Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2001. godini.
Obaveštavam vas da, prema službenoj evidenciji, današnjoj sednici prisustvuje 133 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da imamo kvorum za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su javili da će odsustvovati sledeći narodni poslanici: Vojislav Došen, Dragan Maršićanin, Boško Ničić, Nenad Bogdanović, Zoran Anđelković, Marko Jakšić, Vladan Jovičić, Branislav Pomoriški, Zoran Bošković, Momčilo Trajković, Bojan Kostreš, Goran Ćirić, Dragan Šutanovac i Slavoljub Matić. Pre podne odsustvuje Jelena Milenković, a po podne Stanko Kovačević i Vojislav Janković. Zakašnjenje je najavio Milutin Prodanović.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Takođe vas obaveštavam da su pozvani da sednici prisustvuju Nenad Čanak, predsednik Skupštine AP Vojvodine i dr Predrag Filipov, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine, u svojstvu ovlašćenih predstavnika Skupštine AP Vojvodine, koja je podnela amandmane na predloge zakona iz dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O PRIVATIZACIJI (pojedinosti)
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Vojinović, po Poslovniku.

Poštovano predsedništvo, gospodo narodni poslanici, slobodan sam da predložim da Narodna skupština sutra ne zaseda. O značaju Vidovdana svaki Srbin koji drugim Srbima govori, trebalo bi da se zamisli. Prema tome, ja neću o tome govoriti. Predlažem iz čisto pragmatičnih razloga. Prvo, ne verujem da ćemo u toku sutrašnjeg i prekosutrašnjeg dana završiti raspravu o ovom predlogu zakona. Drugo, dobar deo naših poslanika su prosvetni radnici koji bi sutra trebalo da budu sa svojim đacima. Dobar deo nas ima  decu sa kojom bi trebalo da bude. Zato, još jednom molim da me podržite da sutra ne zasedamo.

Stavljam na glasanje predlog da sutra Narodna skupština ne zaseda, da bude neradan dan.
Za 105, protiv 28, uzdržanih 8, nije glasalo 8, od ukupno 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da je doneta odluka i da je usvojen predlog da Narodna skupština sutra ne zaseda i da bude neradan dan.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Po Poslovniku.)
Izvinite, prvo se javio po Poslovniku gospodin. Gospodine, da li ste vi odustali po Poslovniku? (Odustao.)

Kad meni već date reč po Poslovniku, onda nema - izvinite, da li ste vi odustali. Vi treba da pratite kad jednom date reč po Poslovniku, on ima prednost, bez obzira što ste vi možda pogrešili po redosledu.
Predlažem da Narodna skupština ni danas ne zaseda po ovoj tački dnevnog reda, zato što je nacija zaokupljena neuporedivo važnijim problemima u ovom trenutku. Desetine hiljada ljudi su na ulicama Beograda. Očekuje se danas i više od sto hiljada, jer je Savezna vlada prekršila Ustav, donela Uredbu kojom se direktno ruši pravni poredak, a čelnici režima spremaju neviđenu izdaju u istoriji srpskog naroda, isporukom srpskih državljana i to najviših bivših državnih funkcionera, a zatim najviših oficira vojske i policije, zločinačkom Haškom tribunalu.
(Predsedavajuća: Gospodine Šešelj, razumela sam predlog i staviću na glasanje.)
Nisu ostali razumeli. Znam da ste vi veoma razumni.
(Predsedavajuća: Razumeli su svi. Nemojte nam objašnjavati.)
Međutim, ja imam pravo u okviru svog vremena da obrazložim predlog. Pošto su oči nacije uperene u ta zbivanja, pošto je u državi velika konfuzija, pošto se i predsednik Savezne Republike Jugoslavije, Vojislav Koštunica našao u nebranom grožđu - videli smo juče da ne zna ni šta govori na konferenciji za štampu, jer je pogazio sva svoja predizborna obećanja.
(Predsedavajuća: Gospodine Šešelj, izričem vam prvu opomenu zato što ste izrekli uvredu za predsednika Koštunicu.)
Čvrsto je garantovao Koštunica da neće isporučivati Srbe Haškom tribunalu, a pogazio je svoje obećanje.
(Predsedavajuća: Gospodine Šešelj, ovo nije politički čas. Održite konferenciju za novinare.)
Koliko ja imam po Poslovniku?
(Predsedavajuća: Stavili ste predlog i nema potrebe sad da obrazlažete.)
Vi mene sprečavate da obrazložim svoj predlog. Kako možete to?
(Predsedavajuća: Vi ste nama obrazložili svoj predlog.)
Nisam ga obrazložio. Imam pravo u okviru svoja tri minuta da obrazložim predlog. Još mi nije isteklo vreme.
(Predsedavajuća: To ne znači da vi tri minuta pošto-poto treba da pričate bilo šta. To znači maksimalno ograničenje vremena.)
Ja ne pričam bilo šta, nego ono što vas najviše pogađa, a to je obrazloženje mog predloga. Pošto je sva nacija u šoku zbog kriminalnog zločinačkog ponašanja DOS-ovskog režima, zahtevam da danas ne zaseda Narodna skupština.
(Predsedavajuća: Izričem vam drugu opomenu, zato što ste rekli: "Zločinačko ponašanje DOS-ovske većine". Po članu 101. izričem vam drugu opomenu.)
Potrebno je da Narodna skupština hitno zaseda po pitanju kršenja Ustava i zakona.

