Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Srpske radikalne stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije smatra da je ovaj zakonski predlog bolji od većine zakonskih predloga koje je skupštinska većina, odnosno Vlada Republike Srbije, dala na usvajanje Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima.
Naime, ovde postoje stvari koje čini mi se svaki građanin ove zemlje može da prihvati kao razumne, racionalne i kao izvesno poboljšanje u odnosu na prethodna zakonska rešenja. Poslanici SRS su već govorili o značaju 15. februara, Sretenja Gospodnjeg i sada bih onim poslanicima koji ili ne znaju ili ne žele da vide razliku između značaja tog datuma i nekih drugih datuma, ukazao zbog čega je taj dan izuzetno važan i zašto on u pravom smislu reči može da se slavi kao dan ustavnosti Republike Srbije, a ne neki drugi datum.
Naime, ako govorite o onome što je bilo u ranijem periodu, u 14. veku, ako govorite o Dušanovom zakoniku, mora da se napravi značajna razlika, pre svega u tome što Dušanov zakonik ne reguliše ustavnopravnu materiju u pravom smislu te reči. On predstavlja kodifikaciju običajno-pravnih pravila, onoga što bi se moglo podvesti pod krivično-pravno i građansko-pravno zakonodavstvo, ali ni u kom slučaju u modernom smislu reči ustavnopravnu materiju.
Ovaj srpski ustav nije dugo važio. Naprotiv, vrlo kratko i govoto da nije bio u primeni, zato što je odmah po donošenju tog ustava 1835. godine došlo do velikih problema i kod onih koji su bili srpski neprijatelji, ali i kod onih koji su bili srpski saveznici, a želeli su da ograniče suverenitet Srbije, srpsku slobodu i srpsku ustavno-pravnu državnost. Odmah posle toga, znate, već 1838. zbog toga je donet i tzv. Turski ustav, pod pritiskom naravno, ne bi li se ograničile slobodarske ideje koje su postojale u tzv. Sretenjskom ustavu, odnosno Ustavu donetom 15. februara 1835. godine. Taj dan je posebno značajan i zbog ustanka podignutog u Orašcu 1804. godine, iz prostog razloga što to, bez obzira da li je to bila do kraja osmišljena i namerna borba za uspostavljanje srpske državnosti u tom prvom periodu, predstavlja borbu za uspostavljanje moderne srpske državnosti s početka 19. veka.
Čini mi se da taj datum ne bi trebalo nikome u Narodnoj skupštini da predstavlja problem, posebno ako se taj dan uporedi sa, recimo, 4. julom, kada se nekoliko sumnjivih ljudi skupilo u jednoj kući na Dedinju i oni su navodno tada rešili da dižu svuda po nekadašnjoj Jugoslaviji nekakve ustanke i tako dalje. Ne znam šta su oni radili. U istoriji je to vrlo sporno. Takođe i 7. jul i mnogi drugi datumi. Čini mi se da je ovo jedan dan koji zaista možemo prihvatiti kao Dan ustavnosti Srbije i to da bi se razlikovalo od Dana državnosti, jer srpska država jeste postojala ranije, iako u savremenom smislu reči teško da možete govoriti o pravoj državnosti bez ustava, ali ovo se može nazvati Danom ustavnosti, jer u onom smislu u kakvom se računa postojanje prvih država, mi smo imali državu i zato bi bilo dobro da se ovo na takav način razgraniči. Zato vas pozivam da u raspravi u pojedinostima prihvatite amandmane poslanika SRS-a.
Što se tiče primedbi koje su ovde iznosili pojedini predstavnici drugih verskih zajednica, pre svega islamske verske zajednice, rekao bih samo da, što se tiče praznovanja verskih praznika - Božića i Vaskrsa, moram da primetim da se to isto slavi u svim onim zemljama o kojima neki govore da su to demokratske, a ja ne mislim da su to demokratske zemlje. Mislim da je to jedna civilizacijska tekovina. Naime, svojevremeno, kada sam i živeo u Britaniji, oni tamo slave sve praznike, i za anglikance i za katolike, koji su isti, i Božić i Uskrs ili za bilo koje druge. Dakle, moraju to da prihvate i Arapi, koji su islamske veroispovesti, i Indijci, koji su hinduističke veroispovesti, i oni koji su budističke veroispovesti, i za njih je to državni praznik. Zašto bi onda to bila uvreda za bilo koga u Republici Srbiji? Zašto bi onda to bila uvreda za bilo koga ko nije Srbin i pravoslavne veroispovesti?
Što se tiče praznika i proslava Dana Svetog Save, kako se to kaže, neki kažu da je to školska slava, a ja, pre svega, mislim da je značajno reći da je sveti Sava ušao i u istoriju, a kasnije postao, osim prosvetitelja i svetac, po kanonima Srpske pravoslavne crkve.
(Predsedavajuća: 5,30 minuta.)
Drugo, sveti Sava je najpoznatiji po tome što je osnivač prve srpske arhiepiskopije iz 1219. godine. Čini mi se da je to jedna od stvari zbog koje se taj dan može nazvati i danom duhovnosti, jer on jeste rodonačelnik i naše crkve i našeg celokupnog duhovnog života. Mislim da ne bi trebalo tu da bude bilo kakvih sporova.
(Predsedavajuća: 6 minuta.)
Što se tiče Vidovdana, Dana Svetog Vida, najvećeg srpskog nacionalnog praznika....
(Glas iz sale: Siđi dole.)
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da poštuju Poslovnik i ne dobacuju dok govornik izlaže.)
... čini mi se da je mnogo toga vezano za Vidovdan, i to ne slučajno, u srpskoj nacionalnoj istoriji, istoriji našeg naroda, na ovim prostorima, od Kosovske bitke 1389. godine, preko atentata u Sarajevu na austrijskog prestolonaslednika, do Vidovdanskog ustava iz 1921. godine, koji je bio demokratski ustav Kraljevine SHS, dok nije ukinut kraljevim dekretom i zavođenjem diktature.
(Predsedavajuća: 7minuta.)
Dakle, to je jedan istorijski dan, osim ovoga što pripada srpskoj tradiciji, jedan dan u kome mi slavimo i srpske žrtve i srpske mučenike i srpsku patnju. Nažalost, i sa tim bih završio, žalosno je što ovakav zakonski predlog podnosi većina u Narodnoj skupštini, većina koja ne samo da je omalovažila taj sveti dan i taj veliki praznik, već većina koja je učinila nešto što se nadamo da ćemo zaboraviti i što se nadamo da nećemo pamtiti, jer to predstavlja strašnu sramotu za Srbiju, strašnu sramotu za srpski narod, da na veliki Dan Svetog Vida, na srpski nacionalni praznik, hapsite Srbe i šaljete ih u Hag, šaljete ih onima koji su ovu zemlju bombardovali i uništavali. Siguran sam da Srbija zaslužuje bolje, da Srbija može bolje i da će to Srbija uskoro shvatiti. Hvala vam.