SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 27.06.2001.

11. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Pet minuta 30 sekundi.

Arsen Kurjački

Dakle, da je ovde stajalo da će to odrediti Vlada svojom uredbom pre počinjanja privatizacije, apsolutno bi bilo prihvatljivo. Ovako ne stoji, i smatram da moramo insistirati da se to tačno reguliše da bismo svi bili načisto.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih narodnih poslanika želi reč?
Marko Ćulibrk, predstavnik poslaničke grupe.

Marko Ćulibrk

Mi razumemo da unutar DOS-a ima više partija, ali postoji samo jedan poslanički klub. Mi jednostavno ne želimo da učestvujemo unutar DOS-ovske podele, neka se oni dogovore kako će da rade.
U znak protesta što nemaju jedinstvo povodom ovakvih značajnih nacionalnih interesa, osim kada su u pitanju samo izručenja i usvajanje ustavnih, neustavnih odredbi i izručenje naših ljudi, mi se povlačimo iz Skupštine. Hvala.
(Poslanici SPS-a napuštaju salu.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Pravo je poslanika da odluče u kom trenutku će napustiti sednicu Skupštine.
Molim narodne poslanike da nastavimo pretres u pojedinostima. Da li još neko od ovlašćenih učesnika želi reč? Narodni poslanik Vojislav Šešelj, predsednik poslaničke grupe.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Ovaj član zakona odnosi se, pre svega, na član 60. Ustava Srbije. Njime je zabranjeno da prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi, kao dobra od opšteg interesa, i gradsko građevinsko zemljište budu privatizovani, oni po ovom Ustavu moraju da ostanu u državnoj ili društvenoj svojini. Ovaj član Ustava morao je da se menja. Mislim da ta ustavna promena nije bila ni teška ni neizvodljiva, ali bi bila veoma značajna. Zašto? Zato što se, pre svega, tiče gradskog građevinskog zemljišta. Nemoguća je ozbiljna privatizacija, a da se ne privatizuje gradsko građevinsko zemljište, bar ono koje je već odavno dato na trajno korišćenje. Besmisleno je da nešto što je dato na trajno korišćenje, ili na korišćenje na 99 godina i dalje formalno ostaje državno ili društveno. To je jedna od besmislica postojećeg Ustava zbog koje bi taj Ustav već odavno morao da se menja, ali do sada nije bilo dobre volje i nije bilo moguće usaglašavanje oko tih važnih ustavnih promena.
Kod samog stava 4. člana 3. na koji se odnosi amandman, stvari nisu dovoljno jasne i to je činjenica. Na primer, nije obuhvaćeno pitanje davanja licenci i koncesija. I licence i koncesije se tiču prirodnih bogatstava. To uopšte nije regulisano, iako je to vremenski ograničeno korišćenje. Dajete licencu ili koncesiju na istraživanje nafte npr, ili nekih ruda, pa onda sklapate sporazum - zajednički će se eksploatisati ili onaj ko pronađe, eksploatisaće pod tim i tim uslovima, u tom i tom vremenskom roku. Nije se mogla privatizovati ni telefonska kompanija bez promene ovog člana Ustava. Ona nije u celosti privatizovana, nego samo 49% jer se telefonska kompanija bazira na korišćenju frekvencija. Ne mogu se, ako se dosledno tumači ova odredba Ustava, uopšte privatizovati sfera radio produkcije, sfera emitovanja televizijskog programa; sve su frekvencije državno bogatstvo.
To je još jedan znak da oni koji pišu zakone nemaju dovoljno ni adekvatnog stručnog obrazovanja i da ne vode računa o normama koje su već u opticaju unutar pravnog poretka. Mnoge stvari, ako se striktno tumači Ustav, ne bi ni do sada mogle da se privatizuju. Ni jedna privatna televizija ne bi mogla da opstane dok postoji član 60. Ustava, jer je frekvencija jedno od osnovnih prirodnih bogatstava. Tu se ne daje ni koncesija u pravom smislu reči. Koncesija je oblik privatizacije, privremen, jer onaj ko koristi koncesiju i ima prava koja analogno odgovaraju svojinskim pravima, samo što su ograničena na određeno vreme. Kao što postoje ograničenja kod realizacije čistih svojinskih prava, takva ograničenja postoje i kod realizacije prava koncesionara ili prava vlasnika licence. Licenca je jedno od svojinskih prava, kao što su autorska prava, svojinska prava, i taj famozni ... je svojinsko pravo. To su mnoga svojinska prava u okviru posebne grane prava i svuda u svetu priznata.
Naš Ustav nije tome prilagođen, a i pisci novih zakona očigledno o tome ne vode dovoljno računa, jer da su vodili, onda bi malo podrobnije razradili član, odnosno stav 4. člana 3. Predloga zakona o privatizaciji i tačno bi naveli šta je to prirodno bogatstvo, šta su to dobra u opštoj upotrebi, i pod kojim uslovima šta može da se uradi, a šta ne može, vodeći računa, naravno, da to bude usaglašeno sa zakonom. Ovako, daju se prava npr. za izgradnju vitalnih saobraćajnica i njihove eksploatacije u određenom vremenskom roku. Eksploatacija tih saobraćajnica u određenom vremenskom roku takođe je svojinsko pravo, imovinsko pravo i to po svim osnovama. Kada se striktno tumači Ustav, to uopšte ne bi moglo. Mi znamo da mora u određenoj varijanti, ali kako, trebalo bi, ako Vlada ima stručnjake da razmisli i da nađe rešenje, a ako Vlada nema stručnjake postoje stručnjaci van Vlade ...
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Pet minuta i 20 sekundi.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