Stavljam na glasanje predlog gospodina Šešelja da današnji dan, takođe, bude neradan.
Molim narodne poslanike da se izjasne glasanjem.
Za 35, protiv 117, uzdržanih nije bilo, nisu glasala četiri, od ukupno 156 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila podneti predlog.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković.

Gospođo predsedavajuća, propustili ste priliku da mi date reč blagovremeno. Možda bi ishod glasanja u donošenju prve odluke bio drugačiji da ste saslušali moje obrazloženje. Zaista, u srpskoj tradiciji nikada Vidovdan nije obeležavan kao neradni dan. Prosto, i u Kraljevini Srbiji i u Kraljevini Jugoslaviji je to bio radni dan, a bio je to dan žalosti za srpskim vitezovima koji su stradali za otečestvo. Naravno, ishod glasanja je sad takav i bilo bi bespredmetno ponovo glasati o istoj stvari.
Drugo, predlog da se i danas ne radi nije imao nikakvu argumentaciju. Zaista bih zamolio poslanike da ne moraju da izigravaju ulogu da su veći katolici od pape.

Nemate pravo na repliku. Dobro ajde, izvolite.

Kratka replika. Dame i gospodo narodni poslanici,  ja sam precizan kada govorim. Nisam rekao da ne radimo, rekao sam da Skupština ne zaseda.

