Amandman narodnog poslanika dr Cvetanovića ukazuje na jedan problem, o kome je bilo reči u generalnoj debati, a na koji ministar Vlahović, jednostavno, nije reagovao.
Ova privatizacija je opšta, obavezna, i oročena. Oročena na četiri godine, da li toliko beše? A postoji 10.000 pravnih lica u društvenoj i državnoj svojini, koja se za te četiri godine mora i privatizovati. To ne može da uradi agencija, ne može akcijski fond, ne može ni centralni registar, koji ste nazvali subjektom, a ne znam kako jedan registar može biti subjekt.
Vi, pišući ovaj član, niste razmišljali šta je to subjekt. Subjekt privatizacije je Vlada, a ovo bi bili izvesni organi privatizacije, sa svojim pravima i svojim obavezama, a centralni registar je jedno pomoćno telo. Ono registruje, ne može biti ni subjekt, ni organ. Registar je registar. Registar vam je kao registar-kasa. Da vam to pojednostavljeno objasnim - u registru registrujete gde je vršena privatizacija, koliki procenat akcija je prodat, koliki procenat akcija je besplatno podeljen, ko su vlasnici akcija, koliko je akcija ostalo itd. Piše to i u Zakonu o registru.
E sada, šta vam ovde najviše nedostaje? Pošto je nemoguće da Vlada i njena agencija za četiri godine privatizuju 10.000 preduzeća, morali su da se u igru uvedu još neki subjekti. Najjednostavnije je bilo (pošto, izgleda, postoji opšta saglasnost da bi to trebalo) povećati nadležnosti lokalnih samouprava. Ranijim zakonima lokalnim samoupravama su smanjivane nadležnosti zbog situacije na Kosovu i Metohiji. Sada, kad su Kosovo i Metohija okupirani, u ostatku Srbije mogu da se jačaju nadležnosti lokalne samouprave. U mnogim pitanjima to je poželjno, ne tamo gde bi to hteo ministar unutrašnjih poslova, Dušan Mihajlović, da svaka opština ima svoju policiju, jer to bi tek bio haos u Srbiji, ali je trebalo organe lokalnih samouprava uvesti u proces privatizacije, sa odgovarajućim ovlašćenjima i određenim nadležnostima.
Na primer, da skupštine opština, odnosno izvršni odbori skupština opština, kao pandan Vladi Srbije, provode privatizaciju svih društvenih preduzeća koja imaju do 100 zaposlenih radnika, ili 150, nije bitna uopšte brojka, bitan je ovde smisao, i da onda oni provode poslove privatizacije, da budu motivisani da tu privatizaciju što uspešnije provedu, da imaju i materijalni stimulans, tako što bi jedan procenat od prodaje preduzeća išao u opštinski budžet, u namenski fond za komunalnu izgradnju, a da vladini organi vrše samo spoljašnju kontrolu - da li je bilo kršenja zakona, da li je sve ispravno provedeno itd.
Drugačije ta privatizacija ne može da se izvede, osim ako vama zaista nije cilj ono o čemu se sve više špekuliše u štampi, da izvršite privatizaciju 10-20 najprivlačnijih firmi, za koje se može odmah dobiti jedna solidna količina novca, da to bude čista jagma za tim novcem, a da vas uopšte ne brine da li će se privatizacija izvesti do kraja, da li će se ovaj rok od četiri godine poštovati, i da li je moguće na ovaj način da se izvede do kraja?
I drugo, malopre je ministar Vlahović govorio o nekim uredbama. Znate, ranije je bilo velikih povika na tzv. monopolsku uredbu, iz prošlog perioda, sve opozicione stranke su to svojevremeno kritikovale, pa čak i SRS, a ispostavilo se da bez te uredbe, jednostavno, nije moglo da se deluje u društvu koje je spolja bilo blokirano, pod sankcijama itd.
Uredba je bila izuzetak, i danas je pitanje da li je bila u skladu sa Ustavom, ali je tada bila korisna. Ne sme princip korisnosti da nadmaši princip ustavnosti, da bude važniji od principa ustavnosti. Međutim, vi ste sada počeli za sve stvari da pripremate uredbe. Tamo gde niste dovoljno promišljeno pisali zakonske tekstove, obećate Narodnoj skupštini - Vlada će doneti uredbu.
Ne može uredba da zamenjuje zakon u normalnim društvenim okolnostima. Uredba može da zamenjuje zakon u uslovima ratnog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja. U redovnom stanju, a nadam se da je još uvek redovno stanje, ko zna šta nas još može snaći, uredbe ne mogu da se donose, da regulišu ova pitanja koja su ovde razmatrana po pitanju Zakona o privatizaciji.
Ne može uredbama da se određuje to što vi niste stigli ili niste znali da napišete u zakonu. To mora da bude u zakonu, a uredbe da se odnose samo na državne organe koji izvršavaju zakone, a ne uredbama da propisujete obaveze građanima. Na to nemate pravo po Ustavu. Obaveze građanima i pravnim subjektima mogu da se propisuju samo zakonima. Dakle, odlukama zakonodavnog tela Narodne skupštine, a ono što vi možete da propisujete uredbama, tiče se državnih činovnika, tiče se državnog aparata izvršne vlasti koja je u nadležnosti Vlade.