... pa bi oni mogli da pomognu, mogla bi Vlada i da abdicira, sigurno bi došli bolji na njeno mesto, ne bi mogli nikako lošiji.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, kao predsednik poslaničke grupe.
...
Demokratska stranka

Čedomir Jovanović

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne treba sumnjati u to da će doći bolji, uvek treba da bude tako, i ako je bilo tako 24. septembra i 23. decembra verujem da će biti i ubuduće. Ova oblast je veoma važna i mislim da je pravo rešenje da Vlada uredbom dodatno pojasni, pre svega metodologiju kojom će se primenjivati već postojeći zakonski propisi.
Isključujući zakone na osnovu kojih su osnivana javna preduzeća, koji takođe pojedinim svojim članovima tretiraju ovo pitanje, u ovom trenutku u Srbiji i SRJ važi 26 zakona kojima se veoma pažljivo utvrđuju prava i obaveze u oblasti dobara od opšteg interesa, odnosno oblasti prirodnih bogatstava. Reč je o Zakonu o sredstvima svojine Republike Srbije, Zakonu o stranim ulaganjima, Zakonu o koncesijama, Zakonu o putevima, Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, Zakonu o prevozu i drumskom saobraćaju, Zakonu o železnici, o komunalnim delatnostima, o vodama, o ribarstvu, o šumama, o lovstvu, o režimu voda, o hidrometeorološkim poslovima od interesa za celu zemlju, o transportu gasovitih i tečnih ugljovodonika, o rudarstvu, o transportu, distribuciji i korišćenju prirodnog gasa itd. Veoma precizno je definisana jedna više nego obimna oblast.
Mislim da je nemoguće očekivati da se jednim članom može regulisati nešto što u ovom trenutku reguliše 26 zakona, ali mislim da je potrebno da Vlada uredbom otkloni sve one eventualne nejasnoće koje mogu proisteći iz problematičkog tumačenja i konfuzije koja možda prati međusobno suprotstavljene zakone i da je to dobar način da se zaštite interesi i interesi građana. Inače, sve ono što bi bilo u suprotnosti sa Ustavom nije prihvatljivo za nas, kao poslaničku većinu DOS-a, ali je pogotovo za nas neprihvatljivo vođenje politike kojom bi se konfrontirali sa interesima građana. Dakle, prirodni resursi su nešto što se nepovratno troši i jedna greška, sasvim sigurno, u toj oblasti našeg poltičkog delovanja, ne bi smela da se desi.