Na član 3. amandman 1. kojim je predložio izmene u stavu 2, kao i ostalim članovima gde se pominje reč "imovina", podneo je narodni poslanik Tomislav Nikolić.
Vlada, Odbor za finansije, Zakonodavni odbor i Odbor za industriju nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ukoliko bude bilo kvoruma danas,  radićemo po amandmanima kojima je svrha da ukoliko je moguće, ukoliko ima razumevanja, poprave Predlog zakona, kako bi bio primenjiv u praksi i kako ne bi izazvao posledice koje bi ga dovele u situaciju da ne bude primenjiv. O čemu se radi? Stavom 1. člana 3. predviđeno je da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital, u daljem tekstu kapital. Onda stavom 2. tog istog člana, odjednom se kao predmet privatizacije pojavljuje imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije. Naravno, kapital jeste imovina, ali kada joj se oduzmu obaveze. To je valjda predlagaču zakona bilo jasno, čim je u prvom stavu predvideo privatizaciju kapitala. O čemu se ovde, u stvari, radi? Radi se o tom dekomponovanju, o novoj reči koja se pojavljuje u ekonomskoj  praksi, a i u državnoj praksi od kako je DOS došao na vlast.
Znači, radi se, na primer, o fabrici "Zastava" u Kragujevcu. Ulazimo u postupak privatizacije, pa bi trebalo privatizovati kapital. Međutim, pošto tamo ima delova preduzeća koji mogu sami da opstanu na tržištu, odjednom predlagač zakona kaže, pa može imovina, pa mogu i delovi subjekta privatizacije. Znači, alatnica, mehanička obrada i još neki delovi Zavoda "Crvena zastava", odjednom će ići mimo osnovne namene koja je u toj fabrici predviđena, mimo proizvodnje automobila, u privatizaciji. Ostaće ono što je glomazno, ono što je zapošljavalo gro radnika, ostaće trake, montaža; ne verujem da će lakirnicu hteti onako, jer je uništena u bombardovanju, da će se neko u to sada petljati.
Odjednom, mi čeprkamo iz naših preduzeća samo ono što kupcu odgovara. Njemu ne odgovara preduzeće, subjekt privatizacije, njemu odgovaraju delovi subjekta privatizacije, a onda čak odgovara mu i imovina, pa da uđemo u mađarski model privatizacije, da neko u bescenje kupi naše hale i da ih odmah zatvori, da se u njima snimaju horor filmovi, američki. Imate prilike da gledate američke filmove, a uglavnom se radnja dešava u napuštenim halama, fabrikama. Sve je tu: i motori i ventilatori, vide se i delovi mašina, samo je nestao kapital, nema radne snage, nema proizvoda. Nas to čeka ukoliko ovako beskrupulozno, bezosećajno, nemoralno - moram da kažem, uđemo u privatizaciju. Kako da sami priznamo da postoji nešto što možemo da prodamo, nešto što ne možemo.
Kakva je onda svrha, kakav je cilj privatizacije? Da svedemo 15.000 zaposlenih na 2.000 zaposlenih. Šta ćemo sa ostalima? Piše li ovde da će onaj ko kupi deo subjekta privatizacije odgovarati, na bilo koji način, za ostali deo subjekta privatizacije, za zaposlene u drugom delu subjekta privatizacije? Piše li to igde u ovom zakonu kao obaveza, piše li to igde u uslovima za aukciju, za tender, piše li negde obaveza kupcu da proizvodi bar pet godina ono što je u toj fabrici proizvođeno, da bar dve godine ne menja broj zaposlenih? Ima li ikakvih obaveza za kupce, izuzev obaveza za državu, za društvo u celini i za zaposlene? Ja bih zamolio Zaharija, da ako je završio posao na njivama, da ovde odmara, a ne da dobacuje govorniku koji govori o svom amandmanu. Nije u redu da vas nema petnaest dana i čim šesnaesti dan dođete u salu, da dobacujete govorniku. Idite i dalje na sunčanje.
Znači, sumnjam u dobre namere stava 2. koji menja u osnovi stav 1. zakona. Dezavuiše stav 1. člana zakona. Šta to znači, predmet privatizacije je kapital, a u drugom stavu kaže, ma ne mora da bude kapital, može samo deo kapitala, može imovina. Zašto onda to nije u prvom stavu člana 3. rečeno - predmet privatizacije je kapital, imovina, deo subjekta privatizacije - onda bismo znali o čemu se radi. Ovako se kao ispod žita podvuče još jedan stav i onda ostaje....
(Predsedavajuća: pet minuta i četrdeset sekundi.)
..... završavam, onda ostaje prilično zagonetno kako ćemo mi to sprovesti. Kada imate u vidu član koji zabranjuje i tužbe poverilaca, kada imate u vidu da se obustavljaju svi postupci oko naplate kod dužnika, onda vam, ili bar nekima od nas, postaje jasno da naša privatizacija neće proći mnogo bolje od privatizacije u ostalim istočno-evropskim zemljama. Uostalom, isti ljudi to sprovode, za isti novac, što bi nama želeli bolje nego drugima.