Poštovano predsedništvo, poštovana predsedavajuća, poštovani poslanici, dozvolite da vam poželim dobar dan i da vas pozdravim u ime Skupštine AP Vojvodine, u ime Izvršnog veća AP Vojvodine.
Ujedno vam čestitam, svim poslanicima, na strpljivosti izgrađivanja institucija sistema koje su temelj demokratskog uređenja, kao i na usvajanju ovog zakona ili zakonskog paketa u načelu, koji su temeljni zakoni u definisanju političko - ekonomskog sistema države i temelji najavljenih promena.
Skupština AP Vojvodine uzela je aktivnu ulogu u ovom procesu. Plod tih napora je i značajan momenat - prvi put koristi svoju statutarnu mogućnost da u okviru procesa zakonodavne aktivnosti u Narodnoj skupštini Republike Srbije daje svoj doprinos podnošenjem amandmana na određene zakone. Ja vas molim za razumevanje određenih zahteva zbog činjenice da, iako DOS ima 118 poslanika od 120 u Pokrajinskoj skupštini, pristup rešavanju pojedinih problema koji se reflektuju na skupštinsku aktivnost u Vojvodini, i donošenje amandmana odraz su različitog stranačkog pristupa i stranačkih programa u rešavanju raznih pitanja.
U tom smislu, Skupština AP Vojvodine, njeni poslanici očekuju od poslanika u Republičkoj skupštini i pažljivo sagledavanje ovih predloga koji stižu iz vojvođanske skupštine, u cilju daljeg razvoja integrativnog pristupa našeg zajedničkog interesa, a to je autonomna Vojvodina u demokratskoj Srbiji.
Na šestoj sednici Skupštine AP Vojvodine, tačnije na njenom nastavku održanom 28. maja ove godine, povodom razmatranja tačke dnevnog reda - Predlog zakona o privatizaciji, poslanici AP Vojvodine usvojili su većinom glasova sledeći amandman - u Predlogu zakona o privatizaciji u članu 3. stavu 3. na kraju rečenice umesto tačke se stavlja zapeta i dodaju se reči: "izuzev na subjekte privatizacije koji imaju sedište na teritoriji AP Vojvodine, za koje će uslove i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala urediti AP Vojvodina".
U obrazloženju ovog amandmana napomenuo bih sledeće - u privatizaciji društvenog i državnog kapitala u Srbiji mora se voditi računa o imovinskom pravu građana Vojvodine. Privredni i društveni razvoj do 1990. godine nije bio jedinstvena funkcija Republike, niti su bili jedinstveni izvori finansiranja izgradnje privrednih kapaciteta u Srbiji. Nisu tačne ocene da se ne zna ko je i kako izgradio ili stvorio resurse koji su danas predmet privatizacije. Za sve ocene o imovinskom pravu građana Vojvodine mogu se naći dokazi u odlukama institucija koje su odlučivale o investicijama i ekonomskom i društvenom razvoju Vojvodine. Jedni izvori finansiranja i fondovi za izgradnju su bili u Srbiji bez pokrajina, a drugi su bili u pokrajinama, odnosno finansijske izvore za izgradnju privrednih kapaciteta obezbeđivali su isključivo građani Vojvodine. Zato privatizacija tako nastale imovine treba da obezbedi isti princip, odnosno da sve posledice privatizacije, i dobre i loše, snose oni građani čijim je parama ta imovina nastala.
Ujedno ću napomenuti i ustavni osnov za ovaj amandman Skupštine Vojvodine na član 3. Predloga zakona o privatizaciji. Ustavni osnov je član 109. tač. 3. i 4. Ustava Republike Srbije, kojima je uređeno da autonomna pokrajina donosi odluke i opšte akte u skladu sa Ustavom i zakonom, kojima uređuje pojedina pitanja od interesa za građane u autonomnoj pokrajini, i izvršava zakone, druge propise i opšte akte Republike Srbije čije izvršavanje je povereno organima autonomne pokrajine, i donosi propise za njihovo izvršavanje. Ovlašćenje dato zakonom AP Vojvodini da uredi uslove i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala, ne bi bilo u suprotnosti sa Ustavom i zakonom, jer u zakonodavnoj praksi postoji niz primera gde su ovlašćenja data lokalnoj samoupravi da određuje i obezbeđuje uslove za razne oblasti. Napomenuću samo Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o komunalnim delatnostima. Hvala.