosio šest dinara za jednu marku, a posle je menjao devet dinara za jednu marku. (Iz sale: sedam dinara za jednu marku.) Nije bitno, brojke nisu važne, važna je suština.
Tada je Ante Marković, kada su devizne rezerve SFRJ iznosile oko 10 milijardi dolara, počeo rasprodaju deviznih rezervi, tako što je munjevitom brzinom štampao dinare, a najviše tih dinara je upućivao u Sloveniju i Hrvatsku. Onda su Slovenci i Hrvati otkupili najveće količine deviza. Pripremili su se za otcepljenje. Ta kupovina deviza po zvaničnom kursu jednostavno ne može doći pod udar ovog zakona. Zašto se onda ovaj zakon odnosi na taj period. Poslanik Petar Jojić traži da se ta odredba promeni, da se odredi termin 28. septembar 1990. godine, kada je stupio na snagu sada važeći Ustav Srbije. To bi već imalo neke logike, da se ne kosi sa odredbama Krivičnog zakona. Vi neprekidno bežite od krivičnog gonjenja. Mnogo je teže za počinioca konkretnog delikta, da li je reč o krivičnom deliktu, prestupu ili prekršaju, nije bitno, reč je o deliktu, mnogo je teže za njega da odgovara krivično, nego da odgovara po ovom vašem zakonu.
Onaj ko stvarno treba da odgovara radije će prihvatiti ovaj vaš zakon, jer mu prvo dajete popust od 35% ako se sam prijavi, bez obzira koliku sumu prijavi, pa još ima mogućnost privatne nagodbe sa ministrom Đelićem i ovim njegovim, kako se zove ovaj pajtaš, Aleksandar Radović, direktor Republičke uprave javnih prihoda. To je mnogo povoljnije, nego da ga goni javni tužilac, pa da se utvrđuje krivično delo, pa da se odgovara pod tim krivičnim delom.
Dakle, ovaj zakon je povoljniji za stvarne kriminalce, ali je krajnje nepovoljan za one koje nameravate da gonite po političkom ili ideološkom kriterijumu. Zato vi bežite od krivičnog gonjenja. Vama nije u interesu krivično gonjenje. Ono što je radio Dušan Mihajlović i što sam vam malo pre pokazao, a za šta imam dokaze, to je krivično delo. Krivično delo je i njegovo, jer je primio taj novac od "Jugopetrola", i krivično delo onoga ko mu je dao toliki novac iz "Jugopetrola", jer mu je dao bez ikakve fakture, jer mu je dao bez ikakvog ugovora, nema pravnog osnova za isplatu. Onako od oka mu je isplatio onoliko para koliko je Dušanu Mihajloviću trebalo. To je suština.
Vi biste hteli da se to sakrije od javnosti. A kada je reč o krivičnom gonjenju, ne može se sakriti od javnosti, jer suđenje mora biti javno. Ne možete to da podvedete kao što ste podveli kod Radeta Markovića, pod izdavanje državne tajne, iako ste to tamo protivpravno uradili. Ovde se sve u zatvorenom krugu ljudi radi, Božidar Đelić, Aleksandar Radović, nekoliko članova Vlade, sve se sprovede i niko ništa ne zna. Nagodite se kao što ste ono izveli sa otmicom navodnom fingiranom Milorada Miškovića, kao on otet, dao je između pet i osam miliona maraka, pa kao pušteni na slobodu. Dušan Mihajlović obećao...
(Predsedavajuća: Vreme. )
... da će podneti ostavku ako se ne utvrde otmičari. Rok je istekao, a ostavku ne podnosi, jer mu je mnogo draža funkcija od obećanja.

Vreme i tema.
Reč ima Čedomir Jovanović, kao predsednik poslaničke grupe.

Za nas je neprihvatljiv ovaj amandman, jer bi on praktično inaugurisao jedan princip koji je sam po sebi toliko nelogičan, da ga mi ne možemo podržati. Koja su to prava i slobode u međuvremenu Ustavom iz 1990. godine umanjena i sankcionisana u odnosu na Ustav iz vremena koji mu je prethodio, da bi mi morali sada da se vezujemo za taj septembar 1990. godine i da tako izbegnemo problem zajma za preporod Srbije. Zanimljivo je što predstavnici opozicije konstantno izbegavaju nešto što je toliko jasno i što stoji u obrazloženju ovog zakona. A tiče se krivične odgovornosti.
Ovaj zakon ne isključuje krivičnu odgovornost. Ovaj zakon se bavi prihodima, odnosno imovinom stečenom iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, a da pri tom nije utvrđeno postojanje krivičnog dela. Zašto današnja opozicija, koja je deset godina bila na vlasti, nas koje optužuje tako kako optužuje, nije te probleme rešavala onako kako rešava svaka odgovorna vlast, onako kako rešavamo mi. Kako to uvek deo opozicije ne zna, nije čuo, nije mogao da spreči sve one konkretne primere kriminalnih aktivnosti, a danas ovde maše papirima i izvodi neke nove afere. Neka se podnesu krivične prijave, neka se utvrdi odgovornost bilo koga. Neka utvrdimo odgovornost između ostalog i uznemiravanje javnosti na način na koji se to često čini.
Da vidimo ko ima kuću, da vidimo ko ima stan, da vidimo kako je ko to stekao, da vidmo ko ima privatnu firmu, da vidimo ko sve ima i šta.