Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o privatizaciji je prvo javno priznanje nemoralne aktuelne vlasti da je Predlog zakona o privatizaciji, koji je 20. 9. 2000. godine podnela Srpska radikalna stranka, dobar zakon. To je ovaj zakon. Jedan dobar zakon DOS-ovska ekspertska prepisivačka škola prepisala je i uz male kozmetičke izmene, naravno, na štetu radnika i građana, podnela na usvajanje Narodnoj skupštini. To je ovaj zakon. Ta dva zakona se razlikuju samo po tome što su u vašem zakonu radnicima i građanima skinuta neka prava koja im je ovaj zakon davao. Sve ostalo je isto.
Kozmetika koja je korišćena prilikom prepisivanja je jako neprijatnog mirisa, jer ste, gospodo iz DOS-a, glavni akcenat dali smanjenju obaveza novim vlasnicima, odnosno kupcima preduzeća. Socijalna sigurnost radnika i građana svedena je na minimum, a u nekim slučajevima je uopšte nema. Ako znamo da će 60% radnika u našim preduzećima biti višak radne snage i tome dodamo nekoliko stotina hiljada koji čekaju posao, nameće se pitanje kako će svi ti ljudi preživeti narednih nekoliko godina, kako da za to vreme prehrane svoje porodice i školuju svoju decu?
Ukoliko bi državnim i društvenim preduzećima dali mogućnost koju dajete potencijalni kupcima, da se uz otpuštanje 60% viška radne snage, vrednost društvenih i državnih preduzeća, a samim tim njihova efikasnost i vrednost na tržištu, uveća za 100%. Samim tim, država bi od prodaje dobila mnogo veća sredstva za rešavanje nagomilanih socijalnih problema.
Posebna opasnost u ovom predlogu zakona je to što će o svemu odlučivati desetak ljudi čiji je svaki kredibilitet u dosadašnjem radu pod velikim znakom pitanja i opravdanom sumnjom građana, a posebno srpskih radikala. Svi znamo da je sadašnji ministar za privatizaciju do par meseci bio suvlasnik privatne firme, čija se delatnost svodila na to da u proceni vrednosti što više obezvredi imovinu preduzeća koja su bila predmet prodaje, odnosno privatizacije, a za koje su strani kupci bili zainteresovani, čime je on, u sprezi sa svojim partnerima i kupcima naših firmi, stekao milionsku dobit.
Sada pod DOS-ovskom vlašću taj isti čovek pojavljuje se u ulozi ključnog čoveka zaštite interesa države, radnika i građana od obezvređivanja i pljačke narodne imovine. Da nije tragično, bilo bi smešno. U tako nešto može poverovati samo neko ko je jeo bunike. Možda ovo ima neke veze sa prošlonedeljnim trovanjem poslanika u Skupštini od kojih su 90% članovi DOS-a. Evo, i danas ponovo je došlo do trovanja i zatvaranja skupštinskog restorana, kao da ovaj predlog zakona ima uticaja na zdravstveno stanje poslanika.
Gospodine ministre, ko može da poveruje da ste se odrekli ogromnih prihoda koje ste ostvarivali radeći u svojoj privatnoj firmi za procenu kapitala i prihvatili se ovako odgovornog posla za platu od 400 DM. To isto važi za ministra finansija i direktora Uprave javnih prihoda, koje ste uvezli bez akcizne markice iz Francuske. Ta gospoda su iz patriotskih razloga, navodno, napustili svoja dobro plaćena radna mesta u Francukoj, gde su bili plaćeni po desetak hiljada maraka, a ovde se ubiše od posla za platu od 400 maraka. Velikih li patriota. Ko u to veruje, mislim da nije normalan.
Građani Srbije su mandat i odgovornost za rukovođenje ovom državom dali narodnim poslanicima, odnosno ovom parlamentu. Ovim zakonom i njegovim sprovođenjem odlučuje se o sudbini države i nacije. Stoga je neprihvatljivo da Skupština nema mehanizam kontrole, a u nekim slučajevima i pravo veta, kada su u procesu privatizacije preduzeća od opštenacionalnog interesa. Ne smemo biti naivni u ovako sudbonosnom i teškom trenutku. Sudbinu države i njene imovine ne smemo poveriti nekolicini ljudi iz DOS-a, od čijeg patriotizma umesto pečurki svakodnevno niču hladnjače, pa se bojim da nas sve ne spakuju u neku rashladnu vitrinu.
Osnovne zamerke ovom predlogu zakona su: nikakva sigurnost za one koji ostaju bez posla, pravo na sticanje besplatnih deonica moraju imati svi građani ove države, od tek rođene bebe, do najstarijeg građanina, pravo na sticanje deonice po osnovu radnog staža imaju naslednici preminulih radnika.
Postoji još dosta zamerki na pojedine neprecizne odredbe ovog zakona, na koje ću ukazati kad pređemo na raspravu u pojedinostima. Da vam namere nisu časne vidi se iz kaznenih odredbe koje prate ovaj zakon. Veće kazne ste predvideli za građane kada bespravno izgrade kokošinjac, nego za učesnike privatizacije za nanošenje milionske štete firmi, državi i građanima. Toliko su vam namere "transparentne" da cela nacija oseća bol u stomaku.
Pre deset meseci, kada ste preuzeli vlast, građani su me pitali - kada će nam biti bolje. Ja sam odgovarao - pod ovom DOS-ovskom vlašću nikad. Posle talasa poskupljenja u prva tri meseca vaše vlasti, građani su me pitali - kada će nam biti kao pre 5. oktobra. Odgovarao sam isto - nikad dok je DOS na vlasti. Sada me svi u glas pitaju - zašto im je mnogo gore nego 5. oktobra. Odgovaram im - zato što je DOS najgori.
Da vaša priča ne pije vodu, odnosno navešću vam primer sa kakvim se problemima susreću najrazvijenije zemlje sveta za koje vi tvrdite da će zbog vaše lepote i demokratije rešiti sve naše probleme, a i sami ti vaši zapadni mentori su njima opterećeni.
U najrazvijenijim zemljama sveta vlada nezaposlenost. U SAD svaka treća osoba je nezaposlena. U Nemačkoj je taj broj dostigao 4,7 miliona. U poslednjih 10 godina prosečna stopa nezaposlenosti je iznosila u EU 9,9%. Privreda mnogih postkomuničkih istočno-evropskih zemalja na koje se vi pozivate, bliža je modelu mafijaške privrede, nego modelu tržišne privrede. Možda vi i ne primećujete razliku, jer se većina vas od uvek bavi takvim poslovima...
