Malopre je ministar Vlahović priznao da postoji 7 hiljada preduzeća u društvenoj i državnoj svojini, na koja se odnosi ovaj zakon. Ima ih sigurno više od 7 hiljada. Da li 8 ili 9 to je pitanje, ali sigurno je više od 7 hiljada. To sam zaokružio na 10 hiljada, ali uzmimo uslovno da je samo 7 hiljada.
U ove četiri godine, koliko će važiti zakon o privatizaciji, za koje vreme treba da se privatizuju sva preduzeća na koja se zakon odnosi, ima oko 1.044 radna dana. To znači da bi Agencija morala u jednom radnom danu da opsluži 7 preduzeća, kako to stoji u članu 5. da promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije u skladu sa ovim zakonom. To je nemoguće ozbiljno raditi. Moguće je onako pro forme da se lupaju pečati i da se kaže - vozi dalje, itd.
Drugo, ministar Vlahović se hvali ovde kako je Vlada obezbedila donacije Svetske banke, iz kojih će se finansirati agencija. Koliko mene pamćenje služi, ministar Vlahović je prilično putovao po svetu i mogao je da nauči da nigde na Zapadu nema besplatnog sira osim u mišolovci. Nige drugde besplatnog sira nema. Ovo što sa Zapada nazivaju donacijom, uvek je tačno, precizno sračunato da proizvede izvestan interes. Mi znamo koji je to interes i MMF i Svetske banke. To je iskusila cela Istočna Evropa. Mi imamo jednog ministra koji je bio najbliži saradnik i savetnik Anatolija Čubajsa. To je ministar Đelić. Pretpostavljam, bili ste ovde kad je on zamuckivao govoreći o tom periodu svog života. Ono što je Svetska banka uradila u Istočnoj Evropi, valjda je nama cilj da ovde izbegnemo, a ne da nam se upravo to ponovi. Najtežu cenu su platile Rusija, Ukrajina, Rumunija, Bugarska itd. Mađarska i Češka su nešto bolje prošle, iz razloga koji nisu ekonomske nego, pre svega, političke prirode. Ali, očigledno je iz politike zapadnih sila da nama mogu da misle samo lošije nego što misle Rusiji, Ukrajini, Rumuniji i Bugarskoj, a nikako bolje, a pogotovo da nas nikada nisu tretirale na isti način na koji su tretirale Češku i Mađarsku.
Zato ovaj zakon ne sme normativno da reguliše i proizvodi nešto što u praksi nije moguće postići. Ako već unapred znamo da ova agencija ne može sve poverene poslove da obavi, a da se zakonski zadatak ispuni, da se za četiri godine potpuno obavi privatizacija, onda treba tražiti neko drugo rešenje. Ne znam zašto vi sada, vi koji držite vlast u skoro svim opštinama u Srbiji, izbegavate da se nadležnost opština proširi i na polju privatizacije i da opštine mogu da provedu privatizaciju firmi do 100 zaposlenih radnika. Ili vi znate svoje kadrove u tim opštinama, pa zbog toga bežite od ove nove obaveze i odgovornosti, a verovatno je to glavni razlog, pa ne smete ni svojim ljudima da poverite. Imao bih hrabrosti da se u ovo upustim, jer ako je narod hteo baš takvu lokalnu vlast kakvu je izabrao na prošlim izborima, onda neke posledice mora da snosi. Kao što je narod objektivno hteo DOS-ovsku vlast, pa sad snosi posledice i kuka zbog tih posledica, ali narod ima mogućnosti da tu grešku ispravi na sledećim izborima. Sve greške lokalne vlasti narod jednog dana može da ispravi. Ali, u principu, lokalnoj vlasti treba dati i ovakve nadležnosti, a Agencija će imati mnogo obaveza i povodom same kontrole kako to rade lokalne vlasti.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Ljudi iz Agencije ne mogu da stignu za ove četiri godine ni da obiđu sve opštine u Srbiji, ni da se upoznaju sa svim tim firmama, a pogotovo da ih neko natera da zapamte samo nazive 7.000 firmi.
