SRS nije spremna da podrži ovaj amandman, iako smatramo da bi postojeći tekst u zakonu trebalo da se poboljša, da se ulepša, da se dotera. Trebalo bi da se formuliše kao dan ustavnosti, a ne dan državnosti. Prvo, Prvi srpski ustanak nije bio uspešan. Kada je Napoleon krenuo na Rusiju, Rusija nije više bila u stanju da pronađe srpske ustanike i ustanak je ugušen. Tada su Turci skoro pola Srbije porobili. Karađorđe je posle Prvog ustanka bio najomrznutija ličnost u Srbiji. On je ostavio narod na cedilu, a pobegao preko Save, pobegao u Austriju, i dalje u inostranstvo.
Međutim, kada je Karađorđe ubijen, tada se rodio njegov kult. Narod je zaboravio da je Karađorđe bio neuspešan kao vojskovođa, narod je zaboravio da je Karađorđe ubio svog rođenog brata, da je ubio svog oca. Narod je zaboravio da je Karađorđe pobegao i ostavio Srbe na cedilu. To što ga je Miloš Obrenović pogubio i njegovu glavu poslao sultanu, toliko je zabolelo srpski narod, da je sve loše odmah zaboravio i stvorio Karađorđev kult, koji traje do danas i koji je neugasiv.
Vama su DOS-ovcima potrebne istorijske pouke. Znate, srpski narod je zamerao Miloševiću što mu je nacionalna politika bila neuspešna, ali ovim što ste uradili Miloševiću na Vidovdan, vi ste počinili nešto čega nećete zadugo biti svesni.
Što se tiče dana ustavnosti, reč je o najliberalnijem ustavu Evrope toga vremena. Zbog toga je važan taj datum. Sretenjski ustav je bio liberalan skoro kao američki. Ni jedan evropski ustav tog vremena se nije mogao meriti sa Sretenjskim. Zato su sve velike sile ustale protiv Sretenjskog ustava, i Rusija, i Austrija, i Turska. I novi ustav iz 38. godine, za Srbiju, turski sultan ga je propisao. Ne zaboravite, braćo Srbi, da i našu zastavu, da je Fermanom propisao turski sultan.
Išli su srpski čelnici u Rusiju, doneli rusku zastavu da bi tražili od sultana da rusku zastavu proglasi za srpsku zastavu. Ali neuki ljudi naopako su okrenuli tu zastavu, pa umesto da je zastava bele, plave i crvene boje, ona je crveno, plavo, bela. I sultan trideset i neke godine, kada je već Rusija stala na svoje noge i bila moćna, najmoćnija evropska sila, nije imao kud, morao je da propiše svojim fermanom rusku zastavu kao srpsku zastavu, ali je izokrenuo u njenim bojama, jer srpski predstavnici koji su prvo išli u Rusiju po tu zastavu, pa je nosili sultanu u Carigrad, jadni nisu znali koji je pravi redosled boja.
Bez obzira na tu grešku, srpski narod po svim srpskim zemljama je vrlo brzo zavoleo svoju zastavu i odani su ostali do dana današnjeg i mislim večito. Te stvari iz istorije treba poznavati, ako želimo da nam se ružna i tragična prošlost ne ponavlja. Na žalost, kada neznalice preuzmu stvari u svoje ruke, onda dovode do novih tragedija, uzrokuju nove lomove, nove nevolje i tome kao da kraja nema.
Ovaj tekst treba poboljšati, treba potencirati značaj tog Sretenjskog ustava. Naravno, ništa ne škodi da se pomene da je to i dan kada je podignut Prvi srpski ustanak, ali pitanje ustavnosti je ovde suštinsko pitanje. Srbi su državnost imali mnogo pre Sretenjskog ustava. Stotinama i stotinama godina pre toga, u daleku prošlost, čak u onoj prošlosti koja se ne pamti i o kojoj nema pisanih tragova.
Mi danas nismo sigurni da je sveti Jovan Vladimir zaista bio prvi srpski kralj. Moguće je da su postojali neki pre njega koji su se zvali kraljevima, ali nije ostalo pisanog traga, a istorija priznaje samo ono što je zapisano. U ovom slučaju, plediramo da taj dan bude dan ustavnosti, a ne dan državnosti, a da dan Svetog Save bude dan duhovnosti i državnosti.