Amandman narodnih poslanika Nataše Jovanović i Slbodana Janjića je veoma ozbiljan i trebalo bi o tom amandmanu razmisliti, treba ga prvo shvatiti, a ne smejati se povodom tog amandmana.
Zašto- zato što je član 6. prepun raznih nebuloza. Onaj ko je pisao ovaj zakon, članom 6. pokazuje da nema pojma o Zakonu o porodičnim odnosima i nema pojma o Zakonu o nasleđivanju. Vidite, ako se ne prihvati ovaj amandman, šta znači stav 2. člana 6.
On kaže: "Jednokratni porez kao solidarni jemac duguje fizičko lice koje je član domaćinstva poreskog obveznika."Ogromna većina vas koji ste spremni da glasate za ovaj zakon nema pojma šta je to solidarni jemac. Trebalo bi prvo to da sebi razjasnite. Solidarni jemac odgovara svojom kompletnom imovinom za onoga kome jemči zbog nečega, po nekom osnovu. Vidite sada, šta može ova zakonska odredba da proizvede u praksi. Na primer, da se sin odrekne preko novina oca, da žena odmah podnese zahtev za razvod braka, vidite još jedan slučaj iz prakse o kome su potpredsednik Žarko Korać i njegov ministar Đelić morali blagovremeno da razmišljaju.
Ja ću samo navesti primer dva brata od kojih je jedan direktor velikog društvenog preduzeća, kao i ovaj koji je predviđen stavom 3. člana 5. Za svoje preduzeće on je na sve strane pribavljao korist, iz primarne emisije, kupujući devize po kursu, iz Fonda za razvoj, na sve moguće načine koje taj zakon predviđa. Njegovo preduzeće delilo je to radnicima, išlo je u loše projekte, pare su propale itd. Sada Đelić tog direktora koji je možda već u penziji poziva na odgovornost, a on jadan možda nije nikada ništa posebno u životu stekao, a sada živi od te penzije, crkavice koja pritiče s vremena na vreme. A, živi sa bratom u istoj kući, brat se bogato oženio. Žena je donela ogroman miraz, mercedes, a ovo pričam da bi vam primer bio što upečatljiviji. Sada ministar Đelić kaže ovom bratu koji je bio direktor, ti si dužan toliko i toliko, ako ti nemaš te pare kao solidarni jemac, tvoj brat sa kojim zajedno živiš u istoj kući mora da plati.
Gde je tu logika? Eto opet ta dva DOS-ovska advokata, zašto nešto ne kažu o tome, da vidimo kako oni kao advokati, mogu nekada i dlaku na četvoro da pocepaju, kako oni gledaju na ovo, na ovu odredbu da mora solidarno da odgovara i najbliži srodnik, član domaćinstva, po kojoj osnovi, član porodice i njegovog brata žena mora solidarno, i bratova deca. Po kojoj osnovi? Vi znate, i tazbina, ko zna dokle to ide, ne mogu sve ni da čitam ovde. E sad, šta to sada znači? Umesto da se vodi krivični postupak protiv onoga ko se ogrešio o zakon, pa da se unutar krivičnog postupka prvo utvrdi da je on ukrao, pa kad se utvrdi da je ukrao, da se utvrdi gde je otišao taj novac koji je ukrao. Da se tačno identifikuje kod koga je, pa onda i taj kod koga je ukradeni novac mora pare da vrati. Kao što onaj ko kupi ukraden auto, mora da vrati auto, to logika nalaže. Pravnička logika. Ovde se ništa ne ispituje. Ovde je dovoljno da je neko kao direktor društvenog preduzeća uzeo pare iz Fonda za razvoj, iz primarne emisije, uzeo devize po kursu, te devize spiskala njegova firma, a sada po članu 6. moraju njegovi srodnici da odgovaraju.
Gde je tu osnov? Nemam ja ništa protiv ako je neko ukrao pare, pa to predao svom srodniku ili ukrao neku nekretninu i usvojio nezakonito nekretninu, pa preneo na svog srodnika, da srodnik mora da vrati to što je oteto, to što je ukradeno. Ne može srodnik da bude odgovoran za trenutak lakomislenosti svog rođaka...
(Predsedavajuća: Pet minuta i deset sekundi.)
... čak to u ono vreme nije bila lakomislenost, bio je uobičajeni manir ponašanja. On se borio za svoje društveno preduzeće, da tamo radnicima bude bolje, a ovamo sada njegovi srodnici moraju da odgovaraju, ni luk jeo, ni luk mirisao. Hajde, ako ima neko da objasni pravnu...
(Predsedavajuća: Pet minuta i trideset sekundi.)
... odredbe, možda vam i glasamo za zakon.
